Intervju - Džon Dž. Keli, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA)

Srpski nuklearni staratelj

Zahvaljujući rukovođenju Ministarstva nauke i uz međunarodnu podršku, "Vinča" je uspostavila sigurne kontrole nad svojim radioaktivnim materijalom

Piše: S. Bubnjević
Srpski nuklearni staratelj 1

Dogodila su se razna druga zla, ali se, na sreću, Srbiji još nije desilo da se o njenim nuklearnim programima razgovara u Savetu bezbednosti i da potom inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u pratnji novinara CNN-a obilaze nuklearna postrojenja kao što biva u nekim zemljama.

Mada je tokom bombardovanja 1999. godine u svetskoj javnosti bilo nekih nedoumica o tome šta se događa sa nuklearnim materijalom u Institutu za nuklearne nauke "Vinča", Srbija se pokazala kao bezbedna i pouzdana naslednica osnivača programa "Atomi za mir", iz kog je u okvirima UN-a još pedesetih godina XX veka iznikla agencija IAEA.

Otkako je 2002. godine zatvoren istraživački reaktor RA u Vinči, a neistrošeni uranijum vraćen u Rusiju, pitanje nuklearne sigurnosti, dekomisije reaktora i skladištenje radioaktivnog otpada rešava se u tesnoj saradnji sa agencijom kroz program VIND (Vinca Institute Nuclear Decommissioning).

"IAEA je vrlo zadovoljna što je Srbija država članica organizacije. Mi imamo pozitivne, saradničke odnose sa definisanim dugoročnim ciljevima i prioritetima", kaže ekskluzivno za "Vreme" Džon Dž. Keli iz IAEA, koji je kao "country officer" zadužen za Srbiju od februara 2006. godine, sarađuje sa Regulatornom komisijom za nuklearnu i radijacionu sigurnost, što je, kako kažu u Ministarstvu nauke, "najviši organ nuklearne sigurnosti".

"VREME": Da li, kao službenik IAEA zadužen za Srbiju, smatrate da postrojenja u Institutu za nuklearne nauke "Vinča" predstavljaju ozbiljnu opasnost za životnu sredinu i ljudsko zdravlje?

Mi ne vidimo "Vinču" kao pretnju životnoj sredini ili zdravlju ljudi. Nismo zapazili bilo kakvo curenje radijacije u okruženje ili ispuštanja radioaktivnosti u atmosferu. Zahvaljujući rukovođenju Ministarstva nauke i uz međunarodnu podršku, "Vinča" je uspostavila sigurne kontrole nad svojim radioaktivnim materijalom. Postoji još uvek dosta posla koji se mora uraditi i IAEA sarađuje sa Ministarstvom i sa "Vinčom" kako bi se uspostavio jedan proces kontinuiranog poboljšanja za sve radiološke programe.

Kako ocenjujete trenutno stanje u kom se nalaze skladišta radioaktivnog otpada u "Vinči"?

Objekti za skladištenje radioaktivnog otpada postoje u Vinči duže od 40 godina. Ovi stari objekti se zamenjuju znatno modernijim, primerenijim skladištima koja su trenutno u izgradnji.

Planirana je i potpuna dekomisija zatvorenog istraživačkog reaktora RA. Kad će ona biti izvršena?

Tokom 2006. godine, "Vinča" i IAEA su potpisale ugovor sa ruskim konzorcijumom da prepakuju i pripreme za transport istrošeno gorivo sa reaktora RA u "Vinči". Dekomisija reaktora će se obaviti kad gorivo bude preneto u Rusku Federaciju. No, neke ograničene aktivnosti na dekomisiji pomoćnih postrojenja oko reaktora, koja više nisu neophodna, biće preduzete već tokom naredne tri godine. Ovo će zahtevati blisku saradnju sa Ministarstvom nauke kao nadležnim donosiocem odluka i sa Regulatornom komisijom za nuklearnu i radijacionu sigurnost kao registrovanim telom.

Prvu fazu projekta upravljanja radioaktivnim otpadom i vraćanja istrošenog nuklearnog goriva finansijski pomaže Evropska komisija. Pod kojim uslovima će EU podržati i naredne faze projekta?

Početkom godine, Evropska komisija je postigla sporazum sa Ministarstvom nauke Republike Srbije i sa IAEA da obezbedi 5,4 miliona evra finansijske podrške, kako bi pomogla Institutu u Vinči da vrati istrošeno nuklearno gorivo u Rusku Federaciju i da obezbedi opremu za nova postrojenja za obradu radioaktivnog otpada. Ministarstvo, Evropska komisija i IAEA nastaviće da obezbeđuju dodatnu pomoć "Vinči" tokom naredne tri godine. To će u najvećoj meri finansirati Evropska komisija, a predviđen je i nastavak podrške od Evropske komisije. Mi smatramo da je to jedan vrlo pozitivan odnos za Srbiju i zemlje u regionu.

Tokom devedesetih godina bilo je nekih problema u komunikaciji sa IAEA. Kako održati i popraviti buduću saradnju Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju?

IAEA i Srbija su izgradile međusobni odnos koji je zasnovan na uzajamnoj podršci i saradnji. Može se očekivati da će se takav odnos zadržati bez prekida i da u njemu neće biti ograničenja.

Radioaktivne dojave

Početkom nedelje, po beogradskim redakcijama počela su da kruže dva anonimna pisma u kome su neimenovani radnici laboratorije "Zaštita" na Institutu za nuklearne nauke "Vinča", od ustanova kao što su BIA i MUP, zahtevali da "pokrenu postupak hitne istrage kojom bi se sprečile moguće katastrofalne posledice po zdravlje i egzistenciju radnika, stanovništva i životnu sredinu". Pisma optužuju rukovodstvo Instituta i Ministarstvo nauke da su tokom projekta dekomisije VIND načinili "značajne greške i propuste", da se u Srbiji i u Vinči stvara "nelegitimni paralelni sistem zaštite od zračenja", kao i da je posao transporta radijuma 226 sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Vinču poveren mađarskoj firmi, a mogla je da ga obavi laboratorija "Zaštita". Kako kažu u Ministarstvu nauke, posao je poveren mađarskoj kompaniji Izotop zato što ga je na svom tenderu izabrala IAEA kao organizator i finansijer posla. "Mi smo kao zemlja domaćin pružili integralnu podršku", kaže za "Vreme" državni sekretar Uranija Kozmidis-Luburić, koja smatra da su pisma iz laboratorije podstaknuta smenom vršioca dužnosti direktora laboratorije i nepoštovanjem procedure u prenosu jedne radioaktivne pošiljke iz Niša. "Niko nema monopol ni na šta u ovoj zemlji", smatra Kozmidis-Luburić dodajući da se Ministarstvo nauke stara o poštovanju rokova u projektu VIND. Prema njenim rečima, rokovi se za sada poštuju, ali ako se istrošeno gorivo iz reaktora RA ne transportuje u Rusiju do 2010. godine, Srbija će plaćati kazne, sama snositi troškove i čekaće do 2014. godine da se taj prenos obavi.



Komentari:

Kolegijum Laboratorije Zaštita Instituta "Vinča",
napisali dr Dragana Todorović i mr Srboljub J. Stanković

Iz istog broja

Vreme uspeha

Bizins

Prvi srpski diplomata u Londonu

Otmeni jahač s polucilindrom

Zorica Janković, istoričar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

Nove knjige - "Otvoreno o ekonomiji Kosova i Metohije"

Opljačkano Kosovo i druge pošasti

Nenad Popović

Sukob RATEL-a i Ministarstva za telekomunikacije

Pitanje za milion evra

Marija Vidić

Ibarska, četvrti put

Presuda državnom terorizmu

Dragoslav Grujić

Nikolić protiv Šešelja ili obrnuto

Politika iz haške ćelije

Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vremena"

Lik i delo

Slavica Đukić-Dejanović

Jovana Gligorijević

Sastavljanje vlade

Trnovit put ka Nemanjinoj 11

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu