Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za Cefta region i Bugarsku British american tobacco South-East Europe d.o.o.

Srpska duvanska industrija na raskršću 1

24. 12. 2013. / 23.58

Srpska duvanska industrija na raskršću

Piše: R. V

U godini na izmaku, kompanija British American Tobacco (BAT) je proslavila deceniju od privatizacije Duvanske industrije Vranje. BAT predstavlja najinternacionalniju duvansku grupaciju na svetu, koja posluje u više od 180 zemalja. Kompanija zapošljava 56.000 ljudi i poseduje 44 fabrike cigareta u 39 zemalja. U toku prošle godine, BAT je globalno prodao skoro 700 milijardi cigareta i uplatio preko 32 milijarde funti u budžete zemalja u kojima posluje. Kompanija je prisutna u Srbiji punih 17 godina, a privatizacijom fabrike u Vranju pre deset godina postala je, i do današnjeg dana ostala, vodeći britanski investitor u Srbiji.

U poslednjim danima godine na izmaku, o ostvarenim rezultatima kao i budućim planovima u Srbiji, razgovarali smo sa Srđanom Lazovićem, direktorom za korporativne i regulatorne poslove za CEFTA region i Bugarsku kompanije British American Tobacco South-East Europe d.o.o.

"VREME": BAT je ove godine obeležio značajan jubilej u Srbijideset godina od kupovine Duvanske industrije Vranje. Kakva su vaša dosadašnja iskustva na srpskom tržištu?

SRĐAN LAZOVIĆ: Počeli smo kao predstavništvo 1996. godine, a prekretnicu je označila upravo privatizacija Duvanske industrije Vranje, 2003. godine. Time je kompanija postala jedan od najznačajnijih stranih investitora, a ujedno i najveći britanski investitor u zemlji. Srpsko tržište zauzima veoma značajnu poziciju u našim poslovnim operacijama u jugoistočnoj Evropi, zbog čega smo se i odlučili za ovu akviziciju. Dosadašnja iskustva u Srbiji su pomešana. Još ne ostvarujemo željene finansijske rezultate zbog velikog broja, uglavnom eksternih faktora na koje ne možemo, ili možemo samo delimično da utičemo. Poslednji primer u tom smislu jeste eksplozija nelegalne prodaje duvanskih proizvoda. Sa druge strane, postoje i elementi kojima smo zadovoljni, na primer činjenicom da talentovani ljudi iz Srbije predstavljaju neprocenjivi resurs za celu BAT grupaciju. U poslednjih deset godina, više od 30 mojih kolega je otišlo da radi u BAT-ovim filijalama u inostranstvu – od Azerbejdžana, preko Češke, Nemačke do centrale u Londonu. Primera radi, danas u našoj centrali u Londonu radi šestoro Srba na jako odgovornim poslovima za kompaniju globalno. To je najbolji pokazatelj da srpski menadžeri mogu da budu i te kako uspešni i u poređenju sa kolegama iz preko 180 drugih zemalja u kojima poslujemo. To su zaista stvari na koje smo ponosni.

Koliki je bio konkretan doprinos BATa ekonomiji Srbije u poslednjoj deceniji?

BAT je bio jedan od pionira stranih investicija u Srbiji. Od privatizacije fabrike pre deset godina, direktno smo investirali u Srbiju preko 200 miliona evra, od čega je 115 miliona evra uloženo u kupovinu i modernizaciju fabrike u Vranju. Zahvaljujući ovim investicijama, danas se u Vranju proizvode vodeći globalni brendovi kompanije kao što su Kent, Lucky Strike, Pall Mall i Viceroy. Verujem da je za srpsku ekonomiju i njene finansije mnogo važnija činjenica da smo, sve ove godine, jedan od najvećih poreskih obveznika u Srbiji. U poslednjoj deceniji uplatili smo milijardu evra u srpski budžet, prvenstveno kroz akcize i druge poreze. Dakle, godišnje uplatimo u proseku stotinak miliona evra u budžet Srbije. Na kraju, u poslednjoj deceniji smo realizovali i preko stotinu društveno dogovornih projekata kroz koje smo uložili u lokalnu zajednicu preko milion evra.

Godinu za nama je obeležila pojava ilegalnog rezanog duvana. Koliko je to ugrozilo duvansku industriju u Srbiji?

Masovna pojava ilegalnog duvana u ovoj godini je ugrozila celokupan proizvodno-prometni lanac, ne samo duvansku industriju. Legalna industrija je izgubila između 3000-4000 tona cigareta ili, procentualno, 15-20 odsto tržišta je "pobeglo" u, rečeno prostim jezikom, šverc. Posledično, budžet Republike Srbije je u ovoj godini direktno izgubio oko 200 miliona evra zbog pojave nelegalnog tržišta duvanskih proizvoda. To je ekvivalentno 50-60 kilometara novog autoputa, mesečnom iznosu penzija za 40.000 penzionera ili godišnjem trošku vrtića za 55.000 dece. To je dimenzija državnih gubitaka o kojoj govorimo. Ne manje značajno, sektor maloprodaje je takođe izgubio dodatnih, ne manje od 200 miliona evra usled pada prometa duvanskih proizvoda kao posledice pojave nelegalnog tržišta istih. Sve napred navedeno implicira ogromne pritiske na sektor zapošljavanja u celokupnom proizvodno-prometnom lancu.

Šta je onda rešenje ovog problema, koji je očigledno veliki i za samu državu, imajući u vidu da duvanska industrija puni budžet Srbije sa 12 odsto godišnje?

Jedino rešenje za ovaj problem jeste u konzistentnoj, kontinuiranoj i sveobuhvatnoj akciji svih nadležnih državnih organa na suzbijanju ilegalne prodaje duvanskih proizvoda. Kao i dosad, BAT ostaje posvećen partner Vladi Republike Srbije i svim nadležnim državnim organima u borbi protiv ovog velikog problema.

Drugi problem sa kojim se domaća duvanska industrija suočila u godini na izmaku jeste bilo prihvatanje kvote od 1625 tona na uvoz cigareta iz EU, a kao posledica ulaska Hrvatske u EU. Bilo je čak i nagoveštaja da će pojedine duvanske kompanije, u slučaju prihvatanja ove kvote, zatvoriti fabrike u Srbiji. Kakvo je vaše viđenje ovog problema?

BAT u potpunosti podržava proces evropskih integracija Srbije. Svesni smo svih političkih pritisaka iz EU kojima je Vlada Republike Srbije bila izložena u poslednjih godinu dana da prihvati ovu kvotu na cigarete. Sa druge strane, mi moramo da vodimo računa o svojim komercijalnim interesima. Nesumnjivo je da će prihvatanje ove kvote imati negativne posledice po domaću duvansku industriju. Međutim, amplituda tih negativnih posledica, sad kada je kvota već prihvaćena, zavisi samo i isključivo od Srbije. Kao ozbiljna kompanija, nismo doneli nikakvu odluku u afektu, već detaljno analiziramo novonastalu situaciju. Imajući u vidu da će prihvaćena kvota važiti za celu EU, a ne samo za Hrvatsku, ključni element za tu analizu jeste neophodnost potpune transparentnosti podele prihvaćene kvote. U suprotnom, otvara se potencijalno ogromno područje za manipulacije i korupciju, što, duboko verujemo, nije u interesu niti Brisela niti Beograda. Nastavićemo da pratimo dešavanja na temu mehanizma distribucije prihvaćene kvote i donositi poslovne odluke u skladu sa istim.

Vi lično ste i potpredsednik Saveta stranih investitora, vodeće međunarodne poslovne asocijacije u Srbiji. Šta očekujete od Vlade u smislu unapređenja poslovnog ambijenta u narednoj godini?

Za svakog investitora, predvidljivost regulatornog okruženja, te politička i makroekonomska stabilnost su od krucijalne važnosti. Stoga upravo na tom polju očekujemo dalji progres od strane Vlade Srbije u narednoj godini. To podrazumeva dugo očekivani početak pregovora sa EU, nastavak strukturnih reformi, transparentnost ukupnog poslovnog ambijenta, odlučnu borbu protiv sive ekonomije, dalje eliminisanje nepotrebne birokratije na svim nivoima kao i nastavak borbe protiv korupcije. Svesni smo da je to lako reći, ali veoma teško sprovesti u praksi. Pa ipak, svaki potez Vlade u narednoj godini koji bude išao u ovom smeru imaće našu apsolutnu podršku i biće dodatni korak koji će predstaviti Srbiju kao atraktivnu investicionu destinaciju.

Kakve su vaše prognoze poslovne klime za 2014. godinu?

Imajući u vidu krizu u kojoj se nalazi evrozona, a na koju je naša privreda u dobroj meri naslonjena, ne treba gajiti nerealna očekivanja. Stoga fokus treba da bude na kakvom-takvom rastu BDP-a, smanjenju budžetskog deficita te stope nezaposlenosti, držanja inflacije u projektovanim okvirima kao i obuzdavanju eventualne prevelike volatilnosti domaće valute.

Portret

Srđan Lazović bio je jedan od studenata generacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a potvrda tome su i brojne nagrade, kako domaće tako i međunarodne. Njemu najdraža je Svetosavska nagrada Vlade Republike Srbije. Profesionalnu karijeru je započeo upravo u Vladi Republike Srbije, prvo u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, a nakon formiranja i u Kancelariji za pridruživanje Evropskoj uniji, gde je bio zadužen za ekonomski deo procesa približavanju EU. Procesom evropskih integracija u Srbiji bavio se još od rane 2002. godine i jedan je od pionira procesa evropskih integracija u Srbiji.

Od 2005. godine radi u kompaniji British American Tobacco. U januaru 2008. postavljen je na mesto direktora za korporativne i regulatorne poslove BAT-a na nivou Jugoistočne Evrope i člana UO kompanije. Važi za osobu sa dobrim poslovnim i političkim kontaktima kako na prostoru bivše Jugoslavije tako i u Briselu i Londonu. Istovremeno je i potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC), član UO KK Crvena zvezda i član UO Srpske asocijacije menadžera. Član je i srpskog ogranka Međunarodne marketinške asocijacije, Foruma poslovnih lidera i srpskog Udruženja za odnose sa javnošću. Dobitnik je i nagrade Kluba privrednih novinara i Privredne komore Srbije za najboljeg Mladog menadžera u Srbiji za 2009. godinu. Oženjen je i ima dva sina, Luku i Filipa.

Iz istog broja

Ekonomski događaji 2013.

Mnogo priče, malo vajde

Dimitrije Boarov

Deset događaja 2013.

Kad naprednjak složno glasa protiv Miška i Đilasa

Milan Milošević i Dokumentacioni centar "Vremena"‚

Intervju – Dragana Vukosavić, HR direktorka Victoria Group

Više zaposlenih žena – uspešnija kompanija

r. marković

Ličnost godine

Branko Kukić

 

TV manijak, godišnji pregled 2013.

Devet krugova srpskog medijskog pakla

Dragan Ilić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu