Pun kufer marketinga

Srećna nova repriza

Budite srećni što nam čestitaju 2005.

Neki od najvećih oglašivača odlučili su da nam čestitaju Novu godinu starim spotovima. MB pivo opet prikazuje depresivnog Deda Mraza na krovu, Grand kafa nam vraća prošlogodišnje Deda Mrazove, Don kafa pretprošlogodišnjeg papagaja koji se inače oduvek nalazi na kesicama grand kafe, ali to, izgleda, nikome ne smeta. Koka-Kola nema isti spot, ali ima istu pesmicu i istu bezidejnost. Vratila se i ona gologuza Deda Mrazica samo da bi "i nevaljali dečaci" imali od koga da dobiju čestitke. Zahvaljujući čemu i mi, dobri dečaci, parimo oči onim što usput bljesne (ma nemojte, kao niste videli?).

Da li to znači da oni koji najviše troše na emitovanje po običaju štede na ideji i snimanju (kao što je Pink drpio sa satelita novu špicu za "City") ili je u pitanju neki širi fenomen? Možda nam se sprema repriza ove godine? Opet smo ponavljali razred? Pa nije ni čudo kad nismo učili. Znate vi nas – nećemo da zagrejemo stolicu, a ni domaće zadatke ne radimo baš redovno. Uradimo ih tek kad moramo, pa i tada u poslednji čas – samo kad očekujemo neko važno zasedanje negde u svetu ili kad nas baš pritegnu ovako ili onako. Pa čak ni tada ne uradimo sve domaće zadatke. Jer uvek postoji nada da će nam se oprostiti, samo ako smislimo dobro opravdanje: mlađi brat mi je pocepao svesku, a veliki brat spalio dokumentaciju – što je ogroman tehnološki napredak u odnosu na partizane (odnedavno i četnike) koji su poruke morali da progutaju. Doduše, nama dokumentacija ni ne treba – dovoljna je izjava svedoka, ako ga nema može i "majke mi". Za četničku penziju, mislim. Kao i za ispravljanje svekolikih istorijskih zabluda počev od one da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne oko nas. Dobro de, za tako krupne ispravke treba vam i nešto malo poslanika. Ali, ako su nam svedoci dovoljni za prepravljanje istorije, ne znači da su dovoljni i za sud. Pa kad nam nisu dovoljne ni masovne grobnice, što bi bila nečija reč? Osim, naravno, ako je u pitanju pisana reč – knjiga sricana u izbeglištvu od poternice, koja će nam svima otvoriti oči. I zapušiti usta. Ključ, katanac, ko me pipne – magarac!

I vi se onda čudite što nam bajatim reklamama čestitaju Novu godinu? Budite srećni što nam čestitaju 2005. Mogli bi da izglasaju da idemo "samo napred" u ’45. ili ‘89. Mislim 1389.

Srećom, ima i izuzetaka. Reklame za uloške nemaju ni stare ni nikakve svečarske verzije. Kažem – srećom, jer ne smem ni da zamislim na koju bi sve stranu mogla da ih odvede do sada iskazana kreativnost. Mislim, posle onog spota kad uloške sa plavim "sadržajem" žena isecka i stavi u knjigu, ne bi me čudilo (lažem – bi!) da ulošcima okite jelku. Mada bi tamponi verovatno bili prikladniji, jer već imaju prigodan končić za kačenje. A pošto smo u reklami lepo videli da ih treba staviti u čašu da nabubre (i poplave, naravno) samo treba da ih pokačimo na grančice. Što da ne – kad je stara dobra vata mogla da glumi sneg na jelkama i bradu na sindikalnim Deda Mrazovima, što bi se sad snebivali sa novim proizvodima? Kad već nije ekološki – jelka je ubijena ili će umreti prirodnom smrću kad je u januaru presadimo – makar nek´ je higijenski. Što ide uz čistu savest.

Držite mi se – mislite globalno, pronađite sreću lokalno.

Iz istog broja

Intervju - Stjepan Mesić

Naša generacija ima privilegiju da udruži Evropu

Tatjana Tagirov

Besprizorno novinarstvo

Punoletstvo lova

Predrag Manojlović

Beogradski sajam - Novogodišnji vašar

Tradicija u civilu

Dragan Todorović

Hoće li prestati teror TV-reklamokratije

Druga smrt Cipiripija

Teofil Pančić

Vojska Srbije i Crne Gore

Generalštab i načelnici

Miloš Vasić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu