Administracija u pravosuđu

Službenici na lizing 2

ZABORAVLJENI: Štrajk službenika u pravosuđu

foto: beta

Službenici na lizing

U odnosu na neke druge delatnosti, pravosuđe je diskriminisano. Zaposlenih u pravosuđu (sudija, tužilaca i administracije) ima oko 14.000 ili dva odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Nedopustivo je da zaposleni u pravosuđu imaju platu oko 30.000 dinara ili, prema najnovijem podatku, 40 odsto nižu od prosečne zarade u Srbiji.

Administraciju, bez koje sudije i tužioci ne mogu da rade svoj posao, niko ne spominje. Njihov doprinos u radu pravosuđa nikoga ne zanima: put koji pređe pismeni akt od podnošenja prijave, ili tužbe, do suda i presude. Svaki takav akt mora da se otkuca, zavede u upisnik i prenese do sudije ili tužioca kome je namenjen. Tu su i sudijski i tužilački pomoćnici, pripravnici, referenti, daktilografi, dostavljači, ekspeditori. Bez njihovog rada i rad nosilaca pravosudnih funkcija je bukvalno neostvariv, nemoguć. Pravosudna administracija je kičma pravosuđa.

Bez obzira na značaj, administracija je obespravljena. Postoji nekoliko kategorija zaposlenih službenika. Prva, zaposleni na neodređeno vreme. Druga, zaposleni sa ugovorom na određeno vreme (više godina), sa prekidima na svakih tri ili šest meseci, kada dolaze na posao i rade besplatno: tačnije, bespravno se nalaze u pisarnici, ili vode zapisnike na suđenjima. Treća kategorija su volonteri (sudijski i tužilački pomoćnici, pripravnici, referenti, zapisničari). Oni rade bez dinara. Četvrta, to su oni koji imaju iskustva u pravosuđu pet i više godina rada, ali potpisuju ugovore o stručnom usavršavanju i, takođe, dolaze i rade bez dinara naknade. Dakle, država na njima uštedi velike sume novca. To je veliki broj zaposlenih koji imaju iste obaveze kao i zaposleni na neodređeno vreme, ali nemaju nikakva prava, nemaju platu, zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje… Nemaju pravo ni da planiraju svoju budućnost, stalno su u neizvesnosti, svi rade u očajnim uslovima, u starim ruiniranim i neokrečenim zgradama, sa zastarelom opremom. Postoji i peta grupa zaposlenih, to su radnice iznajmljene preko agencija za održavanje higijene u pravosudnim organima. Godine 2009. tokom reforme, a kako bi se uštedelo, iz pravosuđa je otpušten jedan broj higijeničarki. One koje su imale (ne)sreću da ostanu u pravosudnom sistemu koštaju državu bruto oko 40.000 dinara. Ove koje su iznajmljene država plaća agenciji i do 80.000 dinara. Agencija te radnice plaća od 17.000 do 22.000 dinara. Razlika ostaje agenciji, državu koštaju mnogo više. Ne radi se samo o novcu, već o bezbednosti i sigurnosti predmeta, jer radnice iznajmljene preko agencije nisu proverene, a predmeti se ne zaključavaju, nalaze se svuda po kancelarijama, na stolu, stolicama, po podu… O tome niko ne razmišlja.

U odnosu na neke druge delatnosti, pravosuđe je diskriminisano. Zaposlenih u pravosuđu (sudija, tužilaca i administracije) ima oko 14.000 ili dva odsto od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Nedopustivo je da zaposleni u pravosuđu imaju platu oko 30.000 dinara ili, prema najnovijem podatku, 40 odsto nižu od prosečne zarade u Srbiji. Isto tako, neprimereno je da zaposleni u zatvorima imaju niže plate od policije. Plata sudije i tužioca u osnovnom sudu, odnosno tužilaštvu iznosi 99.000 dinara. Dok obavljaju svoju funkciju oni ne mogu da rade drugi posao, jer je to nespojivo sa pravosudnom funkcijom. Iako imaju samo jednu platu, sudije i tužioci plaćaju solidarni porez. Svi zajedno radimo u negativnoj klimi i utisak je da se vodi javna kampanja protiv pravosuđa.

Slažemo se da su vremena teška i da treba podržati mere štednje. Ali se ne slažemo da naš težak, naporan i odgovoran posao može da se poredi sa bilo kojim drugim administrativnim poslovima u bilo kojoj drugoj struci. Nedopustivo je da kancelarijski radnik u lokalnoj samoupravi, na primer, ima veću platu od kancelarijskog radnika u pravosuđu. To sigurno nije pohvalno a radni zadaci nisu ni slični.

Zatrpanost u pravosuđu postoji i ona je posledica, pre svega, prethodno sprovedene pogrešne reforme. Preko noći je nezakonito i protivustavno otpušteno hiljadu sudija i zamenika javnih tužilaca kojima tada nije dozvoljeno da rade. I dok su se predmeti gomilali, otpušteni su sedeli, dok im je država, znajući da su otpušteni nezakonito, isplaćivala deo plate. Posle tri godine oni su vraćeni na posao, sada tuže za nadoknadu štete, a pravosuđe je zatrpano. Broj službenika koji bi trebalo da ih prati u radu, a koji je otpušten sa njima 2009. godine, nije vraćen. Štetu trpe i građani i pravosuđe.

Redukcijom zaposlenih (jedino u pravosuđu se dva puta smanjivao njihov broj, sada i treći put), otpušteno je 4000 iskusnih radnika, uz stalni rast broja predmeta, sa zastarelom opremom, čestom izmenom zakona i nedostatkom sudskih zgrada nemoguće je ubrzati rad. Zaposleni su pod stalnim stresom zbog česte reorganizacije na koju ne mogu da utiču, količine posla koju ne mogu da savladaju, očekivanja i pritiska javnosti. Često su izloženi i verbalnom nasilju građana, to jest stranaka u postupku. U pitanju je slabost u organizaciji sistema, a ne nerad zaposlenih. Zaposleni u pravosuđu, u poređenju sa ostalim radnicima u javnom sektoru, najviše rade.

Od oktobra je uvedena tužilačka istraga, koja je već dovela do zastoja u obradi predmeta pristiglih do oktobra, jer tužioci sada obrađuju nove predmete tako što istovremeno saslušavaju osumnjičene, svedoke, šalju pozive, izdaju razne naredbe, konsultuju se sa policijom, prisustvuju suđenjima i diktiraju odluke. Zbog ograničenja u zapošljavanju, nedostatka prostora i drugih uslova, doći će do zastarevanja ozbiljnih krivičnih dela. Jedan zapisničar opslužuje četiri zamenika javnog tužioca, dok je u sudovima taj odnos bio jedan istražni sudija – jedan zapisničar. Od januara je uspostavljena nova mreža sudova koja je već dovela do zastoja u radu ionako zatrpanog pravosuđa.

Između ostalih, ciljevi reforme bili su i sada jesu da se ujednači opterećenost sudija (i zaposlenih), kao i da pravosuđe postane efikasnije, odnosno da se postupci ubrzaju. Nijedan od ciljeva nije postignut, a mnogo novca je utrošeno u reforme (traju godinama). Očekivali smo da će nova vlast stvoriti adekvatne uslove za nesmetan rad, a zatim predstaviti rezultate. Ako uložite ništa, onda kao rezultat dobijete ništa.

Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa Srbije

Iz istog broja

Vreme prava

Između nezavisnosti i inferiornosti

Slobodan Beljanski

Reizbor, ustav, zakon

Birala i »ne birala«

Milan Škulić

Podsećanje

Deobe i koreni

Dragoslav Grujić, Dokumentacioni centar "Vreme"

Odnos države prema građanima

O odgovornosti sudija

Vesna Rakić Vodinelić

Pravosudna efikasnost

I mrtvi duguju

Jovana Gligorijević

Izborna skupština SNS

Tamo gde je sve po mom

Jovana Gligorijević

Portret savremenika – Saša Radulović, bivši ministar privrede

Odlazak uz tresak vratima

Radmilo Marković

Energetika

Struja i problematični folder

Zorajn Majdin

Vanredni izbori 2014.

Bitka pred praznom kasom

Milan Milošević i Dokumentacioni centar "Vremena"

Dosije vremena srpskog

Krvna slika pravosuđa

Tatjana Tagirov

Vlast i struka

Političko upravljanje sudstvom

Dragana Boljević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu