Parada, policija i posledice

Slučaj Braće Vučić 1

NEŽELJENA PAŽNJA: Pripadnici žandarmerije

fotografije: ap photo

1. 10. 2014. / 13.11

Slučaj Braće Vučić

Nepotrebni i blesavi incident na uglu Birčaninove i Svetozara Markovića, u nedelju 28. septembra oko 11.15, pokazao se kao mnogo važniji od događaja dana, Parade ponosa, koja je počela sat i nešto kasnije. To spada u onu staru novinarsku: vest je kad čovek ujede psa. Značaj tog incidenta sadržan je u činjenici da su se dohvatili pripadnici Žandarmerije s jedne i brat Aleksandra Vučića sa svojim obezbeđenjem s druge strane. Do toga nije smelo da dođe, samo da su se svi pridržavali pravila službe i normalnog postupka. Ovako se sve svodi na "porodicu" koju premijer ionako pominje svako malo

Piše: Miloš Vasić

Redosled događaja sa ćoška Birčaninove i Svetozara Markovića i onoga što je usledilo posle njega, sve do utorka uveče, kad se ovi redovi pišu, mogao bi biti poučan. Koliko se do sada moglo rekonstruisati iz oprečnih i protivrečnih izjava raznih aktera, stvari su se odvijale ovako:

Andrej Vučić (brat premijera Aleksandra Vučića), Predrag Mali (brat gradonačelnika Beograda Siniše Malog) i dva pripadnika bataljona "Kobre", elitne jedinice Vojne policije za zaštitu lica i objekata (jedan se zove Saša Jovanović), došli su do kordona koji je držao Niški odred Žandarmerije MUP-a Srbije na pomenutom ćošku. Krenuli su, kazaće kasnije premijer Vučić, "u Krunsku ulicu, to je pedesetak metara", kod roditelja Vučića. Kao prvo, nije pedesetak metara, više je; kao drugo, propisani pravci kretanja tog dana, u nedelju, bili su jasni: može preko Slavije, pa Beogradskom do Krunske. Ali dobro, neka. Prilikom susreta sa kordonom žandarma došlo je – po rečima premijera Vučića – do "koškanja", a posle i do "prekoračenja ovlašćenja" (pres-konferencija u nedelju u 15 časova); premijer nije precizirao nijedan od ta dva pojma: ni "koškanje" ni "prekoračenje"; to je došlo kasnije.

NERVOZNI ŽANDARM: Ta je konferencija ličila s jedne strane na slavodobitno hvalisanje oko "uspele" Parade ponosa, uz određene rezerve; s druge strane na kontrolu štete nastale zbog tog incidenta o kome je reč. Naime, premijer je ovamo bio ponosan na poštovanje Ustava, a onamo hladno rezervisan prema ideji slobode i ravnopravnosti manjina. Uplevši taj incident sa sopstvenim bratom u tu priču, izjavio je da je zahvalan "desetinama hiljada" Beograđana zato što nisu izašli i razbili svoj grad, jer da "ogromna većina" građana Srbije ne podržava LBGT populaciju. Nije rekao odakle mu ti podaci i je li pitao građane šta misle. U sklopu tog razmišljanja izrazio je razumevanje za žandarme koji su koliko par sati ranije premlatili njegovog brata i pratnju: oni, eto, moraju nešto tu da rade "protiv svojih uverenja", pa su bili "nervozni" i šta sad, događa se; i u tom pravcu. Ovaj pomirljivi stav biće ubrzo uveliko revidiran do potpuno suprotnog, kao što ćemo videti.

Dakle, u trenutku susreta sa kordonom Žandarmerije Andrej Vučić i njegova pratnja pokušavaju da dobiju prolaz niz Svetozara Markovića, ka Krunskoj. Tu iskazi aktera ovog incidenta počinju da se razlikuju. Po Andreju Vučiću (ostali koji su bili s njim nisu još ništa javno rekli), oni su izvadili legitimacije, ali su žandarmi počeli da ih mlate palicama odmah, bez gledanja. Pripadnici "Kobri" navodno su takođe pokazali vojne službene legitimacije, ali nije pomoglo. Onda su – sasvim razumno – počeli da beže, ali ih je deo žandarma dočekao, videvši da kolege jure za njima, pa su ih i oni izudarali. Televizijski snimci ovog drugog, kao i prethodnog događaja ne govore nam mnogo: standardna jurnjava sa tučnjavom, ništa nije jasno. Navodno postoji i snimak žandarmerijske video-kamere na kome je zabeležen sporni i ključni trenutak legitimisanja i početka incidenta, ali je – opet navodno – ta kaseta oduzeta i ne zna se gde je i postoji li uopšte. Možda je jednoga dana vidimo, a možda i ne; mož’ da bidne, al’ ne mora da znači. U nedelju u tri po podne premijer je dodao i da njegov brat i prijatelji "neće privatno goniti" žandarme, jer da ih razumeju i šta sad.

Druga strana u tom sukobu još se nije javno izjasnila, jer je suspendovana do ishoda disciplinske i krivične istrage. U javnost je, međutim, procurila verzija jednog od u incidentu neposredno angažovanih žandarma iz Niša. On kaže da je Andrej Vučić na zahtev da se legitimiše uhvatio za zaštitni prsluk kolegu žandarma i počeo da mu preti da će "ih ukinuti", uz pitanja tipa "znaš li ti ko sam ja?". To je od svih pogrešnih pitanja najpogrešnije u takvoj situaciji. Istovremeno je, po rečima tog žandarma koji je bio prisutan sceni, obezbeđenje poteglo oružje, a žandarmi počeli da mlate palicama, ne videvši šta se među ovom dvojicom događalo. Neki major Vojske Srbije navodno je potegao automatski pištolj, kako žandarm priča. Posle je objašnjeno (premijer Vučić) da ti ljudi iz Vojne policije ("divni momci") nisu bili obezbeđenje njegovog brata, nego su se, eto, pridružili da ih isprate do Krunske, s obzirom na nervoznu situaciju na ulicama te nedelje. Aleksandar Vučić posle će pohvaliti te vojne policajce zato što nisu pucali, jer da su savesni i poštuju kolege. Pa ko bi normalan pripucao na ozbiljno naoružane žandarme kojih je tu dvadesetak? Naravno da su pobegli; niko normalan ne bi tražio đavola, ubili bi ga kao crva – s punim pravom i u okviru ovlašćenja.

ESKALACIJA NAKON RELAKSACIJE: Pošto se sve sredilo kako-tako, sa raskrvavljenim glavama i uredovanjem VMA, premijer Vučić je primio nekoliko žandarma koji su učestvovali u incidentu. Prema rečima jednog od njih, on se prvo ("veoma vulgarno") izvikao na njih; kad je prestao da viče, oni su mu mirno ispričali svoju verziju događaja. Smirio se i ponudio ih je kafom. To je po svoj prilici bilo pred tu famoznu pres-konferenciju u tri po podne u nedelju 28. septembra, kada je izjavio i da su se počinioci "izvinili" i kao sve je u redu.

Činilo se da je stvar legla; međutim nije, a bolje bi bilo da jeste. Već u naredna dva dana (ponedeljak i utorak) braća Vučići eskaliraju priču, protivno dotadašnjim javnim izjavama. Aleksandar će ustvrditi da tu nije napadnut samo braca Andrej, nego on i "porodica" (ta "porodica" je uvek u igri, šta god bilo), da je prezime bilo dovoljno itd. Braca Andrej u utorak će precizirati: to nije bio napad na njega, nego na brata mu i prateću državu; da se nije prezivao Vučić, da je bio brat Borka Stefanovića ili Bojana Pajtića, to bi već bilo stiglo do Saveta bezbednosti UN; a ovako… To je, ukratko, napad ološa koji mrzi bolje od sebe itd. Stvar je opet dignuta na "porodični" nivo, kao i više puta pre toga. Premijer Vučić je u utorak, uz uobičajeno prenemaganje, preklinjao da mu ne diraju "porodicu", koliko god njega "mrzeli"; sve smo to već čuli. Hajdemo sada od početka. Kao prvo, elementarni zdrav razum kaže da se s kordonima policije, pogotovo Žandarmerije, pogotovo "nervozne", jer da "rade protivno svojim uverenjima" (kaže Aca Vučić, što ne znamo, ali hajde ipak), ne raspravlja; ode se drugim putem. Zatim: ne ustupa se svoje obezbeđenje iz "Kobri" braci, jer on nije štićeno lice. Pa onda: posao obezbeđenja, pa makar i privremeno ustupljenog, jeste pre svega da štićeno lice zaštiti i odvrati od sukoba sa policijom, tj. da ga skloni od opasnosti koja time nastaje – po svaku cenu. To je pravilo profesije od kojega odstupanja ne sme biti. Videli smo to prilikom onog incidenta na splavu "River" proletos, kada je obezbeđenje mladog Vučić Danila smesta izvelo napolje, čim je nastala neka tučnjava i cirkus. U utorak je rečeno da će istragu sprovesti i MUP i Vojnobezbednosna agencija (VBA), pod koju "Kobre" spadaju; tako i treba, mada je prekasno. Da su se svi učesnici tog blesavog i nepotrebnog incidenta držali svojih pravilnika o postupanju i svoje zdrave pameti, do toga ne bi ni bilo došlo.

Najvažnije od svega: iz iskaza oba brata Vučića (Aleksandra i Andreja) može se zaključiti da su žandarmi iz Niša jedva dočekali da im pod palicu uleti neko od Vučića; da su maltene umlatili Andreja samo zato što je Vučić. Takva je pretpostavka donekle preterana; štaviše, ona je posledica uobičajene hinjene paranoje premijereve: da njega svi mrze, pa i njegovu čuvenu "porodicu", i samo čekaju da im neko od njih naiđe. Da se razumemo: taj Niški odred Žandarmerije odavno je poznat kao problematičan, što je pitanje za načelstvo MUP-a i jedna druga, duža priča o kojoj ćemo jednoga dana. Teško se, međutim, može izvesti iz toga namera, umišljaj tih žandarma sa ćoška Birčaninove i Svetozara Markovića da umlate baš Andreja Vučića, samo zato što je brat Aleksandrov. A to braća uporno tvrde, kao da žandarmi nemaju drugoga posla nego da progone porodicu Vučić. A šta ako se Andrej Vučić kurčio pred kordonom, kao što žandarmi iz Niša kažu? Šta ćemo onda?

Bilo bi možda bolje da se cela stvar završi na sudu, gde joj je i mesto: zlostava u službi i prekoračenje ovlašćenja gone se po službenoj dužnosti, priključio se Andrej krivičnom gonjenju ili ne (a kaže da hoće, zbog brata Ace, mada je brat Aca rekao da neće). Pa da se odgledaju snimci, saslušaju učesnici i svedoci i da se dođe do makar pravosudne istine, ako već ne može do one stvarne, kriminalističke.

O Žandarmeriji iz Niša

"Ova stvar ne sme da se zataška. Slučaj mora da se istraži do kraja o bilo kom odredu Žandarmerije da je reč, a posebno kad znamo da je reč o niškom odredu, čiji se član sumnjiči da je učestvovao u ubistvu Ranka Panića", kaže za "Kurir" Dragomir Anđelković, analitičar blizak SNS-u.

Na drugoj strani, pozivajući se na izvore iz niške Žandarmerije, dnevni list "Danas" piše sledeće: "Naši izvori su kazali da je premijerov brat želeo da prođe kroz policijski kordon, koji je obezbeđivao Paradu ponosa, a kada mu to nije bilo dozvoljeno, navodno je uhvatio jednog od pripadnika niške Žandarmerije za zaštitno odelo, zapretivši da će ih sve ‘ukinuti’. Prema njihovim rečima, jedan od pripadnika Vučićevog obezbeđenja navodno je u tim trenucima izvadio oružje, pa su pripadnici Žandarmerije tada počeli da ih fizički tuku. Premijerov brat i njegovo obezbeđenje počeli su da beže, ali ih je nešto dalje sačekala druga grupa žandarma, koja je nastavila intervenciju. Snimak fizičkog napada te druge grupe žandarma pojavio se u pojedinim medijima, a snimak fizičkog i verbalnog napada Andreja Vučića, na kojem se to ‘i vidi u čuje’, i koji je napravila sama Žandarmerija, navodno je ‘izvađen iz kamere i odnet’. Prema našim izvorima, pripadnici Žandarmerije sve ovo su navodno rekli i premijeru Vučiću, kod koga su bili na razgovoru posle incidenta. Premijer je navodno u početku reagovao ‘krajnje burno’, ali se nakon njihove informacije o toku događaja smirio i ponudio ih kafom."

Iz istog broja

Intervju – Goran Draganić

Ukidanje po svaku cenu

R.V

Parada ponosa 2014.

Klinička slika države

Jovana Gligorijević

Analiza

Trideset pet sekundi drame

Radoslav Ćebić

Ko je Andrej Vučić

U senci velikog brata

Slobodan Georgijev

Kultura sećanja – Peti oktobar, 14 godina kasnije

Povratak gubitnika revolucije

Zora Drčelić

Intervju – Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dobitnica nagrade »Osvajanje slobode«

Utisak skandala i sramote

Tamara Skrozza

Lik i delo

Nikola Selaković

Dragoslav Grujić

Paraliza sudstva u Srbiji

Država bez advokata

Tatjana Tagirov

Nemačka – Novi zakon o azilu

Pravi i lažni azilanti

Nemanja Rujević

TV manijak

Buna na dahije, gejeve i B92

Dragan Ilić

Kriminal

Kruševac, kalašnjikov i kokain

Stevan Dojčinović

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu