Intervju – Miloljub Albijanić,
direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike

1. 9. 2010. / 16.54

Slobodna gužva na tržištu

"Zakon omogućava da svako ko ispuni najminimalnije uslove, znači da ima sedište, da ima 500 evra za otvaranje firme i da ima prijatelja koji je završio fakultet pa je kvalifikovan da bude urednik, može da otvori izdavačku kuću"

Piše: Sonja Ćirić

Godinama unazad, jedna od redovnih septembarskih tema kod nas je Zavod za udžbenike. Možda zbog navike iz vremena dok je Zavod bio jedini srpski izdavač školske literature, ili zbog činjenice da je sad najveći, najstariji i najpoznatiji od 49 izdavača udžbenika koliko ih je trenutno na tržištu, tek, Zavod se smatra najpogodnijim da "odgovara" za sve što valja i ne valja u vezi sa aktuelnim udžbenicima. Ovog septembra čini se i više, zbog prve godišnjice primene Zakona o obrazovanju kojim su izjednačena prava privatnih izdavača i državnog zavoda, i zbog licenci – dozvola koje od ovog proleća daje Ministarstvo prosvete privatnim izdavačima da objavljuju udžbenike.

Istini za volju, o Zavodu se često piše i priča i tokom ostalih meseci u godini, a povodom njegove neudžbeničke delatnosti: povodom objavljivanja dela savremenih pisaca, biblioteka iz raznih naučnih oblasti, univerzitetskih udžbenika, leksikografske literature, sabranih i izabranih dela važnih autora, dela iz naše književne baštine, povodom nagrada koje su osvojile njegove knjige, saradnje sa drugim institucijama, uticaja na promene u izdavaštvu i prosveti… Nabrojani su samo neki od rezultata poslovanja Zavoda u poslednje dve godine, koji su očigledno pozitivni (što budi sećanje na način poslovanja prethodne njegove uprave, na primer na aferu visokih honorara, nenamensko trošenje, gubitke…), a o kojima će biti detaljnije rečeno u razgovoru sa Miloljubom Albijanićem.

Miloljub Albijanić je postao direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike pre dve godine. Diplomirao je na Matematičkom fakultetu u Beogradu, bio je profesor pa direktor Elektrotehničke škole "Nikola Tesla", koautor je zbirke zadataka iz matematike za prvi i drugi razred srednje škole, bio je zamenik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, narodni poslanik u republičkom parlamentu, predsednik poslaničkog kluba G17 plus i potpredsednik Narodne skupštine Srbije.

"VREME": Juče je počela nova školska godina. Prošle nedelje je javljeno da svi udžbenici za osmi razred osnovne škole nisu završeni, da li je taj problem rešen? Da li je ostvarena akcija Ministarstva prosvete i vlade Srbije o besplatnim udžbenicima? Da li su novi udžbenici kvalitetno urađeni ili će se razlistavati kao prethodnih godina?

MILOLJUB ALBIJANIĆ: Svi udžbenici za osnovnu i srednju školu su odštampani i spremni, znači i udžbenici za 8. razred su pripremljeni po novom nastavnom planu i programu. Na osnovu evidencije koju imamo, svi učenici prvog i drugog razreda osnovne škole zatekli su na svojim klupama besplatne udžbenike, koje finansira Ministarstvo prosvete. Zavod je imao značajnu ulogu u toj akciji, valjano smo je obavili, i distribuirali udžbenike u sve škole u Srbiji. Takođe, grad Beograd finansira knjige za peti razred osnovne škole, i u tome smo imali najznačajnije učešće. Prošle godine nismo povećavali cene udžbenika, a ove godine jesmo, i to pet odsto. Podsećam da je to jedino povećanje cena za dve godine – dokaz da se odgovorno ponašamo prema našim korisnicima, i da su i pored tog povećanja naše knjige u grupi jeftinijih. Zatim: svi udžbenici se izrađuju prema standardima koje je propisao Nacionalni prosvetni savet, znači na odgovarajućem papiru, i svi su i šiveni i lepljeni. S obzirom na to da će udžbenike za 1. i 2. razred koristiti i naredna generacija, jasno je da smo posebno vodili računa o njihovom tehničkom kvalitetu. I, još nešto važno: Zavod je izdao dve nove knjige za učenike osmog razreda: zbirke zadataka iz matematike i srpskog jezika za polaganje male mature. Mi smo prvi uradili te knjige, odobrene su, i očekujem da će naići na veliki odjek.

Zakon o udžbenicima i davanje licence privatnim izdavačima da proizvode udžbenike, komentarisani su kao ukidanje monopola Zavoda na ovu delatnost. Kako te zakonodavne promene utiču na prodaju vaših izdanja?

Veoma je važno da je prestalo etiketiranje Zavoda kao monopolističkog izdavača, mada je ta priča bila nestvarna i kad je postojala. Bio je to samo marketinški potez konkurenata i ništa više. Inače, mislim da je konkurentnost na tržištu doprinela da se udžbenici svih izdavača i sadržajno i kvalitativno poboljšaju. Mi nikada nismo do kraja zadovoljni, ali u poređenju sa savremenim evropskim udžbenicima, mislim da im se približavamo. Rezultat zakonskih promena o kojima pričamo je da trenutno u Srbiji ima 49 izdavača koji objavljuju udžbenike. Kažem trenutno, zato što se ne zna koliko će ih biti za deset dana. Zakon omogućava da svako ko ispuni najminimalnije uslove, znači da ima sedište, da ima 500 evra za otvaranje firme i da ima prijatelja koji je završio fakultet pa je kvalifikovan da bude urednik, može da otvori izdavačku kuću i dobije licencu tipa C. Preostaje mu da se eventualno potrudi da napiše jedan udžbenik ili nađe nekog ko je to već uradio, zatim da dobije odobrenje za taj udžbenik i da isti prodaje. Mislim da je Srbija primer jedne od najliberalnijih država na svetu za izdavanje udžbenika. Ponoviću: dobro je da postoji konkurencija. Ali potrebno je da postoji i kontrola funkcionisanja izdavača, posebno kontrola prodaje na terenu, da se zna po kojim kriterijumima se biraju udžbenici.

Da li ste učestvovali u javnoj raspravi prilikom izrade Zakona o udžbenicima, da li ste upozorili Ministarstvo prosvete na detalje koje pominjete?

Da, učestvovao sam. I izričito sam tražio da uslov za dobijanje licence bude jedan zaposlen na neodređeno vreme za oblast iz koje se objavljuje udžbenik. To bi značilo da izdavačka kuća koja objavljuje udžbenike iz svih pet oblasti mora da ima najmanje pet stalno zaposlenih urednika. Predlog nije usvojen. Danas izdavač ne mora da ima zaposlenog ni jednog jedinog urednika. Može, na primer, da poznaje vas i da ako imate diplomu fakulteta iz oblasti iz koje se objavljuje udžbenik potpiše s vama ugovor po kome ste vi njen urednik, a da vi knjigu nikad ne vidite. To je realnost. Zavod vrši kontrolu kvaliteta sa 35 zaposlenih urednika na neodređeno vreme.

Ovog maja Zavod za udžbenike je proslavio 53. rođendan lepim gestomobjavljivanjem kritičkog izdanja Prvog srpskog bukvara, bukvara inoka Save, iz 1597. godine. To je kapitalno izdanje, odnosno tržišnim jezikom rečenonekomercijalno.

Jeste, ali je Prvi srpski bukvar važan za našu kulturu: objavljen je 150 godina nakon objavljivanja Gutenbergove Biblije, što je već samo po sebi dovoljno rečito. Prvo izdanje objavili smo sa Službenim glasnikom s kojim imamo ugovor o strateškoj saradnji, a oni su nam ustupili pravo da povodom našeg dana objavimo drugo izdanje Prvog srpskog bukvara.

Zavod, zbog svojih izdanja, predstavlja temelj srpske pismenosti, kulture i nauke. Sabrana dela naših pisaca i naučnika koja smo objavili (u katalogu ih ima tridesetak – p.a.) predstavljaju najvredniji intelektualni kapital ove države, biser srpske nauke i kulture. U tom smislu Zavod ima sveobuhvatniju misiju, a ne samo da brine o udžbenicima.

U čemu se sastoji vaša odgovornost prema osnivaču, vladi Srbije?

Kao što je Zavod odgovoran prema korisnicima, odgovoran je i prema svom osnivaču, Vladi Republike Srbije. U tom smislu, prošle godine je osnivaču uplaćeno 75 odsto naše dobiti, a ove godine, prema odluci vlade, uplatićemo 50 odsto. Imajući na umu u kakvoj se ekonomskoj situaciji danas nalazimo, mislim da je veoma važna činjenica da Zavod jedan deo svoje dobiti uplaćuje u državni budžet. Odgovornost je veća jer sam odgovoran prema korisnicima, državi i društvu u celini.

Vi ste državno, javno preduzeće. Kakve koristi imate od toga? Koje su vaše prednosti u odnosu na privatne izdavače?

Mislim da se ne zna dovoljno, pa bih zato da naglasim: Zavod je jedno jedino javno preduzeće koje ima punu konkurenciju u svojoj delatnosti. Pod punom konkurencijom podrazumevam postojanje potpuno slobodnog izdavanja udžbenika, bez ikakvih povoljnosti za javno preduzeće. Zavod ima 48 konkurenata, svi imamo iste uslove za izdavanje, osim što mi imamo nešto nepovoljnije. Priznaćete da je nonsens da kuća čiji je osnivač vlada bude u nepovoljnijem položaju od ostalih. Navešću jedan primer: mi objavljujemo oko 2000 različitih naslova na jezicima nacionalnih zajednica i niskotiražnih izdanja, to su knjige za srednju školu niskih profila. U Zakonu o udžbenicima piše da svi ulažemo u finansiranje objavljivanja niskotiražnih izdanja, ali se u praksi to ne primenjuje. Još uvek Zavod sam finansira niskotiražna izdaja, što nam je istina čast, mi se time bavimo dugi niz godina i nemamo nameru da odustanemo, ali nije jasno zašto se ne primenjuje Zakon. Zatim: mi izdajemo udžbenike na mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, albanskom i na bugarskom jeziku. Ti udžbenici se prodaju u školama u delovima Srbije gde žive navedene nacionalne zajednice. I visokotiražni i niskotiražni udžbenik imaju istu cenu. To znači da vi možete da kupite matematiku za treći razred osnovne u Čačku po istoj ceni koliko košta takav udžbenik na mađarskom u Subotici, iako je njegov tiraž mali. To je odgovornost i jednakost prema korisnicima. Te dodatne troškove zbog niskog tiraža trpimo mi. Kad bi se Zakon primenjivao, ne bi bilo tako.

Da li ste spremni za oktobarski sajam knjiga?

Trudimo se da uprkos krizi svake godine nastavljamo tradiciju objavljivanja kapitalnih izdanja, izdanja koja će ostaviti trag u našoj kulturi. Ove godine će se na Sajmu pojaviti četiri knjige istoričara Radovana Samardžića i Izabrana dela Nikole Rota, najvećeg psihologa koji je kod nas radio – samo te dve stvari su dovoljne da ilustruju šta smo radili ove godine. Zatim, objavili smo reprint izdanje Latinskosrpskog rečnika iz 1886. godine. Važna izdanja su i Građanska Evropa u tri knjige Čedomira Popova, i Uspon Evrope akademika Dragoljuba Živojinovića. Pet knjiga OECD-a koje odslikavaju društvo znanja kome teži današnji svet, uradili smo za Ministarstvo i u kojima će nastavnici i oni koji rade u obrazovanju videti najnovije trendove kojima se bavi OECD. Uskoro ćemo imati i prezentaciju knjige Budućnost rata Kristofera Kokera, profesora na fakultetu LSE u Londonu. Važan naslov je Holokaust i njegovo značenje. To je udžbenik o Izraelu, autor predgovora našeg izdanja je Isak Asiel, rabin beogradski. Ovom knjigom, kao i već objavljenim Lovom na naciste, pokazujemo za koji vrednosni sistem se zalažemo u Srbiji. Do Sajma će biti završeni Diplomatska istorija Srbije i Dušanov zakonik. Izlazak prvog toma Enciklopedije srpskog naroda biće rezultat saradnje između nas, Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske. Da je to veliko, kapitalno izdanje, ne treba objašnjavati.

Iz istog broja

Belvil i Hypo Adria

Neosnovane i druge sumnje

Zoran Majdin

Sve naše kasarne

Od »4. jula« do Pule

Miloš Vasić

VS – Prvi vazduhoplovi posle dve decenije

Novi stari helikopteri za VS

Igor Salinger

Uzbuna na desnici

Pečat na patriotizam

Vera Didanović

Deset godina arheoloških istraživanja u Krševici kod Bujanovca

Filip Makedonski, Aleksandar Veliki ili Damastion

Petar Popović

Rezolucija o Kosovu

Krizna grupa i kosovska rupa

Milan Milošević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu