VREME BR 280. 2. MART 1996.

Siromaštvo: Žene jedu poslednje

Reči "siromaštvo" i "žena" postale su sinonimi na skoro četvrtini globusa. Ovo važi čak i za mnoge razvijene zemlje gde su žene koje su siromašne, a kojih je sve više, uglavnom na socijalnoj pomoči

U humanitarnim krizama žene najviše pate. Majke i njihova mala deca su oni koji prvi iskuse bol i poniženje gladovanja usred političkog nasilja, suše i drugih katastrofa. To smo videli ponovo, kao i mnogo puta do sada – u Somahji, Ruandi i bivšoj Jugoslaviji. Žene ne samo da prve pate u kriznim situacijama već čine i većinu od 800 miliona gladnih i siromašnih sveta. Globalno posmatrano, nesreća siromašne žene može postati najveći socijalni i ekonomski izazov s kojim ćemo se danas suočiti. Pomoć u razvoju, uključujući i pomoć u hrani, predstavlja ključ uspešne strategije za prevazilaženje siromaštva i pomaganje zajednici da izađe na kraj sa kriznim situacijama.

POSTAVLJANJE NOVIH PRIORITETA: Kako možemo dovesti do maksimuma naše napore da nahranimQ gladne i učinimo da ljudi sami sebi pomognu, uz sve više humanitarnih kriza i statičnim ih opadajućim sfedstvima za borbu protiv njih? Uključivanjem žena.

Sedmoro od desetoro siromašnih u svetu jesu žene koje zarađuju manje od jednog dolara dnevno. Situacija je posebno zabrinjavajuća u delovima sveta gde se broj žena koje žive u siromaštvu udvostručio od 1970.g. Reči "siromaštvo" i "žena" postale su sinonimi na skoro četvrtini globusa. Ovo važi čak i za mnoge razvijene zemlje gde su žene koje su siromašne, a kojih je sve više, uglavnom na socijalnoj pomoći. Dakle, kada se usredsre^limo na problem žene, po definiciji se usredsređujemo na najsiromašnije među siromašnima.

Žene jedu poslednje. U skoro svim društvima sveta žene nabavljaju hranu, pripremaju je i služe. Ali, najčešće, žene jedu poslednje.

Žena prvo nahrani svog muža, zatim decu, i na kraju – od onoga što ostane – hrani sebe. Čak i trudnice i dojilje često jedu poslednje, iako bi bar tada trebalo da budu prve. To sve ima svoju veliku cenu – više od milijardu žena je anemično, milioni gube bebe na porođaju ili ubrzo posle njega jer nemaju odgovarajuću ishranu u trudnoći.

Mogućnost da siromašna žena umre na porođaju u zemljama u razvoju je jedan pre- 4na 25-40, dok je u razvijenom svetu taj odnos jedan prema nekoliko hiljada.

Kada upućujemo pomoć u hrani ženama, neizbežno gradimo sigurnost ishrane domaćinstva – u gotovo svim društvima žene su te koje kontrolišu protok hrane u domaćinstvu.

Oslonimo se na tu njihovu ulogu i iskoristimo je da nahranimo decu i stvorimo ekonomski razvoj.

ZAŠTO SE USREDSREDITI NA ŽENU?: U nedavno objavljenom tekstu, Međunarodni institut za istraživanje politike hrane (IFPRI), pod naslovom "Žene: ključ za sigurnu ishranu", pažljivo sumira razvoj korisnosti upućivanja većine pomoći ženi – "prihod u rukama žene više doprinosi sigurnosti prehrane domaćinstva i ishrane deteta nego prihod koji kontrohše muškarac".

I, dalje, "smanjivanje razlika u polovima povećavanjem ženskih fizičkih i ljudskih sposobnosti dovodi do unapređenja poljoprivrede, većeg prihoda za ženu i bolju sigurnost u hrani i ishrani za sve… Siromašne žene igraju važnu ulogu u svim aspektima obezbeđivanja hrane, proizvodnje hrane, Milijardu žena je anemično, milioni gube bebe na porođaju ili ubrzo posle njega jer nemaju odgovarajuću ishranu u trudnoći ekonomskog pristupa hrani i sigurnije prehrane.

One ovu ulogu igraju u svedu ogromnih ekonomskih, kulturnih i socijalnih ograničenja." Zbog toga, ublažavanjem nekih od ovih ograničenja, preko osetljivije politike prema polovima, možemo osnažiti ženu da poboljša dobrobit čitave porodice i zajednice. A time možemo ponovo osnažiti njihovu sposobnost da odbiju ekonomske i političke šokove ih se oporave od njih. .

OSNOVNA STRATEGIJA: Radeći zajedno, moramo napraviti veći napredak u onoj dimenziji pomoći koja se tiče polova, i to na tri kritička fronta.

Prvo, moramo podržati ženu kao posrednika društvenih promena. Moramo kanalisati više podrške i pomoći preko žene i dati joj kontrolu nad upravljanjem i odgovornošću nad tim sredstvima. Ono što je zanimljivo kod uspešnih projekata razvoja direktno upućenih ženama jeste da oni nisu korisni samo ženama – oni su korisni i za zajednicu u celini. Kanalisanje pomoći ili zajmova siromašnim društvima preko žena je dokazani put uspeha.

Pre nekoliko meseci Muhamed Junus – osnivač Projekta Gramin banke u Bangladešu – u intervjuu "Njusviku" dao je neke veoma zanimljive razloge zbog kojih se odlučio da usmeri svoj program bančinih zajmova ka siromašnoj ženi Bangladeša. Objasnio je da su žene koristile zajam iz programa kako bi nahranile svoju decu i obezbedile posao. "Muškarci su", kaže, "novac koristili za zabavu. Društvena dobit je bila mnogo veća kada se novac pozajmljivo ženi.

Zato smo se i odlučili da se koncentrišemo na njih." Tako, u Svetskom programu za hranu, sugerišemo našim ljudima na terenu i našim partnerima iz Ujedinjenih nacija i nevladinim organizacijama (NVO) da se rukovode novim smernicama i uključuju žene u određivanje pomoći i potreba u hrani, raspodeli hrane u domaćinstvima i nadgledanju raspodele.

Imamo neophodno partnerstvo WFP i NVO, a pošto se trudimo da svako partnerstvo unapredimo, moramo zajedno da se posvetimo ženi.

Kada su u pitanju krizne situacije posebno, kao što su Ruanda ili Bosna, najlakši način da se raspodeh pomoć u hrani jeste iskoristiti formalne vlasti zajednice – tj.

muške strukture, u nedostatku boljeg termina.

Ali mi više ne želimo lakši put – želimo da vidimo više hrane raspodeljene uz pomoć žena i direktno ženama i želimo da vidimo da žene učestvuju od samog početka u odlučivanju i planiranju lokalnih operacija u kriznim situacijama i pomoći u hrani koja se koristi za razvoj.

Ogromne su prednosti ovakvog pristupa.

Na primer, domaćinstva bi mogla biti jedini ostatak društvene strukture u kriznim situacijama.

Domaćinstvo sa majkom, uključeno u zajednicu i socijalno i ekonomski, ima mnogo više šansi da izdrži pritisak fizičkog iskorenjivanja ili iznenadnog gubitka normalnih kanala snabdevanja hranom.

Istovremeno, bilo to dobro ih ne, žene su uglavnom van lokalnih političkih problema ili posrednika koji ih stvaraju, te stoga i pogodnije za kanali sanje pomoći.

One će pre staviti svoju najbližu porodicu na prvo mesto nego što će biti uvučene u igru oko pomoći u hrani kao oružju u etničkim i plemenskim sukobima.

Druga oblast u kojoj bi trebalo više da napredujemo jeste prepoznavanje i jačanje žene kao proizvođača hrane.

Većina ljudi nije svesna velike uloge koju žena ima u poljoprivredi.

One proizvode 80 odsto hrane u Africi, 60 odsto u Aziji i preko 10 odsto u Latinskoj Americi. Žene su, u stvari, jedini hranioci porodica u domaćinstvima na tri strane sveta. Moramo osnažiti njihovu ekonomsku ulogu, a ne praviti projekte koji ih češće tretiraju kao pasivne primaoce pomoći nego aktivne učesnike u ekonomskom sistemu. I, dodatno, kada razvojni o projekti teže da ulaganju u obradu B zemlje, koja je nekad bila osnova op- £ stanka, moramo pažljivo razmotriti o .• . V uticaj zene. o U tom smislu napravili smo iz- š vestan napredak na Pekinškoj konferenciji.

Žene su imale težak period sticanja jednakih prava u dobijanju sredstava koja su neophodna svakom farmeru – kredit, đubrivo, tehnologija i kontrola nad brigom oko zemlje. Na Konferenciji žena, zemlje članice UN su na kraju našle zajednički jezik oko jednakih prava za ženu da nasleđuje zemlju.

Treće, moramo pronaći način da proširimo pismenost, posebno među ženama u seoskim zajednicama.

Studije nam stalno pokazuju da što je veća osnovna pismenost kod žena, bolje je zdravstveno stanje i osnovna ishrana u porodici, a smanjuje se stopa nataliteta Istovremeno, te žene žele da postanu još aktivnije i ekonomski produktivnije. Uticanje na pismenost žena nešto je najbolje što možemo da uradimo za jačanje porodice da izađe na kraj sa problemima, kako u normalnim, tako i u kriznim situacijama.

Da bismo pomogli snaženje obrazovanja među ženama, mi u WFP tražimo da svi projekti ishrane po školama idu najmanje 50 odsto devojčicama. To je bio problem koji se nametnuo – previše vlada u svetu bilo je zainteresovano da po školama hrani dečake, ali ne i devojčice.

WFP se već obratio donatorima za pomoć u širenju pismenosti među ženama, a pozdravićemo i veću aktivnost naših NVO partnera. Pomoć u hrani je odlično oruđe u pridobijanju žena za pismenost, zdravlje i davanje uputstva oko prehrane u seoskim zonama, gde je ta potreba najčešće i najveća.

U nekim od naših najuspešnijih projekata za pomoć u hrani, bukvalno smo plaćali porodicama koje nisu verovale u obrazovanje svojih kćeri da pošalju te devojke u školu. U jednom projektu, naprimer, otkrili smo da malo kuhinjskog ulja može puno d a nekim od naših najuspešnijih projekata za pomoć u hrani bukvalno smo plaćali porodicama koje nisu verovale u obrazovanje svojih kćeri da pošalju te devojke u školu. U jednom projektu, na primer, otkrili smo da malo kuhinjskog ulja može puno da pomogne.

Trampili smo konzervu od 5 litara ulja za mesec dana odlaska u školu devojčice.

Neki bi to nazvali podmićivanjem.

Mi se za to ne izvinjavamo. Mi dajemo nadu i mogućnost devojčicama – a to je jedino što je važno.

Konačno, i u našim operacijama razvoja i u kriznim situacijama moramo više pomoći uputiti ženama koje su među onim najtežim siromasima – ženama kojima je najpotrebnija ekonomska i prehrambena pomoć.

Moramo biti realni. Zvanična pomoć za razvoj opada. Sredstva za pomoć u hrani još su se više smanjila opadajući sa 17 milina tona u 1992. na manje od polovine te količine danas. Ali jedna nedavna studija je pokazala da će se potreba za pomoći u hrani duplirati u narednih deset godina. Jasno je da zato moramo pažljivo usmeravati pomoć kako bismo postigli što veći efekat među onima zaista siromašnim, među ženama i drugim pogođenim grupama.

Dobar primer efektnog usmeravanja jeste Projekat WFP za žene, koji se sada sprovodi u Bangladešu. Zasnovan je na više od 100 miliona američkih dolara od različitih donatora, uključujući i 26 miliona dolara pomoći u hrani. Njegov cilj je žena među onim najsiromašnijim, kojoj ishrana pruža manje od 1800 kalorija dnevno. Duž celog Bangladeša, u prošeku, žene konzumiraju oko 30 odsto manje hrane od muškarca, što je više od normalne varijacije u ishrani.

Ovakva situacija, u kombinaciji sa drugim oblicima diskriminacije prema ženama i devojkama, doprinela je uznemirujućim činjenicama: za razliku od velike većine zemalja, žene u Bangladešu umiru mlađe nego muškarci i čine manjinu – samo 48,6 odsto ukupne populacije.

Ono što je zanimljivo kod ovog projekta jeste da se tokom godina dosta udaljio od svog prvobitnog cilja – spasa žena. Sada on promoviše samodovoljnost, preko obuke za žene i mera pomoću kojih im pomaže da uštede, dobiju kredit i da se uključe u poslovnu zajednicu. Sarađujući sa BRAC – Komitetom za unapređenje sela Bangladeša, nacionalnom NVO – naš je cilj sada da stvorimo nove ekonomske mogućnosti za najsiromašnije žene i da pomognemo iskorenjivanje bolnih efekata duboko ukorenjene diskriminacije.

Ovaj projekat je samo jedan primer mnogih praktičnih koraka koje možemo preduzeti kako bismo se okrenuli najsiromašnijim ženama.

ZAKLJUČAK: Svi mi koji smo zainteresovani u promovisanju razvoja moramo ozbiljnije uzeti u obzir dimenziju pripadnosti polu u gladi i siromaštvu. Veće usredsređivanje na problem žena ultimativno je najkorisniji put za stvaranje sigurnosti u ishrani, gajenju ekonomskog razvoja i sprečavanju ili ublažavanju velikog dela štete prouzrokovane katastrofama.

Žene i njihova mala deca prvi su koji pate kada žetva podbaci ili kada je zemlja zahvaćena nasiljem. Ali žene su takođe i ključ za održavanje stabilne porodice i zajednice u nestabilnim situacijama. One su osnova građanskog društva Žena treba da bude prva na spisku kada ulažemo novac. Da ne pominjemo njenu energiju kada se treba izboriti s’a tragedijom. U poslednjih nekoliko godina svedoci smo mnogih tragedija čiji odraz smo videli u očima mršavog siročeta iz Ruande, u očima žene koja je izgubila svog muža ili sina u etničkom čišćenju.

Ali možemo sprečiti ili smanjiti ove patnje ako uložimo u budućnost onih koji su uvek prvi u patnji, prvi u očuvanju porodice, prvi u odanosti i poslednji koji odlaze.

Uložimo u ženu! ■

(Autor je izvršni direktor Svetskog programa hrane UN – World Food Programme)

Iz istog broja

VREME 308 . 14. septembar 1996.

Dragiša Pavlović (1943-1996)

Milan Milošević

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Izjava mog ministra

Jug Grizelj

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji

MILAN MILOŠEVIĆ, ROKSANDA NINČIĆ, FLIP MLADENOVIĆ i STOJAN CEROVlĆ

VREME | BR. 407 | 8. AVGUST 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Oficirke

Dr Mile Bjelajac Izbor: Milan Milošević

VREME 409 | 22. avgust 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Ravnogorke

Bojan B. Dimitrijević Izbor: Milan Milošević

VREME BR. 12 | 14. JANUAR 1991.

Jug Grizelj (1926-1991)

ŽIVORAD KOVAĆEVIĆ

Vreme br. 29 • 13. maj 1991.

U boj u boj, za narod svoj

BORKA PAVIĆEVIĆ

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Milan Milošević i ekipa izveštača Vremena

VREME 323. 28. decembar 1996.

Dve Srbije u jednom gradu: Sloba u toplom zecu

Milan Milošević s Pericom Vučinićem i Urošem Komlenovićem

VREME BR. 281. 9. MART 1995.

Srbija u razbijenom ogledalu: U mesecu mau kad ruže cvetau

Milan Milošević

VREME BR. 77. 13 APRIL 1992.

Promeniti nešto, da bi sve ostalo isto

Milan Milošević

VREME BR. 280. 2. MART 1996.

Hrvatska: HDZ protiv svih – Strah od pokojnice

JELENA LOVRIĆ

VREME BR 289. 4. MAJ 1996.

Taras Kennauner: Odgovor Nebojši Popovu – Pismo srpskom prijatelju

Taras Kermauner, Nebojša Popov

VREME BR 254. 4. SEPTEMBAR 1995.

Krunski svedok: Ivan Stambolić – “Put u bespuće”

Slobodan Inić, pripremila Roksanda Ninčić

VREME BR. 261. 23. OKTOBAR 1995.

Pouke jedne knjige: Društvena nemoć

SLOBODAN INIĆ

VREME BR. 256. 18. SEPTEMBAR 1995.

Iz ličnog ugla: O ilizijama i novcu

Branko Milanović

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Idu dani: Srbija se vraća kući

BRANKO BALETIĆ

VREME BR. 289. 4. MAJ 1996.

Nojeva politika

LASLO SEKELj

VREME BR. 283. 23. MART 1996.

Neopreznosti stručnjaka

Vladan A. Vasilijević

VREME BR: 323. 28. DECEMBAR 1996.

Politički autizam

MILENKO KARAN

VREME 323. 28. DECEMBAR 1996.

REAGOVANJA: Žrtve bez prava

Miodrag Milić, Konstantin Obradović

VREME BR. 255. 11. SEPTEMBAR 1995.

UVODNIK – Užas i nada

VESNA KRMPOTIĆ

VREME BR. 290. 11. MAJ 1996.

Iz ličnog u gla: Zenit naše istorije

Radomir Konstantinović

VREME BR. 23. 1. APRIL 1991.

DOKUMENTI VREMENA: Događaji pred 27. mart

Mihailo KonstantinovIć

VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997.

Dokumenti: Epistola – Strah i nada, Zemun 1997.

Priredio: Milan Milošević

VREME 331. 22. FEBRUAR 1997.

Intervju: dr Stojan Babić – Pištalike za novu vladu

ZMAGOSLAV HERMAN

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Gmizaće dok se ne usmrde

Koča Popović, priredio Gojko Tešić

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Evropski duh

Gojko Tešić

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

Priredio: Milan Milošević

VREME BR. 12. 14. JANUAR 1991.

Marko Nikezić (1921 – 1991)

Zoran Jeličić

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Što Srbin zamera Slovencu

Miljenko Jergović

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Gazimestansko otrežnjenje

Tibor Varadi

VREME BR. 287. 20. APRIL 1996.

Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera

Miroljub Labus

VREME BR. 5. 26. NOVEMBAR 1990

Šta mi se događa: Nacionalno nepodoban

Ranko Munitić

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

Andrija Čolak

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

VREME BR. 298. 6. JUL 1996.

Širenje “srpske istine”

MlODRAG STANISAVLjEVIĆ

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Intelektualci i protest – Moralni delikti

Mirjana Miočinović

VREME | 288 |27. APRIL 1996.

Iz ličnog ugla – Sudbina igrača

Miloš Mišović

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991.

SVET I MI – Velika prilika znatna konfuzija

DRAGIŠA BOŠKOVIĆ

VREME | BR. 45 | 2. SEPTEMBAR 1991.

INTERVJU – Milovan Đilas

Dimitrije Boarov

VREME BR. 441 | 19. jun 1999.

KRAJ RATA – Povlačenje,13 dana pre Vidovdana

Nenad Lj. Stefanović

VREME 382| 16. MAJ 1998.

Stav: Univerzalna sve- ili ne-znalica

SERGIJE LUKAČ

VREME br. 245 | 16. NOVEMBAR 1996.

Televizija i demokratija – Hipnotisani u Bastilji

Milan Milošević

VREME BR. 279. | 24. FEBRUAR 1995.

Direktan prenos zatvaranja

Milan Milošević

VREME BR.1119 | 14. JUN 2012.

Protokoli i njihove poruke

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.876 | 18. OKTOBAR 2007.

Ko mi je stavio bombe na prozor?

Dejan Anastasijević

VREME BR.709 | 5. AVGUST 2004.

Duša

Aleksandar Ćirić

Vreme 476| 19. februar 2000.

Špageti-egzorcizam

Frano Cetinić

VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011.

Između Meke i Brisela

Safeta Biševac

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Stvarno i moguće

Milan Milošević

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Izbori, pobednici i poraženi – Uzdanje u glupost

Stojan Cerović

VREME BR. 500 | 5. AVGUST 2000.

Vic

F. Š

VREME |BR. 1106 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR. 690. 25. MART 2004.

Kosovo, 17. mart 2004.

Milan Milošević, Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1266 | 9. APRIL 2015.

Slučaj helikopter – Politička anatomija tragedije

Miloš Vasić

VREME BR.1315 | 17. MART 2016.

Neuhvatljiva lakoća glume i života

Đorđe Matić

VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016.

Intervju Vremenu – NATO nema alternativu

Sonja Ćirić

VREME BR.948 | 5. MART 2009.

Na stubu čitanosti

Ivana Milanović Hrašovec

Vreme 477, 26. februar 2000.

Strah i vika

Milan Milošević

VREME BR.645 | 15. MAJ 2003.

Drajfus bez Emila Zole

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.899 | 27. MART 2008.

Kuća časti

Prvoslav Karanović

VREME BR.363 | 2. OKTOBAR 1997.

Mahmurluk

Miloš Vasić

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Milan Milošević

VREME BR.1082 | 29. SEPTEMBAR 2011.

DŽ. M.

Ajla Terzić

VREME BR.1091 | 1. DECEMBAR 2011.

Sećanje na bolji život

Dimitrije Boarov

VREME BR.57 | 25. novembar 1991.

Vukowar

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR.973 | 27. AVGUST 2009.

Kao ptica na žici

Zoran Paunović

VREME BR 634. 27. FEBRUAR 2003.

Bagzi uči da vozi

Jovan Dulović, Dejan Anastasijević

VREME BR 563. 18. OKTOBAR 2001

Karići, Bogoljub i braća

Dragoslav Grujić

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.

Veliki preokret

Milan Milošević sa izveštačima "Vremena"

VREME BR.507 | 21. SEPTEMBAR 2000.

Toma

Uroš Komlenović

VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.

Španija u srcu

Milo Petrović, potpredsednik Udruženja španskih boraca 1936–1939. i prijatelja

VREME BR 997 | 11. FEBRUAR 2010.

Vehabije u bivšoj Jugoslaviji

Momir Turudić

VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje

Jelena Jorgačević

VREME BR.1140 | 8. NOVEMBAR 2012.

Suđenje seizmolozima iz Akvile

Slobodan Bubnjević

VREME BR.883 | 6. DECEMBAR 2007.

Zabranite fudbal

Aleksandar Ćirić

VREME BR.520 | 20. DECEMBAR 2000.

Pobuna

Zoran B. Nikolić

VREME BR.1125 | 26. JUL 2012.

San o izlasku iz večite krize

Dimitrije Boarov

VREME BR.1283 | 6. AVGUST 2015.

“Oluja”, 20 godina posle – Priča moje majke

Mirko Rudić

VREME BR.1181 | 22. AVGUST 2013.

Hrvatska teroristička emigracija i UDBA

Miloš Vasić

VREME BR.1121 | 28. JUN 2012.

Eksplozivno leto i posledice

Filip Švarm

VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991.

Svet nije stao u Moskvi

Hari Štajner

VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993.

Banjalučka pobuna– Država bez hleba

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR. 245. 3. JUL 1995.

Eksplozija u „Grmeču”

Dejan Anastasijević

VREME BR.987 | 3. DECEMBAR 2009.

Zatvori u Srbiji – Samica za troje

Ivana Milanović Hrašovec

VREME BR.1139 | 1. NOVEMBAR 2012.

“Vreme” kod gospodina Palme – Dan otvorenih vrata u Jagodini

Dragan Todorović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Zamiranje smeška

Stojan Cerović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Kraj druge Jugoslavije

Roksanda Ninčić

VREME BR.9 | 24. DECEMBAR 1990.

Slovenija i plebiscit – San o samoći

Vojko Flegar

VREME BR.323 | 28. DECEMBAR 1996.

Težak šok

Stojan Cerović

VREME 14. DECEMBAR 1996.

Duga igra živaca

MILAN MILOŠEVIĆ, DOKUMENTACIONI CENTAR „VREME"

VREME BR.1271 | 14. MAJ 2015.

Čovek od milijardu dolara

Aleksandar Ostojić

VREME | BR 1321. 28. APRIL 2016.

Priča o Muhamedu Aliju

Stanko Cerović

VREME BR.1087 | 3. NOVEMBAR 2011

Beograd – Novi Pazar, via Istanbul

Jelena Jorgačević

VREME BR.688 | 10. mart 2004.

Nezaštićeni svedok

Ljubomir Živkov

VREME BR.117 | 18. januar 1993.

Velika čistka

Uroš Komlenović

VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

Momir Turudić

VREME | BR 1220 | 22. MAJ 2014

Svedočanstvo: Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

Zločin, bez kazne

Filip Švarm

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

O rušenju Ferhadije

VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000.

Srbija u štrajku

Branka Kaljević

VREME BR.9 i BR.11 | 23. DECEMBAR 1990. – 7. JANUAR 1991.

Država pod sumnjom

Priredio M. M

VREME BR.318 | 23. novembar 1996.

Pobuna demokratske Srbije

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1115 | 17. MAJ 2012.

Sve naše krađe

Ivana Milanović Hrašovec i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.166 | 27. DECEMBAR 1993.

Ko je kako prošao

IVAN RADOVANOVIĆ

VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.

Kako se sećati zločina

Ivan Ivanji

VREME BR.955 | 23. APRIL 2009.

Zdravstveni karton mršave boginje

Slobodan Bubnjević

VREME BR.614 | 10. OKTOBAR 2002.

Jaka frustracija, dobra muzika

NENAD ČANAK

VREME BR.1313 | 3. MART 2016.

Sudbina kapetana Buzova

Dejan Anastasijević

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Dačić u haremu

Dragoljub Žarković

VREME BR.576 | 17. JANUAR 2002.

Na večeri s predsednicima

Dragoljub Žarković

VREME BR.787 | 2. FEBRUAR 2006.

Uspomene i drugi demoni

Maja Uzelac

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Čovek koji završava posao

Jelena Jorgačević

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Dirigovana navigacija smrti i pravde

Tatjana Tagirov

VREME BR.1272 | 21. MAJ 2015.

Ova ne e na arno

Siniša Stanković

VREME BR.1070 | 7. JUL 2011.

Zašto Srbija nema antifašistički praznik

Jovana Gligorijević

VREME BR.729 | 23. DECEMBAR 2004.

Car

D.Ž

VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014.

Država zavere ćutanja

Miloš Vasić

VREME BR.1216-1217 | 24. APRIL 2014.

Hrvatska i srpska primena dve verzije istorijskog revizionizma

Lino Veljak

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Nebojša Popov

VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.

Ordenje deljeno kao đinđuve

Slobodan Kostić

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić

VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011.

Put za istok

Jovana Gligorijević

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Dimitrije Boarov

VREME BR.844 | 8. MART 2007.

Musliman, Jugosloven i levičar

Dragoslav Grujić

VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.

Predizborne uvrede i podmetanja

Tatjana Tagirov

VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012.

Ispovest članova biračkog odbora

Radmilo Marković

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Vlast pod prismotrom

Miloš Vasić

VREME BR.1056 | 31. MART 2011.

Uhvati dan

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

Hronologija opsade Sarajeva

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR.1273 | 28. MAJ 2015.

Put za Palmiru

Momir Turudić

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Milan Milošević

VREME BR.439 | 20. MART 1999.

Che sara – sara

Roksanda Ninčić

VREME BR.437 | 6. MART 1999.

Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške

Milan Milošević

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Tamara Skrozza

VREME BR.247 | 17. JUL 1995.

Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom

Olivera Milosavljević, "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti

VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011.

Četvrti svet

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Tragedija u magli politike

Miloš Vasić

VREME BR.637 | 20. MART 2003

Posle Đinđića

Stojan Cerović

VREME BR.916 | 24. JUL 2008.

Doktor Radovan i gospodin Dragan

Jovana Gligorijević, Jasmina Lazić, Marija Vidić

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Testament Zorana Đinđića

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Milan Milošević

VREME BR.1054 | 17. MART 2011

Uvod u kraj sveta

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1053 | 10. MART 2011.

Kako je bilo i urbane legende

Miloš Vasić

VREME BR.1211 | 20. MART 2014.

Kraj petooktobarske Srbije

Zora Drčelić

VREME BR.1220 | 22. MAJ 2014.

Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.1059 | 21. APRIL 2011.

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Milan Milošević i grupa autora

VREME BR.533 | 22. MART 2001.

Predlog dogovora o državnom cilju

Zoran Đinđić

VREME BR.633 | 20. FEBRUAR 2003.

Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag

Miloš Vasić

VREME BR.1193 | 14. NOVEMBAR 2013

Propast našeg Mercedesa

Zoran Majdin

VREME BR.1104 | 1. MART 2012.

Pesma nas je održala

Jovana Gligorijević

VREME BR.1000 | 4. MART 2010

Mesec mart u Srbiji

Momir Turudić

VREME BR.739 | 3. MART 2005.

Partijska previranja

Milan Milošević

VREME BR.650 | 18. JUN 2003.

Dokumenti o nastanku imperije Pinka

Dejan Anastasijević

VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012

Čudo neviđeno

Sonja Ćirić

VREME BR.791 | 2. MART 2006

50%

D. Ž

VREME BR.1024 | 19. AVGUST 2010.

Šta Sretko zna, šta nagađa, a šta folira

Miloš Vasić

VREME BR.1123 | 12. JUL 2012.

Svako za sebe, svi za šerijat

Momir Turudić

VREME BR.910 | 12. JUN 2008.

Čudesni svet koalicija

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu