Predsednički životni stil

Sigurna kuća za predsednika 2

LACKOVIĆEVA 10: Rezidencija predsednika Republike / foto: n. fifić

Sigurna kuća za predsednika

Da li će Tomislav Nikolić živeti u Lackovićevoj 10, ili će poput premijera Mirka Cvetkovića, iako ima pravo na rezidenciju u Užičkoj 38, odlučiti da nastavi da živi u svom stanu u Zemunu, još uvek nije poznato. Oko Nikolićevog stana do sada su nekoliko puta izbijale afere u javnosti

Kada u četvrtak, 31. maja, Tomislav Nikolić bude položio zakletvu i otpočeo petogodišnji predsednički mandat, to će biti prva postpetooktobarska primopredaja funkcije jednog na direktnim izborima izabranog predsednika drugom. Istog dana biće konstituisan i novi saziv republičkog parlamenta pred kojim će položiti zakletvu, čime će početi da teče njegov petogodišnji mandat. Svečana inauguracija biće održana 11. juna. Očekivanja i strepnje od budućih poteza novog predsednika Srbije centralna su tema u vestima, analizama, dnevnim sobama i za kafanskim stolovima. Za razliku od zemalja sa višedecenijskom demokratskom tradicijom, u još uvek mladoj srpskoj demokratiji, institucije i ambijent u kojima se odvija svakodnevni život predsednika Srbije nisu naročito poznati široj javnosti.

KANCELARIJA: Poznato je da se zgrada Predsedništva Republike Srbije, Novi dvor, nalazi na Andrićevom vencu. Na mestu četvorospratnice nekada se nalazio dvor prestolonaslednika Mihaila Obrenovića, u kom je do rušenja 1911. bilo smešteno Ministarstvo spoljnih poslova. U septembru 1911. dvorac je srušen, a na istom mestu postavljen je kamen temeljac za izgradnju objekta koji je trebalo da služi rezidencijalnim potrebama kralja Petra Prvog Karađorđevića. Projekat je izradio arhitekta Stojan Titelbah. Zbog balkanskih, a potom i Prvog svetskog rata, gradnja je prekinuta, pa je svoj konačni oblik građevina dobila tek 1921. godine. Od tada, ovu zgradu su koristili kralj Aleksandar, Muzej kneza Pavla, a posle Drugog svetskog rata Izvršno veće Srbije, Skupština Srbije, Predsedništvo Srbije i predsednik Republike Srbije sa pratećim službama. U ponedeljak, 28. maja, bivši i sadašnji predsednik Srbije, Boris Tadić i Tomislav Nikolić sastali su se u ovoj zgradi i obavili simboličnu primopredaju vlasti, iako je Tadić pred raspisivanje izbora podneo ostavku, te je funkcija predsednika od tad u rukama predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović.

S obzirom na mesto sastanka, reklo bi se da će Nikolić nastaviti da koristi ovu zgradu kao svoj radni prostor. Da je ishod izbora bio drugačiji, sudeći po predizbornim obećanjima, ne bi tako bilo. Početkom marta, Boris Tadić je najavio mogućnost da se u slučaju pobede na izborima, Predsedništvo preseli u neku drugu, manju zgradu, a da zgrada Predsedništva bude ustupljena Narodnom muzeju: "Ako odlučim da učestvujem na predsedničkim izborima, kad god da se dese, i ako uspem da pobedim, i ako budem imao, između ostalih, i tu šansu, ovaj dom prepustiću Narodnom muzeju", rekao je tada Tadić i dodao da bi voleo da jedan predsednik Republike ustupi svoje mesto umetnosti i iseli se na neko drugo, manje mesto, koje ne mora da bude u centru grada.

Inicijativa za preseljenje Predsedništva van centra Beograda nije nova. Još 2009. godine, ministar odbrane Dragan Šutanovac izašao je sa predlogom da se ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova presele u budući kompleks blizu Vojno-medicinske akademije, a Vlada i Predsedništvo u bivšu zgradu Saveznog izvršnog veća, današnju Palatu "Srbija". Međutim, predlog nije naišao na odobravanje stručne javnosti, jer bi preseljenje Predsedništva i Vlade zahtevalo nadogradnju još dva sprata na Palati "Srbija", a reč je o spomeniku kulture, čiji izgled ne bi trebalo menjati. Za razliku od stručne, šira javnost, naročito u Beogradu, pozdravila je predlog o izmeštanju državnih institucija iz centra, jer su u to vreme česti protesti ispred Vlade u Nemanjinoj i Predsedništva na Andrićevom vencu paralisali saobraćaj u gradu. Nekako u to vreme, dogodio se i upad Dragana Marića, naoružanog sa dve bombe, u zgradu Predsedništva, pa je postavljano i pitanje bezbednosti lokacije na kojoj se nalazi Predsedništvo.

KUĆAPOS’O, POS’OKUĆA: Sve do dolaska Borisa Tadića na mesto predsednika Srbije, zvanična predsednička rezidencija nalazila se u Užičkoj 16. U njoj su nekada stanovali Džemal Bijedić, Radoje Kontić, Momir Bulatović, a jedno vreme i tadašnji premijer Srbije, Zoran Živković. Na inicijativu Borisa Tadića, Uredba o zvaničnoj rezidenciji predsednika izmenjena je, pa se ona sada nalazi u Lackovićevoj ulici 10 na Dedinju. Razlog za promenu predsednikove adrese bio je taj što, kako je tada objašnjeno u kabinetu predsednika, objekat u Užičkoj 16 ima više od 1200 kvadrata i zbog veličine i reprezentativnosti treba da bude korišćen u komercijalne svrhe. "Davanjem u zakup, država bi mogla mesečno da inkasira 28.000 evra. Istovremeno, kuća takve veličine prevazilazi potrebe stanovanja i obavljanja ostalih aktivnosti predsednika Srbije", glasilo je saopštenje iz Tadićevog kabineta.

Zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa sa suvlasnicima vile u Lackovićevoj, useljenje predsednika nije moglo da bude obavljeno odmah nakon izmene Uredbe. Zgradu od 700 kvadrata, koja je postala rezidencija šefa države, izradio je 1940. godine Konstantin Stanković. Posle rata, polovina kuće mu je konfiskovana, dok je druga polovina ostala u vlasništvu njegove supruge. Tu polovinu nasledile su Stankovićeve ćerke, sa kojima je Vlada Srbije potpisala ugovor o zakupu nepokretnosti suvlasničkog dela, po ceni, kako je saopšteno iz kabineta predsednika, gotovo duplo nižoj od tržišne.

Da li će Tomislav Nikolić živeti u Lackovićevoj 10, ili će poput premijera Mirka Cvetkovića, iako ima pravo na rezidenciju u Užičkoj 38, odlučiti da nastavi da živi u svom stanu u Zemunu, još uvek nije poznato. Oko Nikolićevog stana do sada su nekoliko puta izbijale afere u javnosti. Prvi put, u julu 2006. tabloid "Pres" objavio je da Nikolić poseduje dva stana na ekskluzivnoj lokaciji na Novom Beogradu, preko puta Beogradske arene, a da su kao vlasnici upisani njegova supruga Dragica i sin Branislav. Kako je tada pisao "Pres", tržišna vrednost dva stana iznosila je oko 350.000 evra, što je bilo daleko više nego što bi Nikolić mogao da uštedi od svojih prihoda. Tomislav Nikolić je 1998. godine kao potpredsednik Vlade, rešenjem broj 360-1978/98-01 od 22. decembra 1998, dobio stan površine 186,47 metara kvadratnih u Bulevaru Lenjina 10A u Beogradu. Taj stan je Nikolić kasnije otkupio, ali ga je prodao posle 5. oktobra 2000. Tada je objasnio da je morao da proda stan da bi platio porez na ekstraprofit. Kasnije je prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu, ali je u medijima bio prozivan zbog još jednog stana od stotinak kvadrata koji se vodi na njegovog sina.

U maju 2007. kada je dotadašnji Bulevar AVNOJ-a na Novom Beogradu preimenovan u Bulevar Zorana Đinđića, Nikolić, koji je živeo u toj ulici, izjavio je da će prodati stan i odseliti se "na neku normalnu adresu". Tri godine kasnije, beogradski tabloidi setili su se ovog obećanja, pa su obilazili adresu u Bulevaru Zorana Đinđića, na kojoj je Nikolić imao dva stana na istom spratu i utvrdili da je održao obećanje, jer su na adresi zatekli druge vlasnike.

Prozivke zbog nekretnina pale su ponovo tokom poslednje predizborne kampanje, kada ga je Demokratska stranka optužila da je prevarama došao do stana u vrednosti od dva miliona evra i pozvala ga da objasni poreklo nepokretnosti. U istom saopštenju izneta je tvrdnja da stan vredi dva miliona evra. Pošto je Nikolić ranije izjavio da je svoj stan stavio pod hipoteku kako bu Srpska napredna stranka dobila kredit za troškove predizborne kampanje, iz DS-a su pitali kako je moguće da stavi pod hipoteku stan za koji je već ranije tvrdio da ga je kupio na kredit. Naprednjaci su oštro demantovali da stan vredi dva miliona evra, rekavši da je reč o iznosu od 400.000 i uzvratili prozivkama na račun funkcionera Demokratske stranke i vrednosti nekretnina koje oni poseduju.

PRVA DAMA: Još od Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, koja nije bila omiljena u javnosti, čak ni među Miloševićevim pristalicama, Srbija nije imala upečatljivu prvu damu. Olga Milutinović, žena Milana Milutinovića, retko se pojavljivala u javnosti, a o njoj se znalo tek to da je veliki ljubitelj pozorišta. Supruga Borisa Tadića, Tatjana, tokom njegova dva mandata bila je još povučenija, do mere u kojoj je njeno odsustvo bilo veoma upadljivo i tu i tamo figuriralo kao jedna od rubnih tema u vezi sa Tadićevim likom u javnosti. Njena pojavljivanja u javnosti mogu se izbrojati na prste, a mimo aktivnosti tokom predsedničkih kampanja svog muža, među njih spada i nekoliko humanitarnih akcija. Sudeći po tome kako se do sada profilisala u javnosti, ni Dragica Nikolić, žena Tomislava Nikolića, neće se eksponirati previše. Ipak, bar po onome što je do sada viđeno, čini se da će se pojavljivati mnogo češće nego Tatjana Tadić, naročito zbog toga što Nikolić u svom javnom nastupu ističe crtu tradicionalnog porodičnog čoveka. O Dragici Nikolić ne zna se mnogo, osim da joj je devojačko prezime Ninković, da je završila srednju ekonomsku školu i da se deklariše kao domaćica, a u braku je već 37 godina. Tek ovih dana pojavljuje se nešto više detalja, pa je javnost imala prilike da iz štampe sazna da se nova prva dama bavi ikonopisanjem, pa je pomagala na restauraciji ikonostasa u manastiru Voljavča u blizini Kragujevca, a da takođe uživa i u oslikavanju uskršnjih jaja. U politiku se, po sopstvenom priznanju, ne meša, a najveće zadovoljstvo su joj poslovi na imanju u Bajčetini kod Kragujevca, odakle je otac Tomislava Nikolića. Dobro se razume i u lekovito bilje.

Iz istog broja

Iz ličnog ugla – Kampanja u Srbiji

Who is fucking »Čeda«, what is fucking »LDP«?

Igor Arih

Intervju – Vladimir Đorđević, izvršni direktor za obnovljive izvore energije EPS-a

Spremni za budućnost

Zoran Majdin

Vreme Beograda – Beograd budućnosti

Novi izgled prestonice

Petra Živić

»Vernici« i akumulacija Rovni

Pravoslavna macola

Dragan Todorović

Intervju – Dušan Čkrebić, publicista i bivši predsednik Predsedništva Srbije (najava)

Tajna Koče Popovića

Zora Drčelić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu