Reportaža – Otvaranje 51. MOSI u Novom Pazaru

Samo da je vreme bolje... 2

SLILI SU SE I LJUDI I KIŠA: Otvaranje igara

Samo da je vreme bolje…

Veče u Novom Pazaru pokazuje koliko je ovaj grad od stotinak hiljada stanovnika svojevrsni "melting pot" – i izgledom, s obzirom na to da se nalazi u kotlini, i suštinom: uveče su ulice Pazara preplavljene šarolikim mladim svetom, od najmodernije obučenih, "skockanih" u haljine, košulje i sa elegantnim frizurama, do devojaka u hidžabu i momaka sa dugom bradom i kratkim pantalonama

"Put Novi Pazar – Tutin je verovatno najlošiji put koji spaja neka dva naseljena mesta", kaže Edin, dok nas vozi u gradić na 1000 metara nadmorske visine. Nije daleko od istine – reč je o živopisnom "pačvorku" krpeža i zakrpa, ukrašenom brojnim rupama, neravninama i nekoliko kratera, srećom obeleženih, nastalih odronom. Prolazimo kraj iskopina srednjovekovnog grada Rasa. "Ni ulice u Novom Pazaru nisu bolje – ko u Pazaru nauči da vozi, znaće bilo gde", nastavlja. Edin radi u Programu za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i u pratnji je stalne koordinatorke UN u Srbiji Irene Vojačkove Solorano. Cilj posete koordinatorke Tutinu jeste razgovor sa opštinskim čelnicima, a sutradan, 6. avgusta, u Novom Pazaru je otvaranje 51. Međuopštinskih sportskih igara (MOSI), svojevrsne amaterske olimpijade, nastale u bivšoj SFRJ, na kojoj sada učestvuju opštine iz tri od šest bivših republika – Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Tutin je jedna od šest opština u kojoj četiri agencije UN sprovode projekat "Unapređenje ljudske sigurnosti u jugozapadnoj Srbiji", a UNDP je podržao i održavanje Igara.

U Tutinu, na glavnom gradskom trgu kafići su puni, iako je utorak pre podne. Kako se može čuti u kafani, najbolja privredna grana Tutina, jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji, jesu – emigranti. Više od 40 odsto Tutinaca se nalazi u emigraciji. Sam predsednik opštine Šemsudin Kučević šali se da će Tutin uskoro biti prva opština u Srbiji koja će ući u Evropsku uniju – makar natpolovičnom većinom stanovnika, ako ne i formalno. "Tutin je zadnja tačka u Srbiji, a naš cilj je da to preokrenemo, da postane prva tačka", više puta naglašava Kučević na sastanku sa Solorano. Ređaju se planovi preporoda Tutina – geološka istraživanja na Pešteru, vetroparkovi, hidroelektrane, solarne ploče, energija iz biomase, potencijal agrara pešterske visoravni, potencijal ženske radne snage u industriji trikotaže i obućarstva, "Put svile", podrška malim i srednjim preduzećima. Solorano je pokazala posebno interesovanje za vodosnabdevanje i obnovljive izvore energije; umesto protokolom predviđenih 50 minuta, sastanak ulazi u treći sat, a predsednik Kučević jednakom energijom iznosi nove i nove planove i projekte. Inače, Stranka demokratske akcije (SDA) je suvereno na vlasti u Tutinu od 1990. i početka višestranačja, a sam Kučević je, sa prekidima, 15 godina na čelu opštine.

Veče u Novom Pazaru pokazuje koliko je ovaj grad od stotinak hiljada stanovnika svojevrsni melting pot – i izgledom, s obzirom na to da se nalazi u kotlini, i suštinom: uveče su ulice Pazara preplavljene šarolikim mladim svetom, od najmodernije obučenih, "skockanih" u haljine, košulje i sa elegantnim frizurama, do devojaka u hidžabu i momaka sa dugom bradom i kratkim pantalonama. Danju, najveća gužva u nevelikom centru jeste u starom delu grada, u pešačkoj zoni i oko pijace, u kojoj su tezge i gajbe voća i povrća "opkoljene" daleko većim brojem minijaturnih butika i tezgi sa odećom. Ako obilazite grad u društvu nekog Pazarca, najverovatnije nećete moći da platite kafu u jednom od brojnih kafića i "kafečajnica", niti doručak, niti čaj u skrivenom biseru u centru Novog Pazara, starom Hamamu – ni da čuju. "Ti ćeš da platiš kad mi dođemo u Beograd."

Jutro, 6. avgusta, dan otvaranja MOSI-ja, počinje informacijom da je isečena struja školama koje će ugostiti takmičare. Razlog – grad nije platio dugove, iako je, bar u jednoj od škola, urađen reprogram. "Dolazi mi 150 dece večeras, šta će da rade, da budu u mraku? To će da bude veselo", kaže direktor jedne od novopazarskih škola. "Znaju oni da nam danas dolaze deca, zato su baš sad i isključili. Sigurno su isekli i ostalim školama kojima dolaze gosti."

Za popodne je zakazan radni ručak – sastanak koordinatorke UN sa predsednicima opština, čelnicima Novog Pazara, Prijepolja, Priboja, Tutina, Sjenice, Nove Varoši. Listom, svi naručuju teleće medaljone. Dok čekaju porudžbinu, predsednici neobavezno ćaskaju. Od gradonačelnika Novog Pazara Meha Mahmutovića saznajemo da je struja tog popodneva ipak uključena, te da gosti po školama neće tumarati u mraku. "Mi smo ovde kao opasna divlja zver: mirni smo ako nas ne diraš; ako nas čačneš, imaćeš problema", objašnjava Mahmutović. Ostatak ručka protiče u šaljivoj atmosferi, predsednici pričaju viceve i anegdote: kako vozom putuje Tito, kako Milošević, a kako Vučić, šta je rekao Tutinac kad su ga ‘48 pitali da li je za Tita ili Staljina, šta su Pazarci rekli kad im je kulturni vodič, Turčin, u Turskoj objašnjavao da je Mehmed-paša Sokolović poreklom Srbin…

"Nadam se da ćete ostati na otvaranju MOSI-ja, da podržite takmičare iz svojih opština", kaže Irena Vojačkova Solorano, na kraju prijatnog ručka. Svi se smeju i smeškaju, čak i Šemsudin Kučević, iako je reporter načuo da će Tutinci bojkotovati 51. MOSI, jer se održavaju u SDP-ovskom Novom Pazaru. "Vidi, to ti je politički, ta se politička retorika zaoštrila", nakon ručka predsednik Kučević potvrđuje bojkot, u pola glasa. "Oni (Ljajićev SDP) su nas izbacili iz vlasti u Pazaru, a mi njih nismo, iako imamo apsolutnu većinu. Od 38 odbornika, mi, SDA, u Tutinu imamo 22, a SDP ima jednog, ali ih nismo izbacili." Kako reporter kasnije saznaje, Sjenica, u kojoj je na vlasti koalicija SDP-SDA, nije našla slične političke razloge za bojkot.

"Ovakav sastanak nama daje mnogo optimizma da je moguć zajednički razvoj ovog područja, kada vidimo da su mogući ovako srdačni odnosi između čelnika opština", kaže Irena Vojačkova Solorano, nakon što su predsednici opština otišli. Zbog procene da ljudska sigurnost trpi usled etničkih, ekonomskih i kulturnih tenzija i veoma visoke nezaposlenosti u ovom delu zemlje, Fond za ljudsku sigurnost Ujedinjenih nacija finansirao je projekat "Unapređenje ljudske sigurnosti u jugozapadnoj Srbiji", sa ciljem da se pojača kulturna interakcija i smanji nezaposlenost. "Mi se ne bavimo politikom", kaže Solorano. "Gradonačelnici to znaju, znaju da ne ‘padamo’ na političke igre i provokacije, znaju da smo neutralni. Zato i nema onakve retorike kakve bude kada, na primer, dođe neki ambasador. To je sporiji put, bez prečica, ali rezultati dugo traju. Nas zanimaju društveni i ekonomski problemi, i uključujemo se samo ako nas neko pozove. Naš zadatak je da osiguramo razvoj opština i individua, i radimo sve u tom cilju. Ali, neke stvari moraju da urade opštine, ne možemo mi da preuzmemo odgovornost za ono što oni treba da rade. Možemo da podržimo dobre akcije koje postoje, i da se nadamo da će se one nastaviti. Na primer, imali smo projekat ‘Grad dobrih domaćina’, razmenu učenika između gradova. Mi smo ga pokrenuli, a akcija je bila toliko uspešna da je sada škole same sprovode. Postoji mnogo takvih inicijativa koje ne koštaju mnogo, koje su UN kao neutralni partner započele i pokazale zajednici da su one moguće – a možda su ranije delovale nemoguće, iz političkih razloga. Mi ne ulazimo u politiku, samo hoćemo da pokažemo da su stvari moguće, a na vama je kako ćete se prema njima odnositi".

Grmi dok razgovaramo. Bliži se vreme svečanog otvaranja 51. igara. Prvi put će stadion FK Novi Pazar biti okupan svetlostima reflektora, čija je izgradnja završena svega desetak dana ranije – idealan povod i razlog da se otvaranje pomeri sa pola šest na pola osam. U kafiću udaljenom petnaestak minuta hoda od stadiona potišteno sedi grupica devojčuraka. Sve su u belim majicama, na leđima im piše Zubin Potok. "Ispali smo", objašnjava četrnaestogodišnja Nevena. Ona i drugarice imale su odbojkaški meč, rasporedom predviđen da se odigra pre otvaranja. "Izgubili smo 2:1, bićemo na otvaranju Igara, ali nećemo više imati mečeva." Za susednim stolom momak iz organizacije Igara besan je na državu. "Ej, dva miliona dinara su nam obezbedili, a minimum minimuma je osam miliona. Pa, bolje da smo im vratili te pare, da kažemo, evo, ne treba nam. Nego smo mi inadžije, nama kažu, nema para, ne možete to, a mi kažemo, e, sad tek možemo. Nije ko prošle godine, kad su vama dali 80 miliona." Ovo poslednje upućeno je gospođici koja je bila u organizaciji prethodnih, jubilarnih 50. igara u Prijepolju, u kome je, inače, i ove godine održan atletski deo igara, jer Novi Pazar nema atletski stadion. "Ma kakvi, pa mi smo ostali sa 30 miliona u minusu!", odgovara mu gospođica. "Znaš u kolike smo projekte ušli, obnovili smo celu glavnu ulicu, i još gomilu stvari, a onda došao rebalans budžeta, i nama ostavili 50 miliona, a ti se posle snađi za još 30!"

Narod se sliva ka stadionu, a nebo izgleda tako da je sva prilika da će i kiša da se uskoro slije… Snežana je tinejdžerka iz Plava. Trenira rukomet, a 2012. je njena ekipa na MOSI-ju u Beranama osvojila srebrnu medalju. Snežana je prvi put u Novom Pazaru. Daje izjavu zvanično, kao da je snimaju kamere. "Mnogo mi je drago što smo ovde. Naša ekipa je mnogo podmlađena, ima i pionirki i kadetkinja, i juniorki i seniorki, sve smo tu u naredna četiri dana. Grad je prelijep, ljudi su divni, samo da je vrijeme malo bolje."

Stadion je više prazan nego pun. Iako su najavljeni, nema ministara Ljajića i Udovičića. Minut pre pola osam počinje kiša, i pljušti tokom cele ceremonije otvaranja. Dole, na terenu, 1700 sportista iz 29 gradova iz Srbije, Crne Gore i BiH strpljivo čeka najavu spikera, kako bi prošli crvenim tepihom i zauzeli svoje mesto. Nakon što su svi predstavljeni, učesnike i publiku pozdravili su Irena Vojačkova Solorano i gradonačelnik Novog Pazara Meho Mahmutović.

Minut nakon vatrometa i završetka ceremonije otvaranja, prestaje kiša, a ulice oko stadiona zakrčene su od pokisle omladine u raznobojnim majicama, sa nazivom svoje opštine na leđima. Počinje 51. MOSI.

Iz istog broja

Javni beležnici

Nota proizvoljnosti

Tatjana Tagirov

Struja – Šta donosi jesen

Meko srce i tvrda zbilja

Zoran Majdin

Ugovor sa Etihadom II

I dalje samo najave

Slobodan Georgijev

Pravo i politika

Kome treba smrtna kazna

Tatjana Tagirov

Zločin i javnost

Linč kao zamena za saosećanje

Jovana Gligorijević

URS-ovi kadrovi

Izbrisani, ali ne i otpisani

Ivana Milanović Hrašovec

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu