Intervju - inženjer Branko Popović, Somboled a.d

8. 9. 2004. / 18.47

S jogurtom u svet

Potpisivanjem ugovora o preuzimanju Somboleda od strane hrvatske Lure, predviđeno je ulaganje u iznosu od 25 miliona evra za period od pet godina. U naredne tri godine biće uloženo 90 odsto ugovorom predviđenih sredstava, sa tendencijom da ovo srpsko preduzeće postane jedan od dominantnijih proizvođača mlečnih proizvoda na domaćem tržištu

Piše: Zoran Majdin
S jogurtom u svet 1
U DOBROJ NADI: Branko Popović

Privatizacija somborske mlekare Somboled započela je 1991. godine po tada važećem zakonu: vlasnici tri četvrtine mlekare postali su tadašnji i bivši zaposleni. Sa kapacitetom od 100.000 litara prerađenog mleka dnevno uspešno je poslovala sve ove godine, ali za dalji razvoj, za uvođenje nove tehnologije, bez koje nastup na evropsko tržište nije moguć, sredstava nije bilo. Ispostavilo se da je neophodno, kao i za mnoge druge uspešne i neuspešne ovdašnje firme, pronaći strateškog partnera voljnog da uloži novac u dalji razvoj. "Upravni odbor je došao do zaključka da je najbolji model privatizacije dokapitalizacija, što je prihvaćeno i na skupštini akcionara", rekao je na početku razgovora za "Vreme" generalni direktor inženjer Branko Popović. "Interes su iskazali britanska finansijska kuća ‘Salford’, rusko-srpski holding ABS i Lura a.d. iz Zagreba, koja je i odabrana za buduće partnerstvo kao najbolji ponuđač."

"VREME": Šta je uticalo da se odlučite baš za ovog partnera?

Branko Popović: Lura a.d. je, pre svega, prerađivač mleka što je za nas veoma značajno, ali i zato što ima i svoje "brendove" koje uspešno izvozi na zapadno tržište i koji će se već početkom sledeće godine proizvoditi i u Somboledu, zato što ima dobro razvijenu distributivnu mrežu i zato što je ponudila najviše novca. Ponuđeni plan investiranja je po našoj oceni bio ubedljivo najbolji za Somboled kao i za zaposlene u njemu, ali i za male akcionare i proizvođače mleka koji nas snabdevaju sirovinama.

Šta to konkretno znači?

Sa devet miliona evra direktnog ulaganja i otkupom dela deonica malih akcionara za još dva miliona Lura je postala većinski vlasnik Somboleda i trenutno je vlasnik 90 odsto Somboleda. Do kraja godine u novu tehnologiju biće uloženo 13 miliona evra, a ukupno, za prve tri godine, u Somboled će biti uloženo ukupno 25 miliona evra. Ugovorom je predviđeno da sve deonice koje preostali mali akcionari ponude na prodaju moraju biti otkupljene najniže po ceni od 5,15 evra, koja je postignuta u dokapitalizaciji. Novi vlasnik se takođe obavezao da u sledećih pet godina neće biti tehnoloških viškova, praktično da niko neće biti otpušten, a i nakon isteka tog roka, ako neko bude proglašen viškom, biće isplaćena otpremnina od 300 evra za svaku godinu radnog staža. Nijedan drugi potencijalni partner to nije ponudio.

Kakvi su planovi za budućnost?

U Somboledu se sada pravi mlekara koja će zadovoljavati sve evropske standarde. Do sada smo, pored ostalog, bili poznati kao jedini proizvođač feta sira na prostoru bivše Jugoslavije. Postojeća linija za proizvodnju mekih i polutvrdih sireva se osavremenjava i kapaciteti povećavaju. U toku je temeljna rekonstrukcija postojećih objekata, toliko temeljna da se slobodno može reći da se iznova gradi, kako bi se instalirala najmodernija oprema za proizvodnju i pakovanje fermentisanih mlečnih proizvoda – jogurta, po najstrožim standardima i sa HACCP sistemom kontrole kvaliteta. Uskoro će proizvodni kapaciteti Somboleda biti udvostručeni, a za nekoliko godina višestruko veći. Naša produkcija je u 2003. godini iznosila 12 miliona tona proizvoda, a do 2008. proizvodnja bi po planu trebalo da dostigne 40 miliona tona. Finansijski gledano, ukupan prihod bi sa 14 miliona evra ostvarenih 2003, na kraju 2008. porastao do skoro 45 miliona. To je ono što je projektovano.

Jogurti sa Somboledovim znakom već postoje na našem tržištu. Kako je to moguće kad se proizvodni pogon tek priprema?

S obzirom na to da su naši pogoni u rekonstrukciji i oprema nije montirana, jogurti sa brendom Somboled proizvode se u kapacitetima Lure u Zagrebu i kroz uvoz se plasiraju na naše tržište. Tako, uslužnom proizvodnjom, Lura pomaže Somboledu u borbi s jakom konkurencijom na srpskom tržištu: trenutno se u prodaji nalazi osaam vrsta jogurta iz Somboledovog asortimana proizvodenih i pakovanih u Luri. Moram naglasiti da svi ti proizvodi sa brendom Somboled, koji se trenutno uvoze, po ceni su povoljniji od sličnih proizvoda tog kvaliteta na našem tržištu, a već krajem ove i početkom sledeće godine, kad se pokrene proizvodna linija u našim pogonima, očekujemo za potrošače još povoljnije cene, jer nas više neće opterećivati carine i razne druge dažbine koje se pri uvozu plaćaju.

Srpsko tržište potresa nestašica mleka. Kada se to ima u vidu, da li će ubuduće imati šta da se prerađuje u toliko proširenim kapacitetima?

Somboled je i do sada imao dobro organizovan otkup mleka sa društvenih i privatnih farmi, ali i od malih individualnih proizvođača. Otkup u tom obimu u svakom slučaju neće ubuduće biti dovoljan tako da planiramo da u narednom periodu pomognemo izgradnju 300 mini farmi sa po 40 krava muzara koje će u budućnosti predstavljati sirovinsku bazu za proizvodnju mlečnih proizvoda ove fabrike. To će biti farme koje će raditi po evropskom modelu, sa odvojenim izmuzištem, laktofrizom i svom ostalom infrastrukturom koja je za primarnu proizvodnju mleka danas neophodna. Za tu svrhu Somboled će zajedno sa zainteresovanim proizvođačima, ulaziti u kreditne aranžmane sa komercijalnim bankama i Fondom za razvoj. Da bi se jedna takva farma izgradila, potrebno je oko 100.000 evra. S jedne takve farme će u Somboled stizati od 250.000 do 300.000 litara mleka. To je investicija koja se isplaćuje za svega četiri godine. Somboled će potpisivati ugovor sa primarnim proizvođačima na deset godina, tako da farmeri imaju sigurnost plasmana svojih proizvoda. Jer, poznato je, proizvesti je najlakše, problem je proizvedeno prodati. Nažalost, krediti su još uvek nepovoljni. Problem je i sama procedura pribavljanja dozvola za gradnju, koje traje čak četiri meseca. Na stranu što za dozvole treba platiti i do neverovatnih 300.000 dinara. Koristim priliku da apelujem na državne organe da proceduru pojednostave, da farmeri mogu da rade i od svog rada da žive.

Iz istog broja

Atropinsko ludilo

Domaća, a otrovna

Zoran Kosanović

Odgovornost lekara

Nedodirljiva gospoda u belom

Tamara Skrozza

Intervju - Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti - o Knjazu

Odluke akcionara neprikosnovene

Dimitrije Boarov

Lokalni izbori

Prorok Bogoljub

Dragan Todorović

Intervju - Nenad Bogdanović

Reket, zaboravljena reč

Vera Didanović

Suđenje Slobodanu Miloševiću

Neću mrvice

Nenad Lj. Stefanović

Prisluškivanje Dejana Milenkovića Bagzija

Saradnici, advokati i stari drugari

Miloš Vasić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu