100 godina lider u štampanju

Rotografika – Subotica 2

Rotografika – Subotica

Ovih dana je izašla iz štampe zanimljiva foto-monografija povodom značajnog jubileja Rotografike

Štamparija Rotografika ima sedište u Subotici, ona je među najpoznatijim štamparijama u regionu i sa svojim tehničko-tehnološkim kapacitetima danas predstavlja lidera u štampanju ne samo u Srbiji, nego je po kvalitetu svojih usluga poznata širom Evrope.

Rotografika – Subotica 3

Deo pisane prošlosti počinje 13. novembra 1920. godine kada je Direkcija državnih železnica za svoje potrebe kupila Sabadoševu štampariju i osnovala novu, pod imenom Železnička štamparija. Pored postojećih nekoliko mašina na ručno-nožni pogon i nekoliko regala slova koje je štamparija imala, kreće se u nabavku mašina i raznih fontova slova za štampanje kartonskih voznih karti, redova vožnje, blokova i svih obrazaca koji su bili potrebni železnici za nesmetan rad.

Proizvodni program Železničke štamparije je sve do 60-ih godina prošlog veka namenski bio vezan za potrebe železnice. Širenjem tržišta i sve većim zahtevom za novim, kvalitetnijim grafičkim proizvodima, štamparija ulaže u nove štamparske kapacitete, te uvodi mehanografsku štampu za proizvodnju mehanografskih obrazaca za automatsku obradu podataka. Vezujući svoje ime za novi proizvodni program (biro opremu), štamparija je 1. 7. 1969. godine promenila ime u Birografika, Izdavačko-štamparsko preduzeće Jugoslovenskih železnica.

Pored mehanografskih proizvoda, posebno poglavlje u razvoju štamparije predstavlja razvoj ofset štampe sa kojom Birografika postaje vodeća štamparija u zemlji. Nove, produktivnije mašine zahtevale su i veći prostor za njihov rad, prostorije na staroj adresi postale su premale za jednu savremeniju proizvodnju te se kreće u izgradnju novog prostora za štampariju. Od 1974. godine štamparija nastavlja rad na novoj adresi, Segedinski put broj 72 na kojoj je i danas.

Štamparija sa novim imenom Rotografika prvi put se pojavljuje 2002. godine kada Birografika a.d. ulazi u zajedničko ulaganje sa već iskusnom štamparijom Radin iz Zagreba i kreće se u novi proizvodni program. Štamparija Rotografika pušta u rad 2003. godine prvu revijalnu kolornu rotaciju u Srbiji.

Prelomna godina u razvoju Rotografike bila je 2005. godina kada Radin d.o.o. Zagreb kupuje i kompletan udeo Birografike a.d. i postaje jedini osnivač i vlasnik Rotografike.

Veoma važan period u razvoju štamparije Rotografika obeležila je nabavka nove šesnaestostranične kolorne rotacije "Komori", nove četvorobojne štamparske mašine sa lak verkom "KBA", kao i mašine za automatsko razvijanje ofset ploča "Lucher".

Sledeću važnu stranicu u svojoj istoriji Rotografika ispisuje realizacijom novog investicionog plana 2007. godine i to: nabavkom savremene opreme – tridesetdvostranične kolorne rotacije, osmobojne ofset štamparske mašine, opreme za povez knjiga u mekom i tvrdom uvezu, kao i opreme za izradu štamparske forme A-0 formata.

Pored ne malog angažovanja i ulaganja oko nabavke i stavljanja u proizvodnju nove opreme, značajno mesto u monografiji zauzima i poglavlje o muzeju Rotografike.

Nošeni znanjem kako su mnoge generacije sentimentalno bile vezane za ovu štampariju, kroz njenu dugogodišnju istoriju, sa sačuvanim starim alatima i mašinama koje su nekada obezbeđivale mnogima egzistenciju, tim Rotografike donosi odluku da te iste mašine restaurira i otvori u svojim prostorijama mali muzej starog pribora i grafičkih mašina. Takva odluka pokazala se kao ispravna i kao još jedan odličan poslovno komercijalni ali i edukativni potez, jer u Rotogafiku danas, pored ostalih, dolaze i studenti grafičkih fakulteta iz regiona, ljudi željni istraživanja ove oblasti i njene istorije. Ovo je sada jedno od retkih mesta gde se može videti koje su se mašine koristile prilikom štampe. Muzej danas poseduje drvena slova, olovna slova, mašine za tipo-štampu, cinkografiju, linotip, monotip, ručne alate za povez knjiga, jednoglave mašine za klamanje koje su se odavno prestale koristiti.

Na kraju priče o 100-godišnjem razdoblju lidera u štampi sa ovih prostora, od osnivanja Železničke štamparije, pa do Rotografike, čiji je jubilej povod za objavljivanje reprezentativne foto-monografije, veoma je važno napomenuti da je njen autor Antun Bašić. Gospodin Antun Bašić je celi radni vek proveo u ovoj štampariji, od Birografike do Rotografike, čitavih 45 godina bio je na različitim pozicijama. U penziju je otišao sa mesta generalnog direktora štamparije Rotografike, a odvojio je vreme da se posveti foto-monografiji kroz svoj pogled i emocije koje su ga nosile dugi niz godina. Mnogo toga je pretvorio u pisani oblik kako ova štamparija ne bi dobila prilike da ikada bude zaboravljena, te da zadrži primer lidera mnogim budućim generacijama.

Danas, u godini jubileja kao i u poslednjih sedam godina, na čelu Rotografike se nalazi gospodin Boris Skenderović, kome je moto sačuvati timski rad i ostvariti vizije mladih, koji žele da rade i ostanu na ovim prostorima. Borisove reči ostavljaju dubok trag u mislima: "Kada ste na čelu firme koja proizvodi knjige, magazine i prospekte i koja je prva, ne samo u Srbiji nego i u ovom delu Evrope, osećate veliku odgovornost i obavezu. Ne samo kao rukovodilac nego i kao čovek koji ima pozitivan stav, osećanja i viziju, koji se ne bori samo za firmu nego i za svakog zaposlenog, morate biti istrajni i imati čvrste stavove i uverenja i težiti uvek ka boljem, kako bi uspeh bio uspeh svih nas. Svi moji prethodnici imaju veliki udeo u razvoju i izgradnji Rotografike kao simbola kvalitetne štampe. I pored velike ekspanzije interneta i razvoja digitalnih medija, mi ćemo uspeti opstati i sačuvati štampane proizvode timskim radom i uvek novim idejama. Verujem da štampani mediji imaju budućnost, a Rotografiku u tom budućem vremenu i dalje vidim kao lidera u štampi i važnog činioca ekonomskog razvoja ovog regiona."

U foto-monografiji Rotografike mnogo toga ostalo je nedorečeno, ali sada je velikim delom mnogo toga zapisano. Od prvih pisanih tragova na našim prostorima, redova vožnje i voznih karata, do nastajanja savremenih reprezentativnih knjiga, časopisa i publikacija, najavljujemo da nam stiže impresivna monografija koja otkriva mnogo više od istorije štamparstva na našim prostorima u godini našeg jubileja.

Iz istog broja

O Regulatornom radiodifuznom telu

Sve se može ako se hoće

Stevan Ristić, Jelena Jorgačević

Lični stav

Čas akademske nečestitosti

Danica Popović

Intervju – Ljubiša Simović, bivši gradonačelnik Kraljeva

Podrhtavanje pravde

Vukašin Obradović

Korona i zakon

Jednostrano priznanje pandemije

Jovana Gligorijević

Reč-dve o medijima

Postoji li dno vrednosnog posrnuća

Đorđe Vlajić, novinar

Reagovanje

Dovođenje u zabludu

dr Jelena Aleksić

Stranački život i smrt

Jesenja previranja opozicije

Nikola Tomić

Suđenje za ratne zločine na Kosovu i Metohiji

Haška trojka iz Prištine

Slobodan Georgijev

Reagovanje

O pravom novinarstvu, koje nije PR

Aleksandar Đorđević

Lični stav

Predsednik Republike i ja

Ljubomir Madžar

Šikaniranje frilensera

Pretnja iz vedra neba

Bogdan Petrović

Privreda i korona

Ko je najgore prošao

Radmilo Marković

»Njuz korp« Ruperta Mardoka

Izvor moći Donalda Trampa

Uroš Mitrović

Druga strana predsedničkih izbora

Kad ovacije utihnu

Milan Krstić

Lični stav

Pobednik izbora je vakcina

Miloš Starović

Džordžija

Zaokret u plavo

Aleksandra Kostić

SAD – Pobeda Džozefa Bajdena

Teška zaostavština Donalda Trampa

Slobodan Kostić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu