trg nikole pasica maketa
Predviđeno je rušenje jedne od najprepoznatljivijih beogradskih fontana sa čuvenim vodoskokom. Ideja je da bude preoblikovana po uzoru na originalnu od pre gotovo šest i po decenija bez vodoskoka
Grad Beograd objavio je tender za rekonstrukciju Trga Nikole Pašića, a procenjena vrednost radova je 585 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra, bez PDV-a.
Rok za podnošenje ponuda je 20. novembar, a izabrani izvođač radova imaće rok od 210 dana da sve ugovorene radove završi.
Kako navodi portal Ekapija, iz tehničke dokumentacije može se videti da je u okviru radova na trgu, između ostalog, predviđeno i rušenje jedne od najprepoznatljivijih beogradskih fontana sa čuvenim vodoskokom koja će posle radova dobiti znatno svedeniju vodenu naslednicu.
Ideja je da fontana bude preoblikovana po uzoru na originalnu od pre gotovo šest i po decenija, odnosno da ima samo bazen bez vodoskoka („vrela“).
Crveni trg
Kada je reč o ostalim radovima, buduće popločanje trga biće u crvenim tonovima pravougaonih i kvadratnih oblika, a na trgu će osim klupa u kombinaciji čelika i drveta biti postavljen i urbani mobilijar kao što su info ploča (u kombinaciji bronze i čelika) o istorijatu trga, prostor za bicikle, reklamni medij malog formata, đubrijere…
Na prostoru od 8.000 kvadratnih metara, kako je predviđeno, žardinijere po obodu ostaće uglavnom kakve jesu, ali modernizovanog izgleda, dok drveće neće biti posečeno. Novina će, uz klupe i drugi mobilijar, biti i drugačije osvetljenje.
U toku rekonstrukcije nije predviđeno sređivanje spomenika Nikoli Pašiću, ali u toku obnove trga biće potrebno da se taj spomenik zaštiti kako ne bi bio oštećen.
Kompromis doba korone
Na arhitektonskom konkursu za obnovu tri trga (među kojima je i Trg Nikole Pašića) pre osam godina pobedili su arhitekte Zorica Savičić i Zoran Dmitrović.
Oni su trg zamislili sa kamenom porfirom u crvenkastom tonu kakav je nekada bio na trgu. Njihova ideja bila je i da se spomenik pomeri bočno, ali konačna odluka o tome bila je na Komisiji za imenovanje trgova i ulica.
Prema njihovoj prvobitnoj ideji iz 2015, postojeća fontana trebalo je da bude zamenjena vodoskokom sa mlaznicama iz poda i manje kvadrature od sadašnje. Ali, nekoliko godina kasnije, plan za budući izgled fontane naišao je na kritike beogradske javnosti nezadovoljne što bi ona mogla da bude uklonjena trajno onaka kakvu je znamo.
Kompromis je napravljen u doba korone, 2020, kada je grad od projektanta za izradu tehničke dokumentacije zatražio da se razmotri mogućnost redizajniranja postojećeg vodoskoka. Na kraju došlo se do toga da ona fontana ostane gde se i nalazi, ali sa vraćanjem prvobitnog izgleda bez vrela.
„Birali smo kamen porfir u crvenkastom tonu kakav je nekada bio na trgu i koji je čvrst kao i granit, tako da može da izdrži opterećenje kada vozila hitnih službi budu prolazila tim prostorom. Smatramo da bi bilo dobro da se spomenik pomeri bočno, ali o tome će odlučivati gradska Komisija za imenovanje trgova i ulica. Njegovo postolje je prilično oštećeno i trebalo bi da se obnovi. Fontana ostaje gde jeste, biće jednostavnija, izduženog oblika, vraćamo joj prvobitni izgled bez vrela, okruglog proširenja prema spomeniku, koje je u poslednjoj rekonstrukciji iz osamdesetih godina prošlog veka dodato“, objasnila je, kako je prenela „Politika“, arhitekta Zorica Savičić.
Nikad spomenik Marksu i Engelsu
Prvi arhitektonski konkurs za uređenje trga, koji je dugo bio poznat kao parking, sproveden je pre šest decenija.
Na tom trgu je sem fontane bio i spomenik Marksu i Engelsu jer se trg po njima dugo i zvao, ali to obeležje ovom dvojcu nikada nije podignuto.
Fontana je urađena, ali trg je pravi pešački prostor postao tek osamdesetih kada je i ozelenjen platanima i drugim biljkama. Spomenik Pašiću podignut je 1998, a godinu ranije trg je nazvan po tom političaru i osnivaču Narodne radikalne stranke.
B.G./Ekapija/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski,propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno da targetiranje nepodobne građana. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
Kako predsednik Aleksandar Vučić unosi novu zbunjenost i razdor najavom „ostavke“? I da li opozicioni front zna šta će i kako će? O tome „Vreme“ piše u novom broju
Aleksandar Vučić možda koristi najave o ostavci i izborima kako bi testirao političku klimu i da bi mogao da odustane od obećanja da će se povući ako proceni da tajming nije povoljan, piše Fajnenšel tajms
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
