In memoriam

Radovan Bigović

Protojerej-stavrofor Radovan Bigović, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, iznenada je preminuo u četvrtak 31. maja. Bio je jedan od najpoznatijih pravoslavnih teologa današnjice, intelektualac koji se opirao skučenostima sredine i posvećeni sveštenik

Rođen je 1956. u Nikšiću, a Bogosloviju je završio u manastiru Krka. Nakon toga diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavio se odnosom Crkve i društva, razumejući duh vremena kao i potrebu da Crkva odgovori na pitanja koja današnjica nameće. Bio je jedan od pokretača međureligijskog dijaloga, govoreći da je hrišćanski, i dijalog uopšte u samoj prirodi pravoslavne crkve koji je ujedno i čuva od dva jednako opasna iskušenja: otvorenog relativizma i zatvorenog fanatizma.

Radovan Bigović 1

foto: vesna anđić

Objavio je osam knjiga i oko stotinu članaka, eseja, studija u različitim časopisima u zemlji i inostranstvu. Osnivač je i dugogodišnji predsednik Hrišćanskog kulturnog centra u Beogradu, urednik časopisa "Teološki pogledi" i Filozofsko-teološke biblioteke Službenog glasnika. U dva mandata bio je dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Bio je član Udruženja književnika Srbije. Dobitnik je više priznanja i jedan je od najzaslužnijih što je Srpska pravoslavna crkva uspela da se vrati u javni život. Poslednjih nekoliko godina nije želeo da se mnogo pojavljuje u medijima, smatrajući da treba dati prostora mladim teolozima.

U jednom intervjuu datom pre godinu dana, na pitanje šta je uticalo na njega da se opredeli za sveštenički poziv, profesor Radovan Bigović je kazao: "U užoj porodici niko nije bio sveštenik. Niko me nije terao i nagovarao na to. Na to me nisu terali ni neki utilitarni razlozi. Svoje sveštenstvo razumem kao nezasluženi dar Crkve i najveće priznanje koje sam mogao da dobijem u životu (…) Suštinu sveštenstva svakodnevno životno otkrivam. To je čudesna služba. To nije profesija."

Protojerej-stavrofor Radovan Bigović bio je vršilac dužnosti manastira Svetog Arhangela Gavrila u Zemunu gde je okupio veliku zajednicu, učeći vernike da "verovati znači biti za druge", kao i da je "prava vera slobodna". U manastir Svetog Arhangela Gavrila rado su dolazili i mnogi koji nisu bili pravoslavni, čak i oni koji nisu ni bili vernici. Okupljajući ih, svedočio je životom ono što je i govorio.

Otac Radovan Bigović sahranjen je u ponedeljak 4. juna na Zemunskom groblju, što je bila njegova želja, iako je Grad Beograd ponudio grobno mesto u Aleji velikana. Bio je oženjen, otac dvoje dece i deda troje unučadi.

Iz istog broja

Makiš – Centralna proslava Dana policije

Bezbednost na delu uz muzičku pratnju

Dragan Todorović

Briga o duševno bolesnim

Na margini sistema

Ivana Milanović Hrašovec

Trinaest godina od Kumanovskog sporazuma

Lažne mete, pravi rat

Momir Turudić

Trinaest godina od Kumanovskog sporazuma (ceo tekst)

Lažne mete, pravi rat

Momir Turudić

Završeno preispitivanje »otpuštenih« sudija

Tužni dani za pravosuđe

Tatjana Tagirov

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu