ECB i monetarno labavljenje

Punom parom ka inflaciji 1

28. 1. 2015. / 16.34

Punom parom ka inflaciji

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi još je sredinom 2012. rekao da će uraditi sve što je potrebno da bi sačuvao evro. Poslednja u nizu mera ECB jeste upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evro zonu sve do septembra 2016. A, ako zatreba – i duže

U četvrtak, 22. januara, Evropska centralna banka poduzela je do sada najveći korak u borbi protiv deflacije u evro zoni. Od marta 2015, ECB će kupovati osigurane obveznice koje budu izdavali javni i privatni sektor u zoni evra, ali prevashodno nacionalne vlade, sa ciljem da inflacija dostigne gornju granicu od dva odsto. U decembru 2014. rast potrošačkih cena bio je negativan, prvi put od leta 2009 – cene su smanjene za 0,2 odsto u poslednjem mesecu prošle godine. Prosečna inflacija u 2014. bila je 0,4 odsto, a procenjuje se da bi prosečna inflacija pre ovih mera ECB-a u narednih pet godina bila i niža – svega 0,3 odsto (0,9 odsto u narednih deset godina), daleko ispod srednjoročnog cilja "ispod, ali blizu dva odsto".

Program predviđa da ECB, u ovoj politici opsežnog monetarnog labavljenja (quantitative easingQE), svakog meseca kupuje obveznice u vrednosti od 60 milijardi evra, najmanje do septembra sledeće godine. To znači da će ECB u narednih 19 meseci praktično naštampati 1,14 biliona – hiljadu sto četrdeset milijardi evra – i plasirati ih u finansijski sistem evrozone. Obveznice će biti različitog roka dospeća, od dve do 30 godina, a ECB je ujedno zadržala negativnu referentnu kamatnu stopu, uvedenu u junu 2014. Time je nastavljeno obeshrabrivanje nacionalnih banaka da novac drže da trune u Evropskoj centralnoj banci, uz razumnu pretpostavku da će novac završi u privrednim tokovima.

Rizik pozajmljivanja novca podeljen je u odnosu 20:80 – u slučaju nemogućnosti vraćanja duga, odnosno otplaćivanja obveznica, za 20 odsto duga rizik leži na Evropskoj centralnoj banci, dok 80 odsto otkupljenog duga pada na leđa nacionalnih centralnih banaka. Pretpostavka je da je ovo – osiguranje da najveći deo eventualnih nenaplativih dugova neke zemlje neće da se prevali na ostale članice – bila ključna stavka za nemačko prihvatanje programa. Inače, odluku je "velikom većinom" donelo Upravno veće (Governing council) ECB-a, sastavljeno od 25 članova: šest članova Izvršnog odbora banke, plus 19 guvernera nacionalnih centralnih banaka u evrozoni.

TEK POČETAK: Nakon višestrukog smanjivanja referentne kamatne stope u protekle tri i po godine, predsedniku ECB-a Mariju Dragiju malo je municije preostalo – što se referentna kamatna stopa više približava nuli, sve je manje opcija koje monetarna politika može da preduzme. U ovom slučaju, kamatna stopa je otišla u minus – bez velikih efekata. Stoga je potez monetarnog labavljenja bio prilično očekivan, mada se u danima pre donošenja odluke baratalo manjom brojkom – oko 50 milijardi evra mesečno. Ono što je umnogome olakšalo potez Centralne banke Evrope jeste preporuka generalnog advokata Evropskog suda pravde, da ECB može legalno da u velikim količinama kupuje dugove vlada zemalja u zoni evra, kako bi se stabilizovala njihova ekonomija.

Naime, još 2012. su protivnici ovakve monetarne politike iz Nemačke podneli tužbu Evropskom sudu pravde, tvrdeći da bi otkupom obveznica ECB izašla iz okvira svog mandata, a ujedno bi i sebe izložila potencijalnim gubicima. Mišljenje generalnog advokata nije obavezujuće za Evropski sud pravde, ali praksa je pokazala da Sud uglavnom prihvata njegovo mišljenje, a presuda bi trebalo da bude donesena u narednih šest meseci.

Ipak, daleko od toga da će program Banke značiti zagarantovan uspeh privrede u zoni evra, to je prvi rekao i Mario Dragi već na konferenciji za novinare, prilikom predstavljanja monetarnih mera. "Ono što monetarna politika može da uradi jeste da napravi osnovu za rast, ali da bi se rast započeo, potrebne su investicije", rekao je Dragi. "Za investicije vam je potrebno poverenje, a za poverenje su vam potrebne strukturne reforme. Danas je ECB preduzela veoma ekspanzivne mere, ali sve je sada na vladama i njihovoj primeni strukturnih reformi – što ona bude veća, i naša monetarna politika će biti efikasnija. Ovo je ključno, i vrlo je važno da postoji fiskalna konsolidacija koja je prijateljski orjentisana prema rastu, zbog jačanja poverenja", zaključio je predsednik ECB-a.

Nakon objavljenih mera berze su reagovale pozitivno, pošto su akcije skočile širom sveta, a smanjili se troškovi pozajmljivanja. Ovaj trend postojao je već izvesno vreme, sve u očekivanju vesti iz Frankfurta. Na primer, prinos na španske desetogodišnje obveznice dostigao je novi minimum od 1,25 odsto, dok je prinos na italijanske obveznice pao na 1,41 odsto. Britanski "Ekonomist" piše da su samo u 2014. portugalske državne obveznice iste ročnosti snižene za čak 3,5 procentnih poena, sa 6,2 na 2,7 odsto, dok Rojters prenosi da su nemačke desetogodišnje obveznice, koje postavljaju standard za cenu pozajmljivanja u evrozoni, pale na 0,305 odsto, da je kamata na nemačke obveznice na 30 godina prvi put sišla ispod jedan odsto, a da je na dvogodišnje obveznice – negativna, i to 0,18 odsto. Agencija Rojters napominje i da se razlika između najviših i najnižih kamata na državne obveznice u evrozoni brzo smanjuje – izuzimajući Grčku (8,78 odsto na desetogodišnje obveznice).

Takođe, evro je nastavio klizanje u odnosu na dolar, dostigavši najnižu vrednost još od 2003. godine – u jednom trenutku je evro vredeo manje od 1,11 dolara. Postoje procene da će se evro i dolar izjednačiti do početka 2016, a u svakom slučaju se očekuje njegov dalji pad. Ovo bi povećalo konkurentnost evropskih proizvoda prilikom izvoza, pozitivno bi uticalo na proizvodnju, i pomoglo bi u jačanju inflacije, čime bi mogao da se ublaži nesvakidašnji pad cene nafte u poslednjih šest meseci. Pad cene nafte je i jedan od najsnažnijih činilaca u stvaranju deflacije u evro zoni – od nešto iznad 100 dolara po barelu u junu 2014, sirova nafta je izgubila više od 50 odsto vrednosti i sada košta 46,19 dolara za barel (oko 159 litara).

KRITIKE BERLINA: Neposredno pre objavljivanja odluke ECB-a, šef federacije nemačkih izvoznika Anton Berner izjavio je nešto što verovatno čini suštinu protivljenja Nemačke novim monetarnim merama: "Takozvane zemlje toplih mora ne razumeju ništa osim teških reči i dela na tržištu kapitala." U prevodu, štampanje para će Južnjacima dobro doći da batale započete reforme, koje su im neophodne da bi prestali da žive iznad svojih mogućnosti. Nešto kasnije, lepšim rečima, to je potvrdila nemačka kancelarka Angela Merkel, izrazivši zabrinutost da bi monetarno labavljenje moglo da uspori strukturne reforme širom Evrope. U Firenci, tokom posete italijanskom premijeru Mateu Renciju, Merkel je rekla kako ne želi da komentariše odluku ECB-a iz poštovanja prema njenoj nezavisnosti. Ipak, dodala je da samo reforme vlada mogu da ožive evrozonu: "Nemam utisak da bi odluka ECB-a mogla da navede Italiju da kaže ‘više nam nisu potrebne reforme’. Ali kažem da to mora da se odnosi na svakoga, i to ćemo pratiti u narednim nedeljama i mesecima. Nijedna centralna banka na svetu neće moći da zameni politiku – politički lideri moraju da izvrše svoje obaveze."

Predsednik najmoćnije centralne banke u Evropi, Bundesbanke, Jens Vajdman, u nedelju, 25. januara, za nemačke novine je izjavio da je on na Upravnom veću ECB-a glasao protiv mera, te da je za slab rast u Evropi odgovoran previsok javni dug i nedostatak konkurentnosti kod pojedinih zemalja. Vajdman je rekao i da sumnja u uspeh mera ECB-a: "Teško je predvideti kakvi će efekti biti, ali će u Evropi verovatno biti manji nego u SAD. Tamo je kamatna stopa bila mnogo viša kada su počeli monetarno labavljenje."

Podsetimo, američke federalne rezerve su počele štampanje novca odmah po početku ekonomske krize, 2008. godine, a godinu dana kasnije istu meru je primenila i Banka Engleske. Osim direktnih protivnika potezu ECB-a (Rojters od insajdera u Upravnom veću ECB-a saznaje da su, osim nemačkog, protiv mera glasali i predstavnici centralnih banaka Holandije, Austrije i Estonije, i prenosi izjavu holandskog guvernera da ECB "koristi veoma snažan lek, sa značajnim neželjenim efektima"), postoje i kritičari koji smatraju da je mera doneta prekasno – sa više od pola decenije zakašnjenja u odnosu na Ameriku i Britaniju – i da zato neće doneti željene efekte.

Tako, rejting agencija Fitch u saopštenju kaže da će monetarne mere umanjiti rizik od produžene deflacije, ali da će svi pozitivni uticaji na banke u zoni evra biti privremeni, ukoliko im se bilansi ne oslobode za još pozajmljivanja ili strukturne reforme pokrenu realan i održiv ekonomski rast. "Mislimo da monetarno labavljenje verovatno neće podstaći pozajmljivanje u krizama pogođenim zemljama evrozone, uprkos početku rebalansiranja i oporavka u nekim zemljama. Banke u južnoj Evropi bi mogle da imaju najviše koristi od mera ECB-a, ali uticaj će zavisiti od cena njihovog državnog duga i dužine roka dospeća", saopštili su iz Fitcha, uz upozorenje da, ukoliko mere ne reše problem deflacije, banke evrozone će doći pod još veći pritisak kroz smanjenje zarada, povećanje NPL-ova i smanjenja vrednosti kolaterala.

IZUZEĆE GRČKE: Dakle, ukoliko operacija ne uspe, nacionalne banke već zaduženih država dospeće u još gori položaj. Prema podacima Eurostata za 2013, Grčka je najzaduženija zemlja evrozone, gledajući odnos nacionalnog duga prema BDP-u (dug Grčke je 175 odsto BDP-a). Iza Grčke su Italija i Portugal (po 128 odsto BDP-a), Irska (123 odsto) Belgija (104 odsto), Kipar (102 odsto), a blizu stanja gde je dug veći od BDP-a su i Španija i Francuska (po 92 odsto). Agencija Blumberg prenela je izjavu predsednika ECB-a iz Frankfurta od četvrtka, tri dana pre grčkih parlamentarnih izbora, u kojoj je Mario Dragi saopštio da će Grčka biti isključena iz programa monetarnog labavljenja barem do jula ove godine, jer je programom predviđeno da ECB neće posedovati više od 33 odsto duga pojedinačnog izdavaoca obveznica – a Grčkoj na leto dolaze na naplatu raniji dugovi prema Centralnoj banci Evrope, i tek nakon vraćanja tog dela duga, Grčka bi mogla nanovo da se zaduži.

Takođe, Grčka – ali i ostale zemlje koje je ECB izvukla iz bankrota (Kipar, Portugal, Irska, mimo tog programa u španske banke je upumpano oko 100 milijardi evra) – imaće posebne uslove za dobijanje ovih para. "Nemamo nikakvo posebno pravilo za Grčku", rekao je Mario Dragi u četvrtak. "Imamo bazično pravilo koje se primenjuje na svakoga. Naravno, očito da postoje neki uslovi pre nego što bismo mogli da kupimo grčke obveznice."

Sa druge strane, novi premijer Grčke Aleksis Cipras pozvao je grčke kreditore (ECB, MMF i zemlje EU) da njegovoj zemlji otpišu oko trećinu grčkih dugova (koji iznose oko 320 milijardi evra). Cipras je izjavio i da bi isključivanje Grčke iz politike monetarnog labavljenja "bilo kažnjavanje zemlje koja već godinama pati zbog štednje". Na ovo je reagovao šef španske Narodne partije u Evropskom parlamentu Esteban Gonzalez Pons: "Ako počnemo da igramo ovu igru ‘što si radikalniji, više ćemo dugova da ti oprostimo’, otvaramo vrata komadanju Evropske unije".

Zašto je (umerena) inflacija bolja od deflacije

Svakome ko je živeo u pokojnoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, na najavu "štampanja para" verovatno se digne kosa na glavi, uz osećanje poprilične nelagode. No, zanemarujući iskustvo devedesetih, ni intuitivno se ne vide loše strane deflacije – na prvi pogled, smanjenjem cena građani bi mogli da kupe više roba i usluga za istu platu, ili isto roba i usluga za manje novca, pa bi onda onaj ostatak novca takođe mogao da ode na potrošnju ili u neku vrstu štednje.

Problem je što se deflacijom smanjuje potražnja: zašto danas da kupim nešto, ako će to nešto sutra biti jeftinije? Na isti način se ponašaju i kompanije i investitori: zašto da proizvodim/ulažem, ako će taj proizvod ili investicija sutra manje vredeti nego danas?

Još veći problem su dugovi. Umerenom inflacijom, vrednost duga (u srpskoj varijanti: denominovanog duga) biva umereno "pojedena". U deflaciji, za isti novac danas mogu kupiti manje nego sutra, time i moj dug, iako nominalno isti, vredi više sutra nego danas. Kamate da ne pominjemo – u deflaciji, u situaciji kada vrednost svega na tržištu pada, ulaženje u dugove na koje se plaća (i) kamata, verovatno jeste poslednje što bi trebalo uraditi.

Stoga, kada padaju proizvodnja i investicije, to znači da pada i bruto domaći proizvod (BDP), ulazi se u recesiju, plate stagniraju ili se smanjuju, smanjuje se broj zaposlenih. Da stvari budu gore, deflaciju je mnogo teže popraviti, nego obuzdati inflaciju – dvodecenijski primer Japana je ilustrativan.

Iz istog broja

Vođa Podemosa Pablo Iglesijas

Lenjin s juga

Biljana Vasić

Aleksis Cipras, premijer Grčke

Šarmantni piroman ili nova nada levice

Jelena Jorgačević

Epidemija malih boginja

Dečje bolesti i bapske priče

Jasmina Lazić

Zaštitnik građana i ministri

Glas Gospodara

Miloš Vasić

Zumiranje 4

Imamo li pravnu državu

Priredila: Katarina Stevanović

Intervju – Nikol Kvjatkovski, advokatica i jedna od osnivačica Udruge Franak

Špekulanti ili žrtve špekulanata

Ninoslav Kopač

Novi kurs ECB

Monetarna ofanziva

Dimitrije Boarov

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu