Pandemijski portret savremenika: Novak Đoković

Prvi među slobodnima vs. Novax Djokovid 19 1

foto: dragan kujundžić / tanjug

12. 1. 2022. / 20.26

Prvi među slobodnima vs. Novax Djokovid 19

Najbolji svetski teniser našao se u Australiji u vrtlogu birokratskih zavrzlama, političkih prepucavanja i medijskog senzacionalizma. Kako je Novak u vremenima globalne pandemije korona virusa za jedne postao nepokorni borac za slobodu, a za druge neodgovorni antivakser

Novak Đoković je početak 2022. godine dočekao kao u nekakvom filmskom trileru. Božićne praznike je proveo “zaključan” u prihvatnom centru za azilante u Melburnu, koji se smatra i “alternativnim pritvorom” australijske vlade. Mediji su naširoko izveštavali o ovom događaju, a ogromna polarizacija po ovom pitanju nije zaobišla ni domaću niti globalnu javnost.

Iako je Đoković ispunio sve tražene kriterijume za ulazak u Australiju, dobivši čak i pismeno odobrenje tamošnje imigracione službe, po njegovom sletanju na aerodrom u Melburnu nastao je pravi haos. Australijska granična policija nije mu dozvolila da uđe u zemlju, usledila je procedura koju je srpska javnost okarakterisala kao “maltretiranje”: ukinuta mu je viza, uručen mu je nalog za deportaciju i bio je privremeno pritvoren u migrantskom hotelu. Tu je proveo pet dana zbog toga što nije pristao na deportaciju i čekao ročište na sudu za svoju žalbu zbog ukidanja vize. Australijski, kao i većina zapadnih medija, Novaka Đokovića su zbog svega ovoga po ko zna koji put provukli kroz blato.

RAŠOMONIJADA

Prvi reket sveta je, ispostaviće se, bio žrtva političkih i društvenih previranja u Australiji, ali i loše komunikacije saveznih, državnih i sportskih vlasti. Bilo je očigledno da su australijski političari, posebno premijer Skot Morison, kome je popularnost u padu nakon najdužeg pandemijskog lokdauna na svetu, bili pod pritiskom javnog mnjenja da na primeru najboljeg igrača sveta dokazuju da u Australiji nema povlašćenih.

Pojedini analitičari ukazuju da se Novak našao u unakrsnoj vatri političkog i stranačkog sukobljavanja savezne administracije vlade države Viktorija, te da su tamošnji lideri želeli da na Novakovom “progonu” skupe političke poene uoči federalnih izbora koji će biti održani u maju.

Nakon žalbe Đokovićevih advokata, u kojoj su tvrdili da je Đoković imao kompletnu dokumentaciju za medicinsko izuzeće, sud u Melburnu je poništio odluku Federalne vlade Australije o deportaciji i ukidanju vize, smatrajući je “nerazumnom”. Čim je izašao iz “pritvora”, devetostruki šampion Australijan opena otišao je pravo na trening u Rod Lejver arenu. Na društvenim mrežama se zahvalio svima koji su stajali uz njega i “hrabrili” ga da “ostane jak”. “Drago mi je što je sud preokrenuo odluku o ukidanju vize. Bez obzira na sve što se desilo, želim da ostanem i da se takmičim na Australijan openu”, napisao je Đoković.

U trenutku dok nastaje ovaj tekst, još nije poznato da li će Novaku biti i konačno dozvoljeno da nastupi na turiru pošto ministar za imigraciona pitanja i dalje ima diskreciono pravo da ukine vizu i deportuje Đokovića iz Australije. To bi, međutim, bio još jedan presedan ako bi izvršna vlast ignorisala sudsku odluku.

Kao novi argument za ukidanje vize pojavila se tvrdnja da je Đoković, navodno, u putnoj deklaraciji za ulazak u Australiju naveo da 14 dana pre dolaska nije nikud putovao, što je jedan od uslova za dobijanje vize, a da je u tom periodu uslikan u Španiji.

ANTIVAKSER IZ UBEĐENJA

O vanserijskim sportskim uspesima, humanitarnom i društvenom angažovanju Đokovića “Vreme” je već pisalo. Prikaz koji sledi fokusiraće se zato samo na period koji je započeo onda kada se pandemija virusa kovid 19 sručila na svet.

U poslednje dve godine, dakle, stavovi Novaka Đokovića po pitanju vakcinacije protiv korone veoma su intrigirali javnost, a domaća i strana štampa često je rasplamsavala društvenu polarizaciju i kroz prizmu njegovog odnosa prema ovoj temi. Zagovornici i protivnici vakcinacije, ušančeni u svojim taborima, osokoljeni ili pak iziritirani Novakovim mišljenjem, odapinjali su strastvene strelice na svoje “ideološke” suparnike. Ponajviše u digitalnom svetu.

Iako je Đoković prvi put javno saopštio da nije vakcinisan protiv korone tek u razgovoru sa pripadnicima granične policije na aerodromu u Melburnu, njegovi raniji stavovi otvoreno su pokazivali otpor prema vakcinama. Još u aprilu 2020, u vreme kada je besneo prvi talas kovida 19 i pre no što su se na tržištu pojavile vakcine, Đoković je rekao da načelno nije za vakcinaciju. “Ja prvi nisam za vakcine, neću da se vakcinišem. Ako to bude obavezno, moraću da razmislim”, rekao je on.

Za jedan deo javnosti, Novak Đoković je zato borac za slobodu, neumorni fajter protiv “globalnog fašizma”, nepravde i diskriminacije i heroj svih onih koji smatraju da je vakcinacija lična stvar svakog pojedinca. Ovo poslednje je i sam Novak često isticao. Uostalom, sa virusom korone imao je i neposrednog iskustva: dva puta je već bio zaražen – jednom u junu 2020, a drugi put u decembru 2021. godine.

Za druge je, uprkos svim dostignućima, zatucani antivakser.

PODRŠKA

Prvi među slobodnima vs. Novax Djokovid 19 2
PREKO CENTRA ZA MIGRANTE DO TERENA ZA TRENING: Đoković na ulazu u Australiju…foto: ap photo

U teškoj situaciji u kojoj se početkom godine našao u Melburnu, domaća javnost stala je gotovo unisono na stranu svog idola. Maltene nije bilo javne ličnosti u Srbiji koja mu nije pružila otvorenu podršku: srpski predsednik i premijerka, brojni ministri, ali i opozicioni lideri podržali su srpskog tenisera. Patrijarh Porfirije preneo mu je da se za njega “mole milioni pravoslavnih Srba”. I režiser Emir Kusturica osudio je hapšenje Novaka Đokovića, “prvog među slobodnima” kako je naveo, “pobunjenika koji ne želi u okove novog svijeta i vjeruje u pravedniji poredak”.

Čak su se i u Australiji, zemlji koja sopstvenim građanima mesecima nije dozvolila da se vrate kući tokom pandemije, a svoje stanovnike podvrgla najrigoroznijem i najdužem zaključavanju u svetu, čuli glasovi podrške srpskom teniseru. “Čitav svet trenutno mrzi Novaka Đokovića jer je imao hrabrosti da uradi ono što većina nas nije – da stane u odbranu sebe”, navodi se u kolumni australijskog lista “Spektejtor”. “Novakov principijelan stav samo je podsetio na činjenicu da su milioni Australijanaca dopustili sebi da budu zlostavljani u prethodne dve godine. I niko to ne želi da prizna”, zaključuje ovaj list.

OMRAZA

Za neistomišljenike, međutim, srpski teniser je “vodeći antivakser” u svetu sporta, “bezobziran i neodgovoran” pojedinac koji “ne poštuje pravila”. Pojedini mediji išli su tako daleko da su mu ime i prezime promenili u “Novax” i “Đokovid 19”, a jedna novinarka je napisala da je “patriotska dužnost” Australijanaca da izvižde Đokovića u svakoj prilici.

Takav odijum prema srpskom teniseru tokom pandemije korona virusa otpočeo je zapravo kada je u junu 2020. organizovao Adrija tur, seriju teniskih događaja u regionu, koji su zamišljeni da budu korak ka normalnosti. Čim se proširila vest da na turniru ima zaraženih, a među njima je bio i Đoković, na njega se sručila lavina negativnih izveštaja i osuđujućih komentara.

Đokovićev humanitarni projekat jadranske turneje označen je kao “horor šou” i “divlja žurka bez ikakvih pravila”. Osvajaču tada već 17 grendslem titula zamerano je kako “nije veliki šampion”, kako je “idiot godine”, “sebična neznalica” i “jedini krivac” zbog nastale situacije (vidi “Kad ograničenje nije iluzija”, “Vreme” br. 1539). Kritičarima je posebno zasmetao njegov veseli limbo ples u prepunom noćnom klubu tokom trajanja turnira.

MILIONSKE DONACIJE

Prvi među slobodnima vs. Novax Djokovid 19 3
…i sa svojim timomfoto: ap photo

Medijima nije promaklo ni to da se Đoković prošlog decembra, baš u danu kada je dobio rezultate da je pozitivan na korona virus, slikao bez maske na javnom događaju – u sedištu Pošte Srbije, gde je dobio poštansku markicu sa svojim likom. Dva dana ranije, srpski teniser je prisustvovao košarkaškoj utakmici Evrolige između Crvene zvezde i Barselone u krcatoj dvorani Pionir u Beogradu. A 17. decembra, svega dan nakon pozitivnog testa, već je dodeljivao nagrade Teniskog saveza Beograda. Na fotografijama sa tog događaja vidi se da niko od prisutnih, među kojima je bilo i mnogo dece, nije nosio masku.

Svoj prvobitni stav o vakcinaciji Đoković je donekle revidirao navodeći da ipak “nije stručnjak”, ali da bez obzira na to, nije pristalica toga da mora da se vakciniše da bi putovao. Nakon iskušenja u Australiji i sve glasnijim najavama da će i mnoge druge zemlje uvesti pravilo obavezne dvostruke vakcinacije kako bi se uopšte ušlo u te države, pitanje je kako će ova sezona izgledati za najboljeg tenisera sveta.

Negativne stavove o Đokoviću, mahom u zapadnoj štampi, ni za jotu nisu promenile ni njegove milionske donacije i humanitarne aktivnosti kojima je pomogao brojne zemlje pogođene koronom, među kojima su Italija i Španija. Njegova humanitarna fondacija je od početka zdravstvene krize za bolnice u Srbiji obezbedila značajan kontingent medicinske opreme, respiratore, kliničke monitore, skenere, aparate za dezinfekciju itd. U januaru 2020. srpski teniser nije zaboravio ni Australiju, kojoj je donirao finansijsku pomoć dok su u toj zemlji besneli katastrofalni požari.

SINDIKAT TENISERKI I TENISERA

Uz sve rekorde i uspehe koje je postigao na terenima, Novak Đoković je u poslednje dve godine bio izuzetno angažovan i iza teniske scene. Osmislio je i, u saradnji sa svojim istomišljenicima, pokrenuo novu, samostalnu i nezavisnu organizaciju igrača, koja ima za cilj da vodi računa o njihovim interesima, nasuprot korporativnim ambicijama organizacija i vlasnika teniskih turnira. Asocijacija profesionalnih teniskih igrača (PTPA), iza koje stoji srpski šampion, objavila je podatak da teniseri i teniserke dobijaju tek 17,5 odsto novca od prihoda koje zarađuju organizatori teniskih turnira, što je najniži procenat među svim najvećim sportskim takmičenjima na svetu.

Ovo udruženje ima ambiciju da unapredi pravila u tenisu, izbori se za pravedniju podelu zarada i omogući obavezno zdravstveno osiguranje i penzioni fond igrača. “Moramo pokazati svoje jedinstvo i snagu. Ne zato što želimo da se borimo, već zato što želimo da nas konsultuju, vrednuju, poštuju u svim velikim odlukama koje se dešavaju u našem sportu, a do sada to nije bio slučaj”, naveo je osvajač 86 ATP trofeja, od čega 20 grendslem titula. Očekivano, ovoj ideji usprotivila se organizacija ATP i uprave grendslemova, a Đokovića nisu podržali ni njegovi najveći rivali Federer i Nadal.

Kanadski teniser Vasek Pospišil, koji je zajedno sa Đokovićem osnovao PTPA udruženje, kritikovao je ATP zbog toga što se nisu ni oglasili o “slučaju Đoković”. “Bez obzira na stav u vezi sa situacijom u Australiji sa Novakom i ostalim igračima, primetite samo koliko je ATP ‘tiha’. Ni jednostavno saopštenje posle četiri dana. Već su u više navrata pokazali da ne brinu za igrače, a sada pokazuju i potpuni izostanak liderstva kad se suočavaju sa pravim pitanjima”, napisao je Pospišil na Tviteru.

Podstaknuta kritikama, vodeća teniska organizacija ipak se petog dana oglasila saopštenjem u kome je, između ostalog, navela da “poštuje žrtvu koju je narod Australije podneo od početka pandemije i strogu imigracionu politiku koju je ova zemlja uspostavila”, ali i da je “jasno kako je Novak Đoković verovao da je obezbedio sve neophodne medicinske dokumente, u skladu sa zakonima”.

LAJFKOUČI I GURU

Srpski teniser poznat je po svojim specifičnim uverenjima o zdravlju, ishrani i životu uopšte. U javnosti voli da ističe svoj “holistički pristup” životu, kako vodi računa šta unosi u sebe i kako mu je cilj da kontinuirano uči i usavršava se. Pridržava se striktnog jelovnika koji se zasniva na biljnoj ishrani, a u kome nema mesta za namirnice životinjskog porekla.

Novak se drži pravila da “svako od nas ima u sebi snagu da kreira stvarnost u kojoj želi da bude”. Ima nekoliko lajfkouča sa kojima se redovno konsultuje po brojnim pitanjima. Po sopstvenim rečima, često meditira i praktikuje tzv. mindfulness tehniku psihičkog i emocionalnog balansa. Novak Đoković je svojevremeno intenzivno sarađivao sa “duhovnim guruom” Pepeom Imazom, koga su mnogi sumnjičili da je bio najveći krivac za Novakov pad u igri i trofejnu “sušu” u periodu nakon osvajanja karijernog slema 2016. pa sve do 2018 godine kada je konačno osvojio naredni grendslem trofej.

PROTEST PROTIV RIO TINTA

Prošlog decembra, u jeku protesta protiv namera kompanije Rio Tinto da eksploatiše litijum u Srbiji, Novak Đoković je podržao ekološku borbu građana oglasivši se jasnom porukom na Instagramu uz fotografiju sa protesta. “Čist vazduh, voda i hrana su ključevi zdravlja. Bez toga svaka reč o ‘zdravlju’ je suvišna”, napisao je Novak na svom nalogu.

Zanimljivo je i da su pojedini mediji povezali taj događaj sa njegovim “utamničenjem” u Melburnu, jer je australijski premijer u tamošnjoj javnosti prepoznat kao vodeći politički zaštitnik kompanije Rio Tinto. On se svojevremeno zalagao da se toj englesko-australijskoj firmi, čije je jedno od sedišta upravo u Melburnu, ne povećavaju porezi.

UMNI FILTER ZA VODU

Bilo je, međutim, i situacija kada su Đokovićeva razmišljanja ulazila na teren pseudonauke i promovisala ideje koje su izazivale čuđenje stručne javnosti. “Najčuvenija” je ona o pretvaranju zagađene vode u vodu za piće snagom uma. “Poznajem ljude koji su energetskom transformacijom, pomoću moći molitve i moći zahvalnosti, uspevali i najotrovniju hranu i najzagađeniju vodu da pretvore u lekovitu vodu. Naučnici su dokazali da molekuli vode reaguju na naše emocije, na ono što se govori”, pričao je Novak.

U takvom njegovom svetonazoru i vrednosnom sistemu očito nije bilo mesta za vakcinu protiv korona virusa. Novak Đoković je očigledno neko ko poštuje svoj unutrašnji glas. Takva specifična kombinacija fizičke spremnosti i snage uma omogućila mu je da napravi neka od najneverovatnijih dostignuća u istoriji tenisa.

U svetu koji je prožet sveopštom komercijalizacijom, kupovinom i ljudi i mišljenja, Đoković se vodi drugačijim principima, “duhovnim putem”, kako često voli da ističe. “Moja je blagodet duhovna, a njihovo je materijalno bogatstvo”, glasila je SMS poruka srpskog tenisera koju je bratu Đorđu poslao tokom “zarobljeništva” u Melburnu.

Iz istog broja

Intervju – Goran Marković, ličnost godine

Ne možete se baviti umetnošću, a podržavati tiranina

Nedim Sejdinović

Pandemija, rekordne brojke

Prepušteni sami sebi

Jovana Gligorijević

Prilog za biografiju – Milorad Dodik i Vašington

Saveznik, štićenik, odmetnik

Tanja Topić

Fudbal (i biznis)

Kada Sautemptonski Sveci marširaju

Vojislav Milošević

Promena naziva ulica

Pretvaranje metropole u provinciju

Sonja Ćirić

Lični stav

Milodari sa državnog vrha

Ljubomir Madžar

Australijska odiseja Novaka Đokovića

Niko nije sasvim nevin

Andrej Ivanji

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu