Život naš nasušni

Prosečno minimalno

Sadržaj korpe je svojevrstan reprezentant razvijenosti društva i visine opšteg standarda i svedoči šta o potrebama građana misli onaj ko je zadužen za vođenje ekonomije države. Tako u korpi moe biti, figurativno rečeno, samo hleba i s hleba, ali u nju može stati i kozmetičar i frizer, račun za mobilni telefon, sto litara benzina ili godišnji odmor

Piše: Zoran Majdin
Prosečno minimalno 1

Permanentno praćenje i poređenje mesečnih troškova pretpostavljene prosečne porodice i prosečne neto zarade, naročito kretanje odnosa tih veličina tokom vremena, pokazuje, izraženo brojevima, stanje ekonomije društva. Standard građana je direktno proporcionalan odnosu plata–troškovi i u ova tranziciona vremena važi pravilo: ako je količnik veći od jedan – dobro je, ako je manji – ne valja. Svaka vlada koja drži do sebe statističke rezultate povremeno saopštava javnosti trudeći se da pokaže da je stanje, ako baš i nije cvetno, onda nije ni mnogo strašno a poređenjem s rezultatima prethodnih meseci da je, ako ništa drugo, na putu ka boljem.

Početkom oktobra, na redovnoj konferenciji za novinare republički ministar trgovine, turizma i usluga Slobodan Milosavljević objavio je da je plan Vlade Srbije da do kraja godine prosečna plata prestigne potrošačku korpu ostvaren četiri meseca ranije, i to potkrepio statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku za avgust ove godine: "Minimalna potrošačka korpa u avgustu bila je u potpunosti pokrivena prosečnom isplaćenom neto zaradom u Republici Srbiji, odnosno 0,99 prosečnih neto zarada bilo je potrebno da bi se pokrila minimalna potrošačka korpa". Drugim rečima, prvi put posle mnogo godina, plate su sustigle troškove. Ovo, ipak, treba s rezervom primiti.

Po rezultatima do kojih su došle obe zvanične institucije kojima je praćenje tržišta u opisu posla, Republičkog i Saveznog zavoda za statistiku, prosečna avgustovska plata iznosila je nešto manje od 10.000 dinara. Potrošačka korpa, iako tretirana kao jedinica mere, nije standardizovana i može sadržavati samo hranu, ali u nju može stati i odeća, obuća, komunalne usluge i sve ono što se može smatrati neophodnim potrebama za urbani život. U zavisnosti od toga šta su statističari prihvatili kao neophodno, potrošačka korpa je rastegljiva kategorija i njena vrednost, po objavljenim rezultatima, varira od malo manje od 10.000 do skoro 16.000 dinara.

NESTANDARDNI STOMACI: Sadržaj korpe je svojevrstan reprezentant razvijenosti društva i visine opšteg standarda i svedoči šta o potrebama građana misli onaj ko je zadužen za vođenje ekonomije države. Tako u korpi može biti, figurativno rečeno, samo hleba i s hleba, ali u nju može stati i kozmetičar i frizer, račun za mobilni telefon, sto litara benzina ili godišnji odmor kao legitimne potrebe prosečnog domaćinstva.

U korpi Saveznog zavoda za statistiku ima mesta samo za hranu, dok Republički zavod za statistiku ima čak dve korpe, minimalnu i prosečnu. U obema su, pored onoga što se jede, mesta našli i neprehrambeni troškovi. Sve tri se razlikuju po broju pozicija, ali i po količini i kvalitetu artikala, dok su pojedinačne cene, budući dobijene na osnovu statističkih uzoraka, slične. I za jedne i za druge retpostavljena prosečna porodica ima četiri člana.

Savezna korpa je definisana pre 12 godina kada je i svedena samo na prehranu. Prethodna je sadržavala i stavke koje još mnogo vremena neće biti svrstavane u standardnu potrošnju. I tada su rezultati, kao i sada, kritički komentarisani u javnosti, ali ne zbog predviđene količine životnih namirnica, već zbog, koliko god zvučalo neverovatno, simbolične sume pod stavkom "kultura" i "razonoda". Ovaj spisak potrepština podsećanje je na neka davna vremena kada se, ako ništa drugo, bar pristojno jelo. Tada važeći nutricionistički standard danas se mnogima čini preteranim, moglo bi se reći da je gurmanski, naročito kad se uporedi s današnjim republičkim korpama koje su, treba li naglasiti, takođe određivali nutricionisti, ali prema sadašnjim mogućnostima i sniženim standardima koji danas važe.

"Potrošačka korpa koja je usvojena kao model sadrži samo prehrambene artikle i zato se, uostalom, i zove korpa", objasnio je za "Vreme" Miladin Kovačević, pomoćnik direktora Saveznog zavoda za statistiku, koji dodaje da ona ne odražava realne potrebe, već samo osnov za praćenje tržišnih trendova. Formirana je u skladu s utopističkom socijalističkom teorijom i praksom jednakih stomaka – da i oni koji malo zarađuju imaju pravo da omaste brk. U Republičkom zavodu, pak, mišljenja su da obe današnje korpe, minimalna i prosečna, predstavljaju realne današnje potrebe prosečnog domaćinstva.

SIROTINJSKA, PRISTOJNA, GURMANSKA: Minimalna, sirotinjska korpa, ima 59 pozicija od kojih 44 za hranu i piće i 15 za komunalne, zanatske i druge neprehrambene toškove. Košta 9838 dinara i nešto "žutih" para i nju je dostigao tek prosečni dohodak, ne minimalni, što bi inače bilo logično. Može se očekivati da će ovaj spisak robe i usluga postati osnov za određivanje socijalne pomoći.

Ona druga, iz nejasnih razloga nazvana prosečnom (s obzirom na to da je za većinu nedostižna), po zamisli autora sasvim je pristojna: ima ukupno 82 stavke, 56 jednih i 25 drugih i košta 15.849 dinara. Skromnu ali po nutricionistima dovoljnu ishranu valja platiti 6588, dok je za onu proširenu, po važećim merilima pristojnu, potrebno 9988 dinara.

Gurmanska korpa, s ukupno 65 stavki, košta 11.665 dinara. Kako je odnos hrana – ostalo približno 1:1,5, može se zaključiti da bi ukupni nezaobilazni mesečni troškovi četvoročlane porodice, po davnašnjim standardima, iznosili oko 17.500 dinara.

POUZDANONEPOUZDANO: "Statistički podaci nikad ne mogu biti odraz realnog stanja", mišljenja je Srđan Bogosavljević, profesor statistike na Beogradskom univerzitetu i direktor agencije Stratedžik marketing. "Prava enigma je šta je to prosečna plata, naročito kad se uzme u obzir da je ukupni ostvareni dohodak u privatnom i društvenom sektoru podjednak, a pri tom odnos broja zaposlenih je jedan prema sedam u korist privatnika, tako da iznos dobijen pukim deljenjem ukupnog registrovanog platnog fonda s brojem zaposlenih ne može biti uzet zdravo za gotovo jer u obračun ne ulaze plate isplaćene u malim privatnim firmama." Druga nepoznanica je koje potrebe prosečnog domaćinstva zaista treba staviti u korpu i kolika je zaista prosečna porodica: tročlana ili četvoročlana. Najzad, prema istraživanjima, četvoročlana porodica prosečno iz radnog odnosa ostvaruje 1,2 ličnog dohotka, ali i 0,8 na drugi način, što znači da je prihod pretpostavljene prosečne porodice dvostruko veći od prosečne plate. "Odnos dobijenih rezultata tokom vremena, trend, pod uslovom da se jednom usvojena metodologija ne menja, jedini je podatak koji je nesumnjiv", kategoričan je.

Iako egzaktna, statistika je fleksibilna nauka i rezultati se mogu bitno razlikovati u zavisnosti od metode obrade parametara, ali i odabira ulaznih podataka, zavisno od toga šta želi da se pokaže ili postigne. Naravno, nije baš moguće crno prikazati kao belo, mada se takvih pokušaja zlopamtila sećaju, ali učiniti da voda liči na vino jeste moguće. I obrnuto, takođe. Maliciozan bi rekao: statistika naša dika, šta zamisliš – to naslika. S druge strane, način na koji se rezultati predstavljaju može navesti na pogrešne zaključke pa ovu nauku mnogi porede s bikinijem koji, istina, otkriva mnogo, ali i sakriva ono što bi svi želeli da vide.

Istinska dobra vest je da nam je danas bolje nego juče i čini se, lošije nego sutra. Obećanje ministra prosvete Gaše Kneževića da će dogodine prosvetarska plata, koja je oduvek bila sinonim za prosek, dostići petsto eura uliva nadu da mesečna nadnica ubuduće neće biti ekvivalentna socijalnoj pomoći. Ministar Milosavljević je optimista: "Trend rasta zarada očit je i neosporan jer smo u avgustu došli do prosečne neto zarade od 166 eura, koja je u septembru 2000. godine iznosila 42, a u januaru 2001. godine 63,6 eura". Jedared ćemo i mi, valjda, na zelenu granu: ako ne drugačije, ono bar statistički.

Zvanične brojke i slova

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, minimalna potrošačka korpa četvoročlanog domaćinstva za avgust 2002. godine iznosila je 9.838,38 dinara, a prosečna potrošačka korpa 15.849,66 dinara. Minimalna korpa bila je 0,03 odsto skuplja od julske, prosečna je bila 0,54 odsto jeftinija. Dok je minimalna potrošačka korpa u avgustu bila svega 0,5 odsto skuplja od iznosa iz decembra prethodne godine, prosečna potrošačka korpa u avgustu bila je jeftinija od decembarske čak 2,9 odsto.

Cene na malo u Srbiji u avgustu 2002. godine porasle su 0,4 odsto ili ukupno od početka godine 9,0 odsto, dok su troškovi života u avgustu porasli 0,1 odsto, što ukupno u ovoj godini iznosi 7,6 odsto. Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u republici za avgust 2002. godine iznosila je 9944 dinara i veća je 6,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, odnosno 17,6 odsto u poređenju s decembrom prethodne godine.

U avgustu 2002. godine za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno izdvojiti 1,59, a za pokriće minimalne potrošačke korpe 0,99 prosečnih zarada u republici. Na životni standard je uticalo povećanje prosečne republičke zarade za 6,44 odsto, ali i sezonska sniženja cena povrća i voća. Izdaci za hranu i piće smanjeni su za 0,8 odsto u minimalnoj odnosno za 1,3 procenata u prosečnoj korpi. Školski pribor je skuplji za 9,4 odsto zbog poskupljenja udžbenika pa su povećani izdaci za neprehrambene proizvode i zanatske usluge, ukupno 1,2 odsto. Na avgustovske iznose obeju potrošačkih korpi odrazili su se uvećani izdaci za komunalne usluge i električnu energiju od 2,5 odsto zbog povećanja cena vode s kanalizacijom (9,3 procenta) i grejanja (2,8 odsto). Međutim, ukupni izdaci za te usluge povećani su oko dva odsto.

Iz istog broja

Lik i delo

Miloš Pavlović

Dušan Radulović

Istraživanje – Novo monaštvo

S verom, bez podataka

Andrea Trkulja, Dragana Smiljanić, Jelena Velić, Uroš Miloradović

Intervju - Marian Lemke, prvi direktor Uprave za javne nabavke u Poljskoj

Ministri pod lupom prodavaca

Miša Brkić

Afera "Dijamant" (9)

Vredni gazda Savo

Tamara Skrozza

Javno mnjenje – još jedanput

Istraživanje izjava naspram istraživanja javnog mnjenja

Srđan Bogosavljević

Parlament na prinudnom odmoru

Skupštinska matematika

Vera Didanović

Tema broja

Kvadratura drugog kruga

Milan Milošević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu