Vojska Srbije i Kosovo

Propaganda napred, strategija stoj 2

VOJNIČKI DANI TEKU: Vojska Srbije na terenu

fotografije: privatna arhiva

Propaganda napred, strategija stoj

Vojska je početkom novembra ponovo masovno dovedena na graničnu liniju sa Kosovom. To stanje traje do dan-danas. Šta se dešava u realnosti?

“Što se vojska okuplja dole oko Prokuplja / kad zagusti, da se niže spusti”, stih je koji je početkom osamdesetih godina prošlog veka, nakon demonstracija na Kosovu, napisao Bora Đorđević. Vojska se 1998. “spustila” na Kosovo i 1999. godine i sa njega se “podigla”. Oni koji su bili tamo znaju kakav pakao su preživeli, a ti oficiri i podoficiri sada su uglavnom u penziji.

Zveckanje vlasti oružjem i “potezanje” vojske do 2012. godine nije pominjano. Čak je i povučena iz Kopnene zone bezbednosti. Umesto Vojske Srbije, graničnu liniju sa Kosovom čuvala je Žandarmerija. Međutim, stvari se menjaju dolaskom Aleksandra Vučića na vlast. Prvo je 2015. godine, iz nepoznatih razloga, iz Kopnene zone bezbednosti povučena Žandarmerija, a njeno mesto zauzela je vojska. Razloga ima više: od unutrašnjopolitičke propagande da se “vojska približava Kosovu” plasirane preko tablioda, Pinka i Hepija, kako bi kod naroda stvorila iluziju “da se nešto sprema”, do ekonomskih – vojničke dnevnice Vučić je kao premijer uredbama smanjio na 500 dinara, dok su policajci imali više od 2000.

ODBRANA KOSOVA U JUTARNJEM PROGRAMU

Sa približavanjem nikad obelodanjenih, ali očigledno negde definisanih rokova za “normalizaciju” odnosa Srbije i Kosova, predsednik države sve češće poteže vojsku kao argument i njene pripadnike učestalije šalje na granicu sa Kosovom. Nabrojati vesti da “Šiptari spremaju novu ‘Oluju’”, nove “pogrome i proterivanje” srpskog življa sa vekovnih ognjišta” nije moguće; to traje godinama, posebno otkako je ministar odbrane, a potom unutrašnjih poslova postao Aleksandar Vulin.

Sklanjanjem Vulina sa javne scene i imenovanjem za direktora BIA, kome u opisu posla stoji da se ne pojavljuje u medijima, Vučić je dobio novog “telala”. Reč je o ministru odbrane Milošu Vučeviću, koji ide iz jednog u drugi jutarnji program televizija sa nacionalnom frekvencijom. U pauzama gostovanja, obilazi jedinice po terenu i daje izjave u kamere Zastava filma. Ukratko, vojska je miroljubiva, neće nikog napadati, ali će zaštititi Srbe na severu Kosova, gde je dovoljna “jedna šibica” da dođe do eskalacije nasilja. O Srbima južno od Ibra – ni reči. Oni kao da ne postoje.

Vučević tako koristi floskule da Vojska Srbije ne želi nikakve sukobe, ali da je spremna da izvrši svako naređenje “vrhovnog komandanta” Vučića i da zaštiti državu i sve njene građane. Po običaju, visoko ocenjuje opremljenost i obučenost vojske. Tako konstatuje: “Još jednom sam stekao uverenje i dobio potvrdu u razgovoru sa starešinama i vojnicima da je Vojska Srbije spremna da izvrši svaki zadatak koji dobije od vrhovnog komandanta u cilju zaštite integriteta naše zemlje, suvereniteta Republike Srbije i zaštite svih njenih građana.” Vojnici mu se iza leđa smeju, a šta bi drugo.

KAMIONI, AVIONI

Propaganda napred, strategija stoj 3

Negde od marta traju igre sa vojskom i Kosovom. I to ne televizijske, nego one stvarne – na terenu. Uoči izbora 3. aprila, stvorena je nova “eskalacija” i, na granicu sa Kosovom, poslata je 72. specijalna brigada iz Pančeva. Inače, delovi Druge brigade Kopnene vojske stacionirani su tu, u Raškoj. Na istočni deo granice sa Kosovom, gde su smešteni delovi Četvrte brigade iz Vranja, poslate su i jedinice Treće brigade iz Niša i 63. padobranske. Sve to opterećivalo je njihove pripadnike i komande jer je trebalo organizovati boravak na terenu, a dodatno je nastao i problem pada morala i demotivacije ljudi, koji ne znaju zašto su tu i koliko će biti.

Autor ovog teksta se krajem marta vraćao sa Sandžaka i putem od Novog Pazara do Kragujevca gledao kolonu džipova 72. brigade kako ide prema Kosovu. Ali videlo se i nešto drugo – veliki broj usput pokvarenih vojnih kamiona. Vučić i tadašnji ministar Vulin hvalili su se godinama kako je vojska sjajno opremljena, posebno specijalci. To je istina kada je reč o ličnoj opremi, naoružanju i vozilima za akcije, ali pozadinsko obezbeđenje raspolaže kamionima starim 30-40 godina – izraubovani su, prošli ratove, i ko krene s njima nikada ne zna dokle će stići. “Da dođe opet do nekog ratnog stanja i mobilizacije, meni bi bilo bolje da se ubijem nego da me izvedu pred vojni sud jer više od polovine kamiona ne bi moglo ni da upali, a oni koji i mogu, ne bi stigli do odredišta”, slikovito je ilustrovao situaciju jedan visoki oficir logistike Vojske Srbije.

IMA SE, MOŽE SE A DA NIKO NE ZNA ZAŠTO

Uglavnom, vojska je oko 2. novembra ponovo masovno dovedena na graničnu liniju sa Kosovom. To stanje traje do dan-danas. Ljudi dovedeni iz svih brigada – uključujući i vojnu policiju iz Beograda – spavaju pod šatorima (ima srećnika koji su u kasarnama u Raški, Kuršumliji, Vranju i Leskovcu), borave u terenskim uslovima, a to sa sobom nosi i velike troškove. Pogotovo što je dovedena i silna tehnika.

“Sam boravak u ovom jesen-zima vremenu negativno utiče na ljude, njihovo zdravlje, higijenu, uslove za obuku, posebno kada se nema jasan cilj boravka”, ukratko je za “Vreme” objasnio jedan penzionisani general, učesnik rata na Kosovu. “Tehniku je teško u tim uslovima opsluživati i održavati”,

Dodao je i da se za održavanje tehnike znaju normativi, i da je to teško ostvariti: “Rat je druga stvar, postoje druga pravila i okolnosti, ali ovo nije ni rat, ni vanredno stanje, objašnjavaju da se radi o pojačanoj borbenoj gotovosti. Ali za to postoje pravila i propisi”, kaže on.

Drugi general u penziji, takođe učesnik rata, upozorava da svako izmeštanje delova vojske iz mirnodopske lokacije u uslovima povišene borbene gotovosti znači da je loš operativni raspored vojske u mirnodopskim uslovima: “Ako su nam valjani procene i planiranje na strategijom nivo, onda su zbog situacije na Kosovu dovoljne mere stalne borbene gotovosti i nema potrebe za merama povišene borbene gotovosti”, naveo je on.

Šta se dešava u realnosti? Mere povišene borbene gotovosti iscrpljuju ljudstvo i drastično povećavaju trošenje budžetskih sredstava zbog potrošnje goriva i novca za isplatu dnevnica. Jedinice koje su u vankasarnskim uslovima, na terenu, moraju da urede logorsku prostoriju (pod šatorima ili u zidanim objektima), park tehničkih sredstava, park ubojnih sredstava, kuhinju, kupatilo, da organizuju stražarsku službu i službe požarstva i dežurstva. Nema slobodnih dana, što izaziva nezadovoljstvo kod ljudstva.

Tu je i problem sa ishranom – bilo da se hrana dovozi iz kasarni ili se dovoze artikli za pripremu. Oboje podrazumeva dnevno angažovanje nekoliko desetina vozila, a isto je i sa vodom. Sve ovo iziskuje i povećanu potrošnju goriva. Vojnici uglavnom jedu iz svojih porcija, a treba i da ih operu.

“Ako se zna da su kasarne u Raški, Kuršumliji i Vranju tik uz administrativnu liniju sa Kosovom, nema nikakve potrebe za izvođenjem jedinica u prostor, jedino ako se ne želi tom predstavom umiriti narod i pokazati kako je država odlučna da zaštiti Srbe na Kosovu. Pošto je poznato da Vojska neće i ne sme biti angažovana, onda će njen povratak u kasarne dodatno demoralisati njen sastav, narod razočarati, a albanske separatiste ohrabriti”, smatra general u penziji Momir Stojanović.

CENA LEŽANJA

Propaganda napred, strategija stoj 4

“Nema ništa gore od dokone vojske”, stara je oficirska izreka, koja se dokazala u praksi. Kad vojska “leži”, a to se sada dešava, moral pada. Pitaju se zašto su tu, spavaju pod šatorima, očekujući da se “nešto” desi. Gledajući primere iz nedavne ratne prošlosti, ratova u Hrvatskoj i Bosni, moglo se shvatiti zašto je Hrvatska vojska lako osvajala teritorije. Zahvaljujući američkim instruktorima, njihovi vojnici su bili na stalnoj obuci – izmišljani su kursevi za razne “specijalce”, podoficire, oficire, samo da bi bili u “drilu” i utrenirani. S druge strane, pripadnici Srpske vojske Krajine i Vojske Republike Srpske bili su “stajaći”, držali rovove, linije odbrane, popunjenost oficirskim i podoficirskim kadrom bila je ispod svakog minimuma. Ljudi su čekali da odrade svoju smenu na liniji i da idu kući na odmor. Ovi sad pripadnici Vojske Srbije nemaju smenu, a na terenu su do daljnjega. Povučeni su u jedinice i oni sa godišnjih odmora i bolovanja.

Treba podsetiti da taj njihov “teren” nije samo od početka novembra, nego od letos, kada su priređivani vežbe i prikazi u čast “vrhovnog komandanta”, a kulminacija je bila na Pasuljanskim livadama, 3. novembra. Vežba “Manevri 2022.” praktično je bila uvod u sve ovo što se sada dešava. Za tu vežbu jedinice su dovedene danima unapred da bi sve ispalo kako treba i bila pokazana “snaga srpskog oružja”.

Blamaža “Kobri”

Vučić u svom “pumpanju” javnosti ide toliko daleko da preko servilnih mu medija pušta informaciju da je 99 odsto pripadnika bataljona za specijalne namene Vojne policije “Kobre” tražilo od njega da ide na Kosovo i da se zbog toga rasplakao.

Bivši oficiri te jedinice na te tvrdnje reaguju sa ciničnim smehom. “Ne prijavljuješ se ti za ‘Kobre’ da razmišljaš i biraš sebi zadatke. Tu si da ih izvršavaš, ono što ti naredi komanda. Zamisli da ‘Kobre’ krenu da pametuju – nemoguće”, kaže jedan od bivših pripadnika te jedinice.

On ne sumnja da bi ti ljudi išli na Kosovo, ali imaju svoje zadatke – od čuvanja Vučića, ministra odbrane, načelnika Generalštaba i drugih lica, koji nisu iz vojnog sistema, poput članova porodice štićenih osoba.

“Kobre” su nekad štitile tadašnju ministarku pravde Snežanu Malović, bez ikakvog zakonskog osnova, jer im je to naloženo iz kabineta ondašnjeg predsednika Borisa Tadića; tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, decu funkcionera su pratili u školu, šetali su i kučiće štićenih lica”, nastavlja isti sagovornik. “Sretnem jednog zastavnika prve klase pred penzijom, iskusnog borca iz svih ratova, vrhunskog specijalca ‘Kobri’, kako vodi na povucu pudlicu štićenog lica. Bilo ga sramota kad me je video, slegnuo ramenima i rekao: ‘Čekam penziju.’”

Zato se postavlja pitanje: ako 99 odsto pripadnika “‘Kobri’ traži da ide na Kosovo”, da li je reč o svojevrsnom vidu pobune? Ko bi onda čuvao štićene ličnosti?

Policija u boljem položaju

Na granicama sa Kosovom u mnogo boljem položaju od vojske su policija i Žandarmerija: imaju bolje uslove za smeštaj i veće dnevnice.

Za razliku od bivšeg ministra Vulina, sadašnji Gašić ne drži im “motivacione govore”, ali ima “izleta” tipa da je čitav MUP podigao borbenu gotovost na najviši nivo. Tim ljudima je sve jasno, oni su plaćeni da idu na teren. I ne žale se.

Žandarmerija je u ozbiljnom broju angažovana uz granice sa Kosovom, tu su, pored niškog i kraljevačkog, pripadnici odreda iz Beograda i Novog Sada. Zato se na beogradskim ulicama lako može primetiti nedostatak pripadnika Žandarmerije na uobičajenim punktovima poput Zelenog venca ili ispred Specijalnog suda u Ustaničkoj koji od početka obezbeđuju. Umesto njih, sad su tamo pripadnici Brigade beogradske policije. Inače, iz te brigade je uvek jedna četa prisutna uz liniju sa Kosovom, idu na smenu. Ali oni se bar menjaju, za razliku od vojske. U Kuršumliji je uvek i jedan deo SAJ-a, otprilike oko 90 ljudi, uključujući i deo komande jedinice.

Pukovnik u penziji Najdan Vojinović, nekadašnji komandant Pozadinske baze Prištinskog korpusa

Resursi i trebovanja

Uzmimo da je stigla naredba da se odmah po podizanju borbene gotovosti motorizovanog bataljona isti ojača mehanizovanom četom od 10 transportera i tenkovskom četom od 10 tenkova, i to svi iz iste brigade iz istog garnizona. Zatim da se tako formirana taktička borbena grupa privremenog sastava uputi u očekujući rejon za izvršenje borbenog zadatka udaljenog od mirnodopske lokacije oko 20 kilometara, i da tamo ostane 60 dana u terenskim uslovima.

Uzmimo i da su svi ljudi te grupe zdravi, a sva sredstva ispravna i kompletna, u šta lično sumnjam.

Šta taj ojačani mehanizovani bataljon treba da poveze sa sobom:

• sva formacijska borbena sredstva – 2 borbena kompleta ubojnih sredstava – neborbena sredstva;
• dopunsku opremu za smeštaj i rad u poljskim uslovima;
• suva hrana za najmanje 5 dana;
• artikli za kuvanu hranu za najmanje 2 dana;
• 2 kompleta uniforme – jedan na sebi, drugi u rancu;
• najmanje jednu ABH cisternu koja greje vodu sa opremom za kupanje u poljskim uslovima;
• najmanje jednu auto-cisternu za vodu od 7 tona;
• najmanje 2 kuhinje auto-prikolice od po 250 litara;
• lekove i sanitetski materijal za najmanje 15 dana;
• opremu za 3 sanitetska odeljenja uključujući i šatore;
• auto-cisternu za gorivo od 7 tona;
• pokretnu radionicu za laki remont sa elektroagregatom od 35 kW;
• kompletnu poljsku akumulatorsku stanicu;
• povećan broj šatora za smeštaj ljudi i opreme (formacijska logorska oprema je nedovoljna);
• povećan broj podmetača i vreća za spavanje (formacijska nije dovoljna);
• najmanje jedan tenk za izvlačenje;
• najmanje jedan automobil dizalica do 7 tona;
• mazivna sredstva za 30 dana.

Kada ojačani mehanizovani bataljon dođe u očekujući rejon, radi sledeće:

• razmešta se na logorskoj prostoriji i podiže šator;
• razvija bataljonske stanice za snabdevanje, za održavanje sa grupom za izvlačenje oštećene tehnike, intendantske i sanitetske stanice.

Najvažnije logističke aktivnosti:

• priprema, razvoženje i podela hrane;
• kupanje ljudstva;
• šišanje ljudstva;
• zaprašivanje ljudstva – po potrebi;
• odvoženje veša na pranje u logistiku brigade;
• snabdevanje ljudstva vodom;
• lekarski pregledi, lečenje i zbrinjavanje povređenih i obolelih sa osloncem na logistiku brigade;
• održavanje borbene i neborbene tehnike sa osloncem na logistiku brigade;
• izvlačenje oštećene i pokvarene tehnike do stanice za održavanje;
• pregledi i opravka oštećene i pokvarene tehnike;
• popuna gorivom i mazivom;
• popuna ubojnim sredstvima – municijom, minama i eksplozivom;
• snabdevanje drvetom za ogrev.

Iz istog broja

Skandal: Nacrt akta o MUP-u

Zakon protiv naroda i policije

Jelena Zorić

Završen 22. Svetski kup u Kataru: Pobeda Argentine

Krunisanje Mesijevo

Željko Bodrožić

Finale: Argentina – Francuska

Ukazanje Svetog Lionela

Uroš Đurić

In memoriam: Odlazak Siniše Mihajlovića

Prva srpska levica

Slobodan Georgijev

Nuklearna fuzija

“Sveti Gral” čiste energije

Dr Saša Marković

Zašto Sunce sija

Dr Saša Marković

Masovni biometrijski nadzor

Beograd, prestonica Velikog brata

Filip Mirilović

Intervju: Dejan Jović, politikolog

Region u procepu želja, obećanja i ostvarenja

Nedim Sejdinović

Komešanja na medijskom nebu

Kakvo društvo, takav i REM

Jelena Jorgačević

Seksizam i politika

On da lupeta, ona da ćuti

Jovana Gligorijević

Lični stav

Postupak u potrošačkim sporovima

Jovana Bjelica

“Pametna Srbija”

Veštačka inteligencija ulazi u sve pore društva

Aleksa Tešić

Rat u Ukrajini

Priprema ruske ofanzive

Aleksandar Radić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu