Makedonija

Problemom na problem

Potpuno je nejasno zašto su makedonske vlasti priznale Kosovo posle odluke u Njujorku, dopunski iritirajući zvanični Beograd

Skoplje

Problemom na problem 1
PROMENA STAVA U ROKU OD 24 ČASA: Sednica Sobranje Republike Makedonije

Proterani makedonski ambasador Aleksandar Vasilevski koji se u nedelju vratio kući, dobiće novu funkciju u MIP-u. Iako je makedonski vicepremijer Abdulaćim Ademi najavljivao uspostavljanje potpunih diplomatskih odnosa između Prištine i Skoplja još za ovu, do toga će doći sledeće nedelje. Ambasador EU u Makedoniji Ervan Fuere je odluku Makedonije o priznavanju Kosova ocenio kao suverenu, lider albanske Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti je, prema makedonskim medijima, u Prištini proslavio događaj sa kosovskim vrhom, prištinski ministar vanjskih poslova Skender Hiseni je u euforiji posle koordinirane odluke vlasti u Podgorici i Skoplju, BBC-ju izjavio da "ime Makedonije nije tema za Kosovo" i da će "Kosovo priznati, odnosno priznaje Makedoniju pod imenom koje je ona izabrala" a trener "Vardara", srpski stručnjak Ratko Dostanić je u znak protesta napustio Makedoniju… Tako je tekao deo događaja posle iznenadne odluke makedonskih vlasti da, samo jedan dan posle glasanja u Generalnoj skupštini UN-a, na kojem je Makedonija bila jedna od 74 uzdržane članice, priznaju Kosovo.

Makedonski parlament je posle rasprave o predloženoj rezoluciji triju albanskih partija sa 85 glasova "za", 16 uzdržanih i samo jednim glasom protiv – poslanika Ivana Stoiljkovića iz Demokratske partije Srba – usvojio Rezoluciju o priznavanju Kosova, što je otvorilo put vladi da nekoliko časova posle crnogorske, donese i odluku o priznavanju. Premijer Nikola Gruevski je prepustio ministru spoljnih poslova Antoniju Milošoskom da javnosti saopšti odluku. "Vlada je donela odluku da prizna samostalnost i suverenost Kosova. Smatram da će ovaj korak imati pozitivnog efekta za regionalni razvoj događaja. Ovaj korak nije usmeren protiv treće države i očekujemo da će ga zvanični Beograd shvatiti. On nema potencijala da ugrozi dobre osnove makedonsko-srpskog prijateljstva u budućnosti", izjavio je Milošoski, prema kom je makedonski uzdržani glas u UN-u bio mali indirektni doprinos usvojenoj Rezoluciji kojom Srbija osporava zakonitost nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde.

DRASTIČNA PROMENA: Opozicioni poslanici su za vreme sednice Sobranja zahtevali da vlada izađe sa jasnim stavom zašto je baš sad Kosovo moralo biti priznato, da li će proces demarkacije granice sa Kosovom biti završen (pošto je televizija iz Tirane prikazala snimke na kojima kosovski Albanci ruše tek postavljene granične kamenove između Kosova i Makedonije) i da li će Kosovo priznati Makedoniju pod ustavnim imenom. Bivši lider SDSM-a i premijer poslednje socijaldemokratske vlade Vlado Bučkovski potencirao je u parlamentu da ostaje nejasno šta se to tako dramatično desilo u samo 24 časa da Makedonija promeni stav po pitanju Kosova i da Makedonija pokazuje omalovažavajući odnos prema Međunarodnom sudu pravde. Ali, i opoziciji je bilo jasno da je odluka već donesena. A kakav je haos vladao u vladi pre priznavanja Kosova, pokazuje i izjava vicepremijera Ivice Bocevskog, koji je uoči odluke ponovio izanđalu frazu da će se priznavanje Kosova desiti u skladu sa državnim interesima Makedonije i da će se taj korak "preduzeti bez istrčavanja", kao i da se ovakav stav makedonske vlade opravdava politikom racionalnosti i mudrosti kojom se Makedonija razlikuje od drugih država u regionu, odnosno spoljnom politikom "koja je uvek bila miroljubiva i nije bilo nikakvih istrčavanja baziranih na ličnim i partijskim interesima".

Uz sve "neistrčavanje" Bocevskog, čini se da su izjava novog američkog ambasadora u Skoplju Filipa Rikera u prvim njegovim razgovorima sa čelnicima najjačih albanskih partija DUI i DPA i poseta Makedoniji američkog državnog sekretara za odbranu Roberta Gejtsa uoči same odluke, daleko realniji pristup međunarodnim odnosima u kojima "sila boga ne moli". Riker je pozvao makedonske partije da se preko intenzivnog političkog dijaloga dogovore o priznavanju Kosova kao jednog od prioriteta Makedonije, potencirajući da SAD priznavanje Kosova smatraju važnim i da će to doprineti stabilnosti regiona. Gejts je na sastanku ministara odbrane zemalja jugoistočne Evrope izrazio zabrinutost zbog toka pregovora sa Grčkom u sporu oko imena i posavetovao Makedoniju da iskoristi šansu za ulazak u NATO jer će, ako odugovlači sa ovim pitanjem, okolnosti biti gore po nju. Prihvatajući američke savete ili odlučujući "bez istrčavanja", svejedno, makedonska vlada je netom pošto je posrednik Metju Nimic uputio set ideja o budućem imenu države – gori po Makedoniju od prethodnih predloga – na hitnoj sednici rešavala problem Kosova!

Tako, umesto da odluka o priznavanju Kosova bude donesena još pre nekoliko meseci kao jednoglasan stav vlade jasno argumentiran državnim interesima, čime bi se izbegla tumačenja o popuštanju pod pritiskom albanskih partija u Makedoniji, regionalnim pritiscima i uslovljavanjima svetskih velesila, vlada Nikole Gruevskog se "pokrila" parlamentarnom rezolucijom i sama sebe dovela u situaciju da zatvarajući jedan, sasvim nepotrebno otvori drugi problem. Kada se već sa priznavanjem Kosova nije čekalo do momenta kada bi se mogla dati ocena da novi makedonski sused garantira stabilnost i nepostojanje opasnosti od širenja krize u regionu, ostaje otvoreno pitanje: zašto vlada VMRO-DPMNE nije sakupila hrabrosti da ranije reaguje? Iako je kosovska nezavisnost bila faktička realnost, potpuno je nejasno zašto su makedonske vlasti, neminovni potez povukle upravo sad – posle odluke u Njujorku, dopunski iritirajući zvanični Beograd – a ne pre nekoliko meseci, u paketu s drugim državama što je moglo i bezbolnije proći u očima srpske javnosti i osvojiti poene kod zvanične Prištine. Ovako, ostao je gorak ukus da je sve urađeno po međunarodnom diktatu, a naslovi komentari u skopskim štampanim medijima su se kretali od ocena da je reč o ispravnoj odluci i lošem tajmingu, preko rezignacije zbog nekonzistentne politike i promašenog momenta za istinske postupke u duhu državnih interesa do optužbi za poslušnost i savijenu kičmu…

RASTRČAVANJE: U iščekivanju izveštaja Evropske komisije o šansama za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, uz nerešen spor sa Grčkom o imenu koji je blokirao učlanjenje u NATO a preti i blokadom evrointegracije, i uz strah od posledica svetske ekonomske krize na krhku makedonsku privredu, vlasti u Skoplju i nisu imale veliki manevarski prostor, osobito zato što su zbog unutrašnjopolitičkih prepucavanja već promašile tajming i po pitanju Kosova i na planu everoatlantskih integracija. O tome kakva je atmosfera vladala u Skoplju za vreme i posle donošenja odluke najbolje govore izjave poslanika DUI-ja koji su, razočarani odlukom njihovih kolega iz opozicionog SDSM-a da glasaju uzdržano, izjavljivali da "Albanci u Makedoniji nikad neće imati razumevanja za odluku SDSM-a". Ipak, u medijskim komentarima prevladava stav da je mnogo ranije trebalo doneti principijelnu odluku čije su posledice morale biti uračunate. Analitičar Suad Misini je izjavio makedonskim medijima da posle zadocnelog priznavanja Kosova makedonska diplomatija mora da gasi požare. "Diplomatija treba da se rastrči po Beogradu da bi se sanirala šteta jer zabrinjava intonacija srpske vlade prema Makedoniji i Crnoj Gori posle priznavanja Kosova. Ali, u ovim momentima i makedonski biznismeni treba da ubede njihove srpske partnere da i oni treba da izvrše pritisak na srpsku vladu da ne budu ugroženi njihovi biznis interesi."

U ovom kontekstu, i pored zaoštrene retorike srpskog vicepremijera Ivice Dačića i pretnji mogućim povlačenjem priznavanja Makedonije pod njenim ustavnim imenom, makedonski mediji se više bave posledicama priznavanja na planu ekonomije i mogućim srpskim reakcijama. Prema makedonskom Zavodu za statistiku, koji u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Srbijom uključuje i Kosovo, u prvom polugođu je razmena od 901 milion dolara bila 13,4 odsto ukupne spoljne trgovine zemlje. Makedonija ima najveću trgovinsku razmenu sa Srbijom i Kosovom, u koje više izvozi nego što uvozi a, prema podacima sa Kosova, na tamošnjem tržištu Makedonija je prošle godine ostvarila suficit od 223 miliona evra. Baš zbog tesne povezanosti makedonske i srpske (ali i kosovske) privrede, za sada su nade uložene u to da neće biti emocionalnih reakcija poput one trenera "Vardara", i da će prevladati ekonomski rezon, u duhu izjave srpskog premijera Mirka Cvetkovića da će srpska vlada produžiti ekonomske i druge oblike saradnje sa Makedonijom.

Iz istog broja

Nekretnine na tržištu

Prestonička top-lista stambenog kvadrata

Jelena Jorgačević

Vreme uspeha

Biznis

Međunarodna konferencija

Banke, ljudi i poverenje

Mladena Kosanović

Crnogorsko priznanje Kosova

Kosovski ciklus Mila Đukanovića

Vera Didanović

Diplomatija

A sad adio

Tamara Skrozza

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu