Rad vlade u letnjem periodu

Princip bele lale 1

KAD PREMIJER GOVORI PRVI POTPREDSEDNIK SLUŠA: I. Dačić i A. Vučić

foto: fonet

Princip bele lale

Sva je prilika da su socijalisti nezadovoljni zato što Dačić ne pokazuje ni najmanje ambicije da pruži otpor Aleksandru Vučiću. Ne zato što je to već sasvim lično pitanje u kojem Vučić na svakom koraku ponižava šefa socijalista već dve godine, nego zato što bi Dačić bar jednom trebalo da pokaže da je kadar da zaštiti stranku

Aleksandru Vučiću je Ivica Dačić nešto poput bokserskog džaka. Ima tome već dve godine kako se Vučić redovno vežba na njemu, izbacuje bes i pokazuje svim potencijalnim kandidatima na čekanju čemu će mu služiti jednog dana kad svog sadašnjeg PPV-a odluči da zameni drugim partnerom u vladi. Nema tu ničeg novog u njihovom odnosu još iz vremena kad je Dačić Vučiću bio premijer, prosto zato što se šef naprednjaka držao onog da funkcija nije ništa ako nemaš "podršku u javnosti", o čemu i sada najviše vodi računa.

Novo je možda što ta neobična veza prvog naprednjaka i prvog socijaliste prevazilazi koalicioni odnos unutar vlade postajući lakmus papir unutarpartijskih odnosa u SPS-u. Tako, političke šamare ne dobija samo Dačić; premijer Vučić pokušava da kontroliše sve socijaliste, da ceo SPS drži u pokornosti. Međutim, i o tome su povremeno izveštavali "obavešteni izvori iz vrha SPS-a", koje je Dačić pozvao da konačno "skinu maske" i izađu mu na crtu na Kongresu SPS-a. S obaveštenim izvorima ili bez njih, Ivica Dačić bi trebalo da razmisli o funkciji koju trenutno ima Aleksandar Vučić u SPS-u čak i da je sve onako kako je u ponedeljak 30. juna rekao predsednik IO SPS-a Branko Ružić. Beta je prenela da je Ružić, posle višednevnog ćutanja, ili tihovanja kako je sam rekao za "Danas" odgovarajući na pisanje tabloida o raskolu u vrhu socijalista, poručio ovako: "Stanje je redovno, jedinstvo neupitno, a želja zluradih za dezintegracijom prozirna i mi koji vodimo SPS smo je prepoznali."

BRAVO, BANE: Isti Branko Ružić, čuveni Bane iz tvita Milutina Mrkonjića "Bravo Bane, imaš muda!!! Punu podršku ti dajem u naporima da napravimo pošteno društvo kome teže @socijalisti

utisak", posle "Utiska nedelje" (B92) u kojem je ponovo krenulo koškanje socijalista i naprednjaka, najmanje je dva puta bio povod za Vučićev bes na Dačića. Prvi put je to bilo kad je uhapšen Dragan Đurić, vlasnik Zekstre i Veterinarskog zavoda. Branko Ružić, tadašnji ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije, rekao je da ne sumnja u nevinost svog "prijatelja", a Vučić je pozvao Ružića da ide iz vlade ukoliko tako misli (14. januar). Desetak dana kasnije Vučić je najavio vanredne izbore, i mada se mesecima unapred znalo da će ih svakako biti, mnogima se učinilo da je nekako simbolično Ružić postao Gavrilo Princip Dačićeve vlade.

Drugi put, u emisiji "Utisak nedelje" na TV B92 (22. jun) Ružić je rekao da ne bi mogao da zaključi da postoji "zavera tajkuna, ambasadora, medija i opozicije protiv Aleksandra Vučića", a čudio se i smenama načelnika policije. Ukratko, ponela ga opoziciona atmosfera u studiju. Premijer Vučić je posle toga bio vrlo, vrlo ljut i na pitanje novinara šta je rekao svom vicepremijeru na sednici vlade o tome, odgovorio je: "Rekao sam i da ako se SPS ovako ponaša prema SNS-u kada ima pet puta manju podršku u javnosti, onda mogu samo da zamislim šta bi sve govorili o nama i šta bi nam sve radili kada bi SPS imao pet puta veću podršku od SNS-a." Ukratko, Dačiću su opet brideli obrazi, dok je Vučić grmeo da SPS ne može da sedi na dve stolice i da treba da odluče da li će biti vlast ili opozicija. Na pitanje kako je Dačić reagovao na ove kritike, Vučić je rekao: "Nikako nije reagovao. Ćutao je."

Vicepremijer Dačić je potvrdio da je sa Vučićem razgovarao o izjavama pojedinih funkcionera SPS-a, ali da detalje ne želi da otkrije: "Šta imam da kažem, rekao sam njemu, Vučiću, i o tome sigurno neću govoriti za medije." Držao je reč samo jedan dan. U vikend izdanju "Informera" (28–29. jun), za koji Vladimir Beba Popović reče da ga kontroliše premijer Srbije, Dačić je govorio, ko bela lala, na dve pune strane, i čvrsto obećao glavnom uredniku "Informera" da je nemoguće da izgubi većinu na Kongresu SPS-a jer ni teoretske šanse nema da SPS odustane od "državotvorne i odgovorne politike koju veoma uspešno vodi već godinama". Ostalo je iz tog intervjua nejasno na koji način će biti sankcionisani Ružić, Mrkonjić, Dejan Radenković (poput Mrkonjića odmah podržao Ružića) i svi oni koji prema "obaveštenim izvorima" navijaju za Banetovo opoziciono iskakanje iz državotvornog nauma Ivice Dačića. Dačić je čvrsto obećao da će svako od funkcionera stranke ko hoće da izigrava opozicionog lidera morati prvo da izađe iz stranke, pa i njegov "drug Ružić". I da će stranka na Kongresu SPS-a odlučiti da li će Ružić ostati predsednik IO SPS-a. I da on neće tolerisati "ovakva i ovolika" iskakanja: "Može, dakle, svako da kaže šta misli, ali ne može niko ko sedi u vrhu SPS-a da ruši pozicije istog tog SPS-a i cele države." Za pozicije države više-manje, ovde je važan detalj "pozicije SPS-a" ali i s tim u vezi pitanje: da li je reč o pozicijama SPS-a ili pozicijama Ivice Dačića?

DAČIĆ KAO TADIĆ: O tome bi trebalo da odluči stranka na Kongresu. Sva je prilika da su socijalisti nezadovoljni zato što Dačić ne pokazuje ni najmanje ambicije da pruži otpor Aleksandru Vučiću. Ne zato što je to već sasvim lično pitanje u kojem Vučić na svakom koraku ponižava šefa socijalista već dve godine, nego zato što bi Dačić bar jednom trebalo da pokaže da je kadar da zaštiti stranku. Nelogično bi bilo da mu je osnovna ambicija da "stoji dobro s Vučićem", nego bi, valjda, njegova ambicija trebalo da bude da održi i poveća svoj autoritet unutar stranke a taj se autoritet može jačati makar prividom sposobnosti da se vodi koliko-toliko autonomna politika. Taj je privid nemoguć u uslovima u kojima Vučić kaže Dačiću da SPS ne može da bude i vlast i opozicija istovremeno, a onda Dačić ode u "Informer" pa kao večiti desetkaš ponovi isto: "Ne može se u isto vreme biti i vlast i opozicija." Ponekad nije loše promeniti red reči u rečenici.

"Nije SPS opštinski odbor SNS-a. I ja ne znam da je na nivou SPS-a doneta odluka da pošto SPS ulazi u vladu cela stranka od vrha do poslednjeg šrafa u njoj mora da o svemu misli kao Aleksandar Vučić. Šta je to tako strašno uradio Ružić zato što je postavio pitanje o smenama načelnika policije? Uostalom, o brojnim državnim pitanjima Dačić se nije ni oglašavao, nego se valjda odnekud podrazumeva da ono što misli Vučić automatski mora da misli i Dačić pa i ceo SPS. Nisu ovde važni ni Ružić ni Mrkonjić ni Bajatović i ne znam ko se sve ubraja u Ružićev a ko u Dačićev blok po tabloidima, što nije realno i samo šteti SPS-u. Ovde postoji opasnost od toga što nam se Aleksandar Vučić meša u život stranke. To može biti problem već na sledećim izborima. Dačić je mnogo uradio za SPS, ali ako pustimo da nam premijer Vučić organizuje partiju, bojim se da ćemo proći kao DS. A da će Dačić doživeti sudbinu Tadića, koji, eno, grebe i čeka da ga Vučić uzme umesto našeg predsednika", rekao je za "Vreme" jedan socijalista ne želeći da zvanično bude predstavljen "ne što se bojim Vučića ili Dačića, nego što ne želim da se od toga prave nove podele unutar stranke jer je to za SPS najgore".

On kaže da je Ružić "dobar i perspektivan momak" i da bi mogao u nekom trenutku da bude rešenje za SPS, ali da je još rano za njega: "Dačić bi trebalo da ostane na čelu SPS-a, nije to dilema, svaka promena lidera nam sada nikako ne bi koristila. Ali bi Ivica Dačić trebalo da napravi otklon od Aleksandra Vučića i da pita šta je dobro za SPS, ako mu je do SPS-a zaista stalo."

STAJANJE NA SENKU: Postoji još jedna verzija koju s vremena na vreme spominju poznavaoci prilika u SPS-u. Navodno, iskusni Dačić je sasvim namerno odlučio da uz pomoć Vučića napravi čistku u SPS-u i ukloni sve one koji mu godinama smetaju. Na prvom mestu to je "drug Ružić", a spominju se i Mrkonjić, Obradović, Bajatović, svi oni koji su mu, kako se sad po čaršiji nagađa, "otkazali poslušnost". To su, na kraju krajeva, oni funkcioneri koji su posle vanrednih izbora ostali bez funkcija u novoj vladi. I pre godinu dana bilo je tabloidnih najava da se sprema puč u SPS-u, jer je, kako se tada pričalo, Dačić, tadašnji premijer i ministar unutrašnjih poslova, hteo da počisti "loše momke" iz socijalističkih redova, pa su se ovi priklonili mladom Ružiću, "vlasniku ‘roleks’ sata od 9500 dolara", koji nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, kao ni stan "od 450.000 evra".

Kako god, fabulozna je sposobnost Ivice Dačića da bude strpljiv i krotak kao jagnje dok mu Vučić na najsurovije načine pokazuje svoju nadmoć. Desi se i da nekadašnji student generacije iz Žitorađe ne može da sakrije emocije. Kao pre nekoliko meseci kada je još uvek kao premijer i ministar policije, kako se pričalo, za hapšenje Darka Šarića saznao iz medija, ali je naknadno ipak uspeo da "upadne" u program kao konferansije na vanrednoj sednici Vlade otvorenoj za javnost, toliko otvorenoj da mu se na licu moglo videti koliko je iznerviran i povređen što o lovu na pljevaljskog narko-bosa nije bio obavešten. A samo dva dana pre toga, u izbornoj noći 16. marta, napustio je svoje socijaliste i otrčao Aleksandru Vučiću na čestitanje. Od tada, pa sve do formiranja nove vlade, trudio se da Vučiću na senku ne stane. Tako se ponaša i danas jer je i sam svestan da to što je dobio šansu kod novog premijera nije oročeno na četiri godine i može biti zamenjen koliko sutra, a kandidata, hvala bogu, ima.

Oni koji u njemu i dalje vide samo Miloševićevo seme slučajno proklijalo tvrdili su da će onog momenta kad izgubi premijersku fotelju, SPS-u rejting početi ozbiljno da se kruni i da će to biti početak kraja ove stranke. Danas su ti isti uvereni da je to razlog što uprkos svim neprijatnostima koje doživljava od Vučića i dalje ostaje u vladi. Drugi, ne tako zanemarljiv razlog su afere, koje su SPS-ov najteži prtljag: "Kofer", "Banana", "Galenika", "Univerzal banka". Ako nije to, čime bi se mogla objasniti ta njegova neumorna potreba da igra dok ga svi redom provociraju, od Vučića, preko Zorane Mihajlović, Borisa Tadića i medija do njegovih najbližih saradnika u stranci?

Iz istog broja

Naši stručnjaci o "Beogradu na vodi"

Grad u gradu

Ivana Milanović Hrašovec

Slučaj Vojislava Šešelja

Zatvorenik koga niko ne želi

Tatjana Tagirov

Kreativnost bez granica

Plati koliko tražim ili ima da nemaš

Zoran Majdin

Vidovdan u Andrićgradu

Sve ko na filmu

Dragan Todorović

Slučaj Vanje Ćalović

Mehanizam jedne diskreditacije

Jovana Gligorijević

Ekonomija

Koga će zaboleti bolne reforme

Dimitrije Boarov

Portret savremenika – Vladimir Beba Popović

Čovek koga nije sramota

Miloš Vasić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu