4. 7. 2001. / 18.52

Primeran u zatvoru

Poštovao je zatvorska pravila, jeo zatvorsku hranu, mirno šetao kad je to bilo predviđeno, a tokom retkih kontakata sa zatvorskim službenicima (s njim je obično šetao samo upravnik) raspitivao se o kompleksu u Bačvanskoj, pričao o vremenu, svakodnevnom životu... Hag i svoj slučaj nije pominjao

Izlazak Slobodana Miloševića iz zgrade Centralnog zatvora protekao je kao i njegov skoro tromesečni boravak na tom mestu – mirno, bez ikakvog skandala. Čak ni viši službenici CZ-a nisu mogli da naslute šta će se dogoditi u četvrtak 28. juna – taj dan bio je, prema njihovim rečima, "sasvim miran, nije bilo nikakvih nagoveštaja nečeg bitnog". Nešto uzbudljiviji bili su prethodni dani u Bačvanskoj ulici: još pre donošenja Uredbe savezne vlade o saradnji sa Tribunalom, "svi su bili uzmuvani" kao da je "nekoliko ljudi bilo upućeno u nešto, dok smo mi ostali naslućivali šta bi to nešto moglo da bude". Činjenica da su i zatvorski službenici vest o izručenju bivšeg predsednika saznali preko medija zaista upućuje na zaključak da su za postupak primopredaje bili zaduženi samo upravnik i nekoliko stražara. Dvadeset osmi jun bio je izuzetno miran i u dvorištu Centralnog zatvora. Za razliku od prethodnih dana, kad je u krugu bilo mnogo policije uz obavezni vodeni top, tog popodneva nije bilo nikog – pripadnici MUP-a pojavili su se tek pošto je objavljena prva nezvanična informacija o izručenju bivšeg predsednika.

Nešto pre 18 časova, upravnik CZ-a Dragan Blanuša ušao je u Miloševićevu ćeliju i obavestio ga da ide u Hag, da bi ovaj mirno, praktično bez reči, spakovao svoje stvari i pozdravio se sa čuvarima. Zatvorski krug napustio je oko 18.05 naočigled nekolicine okupljenih novinara koji nisu ni pretpostavljali da bi bivši predsednik mogao da otputuje u običnoj "marici". Čaršijom su osim ove verzije kružile i dve druge koje naš izvor iz CZ-a kategorično demantuje: prema prvoj, Milošević nije želeo da napusti ćeliju, držao se za rešetke i vikao: "Ovo je moja zemlja!", nakon čega su primenjena "sredstva prisile". Prema drugoj, upravnik i čuvari morali su (zbog mogućih burnih reakcija) da lažu bivšeg predsednika da ga u stvari vode na VMA, sve dok mu i samom nije postalo jasno gde ide. Obe verzije kontradiktorne su sa Miloševićevim ponašanjem tokom boravka u zatvoru. Po svemu sudeći, on je bio više nego primeran zatvorenik: poštovao je zatvorska pravila, jeo zatvorsku hranu, mirno šetao kad je to bilo predviđeno, a tokom retkih kontakata sa zatvorskim službenicima (s njim je obično šetao samo upravnik) raspitivao se o kompleksu u Bačvanskoj, pričao o vremenu, svakodnevnom životu… Hag i svoj slučaj nije pominjao.

Jedini pomen nečega što bi ličilo na skandal pojavio se u medijima – dobro obavešteni izvori tvrdili su da je bivši predsednik od svojih bližnjih tražio da mu donesu otrov, a tu informaciju pominjali su ovih dana i zvaničnici Tribunala. Izvori "Vremena" iz CZ-a tvrde da ne veruju u tako nešto jer je Milošević delovao izuzetno staloženo i nije ličio na osobu koja bi uopšte razmišljala o samoubistvu: "Izraz lica, gestikulacija, sve je upućivalo na to da se on zaista ne oseća krivim za bilo šta i da je uveren da će pravda pobediti."

Iz istog broja

Suočavanje sa zločinima

Arheologija smrti

Aleksandar Ćirić

Reagovanja

Kraj vrdanju

Aleksandar Ćirić

Porodica Milošević

„Hag? To će da ukinu“

Svetlana Vasović-Mekina

Desilo se na Vidovdan

Svetlana Vasović-Mekina

Odbrana Slobodana Miloševića

Advokati i priključenija

Jovan Dulović

Na licu mesta - pritvorska jedinica zatvora u Ševeningenu

Iza brave

Tamara Skrozza

Donatorska konferencija u Briselu – kako smo prošli

Spas od bankrota

Dimitrije Boarov

Cma Gora

Visoka kombinatorika

Velizar Brajović

Kriza vlade i Jugoslavija

Zemljotres manje razorne moći

Milan Milošević

Intervju - Vojislav Koštunica

Mučna saradnja

Nenad Lj. Stefanović

Slobodan Milošević pred Haškim sudom

Pritvorenik broj 039

Miloš Vasić

Lik i delo

Tijana Kondić

Sonja Ćirić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu