Lični stav

Prilika za promene

Kriza koju je izazvala pandemija virusa korona pokazala nam je da su ljudi i institucije sposobni za ogromne promene preko noći, kao i da u kriznim vremenima umemo da sarađujemo i pomažemo jedni drugima. Za mene je ohrabrujuće što sada imamo priliku da izgradimo drugačiji i bolji način života

Piše: Fransin Pikap

U ovom trenutku, kada se čini da je najgori deo pandemije u nekim delovima sveta prošao, čini mi se da najveći rizik jeste da će se svi naprosto vratiti na staro, da nećemo ništa naučiti iz ove krize, da ona neće imati nikakvog uticaja na budućnost razvoja ljudskog društva.

Kriza koju je izazvala pandemija virusa korona pokazala nam je da su ljudi i institucije sposobni za ogromne promene preko noći, kao i da u kriznim vremenima umemo da sarađujemo i pomažemo jedni drugima. Za mene je ohrabrujuće što su mnogi uvideli da "normalno stanje stvari" nije bilo dovoljno dobro i da sada imamo priliku da izgradimo jedan drugačiji i bolji način života.

Zapadni Balkan je – za sada – ostao relativno zaštićen od najtežih udara epidemije kovid-19. Vlade i građani su prepoznali ozbiljnost pretnje koju ona predstavlja za krhke zdravstvene sisteme. Ovde u Srbiji, u trenutku kada smo mi ponudili da nabavimo medicinsku opremu, vlada je to već obezbedila, ali joj je nedostajao efikasan način transporta. UNDP u Srbiji je za kratko vreme organizovao dolazak 15 teretnih aviona koji su dopremili 720 tona respiratora, zaštitne opreme i testova, kako bi pomogao da se prebrodi neposredna zdravstvena kriza. Istovremeno, Vlada Srbije je uvela stroge mere u vidu policijskog časa, čime je smanjeno kretanje i širenje infekcije, kao i fiskalne mere, kojima je ublažen uticaj epidemije na privredu i radna mesta.

Zbog odlučnog delovanja na samom početku epidemije i nepotpune integrisanosti Srbije u globalne lance snabdevanja, uticaj prvog talasa kovid-19 nije naneo onoliko štete koliko je mogao. Ali kako mere ograničenja slobode kretanja popuštaju širom Evrope, rizik od drugog talasa infekcije raste. Pored zdravstvene krize, recesija u Evropi mogla bi dovesti do pogoršanja situacije na Zapadnom Balkanu, koji se u velikoj meri oslanja na evropska tržišta.


PRILIKE KOJE SRBIJA TREBA DA ISKORISTI

U Srbiji vidim tri oblasti u kojima možemo da iskoristimo lekcije iz krize za oporavak na bolje: jačanje zdravstvenog sistema, stvaranje prilika za dostojanstven rad i razvijanje otpornosti na buduće krize.
Zdravstvena kriza je učinila kristalno jasnim značaj ulaganja u snažan i sveobuhvatan sistem javnog zdravlja, kao i značaj prevencije, a ne samo lečenja. Srbija sada ima priliku da investira u medicinsko osoblje, da podstakne razvoj lokalnih kapaciteta za proizvodnju medicinske opreme, kao i da svoj već značajan napredak u domenu digitalne transformacije iskoristi za unapređenje zdravstvenog sistema.

UNDP u Srbiji je u martu uputio poziv svim zainteresovanima kako bismo pomogli da se pronađu lokalna rešenja privatnog i naučno-istraživačkog sektora za povećanje zdravstvene otpornosti stanovništva i sistema javnog zdravlja. U partnerstvu sa Vladom Srbije, Nemačkom i Sjedinjenim Američkim Državama, za četiri prvoplasirane ideje već smo obezbedili finansijska sredstva. To će omogućiti da se u Srbiji proizvode zaštitne maske, oprema i respiratori i razvije sistem za nadzor dezinfekcije ruku u zdravstvenim ustanovama. Osim što će ojačati kapacitete nacionalnog sistema javnog zdravlja za reagovanje na slične izazove u budućnosti, ova inicijativa će pružiti podsticaj za razvoj lokalnih kompanija, inovacija i preduzetništva. Ovo je naročito važno jer drugi talas krize donosi udar na ekonomiju.

Uticaj epidemije kovida na ekonomiju pogodiće mnoge, a naročito su ranjivi oni u neformalnoj ekonomiji, koja u Srbiji čini veliki deo tržišta rada. Ovaj uticaj će verovatno biti veći i dugotrajniji nego zdravstveni uticaj epidemije. Prema proceni Međunarodne organizacije rada, 1,6 milijardi radnika u neformalnoj ekonomiji – što je gotovo polovina globalne radne snage – u opasnosti je da ostane bez sredstava za život. Države treba da pronađu način da zaštite zaposlene u neformalnoj ekonomiji i iskoriste njen potencijal, kao i da obezbede kvalitetna radna mesta.

Mere izolacije pokazale su nam da je drugačiji način rada moguć, sa fleksibilnijom organizacijom radnog vremena, uz korišćenje digitalnih alata i mogućnosti koje pruža prodaja i kupovina putem interneta. Prisustvo na internetu povećava šanse za pristup većem broju potrošača i doprinosi konkurentnosti preduzeća, obezbeđujući pri tome ekonomsku otpornost preduzeća na moguće poremećaje tržišta u budućnosti.

UNDP podržava sprovođenje vladine Procene društveno-ekonomskog uticaja epidemije kako bismo mogli bolje da razumemo uticaj krize na tržište rada, uključujući radna mesta u neformalnoj ekonomiji. Istražujemo, zajedno sa Tačkom povratka, organizacijom koja radi sa dijasporom, kako da se zadrži više stotina hiljada ljudi koji su se vratili u Srbiju posle izbijanja krize i kako da se privuku digitalni nomadi i drugi visokokvalifikovani radnici iz inostranstva da rade iz Srbije, što su neki od načina rešavanja velikog izazova depopulacije.

Kovid-19 je takođe razotkrio koliko je očuvanje životne sredine važno za našu otpornost i kako je, nasuprot tome, preterana eksploatacija prirode pre svega i dovela do ove krize. Ljudi su takođe duboko u sebi shvatili vezu između životne sredine i zdravlja – da nas zagađenje vazduha i respiratorne bolesti čine ranjivijima.

Nadam se da su se očekivanja ljudi izmenila tokom ove krize, budući da shvataju koliko prilagođavanje njihovog ponašanja može imati pozitivan uticaj na biodiverzitet, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i kvalitet vazduha. Da bi se ostvario uticaj na klimatske promene, neophodno je preduzeti radikalne korake, ali nam je kriza izazvana virusom kovid-19 pokazala kako su promene moguće, i zato je ovo dobar trenutak da se investira u "zelenu agendu".

Mi podržavamo prelaz na privredu koja je u većoj meri ekološki orijentisana, pomažemo vladi da se prebaci na obnovljive izvore energije kao što je biomasa, što doprinosi otvaranju novih radnih mesta i donosi investicije u ruralne oblasti. Takođe, želimo da se postaramo da novi načini finansiranja i fondovi koji su postali dostupni u okviru reagovanja na epidemiju virusa korona doprinesu ostvarenju dugoročnih društvenih Ciljeva održivog razvoja i osiguraju pristup malim i srednjim preduzećima. Sarađujemo sa Ministarstvom finansija na razvijanju tržišta kapitala, uključujući instrumente kao što su "zelene obveznice". Ova inovacija u oblasti finansija može da privuče novu vrstu investitora, a novac koji država prikupi od izdavanja obveznica ulagao bi se u zaštitu životne sredine i smanjenje posledica koje su već nastale usled klimatskih promena.


VAŽNOST SOLIDARNOSTI I LJUDSKOG KAPITALA

Dok je fizička infrastruktura, kao što su medicinske ustanove i oprema, od ključne važnosti kada dođe do zdravstvene krize, društveni kapital je isto tako važan za razvijanje otpornosti. Kao što je ranije dokazano, zajednice koje imaju izgrađene snažnije društvene veze i poverenje otpornije su na iznenadne udare. Solidarnost, koja povezuje ljude i razvija poverenje u institucije, deluje kao lepak koji osigurava da ljudi ostanu bezbedni i pomaže im da se nose sa krizom i iz obnove izađu jači.

U partnerstvu sa vladinom Kancelarijom za IT i e-Upravu uspeli smo da podržimo ovaj trend koji smo primetili i u Srbiji, i pojačamo efekte talasa solidarnosti između građana i između građana i države. Uspostavili smo digitalnu platformu koja povezuje volontere sa starijim sugrađanima i drugim ranjivim grupama tokom perioda izolacije. Paralelno sa tim, pomagali smo firmama i kulturnim institucijama da ponude svoje usluge i sadržaje onlajn. Sada smo usredsređeni na to da obezbedimo da nova digitalna rešenja budu dostupna svima, uključujući tu starije građane, Rome i osobe sa invaliditetom, kako bismo izbegli da se postojeći digitalni jaz proširi.

Ostajemo usredsređeni na to da učinimo sve što možemo da epidemija virusa kovid-19 promeni budućnost razvoja. Sarađujući sa ključnim liderima u svim sferama društva, u privatnom sektoru, u IT industriji i u vladi, možemo da se oporavimo od krize na način koji će doprineti mudrijem, obzirnijem i ekološki osvešćenijem načinu života u budućnosti. Politički i ekonomski pritisci čiji je cilj da se vratimo na pređašnje stanje ne idu nam u prilog. Međutim, kriza izazvana kovidom donosi priliku kakva se pruža jednom u životu ako iskoristimo potencijal društvenog i ljudskog kapitala, kao i moć tehnologije, da oblikujemo budućnost kakvu želimo.

Autorka je stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji

Iz istog broja

Intervju – Željko Jovanović

Ti ćeš biti neko

Sonja Ćirić

Odnos prema antifašističkim spomenicima

Stidiš li se, komšija

Davor Lukač

Intervju – Ivan Čolović

Politički pikovi epidemije

Ivana Milanović Hrašovec

Šabac

Preveslavanje izbora

Nenad Kulačin

Plodovi gneva – Korona apokalipsa u Srbiji

Zlo se sprema, dobro biti neće

Jovana Gligorijević

Plodovi gneva – Neredi u Beogradu

Noć pendreka i razbijenih glava

Jovana Gligorijević

Naprednjaci i drugovi

Vlada u ogledalu klanova, afera i njegove milosti

Nikola Tomić

Sunovrat turizma

Tmina na kraju tunela

Radmilo Marković

Ekonomija u kriznom stanju

Ćup je prazan

Bogdan Petrović

Slučaj Jovanjica

Politička pozadina prljavih znački

Slobodan Georgijev

Intervju – Dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS)

Žrtvovanje struke zarad političkog alibija

Biljana Vasić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu