Alternativni gradski prevoz

Preko preče, naokolo bliže 1

DOBRA ALTERNATIVA ILI ZAOBILAŽENJE ZAKONA: Uber...

Preko preče, naokolo bliže

U Beogradu se nedavno pojavio servis CarGo, alternativa uobičajenom taksi prevozu i replika globalno rasprostranjene i kontroverzne kompanije Uber. Priča o Uberu dobra je ilustracija šta se može desiti kad mala kompanija prebrzo preraste u veliku i kako joj zbog toga strada reputacija

Naručivanje vožnje preko aplikacije za mobilni telefon u svetu postoji nekoliko godina unazad, a od pre nekoliko meseci je moguće i u Beogradu. Obavlja se preko CarGo aplikacije, a za plaćanje neophodno je posedovanje PayPal naloga. Za obavljanje delatnosti do sada je registrovano 30 vozila, ali se u zavisnosti od potražnje koristi između 10 i 15 automobila. Ova kompanija ne sarađuje sa taksistima, već ima svoje vozače. Krajem prošlog meseca i taksisti su dobili aplikaciju Taxify koja omogućava poručivanje vozila.

NE PODLEŽE ZAKONU: Firma "CarGo Technologies doo" registrovana je za obavljanje konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije i, kako za "Vreme" kaže Vuk Guberinić, jedan od osnivača kompanije, oni se ne bave prevozom već spajanjem vozača sa putnicima koristeći njihovu tehnologiju, pa tako i njihove usluge ne podležu Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju. Povezivanje putnika i vozača i plaćanje usluga obavlja se preko aplikacije za mobilni telefon i PayPal naloga. "Naši partneri koji vrše usluge vanlinijskog prevoza su registrovani auto-prevoznici i preduzetnici i svi zajedno vodimo računa i poslujemo u skladu sa zakonom. CarGo servis je još u ranoj fazi razvoja, ali svi naši korisnici su uglavnom zadovoljni i cenom i uslugom koju pružamo. Tržište diktira ali i ne garantuje uspeh firmi. Mi nudimo potpuno drugačije iskustvo u prevozu i to do 50 odsto jeftinije od drugih, pa je na građanima da odluče kod koga će da potroše svoj novac."

Preko preče, naokolo bliže 2

Postoje dve CarGo aplikacije – jedna je namenjena putnicima, druga vozačima. Ako je suditi prema komentarima onih koji su usluge ocenili na Google Play Store – Guglovom servisu za skidanje Android aplikacija – obe se dobro kotiraju. Prosečna ocena aplikacije namenjene putnicima je 4,1. Raspon ocena kreće se od jedinice do petice, odnosno od jedne do pet zvezdica. Aplikaciju je do sada ocenilo 65 ljudi, komentari su uglavnom pozitivni, a loše ocene (jedna i dve zvezdice) davali su korisnici koji nisu mogli da pristupe aplikaciji. Negativne ocene uz komentar dali su i korisnici koji su čekali vozača 15 minuta jer nije mogao da pronađe lokaciju, kao i da niko nije odgovorio na zahtev 20 minuta, a na drugi zahtev usledio je odgovor da nema slobodnih vozila. Kada je o aplikaciji za vozače reč, prosečna ocena je 4,2.

SRPSKI UBER: "CarGo" je domaći odgovor kontroverznom Uberu. Reč je o američkoj međunarodnoj transportnoj mreži koja povezuje putnike kojima je potreban prevoz i vozače koji su registrovani za njene usluge. O dolasku Ubera u Srbiju polemiše se već neko vreme. Istovremeno se povećava i broj onih koji podržavaju i onih koji se protive ovakvom vidu prevoza. Prvi kao argument navode povoljniju cenu u odnosu na taksi, dok oni koji se bune kao najčešći argument navode izbegavanje zakonskih propisa. Bilo kako bilo, Uber iz dana u dan raste i najavljuje svoje širenje na nova tržišta. Mađarska, Bugarska i Rumunija zemlje su u okruženju u kojima kompanija posluje, a na mapi bi uskoro mogla da se nađe i Hrvatska.

Direktor Strukovnog udruženja taksi-preduzetnika Beograd Vlada Bulatović ne vidi "CarGo" kao konkurenciju i smatra da takav način prevoza u Beogradu ne može da zaživi. U eventualnom dolasku "Ubera" Bulatović vidi kršenje zakona: "To je zabranjeno u mnogim zemljama Evrope, zašto bi kod nas radili? Ne možete da obavljate taksi prevoz ako niste registrovani za to, to je siva ekonomija, a i putnici nisu osigurani. Ali, državu nije briga za to."

S druge strane, taksi udruženja i taksisti se ne protive postojanju CarGo aplikacije, kaže Vuk Guberinić iz ove kompanije: "Neki su nas čak i kontaktirali oko saradnje. Najveći problem sa kojim se suočavamo je to što kao mlada IT firma nailazimo na barikade koje nam onemogućavaju brži i agresivniji rast u ovoj sredini."

MALI BIZNIS, VELIKE PARE: Kada su 2009. godine Džeret Kamp i Travis Kalanik u svoju startap kompaniju UberCab uložili 200.000 dolara, verovatno nisu slutili da će njena vrednost za šest godina dostići blizu 50 milijardi dolara i poslovati u 60 zemalja i u više od 300 gradova. Kompanija je osnovana u San Francisku, a u maju 2011. godine počela je sa radom u još nekoliko gradova u SAD. Krajem te godine vozila Ubera pojavila su se prvi put na ulicama Pariza. Bio je to prvi grad van SAD u kom je počelo poslovanje. I ime kompanije je te godine promenjeno u Uber.

Naručivanje vozila obavlja se preko aplikacije za mobilni telefon. Pri poručivanju vožnje moguće je videti gde se nalaze vozila, o kojim vozilima je reč, ko je vozač, kao i komentare prethodnih korisnika. Plaćanje se obavlja onlajn, a cena zavisi od udaljenosti vozila, relacije, brzine vožnje, vozila, doba dana ili godine… U maju ove godine, Uber je započeo testiranje plaćanja u gotovini u Indiji.

Kada je o vozačima reč, oni se prijavljuju na sajt kompanije, čiji tim proverava da li vozač i njegovo vozilo odgovaraju standardima. Ti standardi, odnosno pitanje njihove primene, jedan su od argumenata onih koji se protive Uberu. To su najčešće taksi udruženja, taksisti i vlade širom sveta. Način na koji Uber funkcioniše u mnogim zemljama predstavlja kršenje zakona, pa se pred sudovima vode postupci.

ZABRANJENO: Stvaranje nelojalne konkurencije taksistima i taksi udruženjima takođe je jedan od argumenata protiv poslovanja ove kompanije. Naime, vozači Ubera, za razliku od taksista, ne plaćaju naknade za izdavanje dozvola. Jedna od kritika ide i na račun sigurnosti putnika. Do sredine ove godine, protesti su održani u Nemačkoj, Indiji, Španiji, Francuskoj, Italiji, Brazilu, Kini i Velikoj Britaniji. Zbog nelegalnosti, sudovi su zabranili delimično ili potpuno rad Ubera u nekim gradovima Indije, Japana, SAD, Australije, na Tajlandu, u Južnoafričkoj Republici, Tajvanu, Južnoj Koreji, Španiji, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji…

Veliki protesti u gradovima širom Evrope održan je 11. juna prošle godine. Taksisti su blokirali puteve protiveći se uslovima po kojima posluju Uber i slične kompanije, za koje ne važe isti zakoni.

U Francuskoj je velike proteste izazvalo lansiranje UberPop usluge koja omogućava fizičkim licima da voze putnike svojim automobilima. U julu ove godine uhapšena su dvojica menadžera kompanije u Parizu. Protiv njih je podignuto šest optužbi za ilegalne poslove. Ipak, servis je nastavio da radi za vreme protesta, a zabranjen je tek nakon hapšenja.

Osim zakona, problemi koji proizvode kritike odnose se na tretman putnika, vozača, konkurencije, novinara… Jedan od poslednjih incidenata dogodio se u subotu 5. septembra u Australiji. Kako su preneli mediji, vozač nije hteo da ide putem kojim je putnica želela, posvađali su se, ona je izašla iz auta i dok je skupljala stvari sa sedišta, auto je krenuo i prešao joj preko noge. Poznat je i slučaj iz San Franciska kada je vozač Ubera zgazio šestogodišnju devojčicu. On je uhapšen krajem prošle godine. Zabrana Ubera u glavnom gradu Indije, Nju Delhiju, usledila je prošle godine, nakon što je vozač silovao putnicu. Na dan kada je počelo suđenje vozaču u Indiji, u Čikagu se dogodio drugi slučaj seksualnog zlostavljanja. Naime, vozač Ubera optužen je za otmicu i seksualno zlostavljanje dvadesetjednogodišnje putnice. Takođe, vozač u Los Anđelesu je uhapšen jer je kidnapovao pijanu putnicu, odveo je u motel i zlostavljao.

ZNAMO GDE SI BILA: Niko ne voli kritiku, a naročito ne javnu. Tako je Emil Majkl, zamenik predsednika Ubera, predložio da oni koji ih kritikuju počnu da se špijuniraju i da im se nameštaju neprijatnosti. Na udaru je naročito bila urednica veb-sajta PandoDaily, Sara Lejsi, koja je kritikovala Uber zbog seksizma i mizoginije, odnosno napada koje žene trpe od vozača.

U novembru prošle godine američki časopis "Salon" objavio je priču žene koja je vozila za Uber. Zbog loših uslova rada brzo je odustala. Kako je navela, pri potpisivanju ugovora morala je da od kompanije uzme ajfon jer nije mogla da vozi bez aplikacije instalirane na njemu, a instaliranje na njen telefon joj nije ponuđeno kao opcija. Za upotrebu tog telefona morala je da plaća deset dolara nedeljno. Takođe, vozači moraju da za deset sekundi, a nekada i manje, odgovore na zahtev klijenta, a onda aplikacija računa udaljenost i potrebno vreme. To vreme se često ne uklapa sa realnim vremenom, pa klijenti često otkazuju vožnju. Kada se svedu računi i Uber uzme svojih 20 odsto, njoj je ostajalo manje od 10 dolara po satu. Potrebu za brzim odgovorom na zahtev klijenta navode i drugi vozači kao problem.

PREDNOSTI I MANE: Ono što se navodi kao najveća prednost Ubera jeste to što daje putnicima mogućnost da izaberu između standardnog taksija i drugih formi javnog prevoza sa jedne strane i vozača sa "frilensera" sa druge. Mnogi putnici kažu da uživaju u tome što mogu da gledaju na svom uređaju kuda se vozilo kreće. Takođe, prednost je i što se plaćanje obavlja onlajn, pa putnici ne moraju da nose gotovinu sa sobom. Kao prednost ovakvog prevoza navodi se i povoljnija cena u odnosu na taksi, pa se Uber može posmatrati kao taksi za one sa plićim džepom.

Kada se povuče crta između prednosti i nedostataka, može se zaključiti da je glavni problem iz koga proizlaze svi ostali problemi u funkcionisanju Ubera loša menadžerska struktura. Ubrzan rast kompanije nije ispraćen rastom menadžmenta i prilagođavanjem novim uslovima. Uber je od male startap kompanije brzo prerastao u veliku kompaniju sa ogromnim kapitalom. Voditi malu kompaniju koja donosi osrednji prihod i veliku koja raste i donosi ogromne svote novca svojim investitorima, nije isto. Čelnici Ubera su to morali da nauče na teži način, što je kompaniju debelo koštalo reputacije na globalnom nivou. Kad se tome doda činjenica da je reč o američkoj kompaniji, koja ne polaže mnogo na prava radnika (videti tekst o kompaniji "Amazon", "Vreme" br. 1287), jasno je zašto je Uber od savršenog primera uspešnog startapa stigao do imidža "monstrum" kompanije.

Da li će Uber doći na domaće tržište, zavisi od toga koliko ova kompanija bude uporna i koliko joj okolnosti i zakonski propisi to dozvole. Da će izazvati pobunu taksista, gotovo da nema sumnje, jer se to dogodilo u skoro svim zemljama gde se pojavila. Zagovornici ovog vida prevoza ističu da njegova pojava znači "kraj kriminalnog taksi kartela". Pritom zanemaruju težak položaj taksista unutar taksi udruženja, a sudeći po onome što zasad znamo, nije mnogo bolje ni voziti za Uber. Srpska replika, CarGo, tek treba da se pokaže. Klijentela će možda imati nešto bolju uslugu od standardnog taksi prevoza, a možda i neće. Vozačima će možda ovaj vid poslovanja biti povoljniji od taksiranja, a možda i neće. Jedino što je izvesno jeste – veliki prihod za kompanije ove vrste, uz veliki znak pitanja kad je reč o zakonitosti ovakve delatnosti.

Iz istog broja

Iz prvog broja »Vremena«

Može li se raspasti Jugoslavija

Milan Milošević

Mađarska – Zloupotreba izbeglica

Lažni neprijatelji i opasna politika

Gabor Bodiš

Lažiranje javnog mnjenja

Zar i ti, sine bote

Tatjana Vehovec

»Slike koje su promenile svet«

Dečja suza u objektivu

Milan Milošević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu