Dvorske intrige: Afera prisluškivanje

Predsednik, ministar i sekretarka i Đuka 2

MOŽE LI NA SUDU AFERA SA PRISLUŠKIVANJEM PORODICE VUČIĆ DOBITI EPILOG: A. Vučić i N. Stefanović...

foto: tanjug

Predsednik, ministar i sekretarka i Đuka

Dijana Hrkalović skrušeno tvrdi da je bila ubeđena da je to prisluškivanje Aleksandra Vučića i njegove porodice zapravo deo dogovora između predsednika države i Nebojše Stefanovića. Za kakvog to čoveka Hrkalovićeva smatra Vučića?

Policija je prisluškivala i pratila kriminalce, a onda je nemali broj njih ubijen. Predsednik Srbije nije verovao. Policija je pratila i prisluškivala novinare. Aleksandar Vučić nije verovao. Policija je pratila i prisluškivala opoziciju. Opet Vučić ajd’ nije verovao. I tako godinama. Sve dok mu jedan policajac nije doneo snimke njegovih razgovora. E od tog trenutka postao je jedan od najvećih vernika u “zavere prisluškivanja” i početkom januara 2021. celokupnoj javnosti saopštio:

“Imam svoje prisluškivane razgovore, čuje se zvono kad zvoni i celi razgovori, koje ja čuvam i to vam nikada neću dati, jer volim svoju državu”, rekao je Vučić.

VREME PORICANJA

Da je više voleo da sluša glas predsednika države u telefonskim razgovorima nego da ga sluša lično, sumnja je u prorežimskim medijima najpre pala na tada već bivšeg ministra policije, a i dalje aktuelnog ministra odbrane Nebojšu Stefanovića. Po gradu je odzvanjao šapat, koji su prenosili “pouzdani izvori”, da je Nebojša iz Beograda zapravo saradnik zapadnih tajnih službi. Od šapata se Stefanović branio, takođe obraćanjem naciji, ali preko Sputnjika, medijskog glasila ruske vlade:

“Očigledno je da je postojao jedan deo ljudi koji su zloupotrebili svoja ovlašćenja i svoje funkcije. Apsolutno je nedopustivo prisluškivanje ne samo predsednika nego bilo koga za koga ne postoji sudski nalog, i naravno da je nedopustivo da se jedan broj ljudi koji rade u službama bezbednosti na takav način ogreši o svoju funkciju. Jedan deo tih slučajeva sam video i sam, predsednik mi je skrenuo pažnju, i mi smo razgovarali o tome pre godinu dana, i u poslednjih godinu dana bilo je određenih kadrovskih promena i u toj službi i u MUP-u”, izjavio je za Sputnjik u januaru 2021. ministar odbrane.

Najveća kadrovska promena koja se u MUP-u dogodila u periodu o kom Stefanović govori bila je u proleće 2019, kada je iz tog ministarstva otišla državna sekretarka Dijana Hrkalović. A druga služba o kojoj Stefanović govori – iako je nije imenovao – mogla bi biti Bezbednosno-informativna agencija u kojoj je Dijana Hrkalović radila od 2012. do 2014. i u kojoj je bila poprilično uticajna i pošto je prešla u policiju. Inače, upravo je BIA ta služba koja mora da pusti link policiji putem kog određeni broj telefona može da bude prisluškivan i koja je zadužena za kontraobaveštajnu zaštitu predsednika države, ali i policijskih funkcionera.

MUP je, tog januara 2021. godine, formirao radnu grupu i pokrenuo istragu o prisluškivanju predsednika Vučića. Na razgovor u Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) među prvima je pozvana Dijana Hrkalović. Njene bivše kolege govorile su da su upravo njoj, kako je portal Nova.rs tada objavio, odnosile transkripte Vučićevih telefonskih razgovora. Dijana Hrkalović je sve negirala, odbijala poligrafska testiranja i govorila: “Sačuvaj bože, nikada ja ne bih predsedniku naudila.”

Pozivali su Hrkalovićevu na informativne razgovore i saslušanja, osim SUK-a i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, pa i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Kako je u TV ispovestima ovih dana rekla, u to vreme već nije bila u kontaktu sa ministrom Stefanovićem. Prema njenim rečima, od oktobra 2020. sa Nebojšom je prekinula svaki kontakt jer je počela da sumnja da je prisluškivao svog političkog tvorca Vučića. Pa zašto je onda ćutala, kada je sa Stefanovićem već bila zavađena i kada je krenula da obilazi istražne organe kao osumnjičena? Zašto tada nije sve priznala?

VREME PROČIŠĆAVANJA DUŠE

Predsednik, ministar i sekretarka i Đuka 3
…i V. Đukanovićfoto: tanjug

Na to pitanje odgovorila je tek nedavno, kada je za advokata uzela Vladimira Đukanovića, inače visokog funkcionera SNS-a, pa izašla iz višemesečnog pritvora i to kao optužena za trgovinu uticajem. U jutarnjem program na TV Happy, napućenih usana i tugaljivog pogleda, ova bivša državna sekretarka rešila je, kako kaže, da “pročisti dušu i sve prizna”:

“Predsednik Vučić je moj idol. Ministar Stefanović ga je prisluškivao, a ja sam to znala i u tome učestvovala, ali sam do sada ćutala i poligraf odbijala, jer sam štitila ministra”, uz uzdahe, govorila je Dijana Hrkalović, SNS vojnik.

To čišćenje duše, dok joj za trgovinu uticajem nad glavom visi pet godina robije, koliko traži tužilaštvo, Hrkalovićeva je započela nekoliko dana ranije u intervjuu za prorežimski portal Objektiv.rs. Tada je skrušeno tvrdila da je bila ubeđena da je to prisluškivanje Vučića i njegove porodice, dok razgovaraju sa prijateljima i poznanicima od kojih se, kako je rekla, većina nezakonito prisluškivala, zapravo deo dogovora između predsednika države i Stefanovića, sve u cilju kontraobaveštajne zaštite.

Ova tako mlada, a već bivša operativka izgleda nikada nije naučila da kontraobaveštajnu zaštitu predsednika ne sprovodi policija, već je to posao Bezbednosno-informativne agencije. Kanda joj nije smetalo ni nezakonito prisluškivanje desetine ljudi sve dok je mislila da je to po volji njenog partijskog vođe. A i za kakvog to čoveka Hrkalovićeva smatra Vučića? Ne smeta joj ako, u dilu s tada “prvim uhom srpske policije”, malo i on oslušne razgovore bliskih mu ljudi? Ili joj ništa ne smeta dok se neko ministrom ili predsednikom zove?

U svom odgovoru na napade Hrkalovićeve Stefanović prisluškivanje nije ni spomenuo. Možda računa da je još onomad za Sputnjik rekao sve što je imao. Ipak, izgleda da će i Stefanović morati još da priča. Ovog puta mogli bi da ga saslušaju tužioci. Naime, pre nekoliko dana Hrkalovićeva je protiv ministra podnela i krivičnu prijavu za neovlašćeno prisluškivanje predsednika.

Kad je reč o Vučiću, ne može se reći da je na temu prisluškivanja i on svoju dušu očistio, ali ju je prošle godine tek onako malo ispirao. Odnosno, da je policija prisluškivala i pratila i koga treba i koga ne treba od kada je on vlast, otkrio je tek kada je obznanio da je i on bio na policijskom zvučniku. Setio se i drugih građana Srbije, umesto kojih češće štiti partijske drugove.

RAZOČARANI I UŽASNUTI

Rekao je Vučić i da je policija poslednjih godina nelegalno prisluškivala i pratila pojedine osobe iz sveta kriminala, ali i jednog advokata, koji su potom ubijeni. Međutim, predsednik ne spominje slučajeve praćenja novinara, slučajeve koji su upravo njemu krajem decembra 2015. prijavljivani. Tada je verovao istoj onoj policiji za koju se sada sumnja da je potom prisluškivala i njega. Naime, bivši inspektor unutrašnje kontrole policije Nebojša Trbović za nedeljnik “Vreme” je izjavio da su on i njegov kolega Dejan Tripković svojevremeno zbog nelegalnog praćenja novinarke lista “Alo” Svetlane Vojinović prijavili tadašnjeg ministra policije Nebojšu Stefanovića i bivšu državnu sekretarku Dijanu Hrkalović. Tužilac je odbacio krivičnu prijavu, ali je optužbe na račun ministra Stefanovića odbacio i tadašnji predsednik Vlade – Vučić.

“Nakon što smo Veranu Matiću pokazali papir o praćenju novinarke Svetlane Vojinović, on je bio zapanjen i samo je rekao ‘pa ovo je kao kod Slavka Ćuruvije’. Odmah je pozvao Vučića i oni su se ubrzo videli. Veran Matić je pokazao papir Vučiću, a ovaj je odmah pozvao ministra i pitao ga da li je to tačno. Stefanović je rekao ‘naravno da nije’, i na tome se sve završilo. Ipak, verujem da je to bio jedan od razloga da sve te ljude ispremešta kako bi izbegao neke buduće neprijatnosti. Međutim, Vučić ništa nije preduzimao”, rekao je Trbović za “Vreme”.

Veran Matić je za televiziju N1 potvrdio da su policajci podatke o praćenju novinarke predali njemu i tadašnjem načelniku Uprave kriminalističke policije Beograda Draganu Kecmanu. Međutim, Vučić je više verovao ministru Stefanoviću, te su policajci degradirani, a Kecman je ubrzo smenjen s mesta načelnika.

“Ja mislim da je čak i Dragan Kecman na neki način dobio otkaz jer je dao podršku tim policajcima unutar sistema”, rekao je Veran Matić za N1.

Policajci koji su prijavili praćenje novinara tada su u provladinim medijima predstavljeni kao kriminalci koji napadajući policiju zapravo ruše Vučića. Osim lista “Informer”, u srozavanju ugleda inspektora prednjačio je i jedan nedeljnik. Nekadašnji urednik tog lista Predrag Jeremić pred sudom je svedočio da je njihov glavni izvor iz policije bila Dijana Hrkalović.

“Ja sam u vreme objavljivanja spornog članka bio glavni urednik nedeljnika ‘Afera’. U vreme kada je objavljen i pisan ovaj članak nisam bio u redakciji, bio sam na bolovanju, ali znam od grupe autora koji su pisali ovaj članak, jer pretpostavljam da jedan autor nije mogao obraditi ovu temu, da su informacije pribavljene od Dijane Hrkalović, sekretarke Uprave kriminalističke policije, valjda i pomoćnice ministra policije. Ona je rekla da tužilac voli da tuži i da se ne iznenadimo ako nas bude tužio. Ovaj kontakt mi je preneo direktor Gradiša Katić”, rekao je Jeremić.

Pre nego što su mediji saznali koju novinarku je policija pratila u stopu, čitav slučaj je kao lažnu aferu na RTS-u u decembru 2015. najavio upravo Stefanović.

“Raspolažemo podacima da će nekoliko lica pokušati da lažnim prijavama protiv MUP-a prijave da su praćeni i jedna novinarka poznata još iz vremena Miloševića”, rekao je Nebojša Stefanović.

Kao neprijatelji države predstavljeni su i članovi NUNS-a koji su o svemu obavestili javnost. Ipak, sa praćenjem novinarke Vojinović se stalo. Međutim, usledio je novi napad na drugu novinarku. U leto 2017. godine, nepoznate osobe upale su u stan novinarke KRIK-a Dragane Pećo, sve stvari su joj ispreturane, ali ništa nije ukradeno. Novinarska udruženja su tražila razotkrivanje počinioca, vlast je ćutala. A pošto je saznao da je i sam prisluškivan, Vučić je progovorio.

“Bio sam užasnut jedanput, mislim da se Pećo prezivala, i bio sam siguran da su neki ljudi iz bezbednosnih službi znali ko joj je upao u stan, ali zvaničnu informaciju nikada nismo dobili”, rekao je Vučić.

Nekoliko dana pošto su Dragani Pećo nepoznate osobe upale u stan, Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da se u Beogradu obiju tri, četiri stana dnevno i da su najčešći izvršioci krađa amateri – narkomani koji nasumično biraju stanove. Izgleda da je i Vučića snašlo nešto slično onoj narodnoj: ko sa partijskim amaterima spava, prisluškivan se budi.

Medijska priprema za hapšenje inspektora Milenkovića

Predsednik, ministar i sekretarka i Đuka 4

foto: mup

Nije narod džabe izmislio izreku da kad se dvoje svađaju, treći strada. Prema medijskim najavama, kao da je sve priprema da, dok se bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović i ministar Nebojša Stefanović svađaju, zapravo bude uhapšen policajac koji je otkrio Jovanjicu – Slobodan Milenković.

Dijana Hrkalović je rekla kako je Stefanović štitio kriminalni klan Veljka Belivuka i prisluškivao predsednika Vučića, ali ništa od toga nije bilo povod da je Tužilaštvo pozove i sasluša. Međutim, kada je rekla da je tek načula kako je načelnik odeljenja za borbu protiv narkotika Slobodan Milenković narkodiler i da ona misli da je sa Stefanovićem “namontirao” otkrivanje Jovanjice, na kojoj je, prema optužnici, bila najveća plantaža marihuane u Evropi, e, tada je Tužilaštvo odmah zatražilo da se svi navodi ispitaju.

I Nebojšu Stefanovića i Dijanu Hrkalović ispitao je Sektor unutrašnje kontrole. Istovremeno, na prorežimskim medijima dovode se urednici opskurnih portala, osuđene osobe koje vole da se nazivaju “novinarima” i analitičari po potrebi, samo kako bi rekli da je vlasnik Jovanjice, gde je pronađeno 1, 6 tona marihuane, prvookrivljeni Predrag Koluvija ‘dobar čovek’, a inspektor Milenković koji ga je uhapsio – zapravo ‘lokalni prodavac droge’ i da on treba da dopadne zatvora.

Inače, zanimljivo je da Hrkalovićeva i Koluvija imaju istog advokata Vladimira Đukanovića, koji je i narodni poslanik SNS-a, a i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe.

Već je javna tajna da je proizvodnja na imanju kod Stare Pazove zapravo bila “državni projekat”. Ko onda ima interes da policajca Milenkovića proglasi narkodilerom, uhapsi, diskredituje i tako sruši ceo slučaj? Imaju interes oni koji su okrivljeni, a među njima nije samo Predrag Koluvija, već i brojni pripadnici BIA, MUP i VOA, tri bezbednosne strukture.

Pripadnici tih službi terete se da su bili Koluvijin ‘prsten zaštite’. Prema novinarskim saznanjima, ima tu i nekih ljudi iz tužilaštva koji su petljali oko Koluvijine grupe. E, za sve njih je najbolje da se nekako otarase tog policajca Milenkovića koji je zapeo, pa zapeo da hapsi narkodilere.

U advokatskoj kancelariji Zdenka Tomanovića, koja je pravni zastupnik načelnika Slobodana Milenkovića i njegovog kolege Dušana Mitića, navode da zabrinjava kriterijum vrednovanja kada javno izrečena informacija opredeljuje tužilaštvo da formira poseban predmet i naloži postupanje policiji.

“Tužilaštvo ne vidi svoju nadležnost za informacije o raznim kriminalnim aktivnostima brojnih najviših predstavnika vlasti, kao ni za prijavljenu informaciju o pripremama za likvidaciju Milenkovića i Mitića. Ni druge nadležne institucije čak nakon osam meseci nisu uradile bezbednosnu procenu njihove ugroženosti i tako ih onemogućavaju u neometanom profesionalnom postupanju”, navodi se u saopštenju ove advokatske kancelarije.

Dodaje se i da, s druge strane, tužilaštvo vidi svoju nadležnost u informaciji o navodnim Milenkovićevim nezakonitim aktivnostima.

“Umesto zaštite i podstreka za sebe i svoj tim, on je, već u dužem periodu, u profesionalnoj tenziji sa brojnim moćnicima zbog svoje istrajnosti u otkrivanju učešća visokih službenika vojnih i civilnih bezbednosnih službi u aferi Jovanjica. Selektivnim postupanjem kao i nepostupanjem, nadležne institucije šalju javne poruke lojalnosti nekoj grupi i doprinose razvoju infrastrukture krivčnopravne nedodirljivosti za one koji su na ‘pravoj strani, ali i obeshrabrivanju onih koji su nosioci profesionalnog integriteta i hrabrosti. Državne institucije ne smeju da budu prerušen instrument vladanja moćnika, već moraju da nađu moralnu snagu i integritet da se odupru pritiscima i kategorizaciji neposlušnih.”

Policija i Tužilaštvo nisu otkrili ko naručuje ubistva policajaca koji su otkrili Jovanjicu, ali je postala javna tajna da sve bezbednosne službe već dve i po godine, od kako je Jovanjica otkrivena, traže bar nešto da napakuju načelniku Slobodanu Milenkoviću i spakuju ga iza rešetaka, među narkodilere kojima je upravo on napunio zatvore.

L. B.

Iz istog broja

Fijat: Šta je Srbija dala, a šta je dobila

Nova era istog sipanja para u bunar

Radmilo Marković

Kragujevac i Fijat

Jedna tužna priča

Jovanka Nikolić

Portret

Novinar sa zaplenjenom jaknom

Nemanja Rujević

Parlamentarni izbori 2022.

Dani mrmota u Velikom Trnovcu

Nikola Lazić

Samit EU i Zapadnog Balkana

Praznih ruku iz Brisela

Sofija Popović

Intervju: Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku

Sve službe su sklone zloupotrebi ako nisu adekvatno kontrolisane

Filip Mirilović

Na licu mesta: Bor

Rudnik koji život daje, ali i uzima

Milica Čubrilo Filipović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu