Ekologija i politika

Predizborno zagađenje dobrih namera 1

BLOKADA: "Ekološki ustanak" na Brankovom mostu

fotografije: m. janković

Predizborno zagađenje dobrih namera

Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno

Nemačka kancelarka Angela Merkel javno je rekla u Beogradu ono o čemu se pre samo nekoliko meseci šaputalo kad je ovde bio Metju Palmer, bivši specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan.

"Ako se ceo svet interesuje za eksploataciju litijuma u Srbiji, interesujemo se i mi. Imamo veliki broj investicija u oblasti auto-industrije upravo i u Srbiji i svi znamo koliko je važan litijum za buduću mobilnost i baterijske ćelije. Stoga je to bila tema naših razgovora," poručila je kancelarka posle susreta s predsednikom Vučićem, dok je on bio u brizi što nije naučio nemački. U junu, Palmer je, kako su nezvanično svedočili učesnici tog sastanka, potrošio i neko vreme u susretu s opozicionim liderima da ih posavetuje da ne napadaju Rio Tinto. Odlazeća kancelarka nije morala da uloži taj napor, poruka opozicionim liderima ali i svekolikoj javnosti u Srbiji, javna i nedvosmislena, stigla je u Beograd 48 sati posle protesta "Ustanak za opstanak – narod protiv Rio Tinta". Ukratko, "džabe ste krečili", poručila nam je buduća penzionerka Angela Merkel.


KO JE NAMAGARČEN

Kad se podvuče crta, posle objave kancelarke Merkel da je Nemačka zainteresovana za srpski litijum, posle ovdašnjih sumnjičenja i optužbi ko radi za službu, ko za Rio Tinto, a ko je Vučićev bot, posle sveopšte dreke koja je nastala povodom ekološkog skupa "Ustanak za opstanak" u Beogradu, ispada da su oni ljudi koji su došli na taj protest u subotu 11. septembra namagarčeni i izmanipulisani.

I zajedno s govornicima na tom skupu ili su izigrani ili rade za Vučića, Rio Tinto, Angelu Merkel? Javne ličnosti i glumci koji su na "Ustanak za opstanak" pozivali građane Srbije danima unazad – oni su, valjda, ispali glupi u društvu zato što je jedan od govornika, Vitomir Vidović, profesor Poljoprivrednog fakulteta, dao sebi za pravo da s ekološkog protesta proziva pokojnog premijera Zorana Đinđića etiketirajući ga kao kriminalca?

Svetlana Bojković i Anita Mančić, Petar Božović i Jelisaveta Sablić, akademik Nenad Kostić, poljoprivrednik Zlatko Kokanović iz Gornjih Nedeljica… nisu ispali glupi i nisu izmanipulisani zbog neprimerenih ispada desničara i antivaksera, bez kojih više ne može da prođe nijedno građansko okupljanje, jer to je Srbija.

Najveći broj onih koji su učestvovali na tom protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno.

Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što su se i ministarka Zorana Mihajlović, i premijerka Ana Brnabić, i predsednik Aleksandar Vučić ozbiljno potrudili da ubede učesnike protesta, glumce, muzičare i javne ličnosti kako su ne samo izmanipulisani u opozicionim ratovima, nego i da nemaju pojma ni o Rio Tintu ni o tome šta su sve naprednjaci uradili za zaštitu životne sredine. Uz više puta ponovljenu mantru kako se u Srbiji mnogo dobro živi čim se ljudi bave ekologijom.

Nema sumnje, međutim, da je među učesnicima skupa i ekoloških aktivista, izvestan broj onih koji ne brinu toliko za društveno zdravlje i očuvanje zemlje, vazduha i vode nego računaju koliko političkih bodova može ekologija da donese u nekom budućem političkom angažmanu. Događa li se prvi put tako nešto? Pa, ne.

Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd, pojašnjava za "Vreme" da su bili gosti na protestu koji je organizovala grupacija Ekološki ustanak (više od 30 zelenih pokreta i udruženja). "Mi smo, gostujući na tom skupu, uvideli da ima različitih problema i nejasnoća, nerazumevanja. Ne smemo da skrenemo s uma, međutim, da je taj skup predstavljao ceo spektar našeg društva. Naše društvo jeste podeljeno i taj skup je pokazao loše aspekte te podeljenosti kao što su bile zaista neprimerene izjave o pokojnom premijeru i o vakcinama, desna skretanja… Ali, kad bismo svi mislili o svemu isto, bili bismo jedna organizacija. Ipak, postoje stvari oko kojih se može praviti kompromis, a to je, između ostalog, zaštita životne sredine. Na kraju, protest je važan iskorak za bolju i čistiju Srbiju," kaže Veselinović.

Utom je počela i predizborna kampanja. Uobičajeno, odmeravanjem snaga unutar opozicije. Zar bi trebalo da bude neka novost to što će režim imati "svoju opoziciju"? I da li je bilo u protekloj deceniji vladavine Aleksandra Vučića da opozicionari nisu optuživali jedni druge da baš oni "rade za Vučića"?

To uopšte ne mora da znači, ali nije isključeno, da vlast ima veze sa sukobom između političara u najavi Aleksandra Jovanovića Ćute, aktiviste ORSP i Narodne stranke. Ni narasli problemi među "zelenima" ne moraju imati veze s Vučićem. Ali, očigledno, imaju veze s Ćutom. U saopštenju 23 ekološke organizacije i udruženja apostrofiraju Ćutu kao problem, oni su već duže vreme nezadovoljni "nedemokratskim i netolerantnim" ponašanjem "samozvanog ekološkog vođe". Tako su nazvali aktivistu ORSP zbog načina na koji on razume i sprovodi borbu za životnu sredinu.

Predizborno zagađenje dobrih namera 2
PROTEST ZA ČISTIJI VAZDUH I JOŠ PONEŠTO: Beograd, subota popodne, septembar 2021.foto: m. janković

Konkurs za novog Belog Preletačevića je otvoren, Ćuta je, između opozicionog čekića i ekološkog nakovnja, zasad najozbiljniji kandidat. Dva meseca ga članovi NS pljuju i kleveću, kaže Ćuta, iznose laži da radi za Vučića i da je novi Preletačević, a onda mu traže da Miroslav Aleksić (NS) govori na skupu. I on im ne dozvoli.


KO JE TORPEDOVAN

Ako je preletač, zašto Narodna stranka hoće s njim na binu? Iz NS su poručili da ekologija nije ekskluzivna Ćutina tema, da je sve namerno urađeno da se ispumpa taj "balon nezadovoljstva", da se zloupotrebi energija ljudi koji istinski žele da se bore protiv Rio Tinta, da se od njih otme protest. Jer zašto, recimo, pitaju u Narodnoj stranci, ljudi poput Marije Alimpić (Udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu") nisu govorili na protestu ako je to, na primer, lokalna organizacija koja je prva ukazivala na štetnost projekta "Jadar"? Advokat Vladimir Gajić je obećao Ćuti Jovanoviću da će ga "torpedovati dok ne potone". Ipak u prvom TV duelu, sem što je pretio nekim saznanjima i "otkrio" kako mu ambasador jedne svetske sile tvrdi da opozicija gubi vreme na Rio Tintu jer je to gotova stvar, nije se nešto pokazao u "torpedovanju".

Bolja je bila Marija Alimpić, ekološka aktivistkinja iz organizacije "Zaštitimo Jadar i Rađevinu", koja iznosi konkretnije i argumentovane kritike. Ona je tako, pre neko veče u "Utisku nedelje" (TV Nova S, 12. septembar), kazala da je zahtev "da se raskinu svi ugovori s Rio Tintom" ili diletantizam ili uvod u pregovore.

"Ne postoje ugovori sa državom, postoji pravno neobavezujući memorandum iz 2017. godine, potpisao ga je tadašnji ministar Antić. To što neko sada traži u trenutku kad je probno postrojenje za preradu jadarita krenulo iz Melburna prekookeanskim brodovima, da se iznesu papiri, studije, šta je ko radio, da se raskinu nekakve obaveze jeste ili veliki amaterizam i potpuno neznanje, ili spin za uvod u pregovore i referendum", kazala je Marija Alimpić i dodala da je jedini mogući zahtev potpuna zabrana svih geoloških istraživanja u zemlji i trajno ukidanje projekta "Jadar" i zabrana eksploatacije litijuma bilo gde na teritoriji Srbije.

Politikolog Boban Stojanović kaže za "Vreme" kako ga uopšte ne bi iznenadilo da se Vučić i odluči za referendum gde bi pozvao ljude da glasaju protiv jer je eksploatacija jadarita štetna za Srbiju. "Mogao bi ponovo da se pojavi kao pobednik koji je spasio Srbiju od Rio Tinta, verovatno što bi to samo prolongirao, jer ne znam kakve on zaista dogovore ima s tom kompanijom. Ne bi me začudilo da referendum iskoristi za svoju kampanju, opet u zavisnosti od istraživanja javnog mnjenja koja će mu reći da li mu je to profitabilna tema ili banana na koju može da se oklizne", kaže Stojanović.

Ekologija je jedna od važnih sporednih tema, kaže Stojanović, ali nikako ne može biti broj jedan politička tema u Srbiji. Mnogo više ljudi danas nego pre dve godine percipira ekološke teme kao važne zato što vide kakav vazduh udišu, razumeju ekološke probleme Zrenjanina, Smedereva, Bora, Jadra, Loznice…

"U Beogradu, s obzirom da su ljudi osvešćeniji, to bi mogla da bude jedna od važnih sporednih tema, ali neće biti tema oko koje se lome koplja na izborima ili koja određuje političku sudbinu. Naravno da su zelene stranke sve jače u svetu, ali pogledajte broj ljudi na beogradskom protestu u subotu. Da je to tema od presudne važnosti, imali biste valjda 50 ili 100 hiljada ljudi na ulici", reči su Bobana Stojanovića, koji je pritom uveren da vlast sigurno neće sedeti skrštenih ruku i već je stigla da i ekologiju ubaci u svoj predizborni portfolio.

To što se sadašnja vlast poziva na 2004. godinu i činjenicu da je "bivša vlast" dala Rio Tintu dozvole za istraživanje, Marija Alimpić je kazala da svi putevi vode do jedne osobe – Zorane Mihajlović "koja je po potrebama ovog projekta šetala od ministarstva do ministarstva". Ipak, istražne dozvole ističu, imaju svoj rok i kako M. Alimpić naglašava, država nema nikakvu obavezu prema kompaniji Rio Tinto, sem ukoliko se neko nešto nije ispod stola dogovarao. Marija Alimpić, čija je dedovina u Rađevini, zamerila je više puta dosad svom kolegi ekološkom aktivisti Jovanoviću što je "insajderski dokument" na 15 kucanih strana, sa detaljima projekta Rio Tinta i savetima za obaranje studija, poslao Zorani Mihajlović novembra 2020. Na pitanje zašto, rekao joj je: "Nek vidi i ona kako je ovo štetno". Ukratko, ekološka aktivistkinja iz organizacije "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" iskazuje nepoverenje prema Ćuti Jovanoviću, a on joj odgovara da pusti to jer tako nikad neće izbaciti Rio Tinto iz Srbije.

Marija Alimpić je nepoverljiva i prema Inicijativi "Ne davimo Beograd" i "Zajedno za Srbiju" Nebojše Zelenovića. Misli da će, "dok naši ministri rasprodaju zemlju sa stranim ambasadorima", Zelenović i NDMBGD biti ponuđeni Srbiji kao "manje zlo". Jer, kaže, Zelenović je već počeo da priča kako je u Briselu razgovarao o mogućim rešenjima za Rio Tinto. "Ne može biti rešenja za Rio Tinto", izričita je Marija Alimpić, "jedino rešenje je da projekat ‘Jadar’ bude ukinut".


NEZAVISNA STUDIJA

Dobrica Veselinović (NDMBGD), koji se pre nekoliko dana, zajedno sa Zelenovićem vratio iz Brisela, kaže za "Vreme" da je jedna od tema zbog koje su i bili tamo – projekat kompanije Rio Tinto u Srbiji. Razgovarali su sa evroparlamentarcima, socijaldemokratama, zelenim i liberalima o stanju demokratije u Srbiji, ali posebno s grupom zelenih o pravljenju nezavisne analize studije uticaja projekta Rio Tinto na životnu sredinu i ekonomiju u Srbiji.

"To bi finansirali naši prijatelji iz Evropske zelene partije. Mi smo već radili s organizacijom iz Češke, CEE Bankwatch Network, na sličnim nezavisnim studijama, bile su to studije o Spalionici, izgradnji termoelektrana…", kaže Veselinović i dodaje da još traže nezavisne eksperte, ali je sasvim sigurno da neće biti niko iz Srbije. "Mi nemamo mnogo saznanja o tom projektu u Srbiji, imamo jednostrane izjave čelnika SNS, ali nemamo nezavisnu analizu koja bi nam ukazala na štetnost tog projekta. Nemamo ni ekonomsku analizu koja bi nam pokazala da li bi se Srbiji isplatila realizacija takvog projekta. Već imamo iskustvo prethodnog velikog projekta protiv koga smo se borili, a to je ‘Beograd na vodi’. Posle svih ovih godina nema ni velikih obećanih investicija, ni ulivanja nekih miliona evra u budžet grada i države od ‘Beograda na vodi’. Možemo opravdano da sumnjamo da će se nešto slično dogoditi i u slučaju projekta ‘Jadar’ a da će još plus životna sredina biti dodatno ugrožena", kaže on. Ukratko, pored studije o proceni uticaja koju je više puta najavila ministarka Zorana Mihajlović, a koju finansira Rio Tinto, trebalo bi da dobijemo makar još jednu, koju će finansirati Evropska zelena partija i koja će, prema rečima Dobrice Veselinovića, biti nezavisna.

Evroparlamentarcima, kaže Veselinović, kompanija Rio Tinto nije nepoznata. "Bila je francuska poslanica sa nama, u Francuskoj su uspeli da ih izbace, slično iskustvo imali su i Portugal i Češka", kaže Veselinović i podseća da su izbori u Nemačkoj i to je sada kod njih glavni focus; ako Zeleni uđu u vladu, odnos prema Balkanu će se drastično poboljšati. "Ali videćemo, sastavljanje vlade tamo ume da traje mesecima. Zeleni imaju oštar stav i prema Mađarskoj i prema Poljskoj u kojima su režimi slični kao naš. Procena je da je Merkelova žrtvovala ozbiljniju spoljnu politiku zarad stabilnosti, nije htela da pritiska Vučića u očekivanju da će se završiti nešto oko Kosova", zaključuje Dobrica Veselinović iz Inicijative NDMBGD.

Inače, formiranje zeleno-leve kolone je izvesno. Tu bi trebalo da se nađu, pored NDMBGD, "Zajedno za Srbiju" Nebojše Zelenovića, politička platforma Solidarnost, kao i manja lokalna grupa Izbor za našu opštinu Batajnica. U toku su razgovori s Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, kao i sa drugim organizacijama iz Ekološkog ustanka. Pretpostavlja se da su zbog toga i pretrpeli optužbe ostatka opozicije da je subotnji ekološki skup otet i pretvoren u predizborni miting.

"Svaki dodatni sukob između njih obeshrabruje birače, smanjuje nekakav osećaj jedinstva, vere da u Srbiji može nešto da se promeni. Ne znam kako nikome nije jasno da će morati da sarađuju. Ako Narodna stranka hoće da ruši Vučića u Beogradu, moraće vrlo verovatno da sarađuje s NDMBGD i s Ćutom. A i ako ‘Ne davimo Beograd’ i Ćuta planiraju da ruše aktuelnu većinu, to neće moći da učine bez Đilasa, Jeremića, Lutovca i Boška Obradovića. Zato mi nije jasno zašto se potenciraju međusobni sukobi u tolikoj meri", komentariše politikolog Boban Stojanović u razgovoru za "Vreme".

Na kraju mandata, Angeli Merkel se pripisuje pad entuzijazma Brisela, Berlina i Pariza u vezi sa prijemom novih članica u EU, pa tako i zemalja Zapadnog Balkana. Ukoliko Aleksandar Vučić ispuni njenu poslednju političku želju i omogući iskopavanje litijuma u Srbiji, cinici kažu da će to biti i poslednji ekser koji je zabola u sanduk evrointegracija Srbije.

Velikoj deponiji na rubu Evrope članstvo u EU neće ni biti potrebno.

Iz istog broja

Tabloidni život i smrt

Politika spaljenog mozga i njeni finansijeri

Nedim Sejdinović

»Zlatno doba« na jugu Srbije

Profesori savijaju kablove

Vukašin Obradović

Crna Gora

David bez praćke

Voislav Bulatović

Srbija i Crna Gora

Policijske provokacije na Vulinov način

Slobodan Georgijev

Bilans balkanske politike Angele Merkel

Učiteljica i đak pešak

Nemanja Rujević

Lični stav

Niža cena vanknjižnih objekata nosi rizik

Dr Žarko Dimitrijević

Portret savremenika – pripadnik Vojske Srbije

Prekarijat u uniformama

Davor Lukač

Crkva i država

Sekularizacija, skupa reč

Jelena Jorgačević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu