Lični stav – Zakoni i posledice

1. 2. 2012. / 19.58

Pravni(čki) pogled na slučaj Ugričić

Zašto je važno to što je Sreten Ugričić bio nosilac javne funkcije, a ne državni službenik? Zato što su funkcioneri u sredstvima javnog informisanja manje zaštićeni od običnih građana, bez obzira na to da li su državni službenici, nameštenici, zaposleni ili nezaposleni

1. Sreten Ugričić razrešen je dužnosti direktora Narodne biblioteke Srbije zato što je potpisao proglas Foruma pisaca u kome se osuđuje "medijska hajka" na Andreja Nikolaidisa, savetnika predsednika Skupštine Crne Gore, koji je na sajtu "Analitika" povodom svečanosti u banjalučkoj dvorani "Borik", 9. januara 2012. godine, postavio autorski tekst sa rečenicom: "Civilizacijski iskorak bio bi i da je Bole upotrebio dinamit i puške koje je sakrio u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umjetnici proslavljali dvadesetogodišnjicu postojanja Republike Srpske", čija se nesnosna destruktivnost ne može pravdati nikakvim književnim slobodama i sociološkim teorijama.

2. U prvi mah, Ugričić je svoj protestni potpis, prilično samouvereno, objasnio slobodom izražavanja, koja je zajamčena članom 46. stav 1. Ustava. Ali, prevideo je da je stavom 2. istog člana ta sloboda ograničena radi zaštite prava drugih i bezbednosti građana i zemlje. Da je Bole (Božidar Stanišljević) ili neko drugi, kojim slučajem, aktivirao dinamit i oružje sakriveno u dvorani, stradalo bi više hiljada ljudi, među kojima i predsednik Republike Srbije, predsednik Republike Srpske, Njegova svetost patrijarh srpski, predsednici vlada i ministri u vladama obe republike, što bi značilo drastičnu povredu ustavnog prava na život (član 24. stav 1), na fizički i psihički integritet (član 25. stav 1), na bezbednost građana (član 27. stav 1) i bezbednost zemlje (član 97. tačka 4). Zbog ovog skandala Srbija je uputila demarš Crnoj Gori koja se ogradila od stava savetnika predsednika njenog parlamenta. Ako sloboda izražavanja ugrožava život i bezbednost, ne može se upražnjavati. Zato u ovom slučaju podrška toj slobodi nije bila opravdana. To razrešeni direktor Narodne biblioteke Srbije očito nije znao.

3. Ugričić, nažalost, nije znao ni ono što je morao znati: da je bio nosilac javne funkcije a ne državni službenik. U članu 2. stav 2. Zakona o državnim službenicima izričito piše: "Državni službenici nisu narodni poslanici, predsednik Republike, sudije Ustavnog suda, članovi Vlade, sudije, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, i druga lica koja na funkciju bira Narodna skupština ili postavlja Vlada i lica koja prema posebnim propisima imaju položaj funkcionera" (podvukao Z.I.). Narodna biblioteka je, po Zakonu o javnim službama (član 3. stav 1) i Zakona o kulturi (čl. 52, 53. i 54), ustanova od nacionalnog značaja čiji osnivač je Republika koja i finansira njen rad. Pošto osnivačka prava ove ustanove, po članu 27. stav 2. Zakona o kulturi, vrši Vlada, ona po članu 34. stav 2. istog zakona, imenuje i razrešava lice na funkciji direktora. Obavljanje ove i svake druge javne funkcije zasniva se na odnosu poverenja i lojalnosti. Ako taj odnos bude poremećen, javni funkcioner može biti razrešen i pre isteka mandata. To se desilo i Sretenu Ugričiću, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o javnim službama i člana 39. stav 2. Zakona o kulturi. Dok obavlja javnu funkciju, njen nosilac mora biti lojalan državi koja mu je ukazala poverenje, a Ugričić to nije bio dajući podršku Nikolaidisovoj smrtonosnoj slobodi izražavanja. Toga je postao svestan kada je priznao da je proglas Foruma pisaca potpisao "neoprezno", posle čega je ministru kulture "stavio na raspolaganje" ostavku. Ovo je učinio pre razrešenja, a kada ga je Vlada, umesto da prihvati ostavku, razrešila dužnosti direktora, predstavio se kao gnevna žrtva "pokazne vežbe 24 sata smena". Da ga ni u stanju gneva svest o grešci nije napustila, pokazao je izjavom da nije dovoljno pažljivo procenio ambivalentnost pozicije direktora nacionalne biblioteke i pozicije angažovanog pisca, odnosno intelektualca.

4. Zašto je važno to što je Sreten Ugričić bio nosilac javne funkcije, a ne državni službenik? Zato što su funkcioneri u sredstvima javnog informisanja manje zaštićeni od običnih građana, bez obzira na to da li su državni službenici, nameštenici, zaposleni ili nezaposleni. Prema članu 9. stav 2. Zakona o javnom informisanju, prava nosilaca državnih funkcija, a tu spadaju i rukovodioci ustanova i javnih službi koje postavlja Vlada, ograničena su srazmerno opravdanom interesu javnosti − da zna. Srazmernu suženost njihovih prava odobrava i Kodeks novinara Srbije (Odeljak VI/1). Nju podstiču i evropski medijski standardi, o čemu svedoče mnoge odluke Evropskog suda za ljudska prava. Ugričić je toga morao da bude svestan kada je, kao javni funkcioner, bio suočen sa "napetom i histeričnom javnom scenom". A nije, jer tvrdi da je proglas podrške Nikolaidisovoj slobodi izražavanja potpisao kao pisac, a ne kao direktor Narodne biblioteke Srbije. Od trenutka kada je otpočeo direktorski mandat, on se nije mogao "deliti" na pisca i funkcionera, jer je njegovo integrisano biće bilo izloženo javnosti. Otuda, posle potpisivanja proglasa, direktor Narodne biblioteke nije mogao ostati nevin, bez obzira na to što je tom ustanovom rukovodio uspešno.

5. Gubitak "funkcionerske nevinosti", ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 39. stav 2. Zakona o kulturi, vodi prevremenom prestanku mandata, ali ne mora uvek uticati na prestanak radno-pravnog statusa. Prema članu 19. Zakona o javnim službama, direktor ustanove ima prava i dužnosti direktora preduzeća čiji je radnopravni status određen Zakonom o radu. Članom 48. Zakona o radu, predviđeno je da direktor može obavljati poslovodnu funkciju u radnom odnosu i bez radnog odnosa. U prvom slučaju, direktor zaključuje ugovor o radu na neodređeno ili određeno vreme. Ako ga je zaključio na neodređeno vreme, ostaje u radnom odnosu i po prestanku mandata, s tim što se raspoređuje na druge odgovarajuće poslove. Ako ga je zaključio na određeno vreme, radni odnos mu traje do isteka mandata, odnosno razrešenja. U drugom slučaju direktor zaključuje ugovor o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima sa poslodavcem (kraće, ugovor o menadžmentu), kada njegova prava po osnovu rada traju koliko i mandat.

Prema tome, ako je Ugričić zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, ostaje u Narodnoj biblioteci da obavlja druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti. U tom slučaju mogao bi da nastavi i rad na svim unutrašnjim i međunarodnim projektima unapređivanja bibliotečke delatnosti. Ako je, pak, bio u radnom odnosu na određeno vreme ili je pravo po osnovu rada ostvarivao na osnovu ugovora o menadžmentu, njemu sa prestankom poslovodne funkcije prestaje i radni odnos, odnosno rad.

6. Ako smatra da propisi o razrešenju ili prestanku radnog odnosa, odnosno rada, nisu pravilno primenjeni, Ugričić može da zatraži sudsku zaštitu. U slučaju povrede prava zbog razrešenja sa funkcije direktora – kod mesno nadležnog višeg suda, jer on, na osnovu člana 23. stav 1. tačka 8. Zakona o uređenju sudova, rešava sporove povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica (koja nisu privredna društva). U slučaju povrede prava po osnovu radnog odnosa, odnosno rada – kod mesno nadležnog osnovnog suda, jer on, na osnovu člana 22. stav 3. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, rešava sporove povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa.

7. Razrešenom direktoru Narodne biblioteke, pored reči prekora, upućivane su i reči podrške. Pravnička podrška stigla je od Foruma pisaca i Kuće za ljudska prava i demokratiju.

Forum pisaca najavljuje da će, ako Vlada ne stavi van snage odluku o razrešenju, pokrenuti proceduru ispitivanja njene ustavnosti, zato što, po članu 53. stav 2. Ustava, niko ne može trpeti štetne posledice zbog stavova iznetih u peticijama, osim ako je time počinjeno krivično delo. Navedena odredba, po stavu 1. istog člana, tiče se peticije i drugih predloga koji se upućuju "državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave", a akt podrške Nikolaidisovoj slobodi izražavanja nije ni jedno ni drugo, već proglas upućen javnosti. Taj proglas ima karakter pojedinačnog akta pa, po članu 170. Ustava, može biti pobijan ustavnom žalbom, ali samo ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva. Ovaj uslov nije ispunjen, jer su, videli smo, druga pravna sredstva predviđena, a pošto nisu upotrebljena – nisu ni iscrpljena. Dakle, u ovom trenutku ustavna žalba ne bi bila dopuštena.

Što se Kuće za ljudska prava i demokratiju tiče, ona je zatražila da Vlada odluku o razrešenju povuče a da se povodom eventualnog govora mržnje i zloupotrebe slobode izražavanja oglasi tužilaštvo, jer su ta pitanja u njegovoj nadležnosti. Govor mržnje se, naravno, odnosi na Nikolaidisa a zloupotreba slobode izražavanja – na Ugričića i druge potpisnike proglasa Foruma pisaca. Neće biti da su ova pitanja samo u nadležnosti javnog tužioca. U "nadležnosti" su i onih koji se bave javnim informisanjem, jer član 38. Zakona o javnom informisanju zabranjuje "objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo". Ako govor mržnje može postojati i nezavisno od krivičnog dela, onda na ovu pojavu, držeći se okvira iz navedene odredbe, mogu upozoravati i sredstva javnog informisanja, svejedno da li su tabloizirana ili ne. Ako je po Nikolaidisovom "civilizacijskom iskoraku" trebalo u eksplozivnom nasilju da strada grupa lica, pretežno iste nacionalnosti i vere, koja se odazvala pozivu da prisustvuje proslavi dvadesetogodišnjice Republike Srpske, onda svako ko pravi ili čita novine, stvara ili prati elektronske medijske programe, ima "nadležnost" da ukazuje na govor mržnje. Kuća za ljudska prava i demokratiju, međutim, s razlogom kritikuje pretnju zatvorom koju je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio potpisnicima proglasa Foruma pisaca, ocenjujući je kao pritisak izvršne vlasti na nadležne institucije sistema. Pogotovo, što se još nije ohladilo sećanje na koruptivni prizor u kome je Dačić bio nepodnošljivo blizu kofera punog para u stanu bivšeg viceguvernera Narodne banke.

8. Da zaključim: Sreten Ugričić se ogrešio o javnu funkciju, pa mu je, zbog gubitka poverenja, zasluženo uskraćen mandat direktora Narodne biblioteke Srbije. Ali, pošto rezultate njegovog profesionalnog rada niko nije doveo u pitanje, u interesu je bibliotečke delatnosti i nacionalne kulture da ostane u Narodnoj biblioteci Srbije. Ako je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme, ostaje po samom zakonu ali na drugom, postojećem ili novouvedenom, radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti. Ako je bio u radnom odnosu na određeno vreme ili je prava po osnovu rada ostvarivao po ugovoru o menadžmentu, biće potrebno da sa novim direktorom zaključi novi ugovor o radu na neodređeno vreme.

Autor je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union"

Iz istog broja

Novi zakon o parničnom postupku

Muke građanina pokornoga

Tatjana Tagirov

Ponovna nacionalizacija

Novi državni kapitalizam

Radmilo Marković

Kratka istorija Smederevske željezare

Čelična politika

 

Srpska pravoslavna crkva

Vladike i njihove deobe

Jelena Jorgačević

Specijalne policijske jedinice

Senke Crvenih beretki

Saša Đorđević

Smederevska železara

Visoke peći potpaljujem ja

Zoran Majdin

Intervju – general Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije

O vojsci i optužbama za ratovanje na Kosovu

Filip Švarm

Socijalna karta medija

Do poslednje kese

Tamara Skrozza

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu