Nasilje i noćni život

Pozovi obezbeđenje radi ubistva 1

MESTO ZLOČINA: Protest ispred splava "Saund";... / foto: m. milenković

31. 7. 2013. / 12.20

Pozovi obezbeđenje radi ubistva

"Da li smo postali zaplašeni svim i svačim? Da su ljudi počeli da vrište, da viču, možda bi ove budale, kad tako moram da kažem, zastale. Pričao sam sa mladim ljudima posle Fedorove smrti. Većina njih više ne razmišlja, da kažem, normalno. Deo njih bi da se sveti, a deo smatra da je to što se desilo normalno – tuča je tuča. Ja ne znam koje je od ta dva mišljenja luđe. Jednostavno, navikli smo da nemamo državu", kaže za "Vreme" Filip Čolović, brat ubijenog Fedora Frimermana

Piše: Mirko Rudić

Na Novom groblju, u ponedeljak 29. jula, sahranjen je Fedor Frimerman. Ubijen je u noći 25. na 26. jul. Pretuklo ga je dvadesetak radnika obezbeđenja splavova pored Starog savskog mosta. Pre toga je sa dva prijatelja bio gost splava "Saund"; obojica su povređena u tuči.

Pozovi obezbeđenje radi ubistva 2

Nakon privođenja dvadesetak osumnjičenih za učestvovanje u tuči, policija je zadržala trojicu – Denisa P. (39), Negomira U. (25) i Dejana M. (39) – zbog "postojanja osnovane sumnje da su počinili krivično delo teško ubistvo".

Klub u kome je počeo konflikt je na svojoj Fejsbuk strani saopštio da "iz saosećanja sa najbližima nastradalog Fedora, neće raditi do kraja meseca". Na istoj društvenoj mreži delio se broj računa na koji se mogla uplatiti donaciju za sahranu kako bi se pomoglo Frimermanovoj porodici.

GLUPOST CARUJE I GLUPOST KLADE VALJA: Dan nakon vesti o smrti Fedora Frimermana, prijatelji preminulog su se okupili na mestu ubistva. Oko 200 ljudi je palilo sveće i ostavljalo cveće na travnjaku ispred splava "Saund". Tišina je bila tolika da se čulo samo rukovanje okupljenih. Kada je zapalio sveću, jedan visoki momak ju je bacio na splav. Ugasila se u vazduhu i ostala na belom krovu "Saunda". Novinarka Televizije B92 nije mogla da pronađe nikog ko bi nešto rekao pred kamerom. Sa obližnjih stepenica ceo skup je gledalo desetak policajaca u civilu. Motorolom su komunicirali sa dve interventne ekipe koje su sa maricama bile skrivene kod Brankovog mosta; na društvenim mrežama se provlačila priča o osveti, o paljenju splava…

Posle sat vremena stajanja oko zapaljenih sveća, izvesni mladić je svima zahvalio što su došli, rekao da je sahrana u ponedeljak i da se nada da se Fedorova smrt neće zaboraviti.

U ponedeljak su tabloidi reportažno izvestili sa sahrane.

Pre toga je pisano: u noći između četvrtka i petka na popularnom splavu "Saund" Milan M. (39) je flertovao sa nekom devojkom. Ispostavilo se da ona ima dečka i da je on radnik obezbeđenja tog splava. Dečko je izveo Milana M. sa splava pa su krenuli da se objašnjavaju sve dok neko nekog nije udario. Onda se umešao Frimerman – koji je sa Milanom M. bio na splavu – i hteo da smiri situaciju. Sledeća scena je da dvojica gostiju splava leže na travnjaku, a udaraju ih članovi obezbeđenja "Saunda" i splavova pored. Deset minuta je dvadesetorica njih udaralo i gazilo dvojicu koja leže. Nakon toga je stigla hitna pomoć, konstatovala da je Frimerman mrtav, a Milana M. odvezla na Vojnomedicinsku akademiju sa teškim povredama. Tu negde je bio i njihov treći prijatelj koji je završio sa lakšim povredama.

Ovo je jedno viđenje, a ima i drugo: Milan M. je zakačio ramenom radnika obezbeđenja (ili ga udario) nakon čega je došlo do tuče, a kraj je isti.

"U svakom slučaju, u pitanju je najobičnija glupost", kaže za "Vreme" Filip Čolović, brat nastradalog: "Ja neću ništa da prejudiciram – istraga će pokazati – ali ono što je definitivno istina jeste da je moj brat mučki ubijen."

Posle saslušanja navodno svih koji su učestvovali u tuči, policija je trojicu privela dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu koji im je odredio pritvor od 30 dana. Kako su u Ministarstvu unutrašnjih poslova rekli za "Vreme", privedeni nisu pripadnici navijačkih grupa niti su osuđivani.

Iako je to postao stereotip, zašto bi se neko uopšte pitao da li su radnici obezbeđenja – krupni momci koji stoje na ulazu i brinu o redu i miru – ljudi sa sumnjivom prošlosti? Zato što Srbija nema zakon koji uređuje oblast agencija za fizičko-tehničko obezbeđenje (FTO). U stvari, to pitanje uređuje 15 različitih zakona, a to znači da nije precizno definisano koja je uloga takvih agencija u sistemu bezbednosti države, koja su njihova ovlašćenja i ko ih kontroliše; nisu definisani ni uslovi koje pojedinci i firme treba da ispune da bi se bavili ovom delatnošću.

AGENCIJE ZA KRIMINAL: "To u praksi znači da službenici obezbeđenja rade za male pare jer nemaju nikakvu struku – nikakav ispit. Osim toga, slaba je bezbednosna provera njihove podobnosti – MUP kontroliše samo one koji nose oružje, ali je procedura duga i površna", kaže za "Vreme" Marko Milošević iz beogradskog Centra za bezbednosne studije. "Pored ove grupe službenika, cveta pojedinačni angažman na čuvanju splavova i kafića koje rade, pored pripadnika obezbeđenja, i ljudi iz kriminogenih sredina, ali i policajci posle radnog vremena."

Beogradski Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) je još 2010. godine (nakon što su radnici obezbeđenja jednog novosadskog noćnog kluba prebili Strahinju Miloševića, tadašnjeg mladog košarkaša Partizana) objavio opširnu priču o FTO preduzećima. "Osim nekoliko velikih kompanija koje se bave obezbeđenjem, u Srbiji deluje nemali broj sitnijih igrača u tom poslu, koji po pravilu predstavljaju paravan za neke druge, nelegalne poslove", piše u CINS-ovom istraživanju (vidi "Vreme" broj 1006).

Inače, zakon o privatnim obezbeđenjima se izrađuje od 2003. godine. Trebalo je da prođe deset godina da bi se jedan predlog našao u skupštinskoj proceduri. Iako je "pušten" uz oznaku "hitno" – ko zna kad će postati važeći (vidi okvir "Šta kad konačno stigne zakon").

Vlastimir Vukelić, zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata, kaže za "Večernje novosti" da kada u ugostiteljskim objektima dođe do tuča u koje se umešaju (ili ih izazovu) članovi obezbeđenja, oni koriste prekomernu silu, a vlasnici klubova brišu snimke sa sigurnosnih kamera i za to – ne mogu da odgovaraju. Vukelić dodaje i da "ljudi iz obezbeđenja štite jedni druge, napadnuti uglavnom ne može da precizira ko ga je tukao, a s obzirom na to da su skoro svi pod dejstvom alkohola ili droga, teško je utvrditi istinu".

Uprkos svim teškoćama u radu, podaci iz MUP-a govore da je broj krivičnih dela na teritoriji grada Beograda od početka godine ipak manji nego za isti period prošle godine – 278 ovogodišnjih dela prema 315 iz prve polovine prošle godine.

SPLAVARSKA ŽALOST: Na Fejsbuk strani splava ispred koga se desila tuča u kojoj je Frimerman izgubio život, objavljeno je saopštenje u kome se, između ostalog, kaže: "Iako je u ovom tužnom trenutku manje bitno, u cilju potpunog i tačnog informisanja javnosti i sprečavanja daljih špekulacija, želimo da istaknemo sledeće: Pomenuta tuča desila se na travnatoj površini Savskog keja. Činjenice su da razmirice nisu ni započele u našem objektu, da u klubu nije bilo ikakvih incidenata, niti je obezbeđenje izbacivalo goste, kako se ovih dana interpretira u medijima. To se sve može i videti na video snimku, koji je kao dokazni materijal predat nadležnim istražnim organima. Važno je, takođe, naglasiti da klub "Saund" ne obezbeđuju pripadnici bilo koje navijačke grupe, već da usluge obezbeđenja duži niz godina vrši profesionalna agencija za obezbeđivanje."

Ne kaže se međutim koja agencija je u pitanju.

Ovo saopštenje na Fejsbuku ima dosta komentara i oni se mogu svrstati u dve grupe: jedni psuju i splav, obezbeđenje i državu; konstatuju da se društvo vratilo u devedesete kad se ubijalo zbog pogleda; ironično komentarišu to što je u saopštenju agencija opisana kao profesionalna; predlažu da se splav zatvori zauvek, da se svi pohapse itd… Druga grupa komentara brani "Saund" govoreći da se nesreća mogla desiti bilo gde, da je to već 18 godina najbolje mesto za izlazak, da neće prestati da izlaze tamo…

Jedan iz prve grupe je pitao zašto se menadžment splava nije ponudio da plati sahranu ubijenog.

SRBIJA GA JE UBILA: "Da je moj brat stradao na bilo koji drugi način, ja bih to podneo na dostojanstven način i ne bih sad ni razgovarao s vama niti bih dozvolio da se razne neistine razvlače po tabloidima. I njegovo društvo i ja osetili smo da – ako mogu tako da kažem – njegova smrt, na neke duže staze, mora da ima neki smisao", kaže brat ubijenog Filip Čolović i nastavlja: "Ja ne znam kud ide ovo društvo. Mene iz policije još niko nije zvao. Od prijatelja sam saznao da mi je brat ubijen. Meni je to strašno. To jednostavno nije normalno.

Da li je ta sila postala toliko jaka da niko ne sme da reaguje? Da li smo postali toliko zaplašeni svim i svačim? Da su ljudi počeli da vrište, da viču, možda bi ove budale, kad tako moram da kažem, zastale, možda bi se zapitale… Pričao sam sa mladim ljudima posle Fedorove smrti. Većina njih više ne razmišlja, da kažem, normalno. Deo njih bi da se sveti, a deo smatra da je to što se desilo normalno – tuča je tuča. Ja ne znam koje je od ta dva mišljenja luđe. Jednostavno, navikli smo da nemamo državu. Navikli smo na to da društvo neće da pomogne… Ono što je najgore, počeli smo da na sve te pojave reagujemo kao da su normalne i samim tim mislim da smo postali jedno bolesno društvo. Zbog toga Fedorova majka sada tvrdi da ga je ubila – Srbija", završava Čolović.

Nakon što je u septembru 2009. u centru Beograda grupa navijača Partizana krvnički napala francuskog državljanina Brisa Tatona, on je preminuo. U Srbiji je proglašen dan žalosti, a srpska javnost je glasno istupala protiv huligana koji su naružili ugled Beograda u svetu. Tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić uveravao je građane da ubistvo Tatona neće uticati na viznu liberalizaciju, ali će se registrovati u izveštaju Evropske komisije. On je dodao da je uveren da će Srbija kao zemlja koja neguje toleranciju žestoko kazniti vinovnike napada.

Kažnjavanje vinovnika ubistva Tatona u zemlji tolerancije sprovodi se već četiri godine.

Tokom paljenja sveća ispred splava "Saund", među okupljenima nije bilo političara, javnih ličnosti, nevladinih organizacija, građana koji nisu poznavali ubijenog Fedora Frimermana.

Statistika ugostiteljskih incidenata

Iz MUP-a za "Vreme" kažu da su u Beogradu "kao i u drugim većim gradovima zemalja u okruženju prisutna krivična dela i prekršaji sa elementima nasilja, koji se najčešće dešavaju bez pravila i u različitim vremenskim periodima".

U ugostiteljskim objektima na teritoriji grada u prvoj polovini 2013. godine evidentirana su ukupno 724 incidenta, od kojih se 625 dogodilo u samom objektu, a 99 u bašti ili ispred objekta. Od tog broja, slučajeva vređanja, zlostavljanja, izazivanja i učestvovanja u tuči (čl. 6, st. 3 Zakona o javnom redu i miru) bilo je 156, lake telesne povrede zadobila su 132 lica, teške telesne povrede – 32 lica, a za 72 lica nije utvrđen stepen povreda. Među povređenim licima je i osam policijskih službenika (dve osobe sa teškim telesnim povredama i šest osoba sa lakim povredama).

Prema raspoloživim podacima, od ukupnog broja incidenata koji su evidentirani u ugostiteljskim objektima u Beogradu, tokom prvih šest meseci 2013. godine u 23 slučaja su učestvovali radnici obezbeđenja ugostiteljskih objekata.

Od ukupnog broja izvršenih krivičnih dela u ugostiteljskim objektima, krivična dela sa elementima nasilja su: nasilničko ponašanje – 16, napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti – osam, ubistvo u pokušaju – sedam, teška telesna povreda i ubistvo – po tri, teško ubistvo u pokušaju i učestvovanje u tuči – po dva.

Takođe, protiv 362 lica podneta su 284 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog izvršenih 285 prekršaja u ugostiteljskim objektima. Od ovih prekršaja 54,7 odsto slučajeva odnosi se na učestvovanje u tuči.


Šta kad konačno stigne zakon

Od kada je 1993. ukinuta opštenarodna odbrana i društvena samozaštita (ONO i DSZ), oblast privatnog obezbeđenja nije regulisana. Pored nekoliko nacrta zakona, u Skupštinu 2003. godine dospeva MUP-ov predlog, koji je povučen na doradu i nikada nije ponovo predat u Skupštinu. Godine 2010. izrađen je novi nacrt (predlagači su MUP i Privredna komora Srbije). Posle javne rasprave, početkom 2012. našao se u Skupštini. "Taj zakon je podeljen na dva zakona – o detektivima i o privatnom obezbeđenju. Prvi je imao katastrofalne odredbe te je beogradski Centar za bezbednosne studije alarmirao službu poverenika, koji je insistirao da se detektivski zakon povuče iz procedure. To je i zakon o privatnom obezbeđenju stavilo na led", kaže Marko Milošević iz Centra.

U maju 2013, pred Skupštinom se pojavio predlog ovog zakona u finalnoj formi i to po hitnoj proceduri.

"Najveći domet ovog predloga zakona je svakako regulacija oblasti privatnog obezbeđenja", objašnjava Milošević i dodaje: "Pored toga, definisanjem različitih licenci obezbediće se kvalitetnija usluga obezbeđenja, standardizovaće se sektor i porašće cena rada. S druge strane, po mom mišljenju, dve su manjkavosti: prva je da zakon, za razliku od bugarskog i hrvatskog zakona, ne definiše i proveru vlasnika firmi. To je u Srbiji bilo evidentno u slučajevima firmi ‘Polito’ i ‘Total Security’ koje su držali Darko Šarić i Milan Lazarević zvani Laza Bombaš, ‘lica od ranije poznata policiji’. Druga bojazan je u stvarima praktične primene zakona. Naime, u obrazloženju se navodi da primena zakona ne iziskuje nikakva sredstva. Pošto MUP treba da vrši nadzor nad ovim sektorom, a imajući u vidi da u sektoru privatnog obezbeđenja radi oko 40.000 ljudi, postavlja se pitanje hoće li se zakon primenjivati, ako MUP ne bude imao dovoljno ljudi da ga kontroliše."

Iz istog broja

Odletanje Jata

Nikola Tesla na letećem ćilimu

Igor Salinger

Medijska scena i Evropska unija

U raljama tabloida i države

Tamara Skrozza

Rekonstrukcija na terenu – Dan kupine na Stavama

Hegel bez češalj

Dragan Todorović

Kolektivni portret SNS-a

Stranka vlasti bez prošlosti

Zora Drčelić

Rekonstrukcija Vlade Srbije

Svilen gajtan za koalicionog partnera

Jovana Gligorijević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu