Srbija i Rusija

Politika, diplomatija i uporedna analiza 2

Politika, diplomatija i uporedna analiza

Po kvalitetu života, Srbija se nalazi na 84. mestu, a Rusija na 105. među državama sveta. Po ekonomskim slobodama Srbija zauzima 101. poziciju, a Rusija 143; po vladavini demokratije Srbija je na osrednjem 65. mestu, a Rusija na ne baš uverljivom 107; po indeksu korupcije Srbija je na prosečnom 78, a Ruska Federacija na znatno slabijem 154. mestu od 178 zemalja sveta. Ko tu, zapravo, ima "složenu i eksplozivnu društveno-političku situaciju"

Imali beneficirani radni staž ili ne, očekivana dužina života u Srbiji je 73,9 godina, a u Ruskoj Federaciji 66 godina. Prema službenim podacima svih država evropskog kontinenta, najduži životni vek od 82,5 godina može se očekivati u Andori koja je na prvom mestu po dugovečnosti. Budući da u većini zemalja Evrope život traje oko 75 godina, Srbija je na ne tako dobrom 39. mestu, ali je Rusija na ubedljivo poslednjem 50. u Evropi.

Politika, diplomatija i uporedna analiza 3
PREMIJER ODOBRIO AMBASADORU U BEOGRADU BENEFICIRANI RADNI STAŽ: Vladimir Putin i…fotografije: reuters

No, ta okolnost može biti dvostruko zgodna ako ste ruski diplomata u Beogradu – život će vam zbog boravka ovde ipak biti duži, a svaki dan će vam se po novoj odluci ruske vlade računati kao "dan i po". Kad zbog toga odete u prevremenu penziju, možete se vratiti u Beograd i duboko u starost uživati u njenim blagodetima, očekujući, prirodno, da kao ruski prijatelj svuda naiđete na topao prijem i neretko ekstatično oduševljenje "majkom Rusijom".

No, možda vam se takav predlog nimalo ne sviđa i zapravo samo čekate da umaknete iz ovog balkanskog lonca, ozbiljno zabrinuti za "složenu i eksplozivnu društveno-političku situaciju" koja vlada u tradicionalno bratskoj Srbiji. Naime, ukazom 483. od 3. juna 2011, ruska vlada je Republiku Srbiju svrstala među države koje su "rizične za ruske diplomate", tako da će činovnici Ministarstva inostranih poslova RF koji rade na srpskoj teritoriji ubuduće imati plate veće za 20 odsto i beneficirani radni staž.

U klasifikaciji koji potpisuje lično predsednik ruske vlade Vladimir Putin, po svim anketama među Srbima jedna od najomiljenijih svetskih ličnosti, Srbija se našla u društvu sa Abhazijom, Alžirom, Gvatemalom, Gruzijom, Izraelom, Iranom, Kirgizijom, Kolumbijom, Kongom, Severnom Korejom, Libanom, Nigerijom, Pakistanom, Sirijom, Sudanom, Tadžikistanom, Centralnoafričkom Republikom, Čadom, Šri Lankom, Eritrejom i Etiopijom.

LOŠE DRUŠTVO: Niko normalan Srbiju ne bi mogao okarakterisati kao idilično mesto za život, ali da li je baš tako loše? Da li je Srbiji zaista mesto u ovom društvu? Prema listi Svetske banke, Srbija se tokom prethodne godine, po bruto domaćem proizvodu (BDP) od 5872 dolara po glavi stanovnika nalazila ispod svetskog proseka, ali vrlo blizu njemu. Po položaju na BDP listi, Srbija je čak u gornjoj polovini – na 73. mestu od 181 države sveta. Mada osporavan, BDP je standardno, najčešće korišćeno merilo za poređenja među državama jer se odnosi na ukupnu produkciju roba i usluga ostvarenu u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Za poređenje država po BDP-u najčešće se koriste liste Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda koje, mada nisu iste, na sličan način govore o uzajamnim odnosima među zemljama.

Politika, diplomatija i uporedna analiza 4
…i Aleksandar Konuzin

U oba slučaja, među države koje su po ruskoj klasifikaciji "rizične" uglavnom spadaju zemlje sa najnižim BDP-om, kao što je Pakistan (145. na listi Svetske banke) sa 955 dolara proizvedenih po glavi stanovnika, Čad (157) sa 610 dolara, Centralnoafrička Republika (166) sa 454 dolara, kao i Eritreja (174) sa gotovo neverovatnih 369 dolara i Etiopija (176) sa 344 dolara, čiji stanovnici za svih 365 dana u godini proizvedu manje od jednog dolara vrednosti.

Na ruskoj listi "eksplozivnih" država ima i onih koje nešto bolje stoje sa BDP-om, ali i dalje daleko ispod svetskog proseka, kao što su Kongo (110), Sirija (114), Gruzija (116), Šri Lanka (121), Severna Koreja (132), Nigerija (137) i Sudan (129) u kojima se godišnje proizvede između 1000 i 2500 dolara po glavi, dakle oko pet puta manje nego u Srbiji. No, u rusko loše društvo ušlo je par zemalja kao što su Kolumbija (78), Iran (83) i Alžir (93), koje imaju prihode do 4000 do 5000 dolara po glavi, samo malo niže od Srbije, ali u kojima vladaju zaista specifične političke okolnosti, praćene trenutnom međunarodnom izolacijom ili unutrašnjim neredima koji su u toku.

Jedine dve stigmatizovane države koje imaju viši BDP od Srbije su Liban koji je sa 8175 dolara na 58. mestu i Izrael koji je, sa 26.256 dolara bruto prihoda po glavi, na 29. mestu u svetskim razmerama. No, i sama Rusija se nalazi na 55. mestu i ima BDP po glavi stanovnika od 8684 dolara godišnje koji je uporediv sa Libanom i Izraelom, pa su se ove zemlje verovatno tu našle zbog ruske međunarodne politike prema bliskoistočnim ratovima i neredima, kao i palestinskom pitanju.

RUSKA MERA: Kako je agenciji Beta saopšteno u ponedeljak, rusko ministarstvo je Srbiju na ovu listu stavilo "isključivo zbog Kosova" i da "ne treba brinuti oko toga". No, dokument ПЕРЕЧЕНЬ государств со сложной общественнополитической обстановкой ne pravi razliku među članstvom "rizičnih" i jasno pobrojava društva u kojima vlada "složena i eksplozivna društveno-politička situacija kao posledica neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog sistema, energetske zavisnosti, niskog standarda stanovništva i rasta kriminaliteta".

Ukaz ruske vlade je tokom protekle nedelje izazvao više reakcija u srpskoj javnosti, a pojedini analitičari su se i otvoreno pitali "šta to tako loše vide Rusi što mi ne vidimo". Naime, nije nepoznato da ni sama Rusija nije baš idealna zemlja i to ne samo po dužini života. Pažljiv čitalac primećuje da, mada spada u pet svetskih sila, kad se i sama uporedi sa drugima, Ruska Federacija ispada slabo rangirana – prema BDP-u po glavi stanovnika, Rusija (55) se nalazi tek 18 mesta ispred Republike Srbije (73).

No, budući da BDP po glavi stanovnika svakako nije jedino merilo koje govori o efikasnosti države, ekonomskog sistema i standarda stanovništva, u nedeljniku "Vreme" smo pokušali da analiziramo i niz drugih, konkretnih međunarodnih klasifikacija i raznovrsnih indeksa koji mere razne aspekte života po državama. Međutim, nismo uspeli da odgonetnemo šta je Vladimira Putina zaista navelo da Srbiju tako nisko oceni.

Svako ko se upusti i u najpovršniju pretragu takvih svetskih lista, brzo će zapaziti da se najčešće, po većini tema, Srbija svrstava među zemlje koje su prosečne. To, sa druge strane, uopšte nije slučaj sa Ruskom Federacijom o kojoj BDP, čini se, zapravo govori lepše nego brojna druga merila – Rusija je po efikasnosti države, slobodama, kvalitetu života, ekonomskog sistema i standarda stanovništva vrlo često u donjoj trećini, ili čak na samom dnu svetskih klasifikacija.

ĐAČKA KNJIŽICA: Po ukupnom kvalitetu života, naime, Srbija ne stoji dobro – nalazi se na 84. mestu, ali je zato sama Rusija na znatno gorem, 105. mestu od 111 država sveta koje je analizirao Economist Intelligence Unit, koristeći metodologiju koja povezuje rezultate istraživanja subjektivnog životnog zadovoljstva i objektivnih parametara. Na ovoj listi prvo mesto zauzima Irska, a poslednje Zimbabve.

Kad je reč o "zaostalosti ekonomskog sistema i niskog standarda stanovništva", prema godišnjem istraživanju za 2010. poznatog liberalnog ekonomskog instituta "Frejzer" iz Kanade, po ekonomskim slobodama Srbija zauzima 101. poziciju, a Rusija tek 143, na listi od 179 država, gde prvo mesto drži Hong Kong, a poslednje Severna Koreja. Ako ne posmatramo ceo svet, nego samo neposredno okruženje, dobijamo sličan odnos. Kad se, prema podacima Svetske banke, 44 zemlje u Evropi uporede prema godišnjoj inflaciji, Srbija zauzima 38. mesto, a Rusija tek 41.

Ako se govori o "neefikasnosti centralne vlasti", indeks demokratije koji je za 2010. u 167 zemalja takođe izmerio Economist Intelligence Unit, pokazuje da je Srbija na osrednjem 65. mestu, dok Rusija zauzima ne baš ubedljivu 107. poziciju. Na ovoj listi, gde se po demokratičnosti društva, kao prva ističe Norveška, a poslednja Severna Koreja, Srbija je opisana kao "manjkava demokratija", a Rusija kao "hibridni režim, između polupredsedničkog sistema i feudalizma".

Prema tradicionalnom izveštaju organizacije Transparency International Srbija se prošle godine po korupciji u društvu našla na prosečnom 78. mestu od 178 država, među kojima je prva Danska, a poslednja Somalija. Rusija je, sa druge strane, ostala na vrlo slabom 154. mestu, sa ocenom od 2,1 koja je niža nego na početku decenije. U Srbiji je, pak, u poslednjih sedam godina, ovaj indeks skočio sa 2,3 na 3,5 poena.

Kad je reč o "energetskoj nezavisnosti", što je aspekt gde Rusija dominira Evropom, Srbija neslavno stoji, ali se može reći i da je tako upravo zato što je svoje energetske resurse prodala ruskim kompanijama i potpuno je zavisna od Rusije, kao i gotovo sve zemlje Istočne Evrope.

Kad je reč o samoj "nezavisnosti", nisu potrebne nikakve međunarodne liste. Srbiji ne manjka nezavisnosti uprkos problemu oko Kosova, što u Kremlju bez sumnje dobro znaju još od Karađorđevih vremena – Srbija je jedina zemlja u Istočnoj Evropi koja nikad nije bila pod ruskom dominacijom. Verovatno je zato i jedina koja je toliko voli. I jedina spremna da trpi toliku neumesnost velikog rođaka sa severa.

Kako god, kad se pregledaju sve druge ocene, đačka knjižica države Srbije poslednjih godina ne izgleda nimalo briljantno, ali je očigledno da u njoj znatno bolje stojimo nego kod gospodina Putina – ocene moderne Srbije već dugo ne govore da je reč o tako velikom delinkventu. Rođak sa severa je, međutim, kod većine profesora ocenjen kao neko ko je pred izbacivanjem iz škole. Možda će ruska vlada i zaposlenima koji rade na sopstvenoj teritoriji dati beneficirani radni staž.

Iz istog broja

Vreme Beograda – Letnji raspust

Besplatno za decu Beograda

priredila: Biljana Vasić

Inženjeri na razmeđi

Majstori, majstori

Zoran Majdin

Tribina – »Čekajući kapitalizam – Uloga krupnog kapitala u demokratizaciji srpskog društva«

Tri mita i druge zablude

Priredio: D. Žarković

Restitucija, još jednom

Vaga za pravdu

Ivana Milanović Hrašovec

Region i estrada

Radosti i mračne tajne

Jovana Gligorijević

Post-YU kulturna scena

Snaga neformalne integracije

Muharem Bazdulj

Lični stav – Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (III)

Koloplet sličnosti i različitosti

Nebojša Krstić

Iz ličnog ugla – Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (II)

Kako su propali socijalizam i država

Dejan Jović

Ekonomija bivše Jugoslavije

Pet polja saradnje

Dimitrije Boarov

Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (I)

Šta je to Jugosfera

Tim Džuda

Slovenija

Dva dana pakla

Svetlana Vasović

Sudbina Ante Markovića

Zamiranje smeška

Stojan Cerović

Dvadeset godina od početka rata u Sloveniji

Oni kao hoće da se otcepljuju, a mi im kao ne damo

Momir Turudić

Rat u Sloveniji, posle dvadeset godina

Spasavanje vodnika Grujovića

Miloš Vasić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu