Slučaj Marije Mali

Politička moć i majčinski očaj 2

VREME BRAKA: Marija i Siniša Mali

foto: m. milenković

Politička moć i majčinski očaj

Šta se dogodilo, pa je sporazumni razvod Siniše i Marije Mali prerastao u bitku za starateljstvo? Kako je ta bitka dovela do toga da u javnost izađu informacije o rušenju Savamale i drugim poslovima zbog kojih bi Marija Mali mogla da dobije status uzbunjivača? Na koncu, da li su osnovane sumnje dela javnosti koji smatra da je borba za starateljstvo zapravo zloupotreba političkog uticaja koji Siniša Mali nesumnjivo ima

Kada se Marija Mali, bivša supruga gradonačelnika Beograda Siniše Malog, obratila novinarima istraživačke mreže KRIK i ispričala šta zna o poslovima bivšeg muža, kao glavni motiv navela je da joj je to "poslednja linija odbrane". Ispričala je kako je Mali i posle razvoda ucenjuje i preti joj. U toku je i sudski postupak u kom je starateljstvo nad njihovo troje dece (10, 8 i 6 godina starosti) privremenom merom dodeljeno Malom. Iako se prvostepena presuda još čeka (pretres je završen), Marija Mali odlučila je da izađe u javnost i ispriča sve detalje o sumnjivim poslovima, neprijavljenoj imovini, rušenju Savamale, ali i o borbi za starateljstvo. Uz to se izložila riziku, jer je u ispovesti za KRIK inkriminisala i samu sebe, priznanjem da je pod muževljevim pritiskom potpisala lažnu izjavu o prihodima namenjenu Agenciji za borbu protiv korupcije. Na taj način Mali je prikrio 95.000 evra, čije poreklo nije mogao da objasni. Iskoristivši činjenicu da je Mariji neposredno pre toga preminuo otac, Siniša i njegov advokat nagovorili su je da potpiše izjavu u kojoj tvrdi da je novac našla u očevom stanu.

Iako nijedan medij sa nacionalnom pokrivenošću nije ni pipnuo navode Marije Mali, zanimljivo je da niko nije primetio kako je ova vest zapravo – stara. KRIK je, naime, još u avgustu prošle godine objavio krivičnu prijavu koju je bivša žena podnela protiv gradonačelnika Beograda 14. jula 2016. godine zbog verbalnog i fizičkog nasilja. Istog dana je i Siniša Mali policiji podneo prijavu protiv nje optužujući je za lažno prijavljivanje i ucenu. U krivičnoj prijavi nije naveden iznos za koji sada znamo da iznosi 95.000 evra, ali stoji da je sporna izjava Agenciji za borbu protiv korupcije data 14. juna 2016, mesec dana pre nego što je Marija podnela krivičnu prijavu. U toj prijavi stoji još i sledeće: "(Siniša Mali) je, iskoristivši njen strah, obećao da će se pismeno obavezati da prema (Mariji Mali) neće ispoljavati fizičko, ni psihičko nasilje, ali ju je uslovio da će tu izjavu potpisati samo ako ona potpiše lažnu izjavu o prihodima koje je navodno ostvarila nasledstvom iza pokojnog oca." Marija Mali u krivičnoj prijavi tvrdi i da je gradonačelnik na nju vršio pritisak da "zbog potrebe njegove političke karijere ne otkriva da su se razveli" još u novembru 2015. godine.

Optužbe o umešanosti Siniše Malog za rušenje Savamale i druga potencijalna krivična dela nikako ne treba ostaviti po strani. Da su tužioci dužni da reaguju po službenoj dužnosti, pisali smo u prošlom broju (videti tekst "Bagerisanje pravde i zakona"). Ali, pored svih već postojećih afera i sumnji koje postoje u vezi sa Sinišom Malim, na svetlo dana izašla je i sumnja da je gradonačelnik Beograda dobio privremeno starateljstvo nad troje maloletne dece zahvaljujući pretnjama, ucenama i pritiscima koje vrši nad bivšom ženom. Pojavile su se sumnje da koristi i još neka sredstva (videti okvir "Medijsko zaletanje"). Za sada ćemo se zadržati na tome da maltene celokupna javnost raspravlja o tome kome treba da pripadne starateljstvo nad decom Marije i Siniše Malog.

IZLAGANJE JAVNOSTI: Logično se nameće pitanje zašto je Marija Mali odlučila da ceo slučaj iznese u javnost i natovari sebi na vrat optužbe da izlaže decu javnosti. U razgovoru za "Vreme" advokat Marije Mali, Slobodan Ružić kaže da ga je klijentkinja konsultovala pre nego što je razgovarala sa novinarkom KRIK-a Draganom Pećo: "Marija Mali je izašla u javnost iz čistog očaja. Bivši muž joj je rekao kako je bolje da ni ne pokušava ništa preko suda, pa je izašla u javnost."

Već sam izbor Marije Mali da za branioca uzme advokata Ružića govori u prilog tome da ova žena nema poverenja u pravosuđe, zbog velike političke moći koju ima Siniša Mali. Ružić je, naime, krivičar, koji se ne bavi ni slučajevima porodičnog nasilja ni starateljstvima. Javnosti je poznat kao advokat porodice Brisa Tatona, ali i kao zastupnik dece Slavka Ćuruvije na suđenju za njegovo ubistvo. Marija Mali je do njega došla, kako saznajemo, tražeći advokata "koji se ne boji vlasti". Razumno je zapitati se šta će ženi koja se suočava sa tužbom u kojoj je bivši muž optužuje za nasilje u porodici advokat koji važi za neustrašivog, osim ako nije – zastrašena?

Mediji koji su se uopšte usudili da se bave ovom temom poneli su se manje-

-više korektno: prenosili su tvrdnje i navode Marije Mali, te dokumenta do kojih su uspeli da dođu, uglavnom se suzdržavajući od komentara. Ruku na srce, zabrana komentarisanja sudskih procesa dekriminalizovana je još 2012. godine, a ni Etički kodeks novinara Srbije, osim dužnosti novinara da poštuje pretpostavku nevinosti i da nikoga ne sme proglasiti krivim pre izricanja sudske presude, ne kaže ništa po ovom pitanju. Jedino ozbiljno proklizavanje dogodilo se u vezi sa neproverenim, a vrlo moguće i neproverljivim navodima o povezanosti sudije u sporu, advokata i veštaka (vidi okvir "Medijsko zaletanje").

KADIJE I SUDIJE: Neki drugi akteri javnog života, međutim, zaleteli su se da presude kome treba ili ne treba da pripadne starateljstvo nad decom. Prvi je to učinio premijer Aleksandar Vučić. U utorak, 14. februara, dan nakon što je KRIK objavio intervju sa Marijom Mali, Vučić je gostovao u emisiji "Upitnik" Radio-televizije Srbije. Ukratko, sve njene navode, on je sveo na konflikt dvoje bivših supružnika, ali citiraćemo od reči do reči šta je rekao povodom "slučaja Mali": "Za mog druga Sinišu moram da kažem, ja sam uvek na ženskoj strani, i ono što, iako ne smem u to da se mešam, iako sudije to znaju bolje nego ja, reći ću nešto što je protiv njega – ja uvek mislim da deca treba da budu uz majku, eto to je sve što mogu da mu kažem."

Zašto Vučić u ovo ne bi smeo da se meša? Zato što je 23. januara 2016. godine, Vlada Srbije, koju upravo on vodi, usvojila Kodeks ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka. Kodeks je usvojen na osnovu Akcionog plana za poglavlje 23 u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Kodeks izričito kaže da član Vlade ne sme u javnim izjavama i nastupima u javnosti u toku trajanja krivičnog postupka da iznosi ideje, informacije i mišljenja kojima se predviđa ishod tog postupka. Isto se odnosi i na prekršaje i privredne prestupe, ne samo na krivična dela.

Premijer je, dakle, "dodelio" starateljstvo Mariji Mali. No, "presuda" Suzane Paunović, direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, glasi drugačije. Gostujući 17. februara u emisiji "Novi dan" Televizije N1, Paunović je sebi dopustila da se javno zapita "koliko je funkcionalan roditelj koji u ovoj meri svoju decu eksponira javnosti", izrazila sumnju u to da je "Marija Mali toliko očajna", pa obraćanje medijima vidi kao jedini način da zaštiti svoja prava. "I drugi roditelji su ostali bez starateljstva nad decom, ali se nisu obraćali na ovakav način i tražili zaštitu javnosti", izjavila je i dodala: "Mislim da ne postoji građanin koji se obratio Centru za socijalni rad, a koji nije saslušan, posebno kada je u pitanju nasilje u porodici. Sud daje odluku o starateljstvu nad decom na osnovu mišljenja Centra za socijalni rad. A Centar to ne radi, a da ne vidi roditelje i ne razgovara sa njima."

Prvo, nije tačno da se nikada nijedan roditelj nije obratio javnosti zbog gubitka starateljstva. Javnosti je dobro poznat slučaj Nataše Naletine, koja je govorila za medije o tome kako je ostala bez starateljstva nad dvema maloletnim ćerkama. Bivša članica grupe "Models", Ivana Stamenković, takođe je javno govorila o borbi za starateljstvo nad ćerkom, koju je vodila sa bogatim i moćnim bivšim mužem. Osim njih dve, još četiri majke koje smatraju da su im je starateljstvo oduzeto zbog uticaja i moći bivših supružnika javno govore na ovu temu.

Drugo, Suzana Paunović se dohvatila komentarisanja slučaja u koji nije nimalo upućena. Tokom brakorazvodne parnice bračnog para Mali bio je uključen Centar za socijalni rad Zvezdara, koji je u izveštaju naveo sledeće: "Procenom potreba maloletne dece konstatuje se da je u najboljem interesu maloletnih Mali da se privremenom merom povere majci na neposredno staranje." Deca su nastavila da žive sa Marijom Mali, a brak je, sudeći po sudskim zapisnicima koji su dospeli u javnost, razveden 9. novembra 2015. godine.

BEZOSEĆAJNOST: Rasim Ljajić, šef Socijaldemokratske partije kojoj Suzana Paunović pripada, oglasio se čitavih pet dana nakon njenog istupa, da saopšti javnosti kako ona jeste pogrešila, ali nema razloga da bude smenjena sa mesta direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Verovatno ni to ne bi rekao da se nisu oglasile brojne organizacije koje su zahtevale smenu Suzane Paunović.

Autonomni ženski centar upozorio je na to da ovu kancelariju ne može da vodi neko ko nema elementarno saosećanje i razumevanje za očaj žene koja je ostala bez starateljstva nad decom. Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović pokazala je da ne razume da je onaj ko ima političku moć spreman i da je zloupotrebi: "Podsećamo je da je disbalans moći osnova svake diskriminacije i kršenja ljudskih prava i upozoravamo da bi zbog nepoznavanja ovih problema Paunović možda trebalo da se bavi nekim drugim poslom." AŽC podseća i na to da Suzana Paunović sigurno zna da je otac dece već dovoljno javno eksponiran u vezi sa brojnim sumnjama i optužbama za koruptivne i nezakonite radnje, mnogo pre nego što se njegova bivša supruga obratila medijima: "Činjenica da su mu deca poverena na brigu i vaspitanje potvrđuje da to nije bila osnova procene njegove roditeljske funkcionalnosti. Ili da krenemo korak dalje i zapitamo ko je ovde nefunkcionalan – roditelj ili država?"

Reagovala je i Ženska platforma za razvoj Srbije: "Sila je moć bez kontrole, napisala je Hana Arent u ‘Izvorima totalitarizma’. Istupanje direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzane Paunović na Televiziji N1 povodom privremene sudske mere kojom se starateljstvo nad decom Siniše i Marije Mali dodeljuje gradonačelniku Beograda, upravo to pokazuje. Suzana Paunović je javno presudila u korist svog političkog saborca", stoji u njihovom saopštenju, uz napomenu da se, Suzana Paunović ogrešila o pravila struke, umešala se u sudski proces koji je u toku i okrnjila prava onih koje kao predstavnica važne institucije treba da štiti.

SLED DOGAĐAJA: Šta se dogodilo, pa je sporazumni razvod dvoje supružnika prerastao u bitku za starateljstvo? Kako je bitka za starateljstvo dovela do toga da u javnost izađu informacije o rušenju Savamale i drugim poslovima, zbog kojih bi Marija Mali čak mogla da dobije i status uzbunjivača? Krenimo redom.

Marija i Siniša Mali sporazumno su se razveli u novembru 2015. Od tada, pa do 9. aprila 2016, kada je Siniša Mali fizički nasrnuo na Mariju Mali (sudeći po njenoj krivičnoj prijavi), razvod je strogo čuvana tajna, na Sinišino insistiranje. Ako je tačno da je Marija Mali bila prisiljena da krije razvod, onda ima osnova za sumnju da je ovde bilo i psihičkog zlostavljanja.

Dva meseca nakon navodnog fizičkog napada, 14. juna 2016, Marija Mali daje Agenciji za borbu protiv korupcije, kako sada kaže, lažnu izjavu o poreklu 95.000 evra. U julu podnosi prijavu za nasilje, na koju Mali odgovara prijavom protiv nje, takođe za nasilje u porodici. Otprilike u isto vreme dobija otkaz u koncernu "Bambi" gde je bila zaposlena, ali na osnovu nekakvog ugovora koji je podrazumevao rad od kuće.

Agencija za borbu protiv korupcije demantuje da ih je Marija Mali kontaktirala, ali kaže da je 4. avgusta Višem javnom tužilaštvu prosledila izveštaj o kontroli zbog sumnje da je Mali počinio krivično delo neprijavljivanje imovine i davanje lažnih podataka o imovini.

Tužbe za nasilje u porodici bivaju okončane u rekordnom roku, na osnovu iskaza dadilje dece, koja na sudu izjavljuje da je 9. aprila 2015. odvela najmlađe dete u spavaću sobu i da nije čula svađu, pretnje i tuču. Marija Mali i dalje tvrdi da je dadilja bila prisutna kada se napad dogodio. Dadilja je iskaz sudu dala 7. septembra 2016, a tri nedelje ranije, 15. avgusta, zaposlena je u Gradskoj čistoći.

Ubrzo nakon toga, Siniša Mali podnosi tužbu kojom traži izmenu odluke o starateljstvu. I tu dolazimo do najčudnijeg dela ove priče. Prema svim navodima, izjavama i dokumentima do kojih je "Vreme" uspelo da dođe, sud nalaže psihijatrijsko-psihološko veštačenje roditelja. Sud nalaže tužilačkoj strani, tj. Siniši Malom da uplati predujam od 90.000 dinara za veštačenje, te da sudu dostavi dokaz o uplati, kako bi bila formirana komisija za veštačenje. Obično sud izdaje ovakve naloge kada jedna od strana u postupku traži veštačenje. Za medicinska veštačenja važi posebno pravilo – moraju da budu obavljena u nekoj od nadležnih ustanova i to po vrlo jasnoj proceduri kojom se obezbeđuje nepristrasnost veštaka. Naime, sud se obraća direktoru neke od nadležnih ustanova i traži da se formira komisija veštaka koja bi trebalo, u ovakvim slučajevima, da se sastoji od dva dečja psihologa i jednog dečjeg psihijatra koji rade u toj ustanovi. Prema navodima do kojih je "Vreme" uspelo da dođe, veštačenje u slučaju starateljstva nad decom bračnog para Mali jeste obavljeno na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, ali su tročlanu komisiju činili jedan radnik PIO fonda, jedan penzionisani radnik PIO fonda i psiholog koji je takođe – u penziji. Ova komisija navodno je procenila je da su i Siniša i Marija Mali podobni roditelji, s tom razlikom što "Marija Mali stvara konfuziju kod dece" kada je reč o odnosu prema ocu. Na osnovu te procene, sud je privremenom merom dodelio starateljstvo Siniši Malom.

Zbog svega ovoga, Marija Mali procenjuje da sud više nema na osnovu čega da presudi u njenu korist, sumnja u nezavisnost sudije koja vodi spor i odlučuje da izađe u javnost. Javnost, bar onaj deo do kog su njene izjave doprle, ostaje zbunjena. Sa jedne strane o Mariji Mali znamo da je završila studije u inostranstvu, ali je nakon udaje donela odluku da odustane od karijere, ostane kod kuće i stara se o deci, ali i da je bila fiktivno zaposlena u Bambiju. Sa druge strane, o Siniši Malom znamo bar da radi posao koji zahteva njegovo celodnevno odsustvo iz kuće. Pouzdano znamo da je Agencija za borbu protiv korupcije njegov slučaj predala tužilaštvu. Osim toga, postoji i jedan intervju koji su Siniša i Marija Mali zajedno dali za magazin "Lepa i srećna" u januaru 2014. godine. U tom intervjuu, Siniša se žali da, otkako je gradonačelnik Beograda, zbog posla ne stiže da viđa decu: "Sada jedino uspevam da ih ujutru odvezem u školu i da stignem pre nego što zaspu da ih poljubim."

Status uzbunjivača

Biro za društvena istraživanja BIRODI oglasio se povodom izjave direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzane Paunović da Marija Mali svojim tvrdnjama "više stavlja jedan politički kontekst, nego interes dece". BIRODI je naveo da je Paunović ovom izjavom osudila čin uzbunjivanja javnosti koji je izvršila Marija Mali, kako je definisano u Zakonu o zaštiti uzbunjivača. "Zakon kaže da je ‘uzbunjivač’ fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu", piše u saopštenju.


Medijsko zaletanje

Jedina sporna stvar u vezi sa načinom na koji su mediji izveštavali o slučaju "Mali" odnosi se na indicije da postoji sprega između sudije koja je Siniši Malom dodelila starateljstvo nad decom, njegovog advokata i veštaka i još nekih aktera. Ta mogućnost nikako ne može da bude isključena, ali osim tvrdnji sagovornika da je reč o razrađenoj šemi po kojoj se deca oduzimaju majkama i dodeljuju na staranje bogatim i moćnim očevima, mediji nisu došli ni do kakvih dokaza, ali su objavili imena sudije, advokata i veštaka. Prvi put, ova tri imena našla su se u medijima 2014. kad je advokatica bivše članice grupe "Models" Ivane Stamenković Sindi izjavila za "Blic" da pomenuti advokat uvek zastupa očeve, da uvek sudi isti sudija i veštači isti veštak, te da na kraju deca pripadnu ocu. I ona je navela njihova imena, a u redovnom monitoringu koji radi Savet za štampu, ovaj slučaj je svrstan u prekršaje Etičkog kodeksa novinara Srbije.

Iz istog broja

Sretenje – Marićevića jaruga i Oplenac

Pozdrav prema mis Maja

Dragan Todorović

Kandidat Aleksandar Vučić

Čovek koji je pobegao u kampanju

Zora Drčelić

Politički marketing

Tko leti vrijedi

Radoslav Ćebić

Kolektivni portret

Kumovi današnje Srbije

Momir Turudić

Intervju – Saša Radulović, predsednik pokreta Dosta je bilo

Cilj je pobeda na izborima

Radmilo Marković

Mediji i politika

Kad zasmrdi do neba

T. Skrozza

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu