Lični stav

Poliklinike – pravo studenata da žive zdravo 2

foto: strahinja aćimović / tanjug

Poliklinike – pravo studenata da žive zdravo

Svako društvo koje odgovorno planira svoju budućnost studentsku populaciju doživljava kao najznačajniji resurs, te o zdravlju svojih studenata i studentkinja brine sa posebnom pažnjom

Odjeknula je vest o ukidanju, ili još preciznije, horizontalnoj integraciji Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata (ZZZZS) sa domovima zdravlja, uz argumentaciju da se potrebe studenata i studentkinja ne razlikuju od potreba ostalog stanovništva, te da su ovo zastareli modeli… A mi smo se, kao društvo, okliznuli i zaboravili na onaj toliko puta citirani princip "ne o nama bez nas". Participativnost, koja bi trebalo da bude vodič za ovakve tektonske promene, ostala je zaglavljena između neradnih dana i kratkih rokova za dostavljanje komentara na predloženi Plan optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite Masterplan.

Zaboravilo se, međutim, u ovom scenariju na jednu bitnu stvar – na studente i studentkinje kojih se ovo najviše i tiče, na njihov prkos i borbenost, na one koji, na sreću, još nisu odustali od sebe, svojih prava i dostojanstvenog života. Zaboravilo se na to da studenti i studentkinje umeju da se angažuju kad je "frka", da im kreativnosti u strategijama ne nedostaje. Mnogo uvida izašlo je u nekoliko dana akcija, ali su najsnažniji sledeći: donosioci odluka u nedostatku argumenata posegnu za tim da je nešto "politizovano" (valjda je to njihov modus operandi, da je sve politika, da niko ne može autentično želeti dobro ako nije ispolitizovan, pa ne mogu ni da prihvate da politike nema na svakom mestu) kad im se uručuje 35.000 potpisa, govore iz pozicije moći poništavajući glas mladosti i potvrđujući da su mladi u neravnopravnom položaju u odnosu na referentne grupe "odraslih".

Pokazalo se i da je moguće promeniti scenario u svoju korist, iskoristiti dijalog, blizinu donosioca odluka i moć trenutka. Pokazalo se i da i dalje postoje institucije u Srbiji koje brzo reaguju i ukazuju na problem, kao što se desilo sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, koja je uputila resornom ministarstvu zdravlja preporuku da preispita i analizira sve efekte eventualnog ukidanja zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Srbiji i njihovo spajanje sa domovima zdravlja.

Proces se zaokružio snažnim obećanjima vrha vlasti, ali svakako bi donosioce odluka trebalo podsetiti na nekoliko bitnih stvari koje moraju da se ponesu kao naučene lekcije.


NIJE POLITIKA, NEGO STATISTIKA I REALNOST

Zdravstvenu zaštitu za studente i studentkinje obezbeđuju tri zavoda za zaštitu studenata u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u školskoj 2019/20. godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Srbiji upisano je 241.968 studenata i studentkinja, dok se samo broj studentkinja i studenata u Beogradu kreće između 120.000 i 148.000. Godišnje se u ZZZZS Beograd obavi oko 230.000 pregleda i pruži više od 600.000 preventivnih i dijagnostičkih usluga. Svake godine više od 20.000 studenata i studentkinja prve i treće godine beogradskih fakulteta u ovoj ustanovi obavi sistematske preglede, a oko 12.000 studenata i studentkinja obavi sistematske preglede za useljenje u studentske domove.

Nije politika ni kada se napiše da o broju mladih testiranih na virus korona i mladih koji su bili pozitivni nema javno dostupnih podataka, osim za studentsku populaciju testiranu u zavodima. Od juna do decembra 2020. godine u ZZZZS Beograd testirano je 3572 studenata i studentkinja, od kojih je 1719, odnosno 48 odsto, bilo pozitivno na virus korona. Proces rada u Studentskoj poliklinici u Beogradu nije se zaustavljao sve vreme trajanja pandemije.


NIJE POLITIKA, NEGO SISTEMSKI PRISTUP

U cilju što efikasnijeg očuvanja i unapređenja zdravlja studenata i studentkinja i lečenja nastalih narušavanjem zdravlja formiran je ZZZZS, ustanova koja pod različitim nazivima postoji još od 1922. godine. Te daleke akademske 1922/23. godine o zdravlju 6000 studenata i studentkinja ondašnjeg Univerziteta u Beogradu brinula su dva lekara. S vremenom se povećavao broj i lekara i studenata, a važnost brige o zdravlju studenata i studentkinja bila je sve izraženija, tako da smo danas dostigli nivo da se o zdravlju blizu 140.000 studenata i studentkinja svih univerziteta u Beogradu brine oko 180 zdravstvenih radnika i radnica ZZZZS, na primarnom i sekundarnom nivou. Neprocenjivu važnost imao je studentski Stacionar tokom poslednjih godinu dana, kada su u njemu mesecima bili hospitalizovani i izolovani studenti i studentkinje sa infekcijom virusa korona, posebno oni iz studentskih domova.


NIJE POLITIKA, NEGO POZNAVANJE POTREBA KORISNIKA/CA I CILJNE GRUPE

Svako društvo koje odgovorno planira svoju budućnost studentsku populaciju doživljava kao najznačajniji resurs, te o zdravlju svojih studenata i studentkinja brine sa posebnom pažnjom. Koliko god nam se činilo da smo svesni koliko studentska populacija predstavlja osetljivu kategoriju mladih, ne smemo zaboraviti da studenti i studentkinje tokom studija prolaze put koji nosi veoma stresan način života i rada. Na tom putu čeka ih čitavo breme obaveza u potpuno novom okruženju, u novoj sredini, za mnoge u novom gradu, odvajanje od roditelja ili staratelja, prilagođavanje, potpuno nov ritam rada i učenja, stres, strah, strepnja – da li će izneveriti očekivanja roditelja i okoline, nesigurna egzistencija, mogući neuspeh i neizvesnost. Studenti i studentkinje postaju izuzetno ranjivi zbog velikog pritiska, podložniji prihvatanju različitih oblika rizičnog ponašanja koje im može narušiti zdravlje. Zbog svega ovoga od izuzetne je važnosti da se o njihovom zdravlju brine sa velikom pažnjom.


NIJE POLITIKA, NEGO REALNOST KAKO FUNKCIONIŠE ZDRAVSTVO U SRBIJI

Studenti i studentkinje u ovom trenutku u ustanovi koja je njima namenjena čekaju u čekaonici sa svojim vršnjacima, dele iste brige, probleme, "boljke". Do lekara dolaze odmah. Najčešće boluju od akutnih oboljenja i to oko 85 odsto (najbrojnije su upale grla, povišena temperatura, upale krajnika, kašalj, alergije, anemije), preko upale mokraćne bešike, ginekoloških problema, do problema sa vidom, problema sa kičmom, zatim upale uha, povrede ekstremiteta, sportske povrede, zubobolje, glavobolje, kao i čitavog spektra oboljenja kože, gde su najčešće akne, upalne i alergijske promene.

Kao "kruna svega" možda se ističe i najčešća potreba studentske omladine – potreban im je razgovor i savet, od savetovališta za HIV i polno prenosive infekcije – poverljiv i iskren razgovor sa nekim ko ih razume, ne osuđuje i poštuje, koju god "neobičnu" situaciju da čuje. A važno je i ono što se na prvi pogled možda ne vidi – mentalno zdravlje naših studenata i studentkinja veoma je ugroženo, a razlozi, iako brojni, u studentskom miljeu često su slični i ipak najčešće rešivi.

Ništa od navedenog nije politika, to je pravo i stečeno pravo koje mora da se čuva, kao i potrebe studenata i studentkinja da se razumeju, konsultuju i prate. Bilo kakvo spajanje, odvajanje, prestrojavanje ili pripajanje ZZZZS drugim ustanovama predstavljalo bi sunovrat postignutog, odgovarajućeg nivoa zdravstvene zaštite za studente i studentkinje, koji trenutno postoji u našoj zemlji.

Srećom, završio se jedan krug razmene statistike, potreba mladih i ostvarivanja prava na zdravlje – nadamo se, u interesu onih kojih se najviše tiče. A ovo je moralna opomena donosiocima odluka da se ubuduće ne drznu da donose ovakve necelishodne odluke, čiji god to resor bio.

Autorka je koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava i članica Upravnog odbora Nacionalne asocijacije praktičara i praktičarki omladinskog rada, Napor

Iz istog broja

Intervju – Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka

Promovisanje vrednosti javnog interesa

Sonja Ćirić

Intervju – Dejvid Filips, bivši savetnik Stejt departmenta

Razmena teritorija uvek će ostati loša ideja

Slobodan Kostić

Predsednik i presuda

Igra s pravosuđem

Ivana Milanović Hrašovec

Odlazak – Đorđe Balašević (1953–2021)

Bez prethodnika, bez naslednika – samo svoj i naš

Teofil Pančić

Staro sajmište – Zakon o Memorijalnom centru

Mesto ukopanih strasti

Ivan Ivanji

Ekonomija organizovanog kriminala

Od keš biznisa do Šarićevog modela

Radmilo Marković

Novi patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije

Razgovori koji dolaze

Jelena Jorgačević

Proizvodnja vakcine

Imunost u milijardu kopija

Slobodan Bubnjević

Region i vakcina

Ima i za komšiluk

Jovana Gligorijević

Služba u službi političkog marketinga

Samo BIA Srbina spasava

Davor Lukač

Borba sa organizovanim kriminalom

Čije su glave Velja i Mare

Slobodan Georgijev

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu