VREME BR.318 | 23. novembar 1996.

Pobuna demokratske Srbije 2

Pobuna demokratske Srbije

I tamo gde su priznali poraz, kao u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu... socijalisti prazne kase i otimaju lokalne medije. Demonstracije u velikim gradovima sa nesagledivim posledicama

Prvi put na web-u!

Pobuna demokratske Srbije 4

Prilog koji objavljujemo do sada nije postojao u elektronskoj arhivi nedeljnika. Na ovom linku možete preuzeti u .pdf formatu nekoliko stranica Vremena br. 318 od 23. novembra 1996. sa tekstovima iz cele Srbije, a koji se bave krađom lokalnih izbora.

Negde iza ponoći – dok su se po štabovima opozicionih partija naveliko otvarale boce viskija i šampanjca u čast iznenađujuće dobrih vesti iz većine velikih gradova po Srbiji i dok su se na beogradskim ulicama okupljali oni koji su želeli da proslave pobedu na lokalnim izborima – jedan od prisutnih kolega je prilično skeptično komentarisao ono čemu je i sâm prisustvovao: "Daj bože da se do sutra ujutro ova pobeda održi i da opozicija sačuva vlast bar u deset od ovih 40 opština za koje tvrdi da ih je već osvojila. Da ne bude da dok ‘ovi’ slave, ‘oni drugi’ ‘čuvaju’ izborne kutije. I ponovo broje."

Sutradan, (18. novembra) u ponedeljak ujutro, pobeda je, međutim, izgledala kao još izvesnija. Ivica Dačić, kome u opisu radnog mesta stoji i to da u noćima posle izbora pije opoziciji "dušu na slamčicu", brzo je prestao da broji rezultate i zatvorio radnju. Odmah je bilo jasno da se ovog puta "slamčica" polomila. Glasom kojim se obično izražava saučešće, državni mediji su "slavili" "spektakularan uspeh" levih snaga u Ćićevcu i Aleksandrovcu (tamo su građani u oduševljenju nosili ulicama pečene prasiće) i, naravno, prećutkivali da je gotovo sve ono što u Srbiji liči na grad (dakle ima više od dve pristojne kafane i dva javna WC-a) prešlo u ruke opozicije. Tako je iza istinite činjenice da socijalisti imaju vlast u 144 od 189 opština u Srbiji ostala skrivena još jedna istina – da će opozicija ubuduće kontrolisati opštine sa oko 60 odsto stanovništva Srbije. Drugim rečima, ekonomsku i intelektualnu kičmu Srbije – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Leva koalicija pobedila je uglavnom u mestima i varošicama sa desetak hiljada stanovnika i jednom ili najviše dve fabrike. Tamo gde pretnje o "kašnjenju 21. veka", nestanku sunca, vode, vazduha ili lokalne fabrike, ako pobedi opozicija, odjekuju mnogo ozbiljnije nego u većim gradovima.

Već u ponedeljak uveče ispostavilo se da je iskusni kolega, ipak, izgleda bio u pravu. Pobeda opozicije po velikim gradovima Srbije počela je naglo da se "skuplja". Izborne komisije počele su masovno da poništavaju rezultate u mnogim gradovima gde je opozicija već proslavila pobedu i da nagoveštavaju da se socijalisti neće tek tako odreći vlasti. Pri tom je obično korišćena demokratskom svetu do sada nepoznata formulacija da su "sva izborna mesta još u razmatranju". Čak i posle isteka zakonskog roka za saopštavanje izbornih rezultata. O kakvom se "razmatranju" obično radilo, najbolje govori podatak iz Jagodine. Član gradske izborne komisije iz redova JUL-a odlučio je da se povuče, jer nije više mogao da gleda kako njegove kolege iz "leve koalicije" falsifikuju volju birača. Već i sama činjenica da se prvi put od 1990. godine na izborne rezultate i neregularne uslove žale oni koji su te uslove sami propisivali, dovoljno govori u kom pravcu se stvari odvijaju.

BIRAČI I SPECIJALCI: U većini opozicionih gradova na ulice su u prilično velikom broju izašli ogorčeni birači, ali i specijalci. Mnogi od opozicionih odbornika, čija je izborna pobeda osporena (uglavnom preko i u toku noći), započeli su štrajk glađu. Među njima je, verovatno, i onaj užički kandidat za odbornika koji je na dan izbora doneo burek članu biračkog odbora, pa sada SPS traži da se zbog bureka ponište izbori na ovom biračkom mestu. U trenutku zaključenja ovog broja "Vremena" (sreda uveče), teško je predvideti u šta će se izroditi ogorčenje onih koji su poslednjih godina toliko često slušali kako se "volja naroda" mora poštovati. Lider Demokratske stranke dr Zoran Đinđić sve to tumači kao "metastazu vlasti", potcenjivanje građana i, što je najopasnije, "otvoren poziv na ustanak". Na konferenciji za štampu DS-a ocenjeno je kako se Srbija približava situaciji "vanrednog stanja". Lider SPO Vuk Drašković je u nekoliko navrata proteklih dana pominjao "reprizu 9. marta". U sredu, kada je opoziciona pobeda u velikim gradovima počela da se tanji i poništava, o svemu su obaveštene i strane ambasade. Lideri koalicije "Zajedno" najavili su "velike demonstracije u Beogradu povodom izborne krađe". Novoizabranim odbornicima u Nišu, Jagodini, Pirotu, Pančevu, Užicu, Kraljevu, Smederevskoj Palanci … poručeno je: "Ne oklevajte i ne bojte se, uđite u svoje opštine, uspostavite novu vlast i branite je."

Postizborna igra živaca najočitija je u Nišu. Tamo je i bukvalno preko noći proradilo ono zlatno pravilo svih nedemokratskih režima da "nije toliko važno kako se glasa već kako se broji". Između dva izborna kruga, lokalni lider SPS-a Mile Ilić završio je, izgleda, čitanje knjige "Alhemičar" Paola Kuelja (vidi prošli broj "Vremena") i nekom čudnom "alhemijom" od izgubljenih izbora, posle nekoliko brojanja i poništavanja odborničkih mesta koalicije "Zajedno", dogurao, po svemu sudeći, do nove izborne pobede. U Nišu, gde oko 300 specijalaca čuva zgradu opštine, zabeležen je do sada i prvi postizborni incident – u noći između utorka i srede demolirana je pekara "Bata Bane". Ovo, inače, nije obična pekara već objekat od strateškog značaja u Nišu. Vlasnik pekare je potpredsednik Gradske vlade Branislav Todorović, jedna od najnepopularnijih osoba u gradu, za čije ime lokalna opozicija vezuje mnoge sumnjive radnje. Za vreme junskih protesta radnika Niša, pekara "Bata Bane" bila je jedan od najbolje čuvanih objekata u gradu. Ovoga puta izgleda da je pažnja specijalaca malo popustila, mada niški opozicionari strahuju da je u pitanju možda i "navlačenje" kako bi se isprovocirali veći sukobi i pažnja skrenula sa "alhemije" Mileta Ilića na tobožnje nezakonito ponašanje opozicije.

Na prvi pogled, na "alhemiji" se najmanje insistiralo u Kragujevcu gde je gradonačelnik iz redova SPS-a prvi priznao poraz i čak smogao snage da prozbori nešto što je moglo da liči na čestitku upućenu pobednicima. U Novom Sadu nije ispoštovan zakonski rok za objavljivanje rezultata, ali je na kraju priznata više nego ubedljiva pobeda koalicije "Zajedno" (šest puta više odborničkih mesta nego SPS). Zatim je priznat i poraz u Beogradu, koji ne može da ublaži ni činjenica da je glasanje poništeno u deset izbornih jedinica. Koalicija "Zajedno" u Gradskoj skupštini već ima potvrđenih 60 odborničkih mesta, a za formiranje gradske vlade bilo je potrebno 56. Poraz u Beogradu je, zasigurno, nešto najgore što je socijalistima moglo da se dogodi i čemu se malo ko nadao. Posle 50 godina, Beograd će prvi put imati opozicionog gradonačelnika i, ako se narednih dana ne pokarabase odnosi unutar koalicije "Zajedno", magistra Nebojšu Čovića uskoro bi trebalo da zameni doktor Zoran Đinđić. Takođe, prvi put opozicija će osim centralnih gradskih opština kontrolisati i dobar deo periferije. Od 16 beogradskih opština, koalicija "Zajedno" će imati vlast u 11, dok su Šešeljevi radikali nadmoćno pobedili u Zemunu.

BEOGRADSKI "PAUNOVI": Indirektan dokaz da bi primopredaja vlasti u Beogradu zaista mogla da se izvrši jeste i atmosfera koja trenutno vlada u Skupštini grada i koja po svemu podseća na atmosferu uobičajenu za parastose. Nebojša Čović je, po tvrđenju onih koji su to proveravali, ovih dana isključio mobilni telefon i ne prima poruke na pejdžer. Posle objavljivanja rezultata izbora, Čović se samo jednom pojavio u javnosti na nekoj proslavi u Zavodu za izgradnju grada. Stigao je pred kraj koktela i na pitanje: "Šta to bi?", objasnio kako se, eto, i to događa, kako je opozicija bolje odigrala u finišu kampanje i – dobila utakmicu. Oni koji su slušali ovo Čovićevo objašnjenje tvrde da je sve to izgovarao kroz zube. On je bio verovatno poslednji koji je verovao da je moguće izgubiti izbore u Beogradu. Na nekoliko puta izgovorena upozorenja predsednika Srbije da "Beograd ne sme pasti", odgovarao je tvrdnjama da se to nikako ne može dogoditi i da je sve pod kontrolom. U noći u kojoj je Milošević sazvao čelne ljude SPS-a na koordinaciju posle gubitka najvećih gradova u Srbiji, Nebojša Čović je bio među onima koji su najviše dobili po prstima. Njemu i lideru beogradskih socijalista dr Branislavu Ivkoviću zamereno je da su sami sebe obmanjivali, da su obećavali ono što nisu mogli da ispune, a čule su se i formulacije o "partijskim paunovima" kojima su na ovim izborima "potkresana krila", zbog "preteranog šepurenja". U JUL-u još nisu (bar ne javno) analizirali katastrofalan učinak na lokalnim izborima, pogotovo u Beogradu. Jedino je predsednik beogradske organizacije JUL-a Slobodan Čerović nastavio da laže samog sebe. Tvrdio je da je "JUL najbolje odradio izbore". Čeroviću, koji nije postao odbornik Gradske skupštine (pobedio ga je u drugom krugu portparol DS Slobodan Vuksanović), pripada inače i sledeća izjava: "Ne znam zašto je naše biračko telo podbacilo. Nelogično je i to što sam izgubio, a dobio sam više glasova nego u prvom krugu".

Još prve noći, dok se po beogradskim ulicama slavila pobeda, a pola grada (uglavnom oni koji ne hvataju Radio B92) mislilo da su "opet naši košarkaši negde pobedeli" ili "Zvezda" naknadno dobila "Barselonu" sa 3:0 parforfe, lideri koalicije "Zajedno" su kraj spomenika Knezu Mihailu obećavali da neće biti revanšizma. Vuk Drašković se zaricao kako se neće dozvoliti nikakvo ideološko jednoumlje i kako pamet i poštenje nemaju stranačke boje. "Prema tome, najbolji ljudi, najpošteniji ljudi iz naše bratske SPS, nakrivite naše šajkače, dobro ste došli da pomognemo svi preporod naše jedine otadžbine Srbije", pozivao je usred velikog slavlja Vuk Drašković. Nešto slično izgovorio je i Zoran Đinđić, upitan da li će, u slučaju da bude gradonačelnik Beograda, otpuštati ljude na čelnim funkcijama u komunalnim firmama. "Ne mora da znači da ćemo postaviti naše ljude. Naši ljudi su svi koji dobro obavljaju svoj posao", rekao je Đinđić.

Uprkos ovim obećanjima, u Skupštini grada mnogi su već počeli da traže nov posao. Svima je obećano da će biti zbrinuti na vreme. Dosadašnja vlast se očigledno povlači na "rezervne položaje", u nadi da se na njima neće previše dugo zadržati. Zajedno s ljudima biće izgleda "evakuisani" i mnogi dosadašnji izvori finansiranja vitalnih gradskih službi. Čini se, zapravo, sve da se nova vlast u startu što više iskompromituje i, kako je ovih dana primetio komentator "Blica", opozicioni gradonačelnici dovedu u poziciju da liče na "lokalne Zorane Liliće". A to praktično znači da bi njihovo upravljanje velikim gradovima u Srbiji moglo da se svede na onu mađarsku poslovicu – "evo ti ništa, i drži ga dobro". Kraj potpuno prazne kase.

Odgovor na pitanje šta je opozicija zaista dobila pobedom na lokalnim izborima u najvećim srpskim gradovima – trenutno zaokuplja i jednu i drugu stranu. Tim pre što takav odgovor nikako ne može biti jednoznačan. Prema nekim tumačenjima, opozicija i nije dobila toliko mnogo koliko joj se možda u prvi mah učinilo. Preuzimanjem velikih gradova natovarila je sebi na grbaču ogromne obaveze i dužnosti, s jedne, i veoma malo vlasti i novca, s druge strane, pa se mnogi već sada pitaju ima li u svemu tome uopšte ikakve pobede. Kada se doda da će odlazeća vlast pokušati verovatno da za sobom poruši mnogo toga i ostavi zatrpane u ruševinama one koji ih menjaju, situacija zaista nije baš previše lagodna. O tome šta, na primer, čeka Zorana Đinđića i njegov tim ako preuzmu brigu o gradu, govori i izjava Ljubomira Anđelkovića iz DSS-a, koji je u "Dnevnom telegrafu" primetio: "Beograd nema svoje zemljište, nema javni komunalni sistem, nema elektro-energetski sistem, sve je to u vlasništvu Republike. Ne postoji zakon o glavnom gradu. Beograd nema svoju autentičnu policiju. Vodovod je u dosta jadnom stanju, privreda staje. Beogradu su oduzete sve ingerencije, grad je potpuno obespravljen". Portparol DSS – Milorad Jovanović tvrdi kako u ovoj stranci imaju informaciju o totalnom pelješenju beogradske kase kako opozicija u njoj ne bi zatekla baš ništa.

Nimalo lepšu sliku neće zateći ni oni koji preuzmu brigu o Novom Sadu, Kragujevcu i, eventualno, Nišu. Veliki sistemi u ovim gradovima odavno su posrnuli, većina radnika je na ivici bede, a komunalni sistemi i gradske službe u ništa boljem stanju nego što je to slučaj u glavnom gradu. Preuzimanje vlasti u ovim gradovima (i u ovom trenutku) ne predstavlja stoga baš dobru osnovu sa koje bi se krenulo u osvajanje i demontažu republičke vlasti.

PLUS I MINUS: U pravu su, međutim, i oni koji smatraju da se opozicija, bez obzira na nasledstvo koje zatiče, ne može sada ponašati u stilu – "bojimo se onoga što smo godinama tražili". Pobeda na lokalnim izborima mogla bi se zato posmatrati i iz neuporedivo optimističnijeg ugla. Pre svega onog psihološkog. Činjenica da je tzv. običan čovek najzad mogao da vidi kako se neka vlast u Srbiji (pa makar i ona lokalna) menja na izborima preko glasačkih listića, da posle toga ne ostaje rupa u vasioni, od neprocenjivog je značaja za srpsku opoziciju. Bez obzira što socijalisti sada pokušavaju da gubitak velikih gradova prećute ili prikažu kao trenutak slabosti "nekih partijskih organizacija" i što vlast neće tek tako predati svojim političkim protivnicima, najzad je srušen mit o njihovoj nepobedivosti. Slobodan Milošević je doživeo prvi izborni poraz, i to u času kada je bilo gotovo izvesno da bi republički izbori koji slede iduće godine trebalo da budu samo "stvar tehnike". Na ovim izborima gubili su, inače, i "najperspektivniji" socijalisti. Gradonačelnik Beograda Nebojša Čović važio je za jednog od najpopularnijih espeesovaca, imao je svakodnevno ogromnu minutažu na gotovo svim televizijama i na kraju je doživeo fijasko kao kapiten tima koji je imao zadatak da po svaku cenu pobedi u Beogradu. Poruka koju preko njegovog neuspeha prima prosečan birač je – kada im je izgubio Čović, mogu i oni važniji od njega. Ali i Bidža.

Iako će se potruditi da iza sebe ostave "atomski pepeo", socijalisti će se, kao čuvari vlasti na višim instancama, naći ubuduće i u mnogim neprijatnim situacijama koje se u ovom trenutku još ne mogu sasvim jasno sagledati. Kada sledeći put nezadovoljni radnici "Zastave" budu došli da protestuju ispred kragujevačke opštine, sasvim je moguće da im se u protestu pridruži i sam opozicioni gradonačelnik Kragujevca sa celokupnom gradskom vladom. I da potom svi zajedno krenu u Beograd, gde bi pod Marjanovićevim, Kontićevim ili Miloševićevim prozorom tražili da se reše njihovi problemi. Takav scenario je, uostalom, veoma dobro poznat i dugo ga je upotrebljavao sam Slobodan Milošević. Radnike koji su u predvečerje raspada zemlje dolazili da se žale ispred Savezne skupštine vešto je upućivao na druge adrese (uz put ih je podsećao da su ne samo radnici već i Srbi) i koristio kao "odšrafljenu bombu" u političkim obračunima sa saveznim vrhom i rukovodstvima drugih republika. Ista ta bomba sada može da mu eksplodira u ruci, jer su i drugi u međuvremenu naučili kako se ona odšrafljuje. Tim pre što radnici sve češće izlaze na ulice kao radnici, a sve manje kao Srbi.

Po mišljenjima mnogih, možda i najveći profit od pobede na lokalnim izborima opozicija može da dobije preuzimanjem pojedinih lokalnih medija i tako, uoči izbora iduće godine, bar delimično ublaži postojeću medijsku neravnopravnost. U kom pravcu bi stvari mogle da se razvijaju u ovoj oblasti najbolje svedoči primer lokalne TV stanice u Trsteniku. Odmah po saznanju da je Trstenik, inače mesto čuvenog poslanika SPS Rake Radovića, prešao u ruke opozicije, stara vlast je odlučila da lokalnu TV stanicu priključi na sistem RTS-a. Upućeni tvrde da je samo pitanje dana kada će nešto slično biti učinjeno i sa Studiom B, čije "oslobađanje" opozicioni lideri najavljuju kao svoj prvi beogradski potez po preuzimanju vlasti. Po opozicionim štabovima već se naveliko sastavlja i nova-stara redakcija nekadašnjeg NTV-a. Istovremeno, u štabu socijalista koji pakuje fioke po Skupštini grada, iz neke od tih fioka svakog časa bi moglo da ispadne rešenje pripremljeno za "ne daj bože situaciju". Previranja u medijima počela su i u sredinama koje ne bi trebalo da budu previše ugrožene rezultatima lokalnih izbora. Promenjen je čelni čovek TV "Politika", a kuva se izgleda i u samom listu "Politika". Potištenost vlada i u RTS-u, odakle je potekla priča kako je, navodno, čelni čovek ove kuće Dragoljub Milanović viđen za odstrel i već čuvenu "reciklažu" potrošenih espeesovskih kadrova. Obrazloženje te priče, ukoliko je tačna, zaista je neverovatno. Nesrećni Milanović je, kako se priča, preterao u propagandnim aktivnostima i hvaljenju leve koalicije, što je, po nečijoj proceni, na kraju izazvalo kontraefekat kod dela birača.

ŠTRAJK GLAĐU: U trenutku dok optužuje "lopovsku vlast" da pokušava da ukrade čak i rezultate izbora, opozicija se istovremeno zaklinje u sopstveno poštenje i obećava moralnu čistotu svuda gde bude bila na vlasti. Odmah po saznanju da su radikali pobedili u opštini Zemun, njihov lider dr Vojislav Šešelj obećao je da će ovo biti "ogledna opština" i da će radikali svima pokazati kako se čuva i poštuje poverenje birača. I Zoran Đinđić je obećao da na njegovo upravljanje Beogradom neće pasti nikakva senka jer se preko Beograda dokazuje i zrelost za vladanje Srbijom. "Sirenski zov" vlasti i onoga što uz nju ide mogao bi da bude zaista koban po opoziciju, ako se brzo zaboravi na obećanja i usvoji logika – "neka Milošević brine o Dejtonu, a mi ćemo o lokalima i placevima". A što se lokala i placeva tiče, sigurno je da ih u dogledno vreme neće biti za izgradnju beogradske "kineske četvrti" ili "Europolisa", koje je potencijalni gradonačelnik već označio kao "Potemkinova sela".

U prvim reakcijama na rezultate lokalnih izbora moglo se, između ostalog, čuti kako u Srbiji najzad dolazi vreme "ozbiljnog bavljenja politikom". U startu je, međutim, sve ispalo prilično preozbiljno i polako klizi ka vanrednim situacijama sa nepredvidivim posledicama. U trenutku kada ovaj broj "Vremena" kreće u štampu, lideri i poslanici koalicije "Zajedno" započeli su u Skupštini Srbije štrajk glađu. Ujedno su pozvali Beograđane da izađu na ulice i odbrane izbornu pobedu.

Puna tri dana posle izbora, međutim, bar pola Srbije još ne zna šta se na tim izborima, zaista dogodilo i ko je zapravo pobedio. Za to vreme, ona druga polovina se sprema da svoju pobedu brani do kraja. Čovek koji bi lako mogao da pronađe izlaz iz takve situacije – predsednik Srbije – kao i obično u sličnim situacijama ćuti i pušta da stvari bez ikakve potrebe ponovo odu predaleko.

Posle minulih lokalnih izbora on, međutim, sve više liči na Tajsona. I dalje deluje moćno sa svojim brdom mišića, i dalje je u stanju da žestoko odalami, ali se i pokazalo da ima staklenu bradu.

Beogradski treći krug

Gradska izborna komisija poništila je rezultate izbora za odbornike Skupštine grada na deset izbornih jedinica, pa će kandidati morati da trče treći krug u roku od deset dana.

Poništeni su izbori u sledećim izbornim jedinicama:

3 Voždovac (Dragutin Dragović, SPS/JUL – Nebojša Leković, "Zajedno"),

11 Voždovac (Zoran Modrinić, SPS/JUL – Milan Kostić, "Zajedno"),

46 Lazarevac (Srđa Popović, "Zajedno" – Života Matijašević, SPS/JUL),

57 Novi Beograd (Branislav Ivković, SPS/JUL – Dragoslav Rosić, "Zajedno"),

60 Novi Beograd (Slobodan Milošević, SPS/JUL – Ljiljana Lučić, "Zajedno"),

67 Novi Beograd (Bogdan Džaković, SPS/JUL – Božidar Vučurović, SRS),

74 Palilula (Velimir Radosavljević, "Zajedno" – Žika Petrović, SPS/JUL),

78 Palilula (Dušan Bajec, "Zajedno" – Rade Zbiljić, SPS/JUL),

81 Palilula (Slobodan Šarenac, SPS/JUL – Slaviša Daković, "Zajedno"),

106 Čukarica (Dragoljub Spasenović, SPS/JUL – Radovan Stevanović, "Zajedno").

Iz istog broja

VREME 308 . 14. septembar 1996.

Dragiša Pavlović (1943-1996)

Milan Milošević

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Izjava mog ministra

Jug Grizelj

VREME BR 6 • 3 DECEMBAR 1990.

Srbija u poslednjoj jednopartijskoj nedelji

MILAN MILOŠEVIĆ, ROKSANDA NINČIĆ, FLIP MLADENOVIĆ i STOJAN CEROVlĆ

VREME | BR. 407 | 8. AVGUST 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Oficirke

Dr Mile Bjelajac Izbor: Milan Milošević

VREME 409 | 22. avgust 1998.

Žene u srpskoj istoriji – Ravnogorke

Bojan B. Dimitrijević Izbor: Milan Milošević

VREME BR. 12 | 14. JANUAR 1991.

Jug Grizelj (1926-1991)

ŽIVORAD KOVAĆEVIĆ

Vreme br. 29 • 13. maj 1991.

U boj u boj, za narod svoj

BORKA PAVIĆEVIĆ

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Milan Milošević i ekipa izveštača Vremena

VREME 323. 28. decembar 1996.

Dve Srbije u jednom gradu: Sloba u toplom zecu

Milan Milošević s Pericom Vučinićem i Urošem Komlenovićem

VREME BR. 281. 9. MART 1995.

Srbija u razbijenom ogledalu: U mesecu mau kad ruže cvetau

Milan Milošević

VREME BR. 77. 13 APRIL 1992.

Promeniti nešto, da bi sve ostalo isto

Milan Milošević

VREME BR 280. 2. MART 1996.

Siromaštvo: Žene jedu poslednje

KATERINA BERTINI

VREME BR. 280. 2. MART 1996.

Hrvatska: HDZ protiv svih – Strah od pokojnice

JELENA LOVRIĆ

VREME BR 289. 4. MAJ 1996.

Taras Kennauner: Odgovor Nebojši Popovu – Pismo srpskom prijatelju

Taras Kermauner, Nebojša Popov

VREME BR 254. 4. SEPTEMBAR 1995.

Krunski svedok: Ivan Stambolić – “Put u bespuće”

Slobodan Inić, pripremila Roksanda Ninčić

VREME BR. 261. 23. OKTOBAR 1995.

Pouke jedne knjige: Društvena nemoć

SLOBODAN INIĆ

VREME BR. 256. 18. SEPTEMBAR 1995.

Iz ličnog ugla: O ilizijama i novcu

Branko Milanović

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Idu dani: Srbija se vraća kući

BRANKO BALETIĆ

VREME BR. 289. 4. MAJ 1996.

Nojeva politika

LASLO SEKELj

VREME BR. 283. 23. MART 1996.

Neopreznosti stručnjaka

Vladan A. Vasilijević

VREME BR: 323. 28. DECEMBAR 1996.

Politički autizam

MILENKO KARAN

VREME 323. 28. DECEMBAR 1996.

REAGOVANJA: Žrtve bez prava

Miodrag Milić, Konstantin Obradović

VREME BR. 255. 11. SEPTEMBAR 1995.

UVODNIK – Užas i nada

VESNA KRMPOTIĆ

VREME BR. 290. 11. MAJ 1996.

Iz ličnog u gla: Zenit naše istorije

Radomir Konstantinović

VREME BR. 23. 1. APRIL 1991.

DOKUMENTI VREMENA: Događaji pred 27. mart

Mihailo KonstantinovIć

VREME BR. 357. 23. AVGUST 1997.

Dokumenti: Epistola – Strah i nada, Zemun 1997.

Priredio: Milan Milošević

VREME 331. 22. FEBRUAR 1997.

Intervju: dr Stojan Babić – Pištalike za novu vladu

ZMAGOSLAV HERMAN

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Gmizaće dok se ne usmrde

Koča Popović, priredio Gojko Tešić

VREME BR. 105. 26. OKTOBAR 1992.

Evropski duh

Gojko Tešić

VREME BR. 25. 15. APRIL 1991.

Dokumenti: Ako ne umemo dobro da radimo, bar ćemo znati dobro da se tučemo

Priredio: Milan Milošević

VREME BR. 12. 14. JANUAR 1991.

Marko Nikezić (1921 – 1991)

Zoran Jeličić

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Što Srbin zamera Slovencu

Miljenko Jergović

VREME BR. 273. 13. JANUAR 1996.

Gazimestansko otrežnjenje

Tibor Varadi

VREME BR. 287. 20. APRIL 1996.

Iz stručnog ugla: Savezna vlada protiv guvernera

Miroljub Labus

VREME BR. 5. 26. NOVEMBAR 1990

Šta mi se događa: Nacionalno nepodoban

Ranko Munitić

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

Andrija Čolak

VREME BR. 1-5. 29. OKTOBAR - 26. NOVEMBAR 1990.

DOKUMENTI VREMENA: AGONIJA SKJ

VREME BR. 298. 6. JUL 1996.

Širenje “srpske istine”

MlODRAG STANISAVLjEVIĆ

VREME 321. 14. DECEMBAR 1996.

Intelektualci i protest – Moralni delikti

Mirjana Miočinović

VREME | 288 |27. APRIL 1996.

Iz ličnog ugla – Sudbina igrača

Miloš Mišović

VREME BR. 1 | 29. OKTOBAR 1991.

SVET I MI – Velika prilika znatna konfuzija

DRAGIŠA BOŠKOVIĆ

VREME | BR. 45 | 2. SEPTEMBAR 1991.

INTERVJU – Milovan Đilas

Dimitrije Boarov

VREME BR. 441 | 19. jun 1999.

KRAJ RATA – Povlačenje,13 dana pre Vidovdana

Nenad Lj. Stefanović

VREME 382| 16. MAJ 1998.

Stav: Univerzalna sve- ili ne-znalica

SERGIJE LUKAČ

VREME br. 245 | 16. NOVEMBAR 1996.

Televizija i demokratija – Hipnotisani u Bastilji

Milan Milošević

VREME BR. 279. | 24. FEBRUAR 1995.

Direktan prenos zatvaranja

Milan Milošević

VREME BR.1119 | 14. JUN 2012.

Protokoli i njihove poruke

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.876 | 18. OKTOBAR 2007.

Ko mi je stavio bombe na prozor?

Dejan Anastasijević

VREME BR.709 | 5. AVGUST 2004.

Duša

Aleksandar Ćirić

Vreme 476| 19. februar 2000.

Špageti-egzorcizam

Frano Cetinić

VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011.

Između Meke i Brisela

Safeta Biševac

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Stvarno i moguće

Milan Milošević

VREME BR.114 | 28. DECEMBAR 1992.

Izbori, pobednici i poraženi – Uzdanje u glupost

Stojan Cerović

VREME BR. 500 | 5. AVGUST 2000.

Vic

F. Š

VREME |BR. 1106 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR. 690. 25. MART 2004.

Kosovo, 17. mart 2004.

Milan Milošević, Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.1266 | 9. APRIL 2015.

Slučaj helikopter – Politička anatomija tragedije

Miloš Vasić

VREME BR.1315 | 17. MART 2016.

Neuhvatljiva lakoća glume i života

Đorđe Matić

VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016.

Intervju Vremenu – NATO nema alternativu

Sonja Ćirić

VREME BR.948 | 5. MART 2009.

Na stubu čitanosti

Ivana Milanović Hrašovec

Vreme 477, 26. februar 2000.

Strah i vika

Milan Milošević

VREME BR.645 | 15. MAJ 2003.

Drajfus bez Emila Zole

Nenad Lj. Stefanović

VREME BR.899 | 27. MART 2008.

Kuća časti

Prvoslav Karanović

VREME BR.363 | 2. OKTOBAR 1997.

Mahmurluk

Miloš Vasić

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Milan Milošević

VREME BR.1082 | 29. SEPTEMBAR 2011.

DŽ. M.

Ajla Terzić

VREME BR.1091 | 1. DECEMBAR 2011.

Sećanje na bolji život

Dimitrije Boarov

VREME BR.57 | 25. novembar 1991.

Vukowar

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR.973 | 27. AVGUST 2009.

Kao ptica na žici

Zoran Paunović

VREME BR 634. 27. FEBRUAR 2003.

Bagzi uči da vozi

Jovan Dulović, Dejan Anastasijević

VREME BR 563. 18. OKTOBAR 2001

Karići, Bogoljub i braća

Dragoslav Grujić

Vreme broj 510, 12. oktobar 2000.

Veliki preokret

Milan Milošević sa izveštačima "Vremena"

VREME BR.507 | 21. SEPTEMBAR 2000.

Toma

Uroš Komlenović

VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.

Španija u srcu

Milo Petrović, potpredsednik Udruženja španskih boraca 1936–1939. i prijatelja

VREME BR 997 | 11. FEBRUAR 2010.

Vehabije u bivšoj Jugoslaviji

Momir Turudić

VREME BR. 1262 | 12. MART 2015.

Dualno obrazovanje

Jelena Jorgačević

VREME BR.1140 | 8. NOVEMBAR 2012.

Suđenje seizmolozima iz Akvile

Slobodan Bubnjević

VREME BR.883 | 6. DECEMBAR 2007.

Zabranite fudbal

Aleksandar Ćirić

VREME BR.520 | 20. DECEMBAR 2000.

Pobuna

Zoran B. Nikolić

VREME BR.1125 | 26. JUL 2012.

San o izlasku iz večite krize

Dimitrije Boarov

VREME BR.1283 | 6. AVGUST 2015.

“Oluja”, 20 godina posle – Priča moje majke

Mirko Rudić

VREME BR.1181 | 22. AVGUST 2013.

Hrvatska teroristička emigracija i UDBA

Miloš Vasić

VREME BR.1121 | 28. JUN 2012.

Eksplozivno leto i posledice

Filip Švarm

VREME BR.44 | 26. AVGUST 1991.

Svet nije stao u Moskvi

Hari Štajner

VREME BR.152 | 15. SEPTEMBAR 1993.

Banjalučka pobuna– Država bez hleba

Miloš Vasić i ekipa izveštača "Vremena"

VREME BR. 245. 3. JUL 1995.

Eksplozija u „Grmeču”

Dejan Anastasijević

VREME BR.987 | 3. DECEMBAR 2009.

Zatvori u Srbiji – Samica za troje

Ivana Milanović Hrašovec

VREME BR.1139 | 1. NOVEMBAR 2012.

“Vreme” kod gospodina Palme – Dan otvorenih vrata u Jagodini

Dragan Todorović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Zamiranje smeška

Stojan Cerović

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

Kraj druge Jugoslavije

Roksanda Ninčić

VREME BR.9 | 24. DECEMBAR 1990.

Slovenija i plebiscit – San o samoći

Vojko Flegar

VREME BR.323 | 28. DECEMBAR 1996.

Težak šok

Stojan Cerović

VREME 14. DECEMBAR 1996.

Duga igra živaca

MILAN MILOŠEVIĆ, DOKUMENTACIONI CENTAR „VREME"

VREME BR.1271 | 14. MAJ 2015.

Čovek od milijardu dolara

Aleksandar Ostojić

VREME | BR 1321. 28. APRIL 2016.

Priča o Muhamedu Aliju

Stanko Cerović

VREME BR.1087 | 3. NOVEMBAR 2011

Beograd – Novi Pazar, via Istanbul

Jelena Jorgačević

VREME BR.688 | 10. mart 2004.

Nezaštićeni svedok

Ljubomir Živkov

VREME BR.117 | 18. januar 1993.

Velika čistka

Uroš Komlenović

VREME BR.889 | 17. JANUAR 2008.

Krimski Tatari – egzodus i povratak

Momir Turudić

VREME | BR 1220 | 22. MAJ 2014

Svedočanstvo: Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

Zločin, bez kazne

Filip Švarm

VREME BR.134 | 17. MAJ 1993.

O rušenju Ferhadije

VREME BR.509 | 5. OKTOBAR 2000.

Srbija u štrajku

Branka Kaljević

VREME BR.9 i BR.11 | 23. DECEMBAR 1990. – 7. JANUAR 1991.

Država pod sumnjom

Priredio M. M

VREME BR.1115 | 17. MAJ 2012.

Sve naše krađe

Ivana Milanović Hrašovec i Dokumentacioni centar "Vreme"

VREME BR.166 | 27. DECEMBAR 1993.

Ko je kako prošao

IVAN RADOVANOVIĆ

VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.

Kako se sećati zločina

Ivan Ivanji

VREME BR.955 | 23. APRIL 2009.

Zdravstveni karton mršave boginje

Slobodan Bubnjević

VREME BR.614 | 10. OKTOBAR 2002.

Jaka frustracija, dobra muzika

NENAD ČANAK

VREME BR.1313 | 3. MART 2016.

Sudbina kapetana Buzova

Dejan Anastasijević

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Dačić u haremu

Dragoljub Žarković

VREME BR.576 | 17. JANUAR 2002.

Na večeri s predsednicima

Dragoljub Žarković

VREME BR.787 | 2. FEBRUAR 2006.

Uspomene i drugi demoni

Maja Uzelac

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Čovek koji završava posao

Jelena Jorgačević

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Dirigovana navigacija smrti i pravde

Tatjana Tagirov

VREME BR.1272 | 21. MAJ 2015.

Ova ne e na arno

Siniša Stanković

VREME BR.1070 | 7. JUL 2011.

Zašto Srbija nema antifašistički praznik

Jovana Gligorijević

VREME BR.729 | 23. DECEMBAR 2004.

Car

D.Ž

VREME BR.1203 | 23. JANUAR 2014.

Država zavere ćutanja

Miloš Vasić

VREME BR.1216-1217 | 24. APRIL 2014.

Hrvatska i srpska primena dve verzije istorijskog revizionizma

Lino Veljak

VREME BR.766 | 8. SEPTEMBAR 2005.

Karika koja nedostaje

Nebojša Popov

VREME BR.1030 | 30. SEPTEMBAR 2010.

Ordenje deljeno kao đinđuve

Slobodan Kostić

VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.

Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju

Milan Milošević, Andrej Ivanji, Biljana Vasić

VREME BR.1093 | 15. DECEMBAR 2011.

Put za istok

Jovana Gligorijević

VREME BR.1254 | 15. JANUAR 2015.

Teret teške industrije

Dimitrije Boarov

VREME BR.844 | 8. MART 2007.

Musliman, Jugosloven i levičar

Dragoslav Grujić

VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.

Predizborne uvrede i podmetanja

Tatjana Tagirov

VREME BR.1116 | 24. MAJ 2012.

Ispovest članova biračkog odbora

Radmilo Marković

VREME BR.1049 | 10. FEBRUAR 2011.

Vlast pod prismotrom

Miloš Vasić

VREME BR.1056 | 31. MART 2011.

Uhvati dan

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

Hronologija opsade Sarajeva

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Jasmina Lazić

VREME BR.1273 | 28. MAJ 2015.

Put za Palmiru

Momir Turudić

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Milan Milošević

VREME BR.439 | 20. MART 1999.

Che sara – sara

Roksanda Ninčić

VREME BR.437 | 6. MART 1999.

Srbija u razbijenom ogledalu – Epidemija podrške

Milan Milošević

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Tamara Skrozza

VREME BR.247 | 17. JUL 1995.

Srbija nije u ratu, Akademija se ne bavi politikom

Olivera Milosavljević, "Javna politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti

VREME BR.1095-1096 | 28. DECEMBAR 2011.

Četvrti svet

VREME BR.1263 | 19. MART 2015.

Tragedija u magli politike

Miloš Vasić

VREME BR.637 | 20. MART 2003

Posle Đinđića

Stojan Cerović

VREME BR.916 | 24. JUL 2008.

Doktor Radovan i gospodin Dragan

Jovana Gligorijević, Jasmina Lazić, Marija Vidić

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Testament Zorana Đinđića

VREME BR.793 | 16. MART 2006.

Oproštajni udarac

Milan Milošević

VREME BR.1054 | 17. MART 2011

Uvod u kraj sveta

Slobodan Bubnjević

VREME BR.1053 | 10. MART 2011.

Kako je bilo i urbane legende

Miloš Vasić

VREME BR.1211 | 20. MART 2014.

Kraj petooktobarske Srbije

Zora Drčelić

VREME BR.1220 | 22. MAJ 2014.

Dnevnik iz potopljenog Obrenovca

Aleksandra Đerić

VREME BR.1059 | 21. APRIL 2011.

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Milan Milošević i grupa autora

VREME BR.533 | 22. MART 2001.

Predlog dogovora o državnom cilju

Zoran Đinđić

VREME BR.633 | 20. FEBRUAR 2003.

Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag

Miloš Vasić

VREME BR.1193 | 14. NOVEMBAR 2013

Propast našeg Mercedesa

Zoran Majdin

VREME BR.1104 | 1. MART 2012.

Pesma nas je održala

Jovana Gligorijević

VREME BR.1000 | 4. MART 2010

Mesec mart u Srbiji

Momir Turudić

VREME BR.739 | 3. MART 2005.

Partijska previranja

Milan Milošević

VREME BR.650 | 18. JUN 2003.

Dokumenti o nastanku imperije Pinka

Dejan Anastasijević

VREME BR.1103 | 23. FEBRUAR 2012

Čudo neviđeno

Sonja Ćirić

VREME BR.791 | 2. MART 2006

50%

D. Ž

VREME BR.1024 | 19. AVGUST 2010.

Šta Sretko zna, šta nagađa, a šta folira

Miloš Vasić

VREME BR.1123 | 12. JUL 2012.

Svako za sebe, svi za šerijat

Momir Turudić

VREME BR.910 | 12. JUN 2008.

Čudesni svet koalicija

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu