Predsednički izbori

Pobeda i pouke

Kad se sve sabere i oduzme, reklo bi se da su na izborima u nedelju zapravo skoro svi građani, iako su se poređali u dve kolone, političarima poručili istu stvar: da je za njih ključna tema ekonomski oporavak

Pobeda i pouke 1
KONAČAN REZULTAT: B. Tadić…

Samo jedno veče, u nedelju, Boris Tadić, pobednik predsedničkih izbora, opravdano nazvanih najneizvesnijim do sada, bio je isključivi glavni junak ključne srpske političke priče, one koja govori o presudnom uticaju na budućnost podeljene zemlje.

Već sutradan, u ponedeljak, jednako važan predmet analize postao je premijer Vojislav Koštunica. I to ne zato što je proglašen najvećim gubitnikom izbora (na kojima nije učestvovao). Ni zato što mu je u nedelju poručeno čak i da bi trebalo da podnese ostavku (Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova Jugoslavije). Ni zato što je lider Demokratske stranke Srbije tokom predizborne kampanje povukao mnogo poteza kojim je naudio svom koalicionom partneru, predsedničkom kandidatu Tadiću. Ni zato što je, izjavom datom nekoliko sati pre početka izborne ćutnje, da "nije razmišljao o tome" da li će ići da glasa, obesmislio demokratsku proceduru i u principu i u konkretnom slučaju. Ni zato što se, uprkos pravilima lepog ponašanja, ni dva dana nakon izbora nije udostojio čak ni da tom partneru čestita pobedu.

Pobeda i pouke 2
…i T. Nikolić

Pažnja je na Koštunicu usmerena zato što se, uprkos prvim postizbornim tvrdnjama zvaničnika njegovog DSS-a i Tadićevog DS-a da će vlada ostati stabilna, već u ponedeljak pokazalo da sudbina vlade možda i ponajviše zavisi od ponašanja "gubitnika izbora". I više od toga: od istog tog "gubitnika izbora", pokazalo se u ponedeljak, moglo bi da zavisi i ostvarenje zaključka koji su i mnogi domaći analitičari, ali i svetski političari i mediji doneli nakon objavljivanja izbornih rezultata – da se Srbija, poverivši većinu glasova Tadiću, definitivno odlučila za evropski kurs. A ako su tako krupne odluke u rukama jednog čoveka, da li se zaista može govoriti o njegovom političkom kraju?

CIFRE I ZNAČENJA: Šta je, zapravo, onaj gotovo rekordan broj građana koji je u nedelju izašao na izbore imao da poruči političarima? I koliko njihov stav, zapravo, utiče na politiku koja se u ime građana vodi?

Prvo podaci: u utorak, kada je nastajao ovaj broj "Vremena", postojali su još uvek samo preliminarni podaci Republičke izborne komisije (konačni bi trebalo da budu objavljeni u četvrtak). A prema tim podacima, saopštenim na osnovu obrađenih 98,80 odsto biračkog tela, na izborima je u nedelju učestvovalo čak 67,24 odsto građana. Referendumska atmosfera i širenje utiska na drugi krug izbora da je reč o presudnim izborima, kakvi su bili oni 2000, izvukli su oko šest odsto građana više nego u prvom krugu. Tadiću je pobedu donela odluka 50,57 odsto, tj. 2.257.105 birača. Tomislavu Nikoliću, kandidatu Srpske radikalne stranke, poverenje je poklonio takođe ogroman broj birača – 47,71 odsto, tj. 2.129.403 punoletna građanina Srbije.

Zatim poređenje: Tadić je osvojio oko 800.000 glasova više nego u prvom izbornom krugu, dok je Nikolić napredovao za nešto više od 500.000 glasova. Tadić je osvojio čak oko 1,3 miliona glasova više nego njegov DS na parlamentarnim izborima 21. januara 2007, a Nikolić skoro 980.000 glasova više nego njegova stranka u januaru prošle godine. Obojica su osvojili rekordan broj glasova koji je političkim opcijama koje zastupaju ikada pripao na izborima.

Odakle su došli svi ti glasovi? Ni Tadić ni Nikolić nisu imali otvorenu podrške nijednog od većih političkih aktera u zemlji. Tadića su podržali manji koalicioni partneri – G17 plus Mlađana Dinkića, potom Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, stranke nacionalnih manjina, neke marginalne partije i dosta uglednih pojedinaca (umetnici, sportisti i druge javne ličnosti). Podrška je, međutim, izostala od onih od kojih se najviše očekivala – od narodnjačke koalicije Vojislava Koštunice i Velimira Ilića, ali i od Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića. Još gore: ne samo da je, uoči same izborne ćutnje, tvrdnjom da je još neodlučan da li će izaći na izbore Koštunica svojim poštovaocima poslao poruku da ga uopšte ne zanima da li će njegov partner osvojiti funkciju predviđenu legendarnim "šestim principom" o podeli vlasti, već je, prema tvrdnjama nekih funkcionera DS-a, iz centrale DSS-a uoči glasanja odaslat SMS članstvu da ne učestvuje u drugom izbornom krugu (tvrdio je to, između ostalih, Goran Tašković, predsednik opštinskog odbora DS-a u Bujanovcu, rekavši da je takva poruka stigla odbornicima iz redova DSS-a). U nedelju kasno po podne, Koštunica je ponudio "alibi" za takve optužbe i pojavio se na izbornom mestu, doduše suprotno običaju prema kome političari i državni funkcioneri glasaju u ranim prepodnevnim časovima, kako bi "dali primer" građanima i pozvali ih da iskoriste svoje demokratsko pravo (što je učinio i lider LDP-a, posredno poručivši pristalicama da ima razloga da glasaju za jedinog od dvojice kandidata koga taj korpus birača može da podrži).

GEOGRAFIJA: Ni Nikolić nije dobio predizbornu podršku tamo gde se to najviše očekivalo – od nekadašnjih partnera iz Socijalističke partije Srbije. I njega su podržali samo marginalni politički faktori (poput Obrena Joksimovića, nekadašnjeg ministra iz redova DSS-a).

Ipak, pokazalo se da su obojica uspeli da biračima sasvim direktno pošalju poruke koje su naišle na razumevanje. Prema uverenju analitičara, naime, i za Tadića i za Nikolića glasali su i dosadašnji birači velikih stranaka od čijih lidera nije stigla predizborna podrška. Prema proceni Đorđa Vukovića iz Cesida, Tadić je dobio oko 300.000 glasova od pristalica Čedomira Jovanovića i mađarskih stranaka, oko 200.000 od birača koji su se u prvom krugu opredelili za Velimira Ilića, i oko 250.000 glasova onih građana koji nisu učestvovali u prvom izbornom krugu. Vuković je procenio i da je za Nikolića u drugom krugu glasalo oko 100.000 birača koji su dve nedelje ranije glasali za Ilića, oko 200.000 onih koji su prošli put podržali socijalistu Milutina Mrkonjića i još toliko neopredeljenih u prvom krugu.

Kada su glasovi prebrojani, pokazalo se i da je, regionalno posmatrano, Tadić "dobio" Vojvodinu i Beograd (u prvom krugu u prednosti u prestonici bio je kandidat radikala sa osvojenih 40,28 naspram 39,29 odsto Tadićevih glasova). Nikolić je, s druge strane, "dobio" centralnu Srbiju i Kosovo. Osim Beograda, pojednostavljeno rečeno, "Tadićevi" gradovi u nedelju su bili i Novi Sad, ali i Ilićev Čačak, komšijski Gornji Milanovac, Užice, Negotin, Dimitrovgrad… Najveći procenat glasova Tadić je dobio u Senti, Kanjiži, Tutinu (preko 90 odsto), Novom Pazaru (81,23), Sjenici (78,76 odsto)…

Za Nikolića su većinski glasali građani Kragujevca, Niša, Jagodine, Smedereva, Bačke Palanke, Malog Zvornika, Šapca, Aleksinca… Najveće procente Nikolić je osvojio u kosovskim opštinama (uglavnom preko 70 odsto).

Iako je Tadićev štab nastojao da uoči drugog kruga put u Evropu nametne kao ključnu temu opredeljivanja, analitičari su se složili da se za njegove birače možda i može reći da su izbore shvatili kao referendum o Evropi, ali da to nikako ne važi za Nikolićeve birače. Njih većina analitičara vidi kao "tranzicione gubitnike" koji traže izlaz iz katastrofalne ekonomske situacije, a ne spremaju se za rat za veliku Srbiju – o kojoj ni sam predsednički kandidat SRS-a, nakon što je skinuo bedž sa likom stranačkog lidera Vojislava Šešelja, nije govorio.

S obzirom na to da je i opredeljivanje "za Evropu" u osnovi motivisano željom za boljim životom, nameće se zaključak da su na izborima u nedelju zapravo skoro svi građani, poređani u dve kolone, političarima poručili istu stvar: da je za njih ključna tema ekonomski oporavak. Pokazalo se, samo, da nešto više građana veruje da je pravi lek za ekonomske probleme Srbije i njihove lično, nastavak evropskih integracija – što je teren na kome Tadić ima ubedljivije argumente. Ali nimalo zanemarljiv – naprotiv – nije bio ni broj građana kojima je nadu u bolju budućnost dala radikalska priča o obračunu sa korupcijom i stvaranju jednakih šansi za sve.

EVROPA: Da li će politički vrh Srbije u budućnost krenuti proveropskim putem koji je većina birača u nedelju markirala kao put u bolji život, ili će međustranačko (pre)kombinovanje, trgovine i ucene koje su u utorak bile počele da poprimaju tragikomične razmere dovesti do nekog drugog rešenja, moglo bi se već znati (ili nešto pouzdanije zaključiti) već u četvrtak, kada ovaj broj "Vremena" bude pred čitaocima.

U utorak, kada se list priprema, jasno je bilo samo da će građanima novo pitanje koje se odnosi na način upravljanja, doduše na nešto nižem, lokalnom i pokrajinskom nivou, biti postavljeno 11. maja. Moglo se zaključiti i da na taj ispit pred biračima Tadićev DS i Nikolićev SRS ulaze sa nešto boljom početnom pozicijom od one koju su imali pre predsedničkih izbora. I suprotno – pozicija narodnjaka i njihove vedete Vojislava Koštunice delovala je lošije nego pre njihovog teško objašnjivog nastupa u izbornoj kampanji (pri čemu ni sama koalicija Koštunica–Ilić više nije izgledala previše stabilno). A prognoza o nepomirljivom rascepu u aktuelnom kabinetu, o pravljenju manjinske Koštuničine vlade koju bi na određeni rok podržali radikali i o potonjim prevremenim parlamentarnim izborima, iz sata u sat delovala je sve uverljivije.

S druge strane, hladne analitičarske glave upozoravale su da bi, uprkos rastu popularnosti demokrata i radikala i daljem padu rejtinga narodnjaka, ishod potencijalnih prevremenih parlamentarnih izbora mogao biti suštinski isti – nijedna od te dve stranke verovatno ne bi mogla da formira vladu bez Vojislava Koštunice, kome koalicioni (trgovački) potencijal ne opada u srazmeri sa opadanjem poštovanja koje uživa u biračkom telu. Iste te hladne glave podsećale su i da se koalicioni lepak (zajednički interes) do sada u nekoliko slučajeva pokazao kao dovoljno jak da održi vladu uprkos snažnim koncepcijskim razlikama.

A ako suštinski odnos snaga do koga bi mogli dovesti novi izbori i dalje deluje nepromenjeno (sa izuzetkom promene odnosa snaga na relaciji DS–DSS), nešto se u nedelju ipak jeste promenilo: nakon džentlmenskog nastupa Tomislava Nikolića u izbornoj noći, njegove čestitke pobedniku i poziva pristalicama da se mirno raziđu, i nakon potonje Tadićeve "kontračestitke" i izražene spremnosti za ozbiljan politički razgovor sa čelnikom radikala, Srbija je ozbiljno počela da liči na normalnu demokratsku zemlju, u kojoj je moguć i sportski politički obračun.

Pobeda i pouke 3

DIJASPORA: Tadić – 5.411, 67,02%; Nikolić – 3.998, 42,13%

ZATVORI: Tadić – 1.129, 21,29%; Nikolić – 4.060, 76,55%

Iz istog broja

Pokrenuta istraga o logoru Morinj

Lica u vlasništvu JNA

Slobodan Kostić

Šabac – "Glas Podrinja" posle privatizacije

Vlasnici tuđeg posla

Dragan Todorović

Vreme uspeha

Biznis

Dragan Todorović

Intervju – prof. dr Vesna Nikolić-Ristanović, kriminolog i viktimolog

Zatvoreni krug nasilja

Jelena Grujić

Evropa, Srbija, Kosovo

Kriza

Milan Milošević

Fudbal i kriminal

Transfer u CZ

Slobodan Georgijev

700 godina od rođenja cara Dušana

Nekad beše carevina

Zorica Janković, istoričar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

Na licu mesta - Nuklearna elektrana Krško

Zgodno mesto za poluraspad

Slobodan Bubnjević

Intervju – Goran Ćirić, generalni direktor PTT Saobraćaja "Srbija"

Prozor u drugi svet

Marija Vidić

Fudbal i kriminal - afera Bata Kankan

Hotelijer sa biografijom

D. Boarov

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu