Poljoprivreda – Suša 2017.

Plodovi spržene zemlje 2

foto: tanjug

Plodovi spržene zemlje

Kukuruzna polja se žute i suvo šušte kao da je kraj oktobra, naročito ona gustog sklopa, na nekima se ponešto i zeleni, na nekima je đene-đene, a ima ih i sasvim lepih, onih neposredno uz reku ili kanal, ili sa nekim zalivnim sistemom. Suncokret sa cvetovima koji na dlan mogu da stanu već dve nedelje gleda u zemlju, u čaurama soje trči-trči pa zrno, voćnjake i povrtnjake, naročito posle ove poslednje tuče, tužno je i zamisliti, kamoli pogledati

Piše: Zoran Majdin

Dvomesečna suša praćena tropskim temperaturama prepolovila je ovogodišnji rod kukuruza i soje, suncokreta će da bude 40 odsto manje nego prosečnih godina, šećerne repe za trećinu manje. Voćke su prvo stradale od prolećnog mraza, potom od onog vlažnog aprilskog snega što je izlomio lastare, pa grad u dva navrata, pa suša, a ako je šta preteklo obrao je ovaj poslednji grad. Ništa bolje nije ni sa povrćem koje se uzgaja na otvorenom: mraz, pa sneg, pa grad, pa suša, pa opet grad. Srećom, ozimi usevi – pšenica, ječam, uljana repica su se provukli, tako da to delimično vadi bilans, ali da ne valja – ne valja: ako bude samo milijarda evra štete, dobro je.

ZVANIČNO, NIJE STRAŠNO: Po ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, ova suša nije tako strašna kako izgleda, kao što je bila ona iz 2012. koja je, za razliku od ove, bila ekstremna, te ne treba da brinemo jer će "ipak biti dovoljno kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda za srpsko tržište", toliko da će i za izvoz da pretekne. Ministarstvo na čijem je čelu, kaže, svakodnevno prati situaciju na terenu, do kraja avgusta će proceniti koliku štetu je nanela suša i na vreme će izaći sa merama kako bi bili zaštićeni poljoprivredni proizvođači.

Dakle, ne treba da brinemo, nećemo pomreti gladni, ne treba ni poljoprivrednici da se brinu jer će ih njihova država zaštititi. Poljoprivrednici insistiraju bar na proglašenju elementarne nepogode, a Nedimović ponavlja da Ministarstvo već radi na proceni štete, kao i da se u medijima uglavnom iznose procene sa kojima ne bi licitirao dok se to precizno ne utvrdi.

Ministar Nedimović je svakako obavešteniji od novinara, ali njegova tvrdnja da je ekstremna suša bila samo na području srednjeg Banata, kao i u atarima Žablja, Titela, Srbobrana i Bečeja ozbiljno se kosi sa onim šta je ovaj novinar svojim očima video u Sremu, Stigu, Negotinskoj krajini, Niškoj kotlini, Beogradskom ataru. Kukuruzna polja se žute i suvo šušte kao da je kraj oktobra, naročito ona gustog sklopa, na nekima se ponešto i zeleni, na nekima je đene-đene, a ima ih i sasvim lepih, onih neposredno uz reku ili kanal ili sa nekim zalivnim sistemom; zajednički imenitelj za skoro sva polja su mali i krezubi klipovi sa raspuklim komušinama, što je pri ovim temperaturama i vlažnosti vazduha idealno za razvijanja gljive Aspergillus flavus, poznate po aflatoksinu; suncokret već dve nedelje gleda u zemlju, a cvetovi su da u dlan mogu da stanu, u čaurama soje trči-trči pa zrno; voćnjake i povrtnjake, naročito posle ove poslednje tuče, tužno je i zamisliti, kamoli pogledati. Baš ne valja.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević potvrđuje da Ministarstvo prati situaciju i da priprema odgovarajuće mere s kojima će izaći pred Vladu. "Ne mogu da kažem ovog časa da li će biti proglašena elementarna nepogoda, ali svakako, s obzirom na to da je suša zahvatila čitavu zemlju, pogotovo istočni i jugoistočni deo, Ministarstvo će pred Vladu izaći s odgovarajućim preporukama", rekao je Stanojević Tanjugu.

I sad, budi pametan: jedno ministarstvo, dve različite (pr)ocene: ministar kaže da su najviše pogođeni srednji Banat i nekoliko opština južne Bačke, državni sekretar govori o istočnoj i jugoistočnoj Srbiji. Ovoga puta istina nije negde između, nego je u zbiru: suša je pogodila celu Srbiju.

Mala opaska: iako ozbiljnih razmera i sa izvesno ozbiljnim posledicama, ispade da za ovdašnje medije suša i nije tema. Za dnevne novine, naročito za "one" dnevne novine, suša kao da se nije ni dogodila, tu i tamo se pomene u nekim televizijskim vestima, ali više kao uteha: jeste ponegde rod omanuo, jeste da ga ponegde i nema, ali ucelo gledano – stanje zamalo pa redovno.

ISTA META, ISTO ODSTOJANJE: Prosta hronološka evidencija pokazuje da su dve od pet godina sušne, od kojih je jedna obavezno katastrofalno sušna, poput ove 2017; dve su sa viškom vode od kojih je jedna obavezno poplavna, nije nužno i katastrofalno poplavna poput one iz 2014, a tek jedna je berićetna, poput prošle, 2016. godine, ako je bude. I to je tako: to što je ova godina sušna, a neka sledeća će da bude plavna, nije ništa neobično, već je ustaljeni klimatski ritam koji će u budućnosti sigurno da promeni format, ali ne nabolje – ona berićetna lako može da izostane. Sa gradom ima još manje neizvesnosti, udara svake godine i to po više puta.

Svih ovih godina "Vreme" je redovno izveštavalo o tim događajima/pojavama – o suši i poplavama kao sporadičnim i gradu kao redovnoj pojavi. Svi ti raniji tekstovi bi mogli prosto da se preštampaju, ne bi izgubili na aktuelnosti jer sve je isto kao što je i onda bilo, samo je godina druga. Tako, za sušu/poplavu smo nespremni jer je zapuštena kanalska mreža, poljoprivrednici se ustežu da ulože novac u zalivne sisteme, ne primenjuju odgovarajuće agrotehničke mere, a sproću grada stalno nedostaje raketa.

Za onu sušu uz 2012. godine, kao i poplavu 2014, odnosno za katastrofalne posledice koje su izazvale, lako je bilo da se optuži prethodni lopovski režim koga je baš briga bilo za najvažniju srpsku privrednu granu – poljoprivredu, i umesto da su ulagali narodni novac u kanale za navodnjavanje/odvodnjavanje, zalivne sisteme i bujične brane, oni su ga trpali u svoje i džepove omiljenih tajkuna. Za razliku od njih, žutih lopova, ovi koji su tad uzjahali ima da pokažu kako to radi odgovorna vlast.

I pokazali su – ništa. Pet godina od poslednje suše kanalska mreža jedva da je pipnuta, a tri godine otkako je ciklon Tamara potopio Balkan, obnovljene su samo već postojeće bujične brane, izgrađen jedan nasip u Lučanima i na višu kotu se podiže kruna nasipa na desnoj obali Save uzvodno od Šapca, celih 15 kilometara.

POĐISTANI: Prema planu revitalizacije kanalske mreže, sačinjenom za vreme (kratkog) mandata Dušana Petrovića na mestu ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za navodnjavanje (čak) 1.100.000 hektara, potrebno bi bilo (tek) stotinak, neka bude i čitavih 200 miliona evra. Naime, Srbija raspolaže kanalskom mrežom od 2200 kilometara, što operativnih, što zapuštenih kanala. Ako bi se navodnjavalo svega po 250 metara levo i desno od kanala, ukupan skor bi bio tih 1.100.000 navodnjavanih hektara kojima suša ne bi smetala, obaška što bi i inače prinosi bili znatno veći, recimo da bi se, bez obzira na to da li je i kolika suša, skidalo 10 umesto dosadašnjih 6 do 7 tona suvog zrna kukuruza, ne računajući ovakve godine. Ergo, ukupan prinos bi sa prošlogodišnjih rekordnih 7 miliona tona porastao na uobičajenih 10 pa i više miliona tona.

Međutim, ceo projekat je storniran, a da čestito nije ni započet, čim se vlast promenila. Istina, ove godine su bageri zagazili u kanale pored velikih poseda što bi, prema izjavi ministra Nedimovića od pre nekoliko meseci, do kraja ove godine obezbedilo navodnjavanje 30.000 hektara oranica. Nije nešto, ali nije ni ništa.

ŠTA DALJE: "Ako bismo za (sledećih) pet godina uspeli da izgradimo sistem za navodnjavanje za 300.000 do 500.000 hektara, to bi bio veliki iskorak, jer se sada zalivaju usevi na samo 100.000 hektara od oko dva miliona hektara ratarskih površina", kaže agroekonomista Milan Prostran.

Da bi se navodnjavalo svih 2 miliona hektara oranica, bilo bi potrebno čak 2,5 do 3 milijarde evra, jer to podrazumeva izgradnju još oho-ho kilometara kanala, i na to, prosto, ne treba da se računa.

"Tog novca nema", objašnjava, "a i da ga ima, treba imati u vidu da se navodnjavanjem ispira zemljište i narušava njegova struktura, pa se mora đubriti stajskim đubrivom od goveda, a stočni fond je sa dva miliona smanjen na 800.000 komada, što nije dovoljno za proizvodnju đubriva."

Zbog očiglednih promena klime i štete koju nanosi suša, trebalo bi, kaže, organizovati stručnu raspravu kako bi se pronašla najbolja rešenja. "Zalažem se da se u jesen poseju sve kulture koje mogu da izdrže zimske uslove, pšenica, ječam, raž i uljana repica, a da prolećna setva počne sredinom marta i da se seju rani hibridi kukuruza, iako neki kasni daju veće prinose", obrazlaže Prostran i dodaje da bi usevi bili otporniji na sušu ako bi poljoprivredni proizvođači primenjivali punu agrotehniku – duboko oranje, đubrenje i primeren sklop.

"Ministarstvo će narednih godina suštinski rešavati te probleme, pre svega davanjem povoljnih subvencija i kredita za nabavku sistema za navodnjavanje, kao i drugim merama", najavljuje državni sekretar Velimir Stanojević. "Sada možemo lečiti samo posledice, a u budućnosti moramo biti bolje spremni za ovakve situacije." Isto to, možda drugim rečima, izjavio je 2012. godine u ovo doba tadašnji (novi) ministar poljoprivrede, sad samo privrede, Goran Knežević.

Ponavljačka priča

U Institutu za kukuruz "Zemun Polje" kažu da su preduslovi uspešnog ratarenja jesenje oranje i đubrenje, prolećna priprema za setvu i opet đubrenje, setva i zaštita od bolesti i korova. Svaki od ovih koraka je važan, a najvažnija je setva: da bude na vreme, da se poseje adekvatno seme u adekvatnom "sklopu" – broju biljaka po jedinici površine. Greška načinjena u setvi, naglašavaju, ni na koji način kasnije ne može da se ispravi. Po njima, baš to je uzrok ovogodišnjih katastrofalnih rezultata: loš izbor semena i (pre)gust sklop.

Domaći proizvođači semena objašnjavaju da u skladu sa očekivanim klimatskim promenama duže od decenije razvijaju hibride sa izraženijom tolerancijom prema suši. Po njima, onaj ko je primenio sve agrotehničke mere, ko je poorao i posejao na vreme, ne u (pre)gustom sklopu, pritom odabrao odgovarajuće seme i pođubrio koliko treba, uprkos ekstremnoj suši, može da očekuje pristojan rod, odnosno prihvatljiv podbačaj, za razliku od onih koji su posejali uvozno seme i to u sklopu od preko 70.000 stabljika po hektaru, kako na deklaracijama tih proizvođača i piše. A to je, u stvari, primenjivo na navodnjavanim površinama, dok na onima koje se sa neba navodnjavaju – nije. Nije logično, vele, da se "negde tamo" proizvede seme prilagođeno ovdašnjim mikro i makro klimatskim uslovima i ovdašnjem zemljištu, te da oni bolje znaju u kakvom sklopu setva treba da se obavi.

("Vreme" br. 1126, 2. avgust 2012)

Iz istog broja

Intervju – Čedomir Antić, otac

Bezosećajnost i laž Er Srbije

Radoslav Ćebić

Ikea u Srbiji

Simbol normalnosti ili ropstva

Slobodan Georgijev

Privatizacija

Imovina vojna, posao privatni

Dina Đorđević

Uz broj 1389 – Kosovo

Unutrašnji monolog

Dejan Anastasijević

Predsednik Republike, tekstopisac

Čitate li Vučića?

Zora Drčelić

Poslovanje u Srbiji – Er Srbija i Etihad

Zajmovi, štednja, i ko je tu lud

Radmilo Marković

Portret savremenika – Maks Veber

Mustra za Srbina budućnosti

Jovana Gligorijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu