Intervju - Prof. dr Zoran Stevanović, geolog

21. 9. 2005. / 19.30

Plava revolucija

Konferencija "Karst 2005"

Plava revolucija 1

Konferencija "Karst 2005" pripremana je dve godine. Profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, dr Zoran Stevanović, kao član organizacionog odbora objašnjava za "Vreme" kako je konferencija bila promovisana među stručnjacima iz više naučnih oblasti koje se bave proučavanjem karsta i njegovih fenomena. Tokom prethodne decenije dva puta su bili planirani slični skupovi, ali su odloženi zbog političke situacije u zemlji. Posle tih odlaganja, skupština Internacionalne asocijacije hidrogeologa (IAH) na kongresima održanim 2003. u Mar del Plati u Argentini i Zakatekasu u Meksiku donela je odluku da se u Srbiji i Crnoj Gori organizuje velika međunarodna konferancija o hidrogeologiji karsta. U organizaciji, pored IAH-a, učestvovao je UNESCO, ali i mnoge domaće akademske ustanove i privrednici.

"Karst 2005″bio je podeljen na pet osnovnih tema, a održano je i šest stručnih terenskih seminara u Kotoru. Na konferenciji su predstavljena 132 naučna rada, sa 305 autora koji se bave karstom. "Ovakve konferencije imaju poseban značaj u geologiji", kaže Stevanović. "Na stručnim terenskim seminarima raspravljalo se na licu mesta o konkretnim problemima i načinima na koje se oni mogu rešiti. Geologija je nauka koja dobija pun smisao tek prilikom terenskih istraživanja i neposrednog proučavanja pojava."

"VREME": "Karst 2005" održan je u dva grada. Zašto je pored Beograda, izabran i Kotor?

ZORAN STEVANOVIĆ: Bokokotorski zaliv i njegovo zaleđe veoma su poznati po obilju karstnih pojava i specifičnosti. Jedan od fenomena koji su gosti iz inostranstva mogli da vide na terenskim seminarima bilo je "kameno more". Na relativno malom prostoru od svega nekoliko kvadratnih kilometara nalazi se preko stotinu dubokih jama i vrtača koje to mesto čine jedinstvenim na svetu. Pored toga, Boka Kotorska je prostor sa najvećim padavinama i najintenzivnijim vodnim bilansom u Evropi. Bokokotorski izvori su izuzetan fenomen zbog velikih razlika u izdašnosti – od potpunog presušivanja do ogromnih količina vode koje se javljaju na nivou mora (150 kubnih metara vode u sekundi). No, zaslanjivanje voda ovih izvora i presušivanje onemogućavaju korišćenje u periodima kada je voda najneophodnija.

Na koferenciji nisu prisustvovali samo hidrogeolozi, već i biolozi i ekolozi. Šta je multidisciplinarno u istraživanjima krečnjaka?

Može se reći da su sve oblasti u svetu sa značajnim prisustvom karsta bile zastupljene na ovoj konferenciji. Karst predstavlja raznovrsnost oblika, pojava i procesa. To je geodiverzitet koji uslovljava i raznovrsnost oblika, pojava i procesa u živom svetu. Zbog svoje osetljivosti, zbog specifičnog živog sveta nastanjenog na karstu, ali i zbog sve veće ugroženosti, neophodna je multidisciplinarna saradnja geologa sa biolozima i ekolozima.

Koliko su krečnjački predeli ekološki ugroženi?

Treba imati u vidu da su karstni tereni izuzetno podložni zagađenju, pa stoga posebnu pažnju posvećujemo upravo njihovoj zaštiti. Brojni su primeri ugroženosti karstnih terena kao posledice uticaja čoveka. Vodni resursi karsta koriste se u različite svrhe kao hidroenergetski potencijal, pa nam naročito nedostaju ekološki pouzdane deponije i primenjene mere zaštite izvorišta vodosnabdevanja. U nekim slučajevima, zagađivači u roku kraćem od jednog dana dospevaju u karstnu izdan i kontaminiraju je. Racionalna upotreba ovih resursa moguća je bliskom saradnjom svih stručnjaka i jedinstveno razrađenom strategijom njihovog korišćenja.

Da li postoji nacionalna strategija upravljanja karstom?

Nažalost, ne možemo se pohvaliti da je ovo nacionalno bogatsvo tretirano na pravi način. Ne postoji jasna strategija upravljanja. Nauka ima prave odgovore, ali se ne konsultuje dovoljno. Problem je delom u preklapanju nadležnosti ministarstava koja se bave "gazdovanjem" vodnim resursima. Još nema dovoljno definisanih propisa o njihovoj zaštiti i dozvola za korišćenje. Ovakvim konferencijama pokušavamo da, između ostalog, skrenemo pažnju javnosti da važne odluke o upravljanju resursima ne bi trebalo donositi bez saradnje sa stručnjacima i naučnicima koji se bave ovom problematikom. Mi činimo sve što je u našoj mogućnosti da stavimo do znanja da je racionalno upravljanje resursima jedini put u budućnost. Kriza snabdevanja vodom u svetu alarmirala je UN da pokrenu "plavu revoluciju" kojom bi se očuvali postojeći i obezbedili dopunski vodni resursi.

Konferencija je bila posvećena radu Jovana Cvijića, jednog od pionira moderne geologije. Koliko je danas, vek posle Cvijića, naša geologija razvijena i priznata u svetu?

Geološke granice ne poklapaju se sa državnim, pa samim tim geologija ne može ostati unutar granica jedne države. Za podzemne i površinske vode, administrativne granice su vrlo relativne i komplikuju upravljanje resursima. Geolozi iz Srbije i Crne Gore vrše istraživanja na području mnogih zemalja. Pošto su veoma priznati u svetu, često su angažovani na projektima velikih svetskih kompanija ili institucija. Bilo bi korisno i da iskustva inostranih eksperata pomognu u rešavanju problema na teritoriji naše zemlje.

Iz istog broja

Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (1) - trgovina ljudima

Novo ime starog posla

Slobodan Georgijev

Nacionalno bogatstvo - zemlja karsta

Vodni Irak u Evropi

Slobodan Bubnjević

Iz ličnog ugla

Ko je pobrkao lončiće – Svetska banka ili MMF?

Dr Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Intervju - Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge Telekom Srbija A.D

Srbija ima jeftin internet

Zoran Stanojević, BBC

Portret savremenika - Milan Beko

Čovek iz senke

Vera Didanović

Javni servis i nezavisne produkcije

Prozor kreativnog takmičenja

Maja Divac

Stambeni krediti, prst na čelo

Igra valuta i kamata

Miša Brkić

Svi brojevi na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu