Antikorupciono telo Saveta Evrope o Srbiji

Paralelna stvarnost u očima stranaca 2

KORUPCIJA – ŠTA LI JE TO: A. Brnabić

foto: tanja valič / tanjug

Paralelna stvarnost u očima stranaca

O tome kako je Ministarstvo pravde pokušalo da "prošvercuje" lažnu vest o napretku Srbije po GRECO preporukama, šta u tim preporukama piše i kako je od trenutka usvajanja GRECO izveštaja u oktobru 2017. država krupnim koracima išla u pogrešnom smeru, pa su i izveštaj i preporuke postali prilično izlišni

"Pa zar vi više verujete svojim očima nego onome što vam mi kažemo?", suštinski je glasila vest sa sajta Ministarstva pravde od 15. marta, upućena građanima Srbije, o tome kako i koliko su vlasti Srbije ispunile preporuke Grupe zemalja protiv korupcije (Group of States against Corruption – GRECO, telo Saveta Evrope).

Formalno, vest je glasila ovako:

"Srbija ubrzano radi na ispunjavanju preporuka tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije – greko, od kojih su gotovo sve u većem delu već ispunjene, što je i navedeno u izveštaju tog tela."

Ispod ove rečenice, Ministarstvo je ostavilo link ka saopštenju GRECO, u kome već u naslovu piše potpuno suprotno. "Srbija nije primenila nijednu preporuku za prevenciju korupcije među članovima Skupštine, sudijama i tužiocima", piše u naslovu, a u prvoj rečenici stoji da Srbija nije primenila na zadovoljavajući način nijednu od 13 preporuka koje je ovo antikorupcijsko telo Saveta Evrope uputilo Srbiji u julu 2015.

Tako je i Ministarstvo pravde dalo svoj doprinos kreiranju paralelne realnosti, koju predsednik, vlada i vladajuća većina u parlamentu marljivo stvaraju već godinama. No, Ministarstvo je otišlo i korak dalje, pa je – da li zbog nemara, nezainteresovanosti ili u cilju "potpunog informisanja javnosti" – zainteresovanim građanima ostavilo i link koji, za promenu, vodi do tačnih podataka, odnosno originalnog Izveštaja o četvrtom krugu evaluacije (Fourth Round Evaluation Report).

Ministarka Nela Kuburović je dan kasnije, 16. marta, nastavila kampanju "nije kako jeste, nego kako vam mi kažemo da jeste", pa je izjavila da između izveštaja GRECO i saopštenja GRECO "nema podudaranja":

"Ja ne bih cenila saopštenje, mislim da rezultate treba da cenite na osnovu izveštaja. Pročitajte izveštaj, pa ćete videti da nigde nije rečeno da nije nijedna preporuka ispunjena, već delimično. To je izveštaj iz 2015, ostavljen je rok do kraja ove godine da se evaluira i ponovo ispune sve preporuke koje su bile date u tom periodu", rekla je Kuburović.

Tek iz ove izjave izviru dalje neistine: pred kraj izveštaja, koji je preveden i eno ga na sajtu Ministarstva, na ćirilici, doslovce piše da "Srbija nije zadovoljavajuće sprovela ili nije na zadovoljavajući način postupila po bilo kojoj od trinaest preporuka". Dalje, izveštaj nije iz 2015. nego su to preporuke (a izveštaj je usvojen u oktobru 2017), a rok da Srbija pošalje izveštaj o napretku u primeni preporuka nije "do kraja ove godine", nego "što je pre moguće, a najkasnije do 31. oktobra 2018".

U kratkoj pisanoj izjavi za "Vreme" iz Ministarstva pravde samo su rekli da "ministarstvo ukazuje na navode iz izveštaja GRECO, a ne na njegovo saopštenje". Gde to u izveštaju GRECO piše da Srbija "ubrzano radi na ispunjavanju preporuka", a tek gde piše da su "gotovo sve u većem delu već ispunjene", nije objašnjeno.

KOME JOŠ TREBA NEZAVISNO PRAVOSUĐE: U pisanoj izjavi za "Vreme", predsednik GRECO Marin Mrčela napominje da zvaničnici Srbije redovno učestvuju u GRECO sastancima, da su imena članova srpske delegacije dostupna na sajtu GRECO, i da je srpska delegacija u potpunosti učestvovala kada je GRECO usvojio pomenuti izveštaj:

"Ne komentarišemo izjave državnih zvaničnika, ali GRECO izveštaj o Srbiji govori za sebe: ‘GRECO zaključuje da Srbija nije zadovoljavajuće sprovela ili nije na zadovoljavajući način postupila po bilo kojoj od trinaest preporuka koje su sadržane u Izveštaju o četvrtom krugu evaluacije. Sedam preporuka je delimično sprovedeno, a šest nije sprovedeno.’ Nemamo više šta da dodamo", izjavio je Mrčela za "Vreme".

Četvrti krug evaluacije GRECO bavi se sprečavanjem korupcije u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce. U informacijama koje je država Srbija poslala GRECO-u u aprilu 2017. ističe se da "određeni delovi preporuka GRECO zahtevaju izmene Ustava iz 2006. godine", da je prema Nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa za period 2013–2018, "ustavna reforma planirana za četvrti kvartal 2017. godine", te da će Srbija "moći da ispuni neke delove preporuka GRECO tek nakon izvršenja ovih ustavnih izmena".

Zbog ovoga je na veći broj pitanja i tema iz oblasti pravosuđa – o promeni sastava Visokog saveta sudstva (VSS), o reformi procedura za zapošljavanje i unapređivanje sudija i predsednika sudova, o promeni sastava i načina izbora članova Državnog veća tužilaca (DVT), reformi procedure za zapošljavanje i unapređivanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, i isključivanje uloge Narodne skupštine iz svih ovih procesa – državna delegacija uglavnom odgovarala da je u toku ustavna reforma koja je neophodna za sprovođenje ovih mera, te da zbog toga "nije moglo doći ni do kakvog napretka u sprovođenju za vreme izveštajnog perioda".

Međutim, ako pogledamo na šta se napravila ta ustavna reforma u oblasti pravosuđa, onda možemo konstatovati da sa živim nestrpljenjem čekamo taj "najkasnije 31. oktobar 2018." i nove odgovore koje će srpska država poslati GRECO-u.

Podsetimo, Ministarstvo pravde je krajem januara objavilo Nacrt izmena Ustava u delu o pravosuđu, a stručna javnost je oštro kritikovala ova rešenja i zatražila da se Nacrt povuče i napravi novi.

Vrhovni kasacioni sud je u prvoj polovini februara saopštio da ova rešenja "značajno umanjuju postojeći nivo garancija nezavisnosti sudova i sudija na štetu zaštite prava građana Republike Srbije i njihovog prava na nezavisan i nepristrasan sud", čime se "ozbiljno dovodi u pitanje vladavina prava i načelo podele vlasti".

Potom je 14. februara Visoki savet sudstva ocenio da predloženim rešenjem Ministarstvo pravde "manifestuje nameru da umanji postojeći nivo garancija nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaštava", te da bi njime "mogao biti doveden u pitanje i ustavni princip podele vlasti".

Pet dana kasnije, Državno veće tužilaca je saopštilo da predloženi amandmani "smanjuju dostignuti nivo samostalnosti javnog tužilaštva" i zatražilo da se postojeći radni tekst amandmana povuče iz javne rasprave.

U međuvremenu je više tužilačkih i sudijskih udruženja napustilo javnu raspravu o Nacrtu izmena Ustava o pravosuđu zbog načina na koji se ponašao pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, a više puta se argument državnih službenika u suštini svodio na to da pravosuđe baš i ne bi trebalo da bude nezavisno, jer onda neće biti odgovorno. Pamti se, na primer, izjava specijalnog savetnika ministarke pravde Zorana Balinovca iz oktobra prošle godine da je nezavisnost sudstva "fetišizirana" i da je "ideološki mit".

SVE PO POSLOVNIKU: No, odgovori državnih zvaničnika na preporuke u vezi sa parlamentom doneli su još više zabave. Podsetimo još jednom, država je odgovore slala u aprilu 2017: tek će uslediti događaji koji su se javili "prvi put u novijoj istoriji", da vladajuća većina opstruiše rad Skupštine – prvo u decembru, prilikom donošenja budžeta za 2018, a potom i početkom marta, kada je počelo prolećno zasedanje "ovog visokog doma".

Dakle, na preporuku GRECO da transparentnost donošenja zakona bude poboljšana tako što će se predlozi zakona objavljivati na vreme i da se hitni postupak primenjuje kao izuzetak, a ne kao pravilo, država Srbija odgovara nešto čega se ni Pajtonovci ne bi zastideli:

"Posebna pažnja posvećena (je) obezbeđivanju da se sva pravila utvrđena Poslovnikom Narodne skupštine striktno poštuju u praksi."

Ko je jednom gledao onu jadnu, uniženu razvalinu od Skupštine – čak i pre ove podle ujdurme sa podnošenjem besmislenih amandmana većine, čime je potpuno i konačno obesmišljeno samo postojanje parlamenta – zna da teško može da se izgovori ciničnija i bezočnija neistina od one da Maja Gojković i kompanija sa posebnom pažnjom striktno poštuju Poslovnik Skupštine.

Takođe, GRECO je preporučio i "dalje jačanje Agencije za borbu protiv korupcije u sprečavanju korupcije i u sprečavanju i rešavanju sukoba interesa u odnosu na narodne poslanike, sudije i tužioce". Država Srbija nakon višegodišnjeg čekanja još uvek nije donela novi zakon o Agenciji, ali je zato prvo "isprofilisala" njen Odbor (o čemu je "Vreme" opširno pisalo), taj Odbor je potom u januaru 2018. za direktora Agencije izabrao Dragana Sikimića, nekadašnjeg člana i finansijera vladajuće Srpske napredne stranke, a Agencija ovim povodom saopštila da je sve bilo po zakonu i da o "celishodnosti odluka koje donosi Odbor jedini merodavni sud može da bude vreme pred nama".

Dragan Sikimić je ujedno i šef delegacije Srbije u GRECO i direktor za međunarodnu saradnju (mada to nije bio u vreme donošenja GRECO izveštaja), a još jedna članica Agencije Milica Božanić je zamenica direktora za međunarodnu saradnju, takođe deo delegacije.

Zato je "Vreme" uputilo Agenciji pitanja: zašto Agencija, Dragan Sikimić ili Milica Božanić nisu obavestili javnost o tačnim informacijama koje su došle iz GRECO i da li će Agencija na bilo koji način reagovati u javnosti povodom izveštaja GRECO? Odgovori nisu stigli do završetka ovog teksta.

Kada se uzmu u obzir (ovakve) predstojeće promene Ustava u vezi sa pravosuđem (ako dozvoli Venecijanska komisija) i stanje u koje su dospeli parlament i Agencija za borbu protiv korupcije u poslednjih godinu dana, jasno je da u međuvremenu kod većine preporuka nije došlo do napretka, već do odlučnog i znatnog nazadovanja. Stoga, deluje da je već sada ovaj GRECO izveštaj izlišan, i da bi možda trebalo da se fokus vrati na poneka pitanja iz prethodnih evaluacionih krugova – na transparentnost finansiranja političkih partija, recimo.

Iz istog broja

Srbija, Kosovo i Amerika

Igrokaz za domaću publiku

Davor Lukač

Dragan Đilas za »Vreme« – Odgovor predsedniku Srbije

Vučić je ekonomska neznalica

Dragan Đilas

Intervju – Dr Andrej Starović, arheolog, Narodni muzej

Hronika balkanskog groblja

Slobodan Bubnjević

Ruski anđeli pakla na Balkanu

Strogo kontrolisani bajkeri

Slobodan Georgijev

Agresija na javnoj sceni

Ko su ološ, bednici i nesrećnici

Radoslav Ćebić

Reagovanje

Pravosudna akademija u nebranom grožđu

Siniša Trifunović

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (15)

Na napuštenom ringišpilu istorije

Nenad Todorović

Intervju – Zoran Pavlović, socijalni psiholog

Nasilje nad moralom i zdravim razumom

Ivana Milanović Hrašovec

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu