Kosovska kriza

Otisci na papirima tajne diplomatije

Trenutno Aljbin Kurti najviše radi za “srpsku stvar”, i dok on bude na tom talasu, Srbija će imati vremena da odlaže konačne odluke. Svako njegovo popuštanje vratiće loptu u Beograd, i onda će se videti od čega su napravljeni Aleksandar Vučić i njegova ekipa

Na severu Kosova kao da se ispunjava ideja Karla Marksa o odumiranju države. Još uvek ne znači da se tamo stiglo i do ideala besklasnog društva, ali nekome sa strane može tako da izgleda. Elem, pobunjeni Srbi nastupaju kao jedan u cilju opstanka i otpora nametanju modela života koji reprezentuje Aljbin Kurti, predsednik kosovske vlade. Danas tamo, od izlaska Srba iz institucija posle “najteža 72 sata u istoriji”, postoje teritorija, građani, ali ne i uprava i “organi reda”.

Otisci na papirima tajne diplomatije 1
ZNA SE KAKAV JE PAPIR PREDSEDNIK SRBIJE POKAZAO PREDSEDNIKU FRANCUSKE, ALI NE I OBRNUTO: A. Vučić i E. Makronfoto: ap photo

Bezbednost je u rukama NATO-a, organizacije koja je navodno najomraženija u celom srpskom korpusu, ali i najvažniji saradnik i prijatelj kada je reč o Srbima i crkvi na Kosovu i Metohiji. Na sreću, za sada nema nasilja, što verovatno govori o slozi unutar zajednice. Pitanje je da li joj nešto više od toga sada treba da bi nanela ključni udarac protivniku iz Prištine, etiketiranom kao veći zločinac od onih koji su Srbima vadili organe i prodavali ih u vreme rata na Kosovu.

Za to vreme nastavlja se tajna diplomatija. To se vidi u čestim “curenjima” raznih papira za koje se priča da su deo jednog ili drugog mogućeg budućeg sporazuma između Beograda i Prištine uz posredovanje EU i SAD. U utorak 15. novembra pojavio se zasad poslednji takav papir na portalu “Albenijan post” koji ima redakcije u Tirani i Prištini, a navodno je medijski projekat Batona Hadžijua, poznatog albanskog novinara sa Kosova, ranije vezanog za veliki medijski koncern Kljan Kosova.

Ovaj portal sporadično objavljuje delove nacrta navodno mogućih sporazuma još od početka septembra, kada su u poseti Prištini i Beogradu bili izaslanici francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca. To je još onda protumačeno kao podizanje dijaloga na najviši nivo.

Iako je tada bilo sumnji u verodostojnost dokumenta koji je portal objavio, docnije se ispostavilo da to jeste nemačko-francuski predlog, izrastao u neku vrstu onog sporazuma koji se naziva konačnim. Beograd na početku nije hteo da komentariše taj papir da bi Aleksandar Vučić kasnije potvrdio da je njemu nešto bilo predočeno, ali da “on to nije ni uzeo u ruke”. Međutim, sad ispada da je sadržaj ovog dokumenta nešto o čemu se intenzivno pregovara, što bi, na koncu, moglo biti i potpisano.

ŠTA KURTI NIKOME NE MOŽE DA OBJASNI

Pritisak na Beograd traje i dalje. Vučić, koji ne želi nikakav dogovor od trenutka kada je odbačena ideja o podeli Kosova, povukao je najradikalniji potez do sada izvođenjem Srba iz kosovskih institucija. To mu je donelo taktičku prednost uprkos izjavama zapadnih posrednika da nema ni vremena ni mesta odlaganju traženja konačnog rešenja. Na nekoliko dana pred početak kažnjavanja onih koji ne budu imali kosovske tablice na automobilima, Evropska unija pokazuje odlučnost da se stvari reše i da se izbegne nova kriza.

U to su u Parizu prošle nedelje šef evropske diplomatije Žozep Borelj, Makron i Šolc razgovarali i sa Beogradom i sa Prištinom. Javnost je u Srbiji čula da je Vučić Makronu pokazivao nekakve papire, ali ne i kakve je papire Makron njemu pokazivao.

Iz javnosti su nestali posrednici a čitav proces kao da je lično preuzeo Borelj da bi celom procesu dao dodatno na značaju i autoritetu. To je Beograd tako i doživeo, pa šalje poruke da ako nema poštovanja i primene Briselskog sporazuma iz 2013. godine, onda je i autoritet Evropske unije doveden u pitanje. Iz Singapura predsednica Vlade Srbije poručuje: Srbi ne traže puno, samo da se primeni sporazum.

Dakle, formiranje Zajednice srpskih opština, dela sporazuma za koji se sad vidi da je bio strateška “mina” koja je u paramparčad odnela sposobnost Vlade u Prištini da se pokaže kao kredibilan sagovornik. Od trenutka kada su Srbi napustili institucije u Prištini i na severu pokrajine, Kurtijeva uprava je na nizbrdici uprkos tome što je on govorio da je sve to posledica politike Beograda koji želi da na Kosovu proizvodi krize.

Kurti se našao na udaru kritika i kod kuće i na strani. Sve mu je teže da objasni partnerima koji su uz Kosovo od početka zašto ne može da sprovede sporazum koji je Priština potpisala pod pokroviteljstvom EU. On sada govori da je na stolu nemačko-francuski sporazum koji “Beograd odbija”, ali se čini da bukvalno svi od njega očekuju da najpre “primeni” Briselski sporazum pa da se ide dalje.

Međutim, sada je Briselski sporazum “u problemu” jer su Srbi van institucija, a odgovor Prištine nije da ih vrati već raspisivanje novih izbora za četiri opštine na severu Kosova za 18. decembar – to je u utorak 15. novembra uradila predsednica Kosova Vjosa Osmani. Priština se sa puno samopouzdanja ponaša kao da se ništa nije dogodilo, i u danima kada EU i Borelj traže da se odloži primena odluke o tablicama gura priču o novim izborima.

Na ovu prištinsku inicijativu brzo je stigao odgovor: zvanični Beograd kaže da je to vređanje i maltretiranje Srba isplanirano pred najveću slavu koju Srbi slave, Svetoga Nikolu, a Srpska lista poručuje da neće učestvovati na tim izborima kao ni narod koji za nju glasa “a to je 95 odsto Srba”.

VREME SIGNALIZIRANJA

Uprkos ideji da se suprotstavi Vučićevoj dominaciji u srpskoj zajednici na Kosovu, Kurti je uspeo suprotno – okrenuo je protiv Prištine i one koji nisu za Vučića i Srpsku listu i ojačao tvrdnje da je njegov krajnji cilj da Srba na Kosovu ne bude pa neće biti ni problema. U danu kada Priština najavljuje rešenje novim izborima na severu, “Albenijan post” objavljuje novi “plan” po kome bi trebalo formirati ZSO tako da ne bude “nevladina organizacija”, ali da ne bude ni Republika Srpska kao što je Beograd ponovio više puta u poslednje vreme kao svoj cilj.

U dokumentu čija autentičnost nije bila potvrđena, ali nas iskustvo uči da je verovatno to jedna od mogućih opcija, navode se formalni i pravni načini kako da se napravi zakonski ambijent na Kosovu radi stvaranja uslova za formiranje zajednica opština a da to ne bude u suprotnosti sa kosovskim ustavom. Posmatrači zato ocenjuju da se mnogo šta dešava iza scene i da je sada momenat u kome mora da dođe do nekakvog pomeranja napred.

Gde i kakvo pomeranje, nije jasno. Izvesno je samo da Zapad više ne insistira na međusobnom priznanju o ovoj fazi, a Srbija ne insistira na svom Ustavu nego na Briselskom sporazumu. Međutim, na promene u stavu Prištine se još čeka.

Zvanični Beograd, pritisnut da “završava slučaj”, nastoji da loptu prebaci u tuđe dvorište ponavljajući da je za mir i stabilnost ali da nema s kim da se dogovara. Naglašava i da je nužno da se ispuni prvi dogovor. No, Priština i deo zapadnih država uključenih u proces kao da govore: uradili smo sa ovim dogovorom šta smo uradili, hajde da idemo na nešto novo i konkretnije.

To novo i konkretnije može da znači samo jednu stvar. A to je dalje jačanje Kosova kao države na njegovoj celoj teritoriji, osim ako se u zapadnom bloku ne pojavi pukotina koju Beograd pokušava na napravi, pa da kroz nju ponovo umetne priču o podeli Kosova.

“Treba da se zna šta je albansko, a šta je srpsko”, poručuje sa TV ekrana ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, reaktivirajući ideju o podeli. On, razume se, kao i drugi akteri iz Beograda, neće da kaže da je za podelu. Međutim, čini se, srpska strana baš to želi: ili Republika Srpska na severu Kosova ili da se te četiri opštine vrate u pravni i teritorijalni sistem Srbije.

Ovakvi politički signali nisu ostali neprimećeni kod kuće naročito među desnicom. Ona zato ponavlja da će ova vlast “da izda Kosovo” i traži da se o planovima i politikama razgovara u parlamentu Srbije.

Iako izgleda da smo u političkom limbu, gde jedna strana kaže da je dosta više odbijanja druge strane da ispuni svoje obaveze, te da su Srbi diskriminisani onako kako su to bili Albanci pod Miloševićem, i gde druga strana nastavlja svoju autističnu politiku i veruje da ako ponavlja jedno te isto da će se baš to dogoditi, možda je sazreo momenat u kome će zaista biti donete odluke koje će promeniti odnose Beograda i Prištine. Sada se time bave svi veliki igrači.

Srbija je propustila mnogo prilika u prošlosti i uvek bi bila kažnjena pošto pregovori propadnu. Ništa nam ne govori da se njen položaj danas promenio i da svet ima više razumevanja za “teritorijalni integritet Srbije”, koja se povukla iz svoje pokrajine 1999. Ipak, Kurti trenutno najviše radi za “srpsku stvar”, i dok on bude na tom talasu, Srbija će imati vremena da odlaže konačne odluke. Svako njegovo popuštanje vratiće loptu u Beograd, i onda će se videti od čega su napravljeni Vučić i njegova ekipa.

Iz istog broja

Lični stav

Klanje vola za kilo mesa

Ljubomir Madžar

Termoelektrana u Kostolcu

Zla kob Vajfertove kolonije

Filip Mirilović

Adaptacija na klimatske promene

Vetar, sunce i krovovi budućnosti

J. Jorgačević

Kad zakon kasni, kriminal cveta

Ko je ko i šta je šta u Vračarskom klanu

Jelena Zorić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu