Eksproprijacija u Rudarskom basenu "Kolubara"

Ortofoto snimak šupa i ribnjaka 1

Groblje. fotografije: dragan todorović

3. 2. 2010. / 18.59

Ortofoto snimak šupa i ribnjaka

Preseljenje Vreoca je neophodno jer su bageri došli do groblja, ali meštani ne veruju Rudniku, i ne dozvoljavaju premeštanje groblja, zbog emocija, dok sva domaćinstva ne potpišu rešenja o eksproprijaciji

U Rudarskom basenu "Kolubara" godišnje se iskopa 30 miliona tona uglja, koji uglavnom ide u termoelektranu "Obrenovac", što čini 76 odsto iskopanog uglja u Srbiji, od koga se dobija 55 odsto ukupno proizvedene struje. Treba li napisati da rudnik "Kolubara" odlučujuće utiče na energetski bilans zemlje. Zbog toga, kao i zbog uloge u Petooktobarskim promenama, rudari, i ostali zaposleni đuture s njima, unekoliko su zaštićeni, baš dobre plate – Lazarevac, na čijoj se teritoriji rudnik nalazi, drugi je u Srbiji po prosečnim zaradama – iako ima dobrog viška neproizvodnih radnika, nema otpuštanja, već se to rešava tzv. prirodnim odlivom.

Ortofoto snimak šupa i ribnjaka 2
ZA ŠTA, KOGA I KOLIKO OBEŠTETITI: Direktor RB Kolubara Nebojša Ćeran,…

Zato je važno i ko rukovodi na tako važnom i osetljivom mestu, po pravilu prvi rukovodilac je bio sa liste onih koji upravljaju zemljom. Te smene su redovno pratili štrajkovi, kamuflirani raznim razlozima, da bi poslednjih godina sve to prolazilo na miran način. Demokratska stranka je, što se kaže, ušla u posed u "Kolubari" jula prošle godine, kada je za generalnog direktora postavljen Nebojša Ćeran, tehnolog, iskustvo u Termoelektrani "Obrenovac", DS narodni poslanik. Dotle su, i uglavnom, upravljali kadrovi DSS, jerbo se i većina zaposlenih posle Promena našla u toj partiji, što ne znači da se i to nije promenilo.

OBJEKTI PO ŠUMAMA: U uvodu intervjua sa generalnim direktorom Ćeranom u poslednjem broju fabričkog lista novinar navodi da će protekla godina ostati upamćena po uspešnim poslovnim rezultatima, te da je kreator nove poslovne filozofije direktor Nebojša Ćeran. Sam direktor kaže da najvećim uspehom u prošloj godini smatra završetak pripremnih radova za otvaranje dva nova kopa i njihovo puštanje u rad. To je bio razlog da novinar "Vremena" poseti "Kolubaru", jer ti pripremni radovi, koji treba da obezbede kontinuitet proizvodnje uglja, odnose se, pre svega, na iseljavanje i eksproprijaciju naselja Vreoci.

Direktor nas prima u direkciji "Kolubare", i to u sali za sastanke, što bi moglo, a ne mora, da znači da Koštunica još nije iznet iz direktorskog kabineta. Zato prvo što pitamo, kako se snašao u DSS bazi? Direktor Ćeran opušten, bez kravate, odgovara da ne bi da okreće priču na politiku, on jeste iz DS-a, još je poslanik, ali ima 20 godina iskustva u EPS-u, došao je da reši nagomilane probleme, poslovne, ne političke, i nije tu da pravi smenu vlasti, nego da pravi rezultate.

Ortofoto snimak šupa i ribnjaka 3
…kuća i groblje (na vrhu)

Dolazimo do prioriteta, a prioritet je završetak pripremnih radova za dva nova kopa. Direktor Ćeran kaže da je u hijerarhiji problema najveći rešenje eksproprijacije, jer je to preduslov svega, da bi se kopao ugalj mora se obezbediti prostor. Eksploatacija u Polju D, koje daje najviše uglja, usporena je nekoliko godina, bageri su stali pred seoskim grobljem, zbog nerešenih problema sa eksproprijacijom, pošto Polje D treba da se širi na prostor Vreoca. Tu su rezerve procenjene na 600 miliona tona uglja, što samo za sebe govori šta to znači za dalju eksploataciju i buduću energetsku stabilnost zemlje. Vrednost rezervi uglja na tom prostoru je šest milijardi evra. Činjenica je, kaže Ćeran, da eksproprijacija kasni, ne bi komentarisao zašto, složen proces, objektivne i druge okolnosti, ali došlo se dotle da je na sve data saglasnost EPS-a i Vlade Srbije, novac za eksproprijaciju jeste i biće obezbeđen, grube procene su da će sve koštati između 100 i 200 miliona evra. Dao je nalog da se energičnije priđe rešavanju problema, u proceduri je 170 zahteva za direktnu eksproprijaciju, 650 domaćinstava, koja treba da se sele između 2011. i 2014, prihvatilo je popis imovine i sa njima se ide na potpisivanje ugovora o isplati 35 odsto avansa od grube procene vrednosti, za ovu godinu obezbeđeno 5,5 milijardi dinara, dok 150 domaćinstava nije htelo da primi popisivače, i tako je i danas.

Govoreći o mogućim zloupotrebama, namenskim objektima koji su u funkciji eksproprijacije, Ćeran kaže da je osnovni problem šta sa divljom gradnjom, istina je da ljudi i do iseljenja moraju tu živeti, graditi neke objekte, ali ima indicija da su neki objekti podizani u svrhu eksproprijacije, zidano je i po šumama i livadama udaljenim od naselja, što liči na špekulaciju. Skenirali su situaciju i Vlada je donela zaključak da se pomoćni objekti nastali u novijem periodu mogu eksproprisati, i time je rešen ključni problem. Ako uspeju da plasiraju 5,5 milijardi dinara, koji su opredeljeni za ovu godinu, završiće veliki posao, jer iza toga dolaze pripremni radovi, seljenje groblja, iskopavanje jalovine, dalja priprema kopa za eksploataciju…

FASADE NA OBORIMA: Koristimo priliku za još tema, u javnosti je bilo medijske vike zbog velikog trošenja para za iznajmljivanje pomoćne mehanizacije u vreme direktorovanja DSS Dragana Tomića. Ćeran kaže da ne ulazi u opravdanost prethodnog trošenja novca, i navodi da su u prošloj godini, u odnosu na 2008, uštedeli 20 miliona evra, samo za izdvajanja za iznajmljivanje pomoćne mehanizacije. Ušteda u ovoj godini, prema 2008, biće 30 miliona evra, sa daljom tendencijom smanjenja izdataka, trenutno su izdaci za te namene milion evra mesečno, zna da je to velika cifra, da zvuči mnogo i ogromno, ali ogromne su i površine, broj zaposlenih, cifra iskopanog uglja…

Dolazimo do broja zaposlenih, 10.000 u "Kolubari", 17.000 zajedno sa firmama-ćerkama, koje su naslonjene na "Kolubaru". Ima viška neproizvodnih radnika, ali nameravaju da višak reše prirodnim odlivom, odlaskom u penziju, bez socijalnih potresa. Prošle godine je u penziju otišlo 700, uglavnom proizvodnih radnika, imaju i interni konkurs, za prelazak iz administracije u proizvodnju, i tu ima rezultata, jedna posada pogonske stanice na kopu sastavljena je od žena koje su radile u administraciji. Neće otpuštati radnike, ali ih neće pustiti ni da leže do penzije, za najveći broj zaposlenih, koji hoće da rade, moguće je naći posao.

Za kraj pitamo i kako ide prodaja uglja za građanstvo, jali još prodaja, kako se pričalo, ide preko firme onog glumca i velikog patriote Tike Arsića koji pravio sletove za Koštunicu u Belanovici. I direktor za taj slučaj čuo, ali nema konkretne podatke, prodaja uglja za građanstvo ide preko više firmi, ali i tu oblast nameravaju da reformišu, od aprila će i to biti uređeno, broj posredničkih firmi će biti sveden na manji broj, i one moraju imati tehničke kapacitete.

Krenemo ka Vreocima, usput nas poznavalac prilika upućuje u temu, naročito o načinima uvećanja vrednosti imovine za eksproprijaciju. Pošto se kopovi šire, stalno se negde vrši eksproprijacija, špekulativnih radnji bilo, i ima, vazda. Dešavalo se da pred eksproprijaciju sade hektare ruža, da po žetvi sade šljive i orahe, i to na metar razmaka, oko njiva udaraju po tri ograde, ispred ljudi koji vrše popis imovine, iz domaćinstva u domaćinstvo, sele montažne koševe za žito… Ali sad su retki primeri toga, kad Vrhovni sud ocenio da je to zloupotreba prava svojine, sad je glavni problem tzv. divlja gradnja, pomoćni objekti koji niču na sve strane. Iako tih objekata nema na ortofoto snimku iz januara 2007, "Kolubara", po odluci Vlade, prihvata da u postupku eksproprijacije prizna većinu tih pomoćnih objekata koji su izgrađeni do septembra 2009, kada je donet Zakon o prostornom planiranju.

Ulazimo u atar Vreoca, uz put svaka kuća sa novom fasadom, fasade, i to varbane u neke pastelne boje, i na pomoćnim objektima, svinjcima i zidanim oborima. U dvorištima, uz male kuće, velike kuće, ima i kuća koje nastavljene, na koje dodati veliki balkoni i terase. Ima i drveni kokošinjci sa limenom oplatom, ima vazdan ograda, sve to beton i šiljci, ima kuća ispred kojih iskopana velika rupa u kojoj voda, to, vele, ribnjaci sa mnogo ribe, do rupe sa vodom, obavezno, montažna drvena građevina sa koje se nadgleda rupa sa vodom. Odmaknemo uzbrdo, iznad centra sela, sve do seoskog groblja, na vidiku sneg, vide se bageri, kopovi došli skoro do groblja. Dalje, uz put, napuštene kuće gde je izvršena eksproprijacija, velika kuća u crvenoj cigli, ost’o samo kostur kuće, skinut krov, izbijeni štokovi vrata i prozora. Još dalje, uz taj put, kuće koje čekaju na eksproprijaciju, jedna u belu fasadnu ciglu, sa razni lukovi, krovovi, odžaci, vidi se da niko ne živi, ali ivanjski venčić na vratima, plastična garnitura za sedenje na tremu. Do nje kuća sa taze pastelnu fasadu, po dvorištu vazdan netom posađenog raznog zimzelenog i drugog rastinja…

ZAKON NE DOZVOLJAVA: Silazimo do centra sela, nalazimo prostorije Mesne zajednice, nekoliko ljudi u poslu, pripremaju Materijal za sednicu Skupštine gradske opštine Lazarevac, a po zahtevu zbora građana MZ Vreoci. Predsednik MZ Radosav Radonjić na raspolaganju, kao predsednik, ima kaže da je projekat preseljenja Vreoca mnogo složen, iz mnogo delova, eksproprijacija samo jedan segment. A što se tiče eksproprijacije, ona se sprovodi na jedan jedini način, po Zakonu o eksproprijaciji. Prelazi i na problem, problem je u tome što "Kolubara" i EPS imaju za cilj da sklone groblje, oni štite interese građana i ne dozvoljavaju. Hoće prvo sklone groblje, to stvara probleme. Problem je i u garancijama da će se eksproprijacija sprovesti na celom naselju, a ne samo gde "Kolubari" treba. Imaju Programske osnove za preseljenje naselja EPS-a, i tu sve piše, postupak i način eksproprijacije, ali je problem što se ne primenjuje. Među ljudima veliki strah da se neće izvršiti eksproprijacija celog naselja, jer po planu potreba "Kolubare" njima je neophodan prostor gde je groblje, i koridor gde će izmestiti Ibarsku magistralu. Postoje mesta gde nije predviđeno kopanje, i zato strah.

Šta još, imaju vode samo za dva sata dnevno, putevi propali, smeće se ne odnosi, svega ima, ništa se ne ulaže, ko da se svi sutra sele, a ne da će većina tu da živi do 2014, o tome pišu opštini Lazarevac. Još 2005. iseljena 192 domaćinstva, sad se nude ti avansi, 35 odsto, nema informacije kako to ide, kažu da je 600 domaćinstava prihvatilo da razgovara, za 240 bi trebalo da bude okončana eksproprijacija. A zloupotrebe i špekulacije koje su uočene od strane "Kolubare", oni su to, kaže Radonjić, krstili kao divlju gradnju, ali u Vreocima na to gledaju drugačije, smatraju da je svaki čovek pravio objekte na svome imanju, i da je uradio šta je uradio, Zakon o planiranju iz 2009. svima omogućava legalizaciju, nema tu nikakve špekulacije, zauzeli su stav, kad je građeno niko nije doš’o da zabrani i tačka. "Kolubara" ima neki ortofoto snimak, i što je posle građeno ne važi, otkud njima pravo da snimaju bez dozvole, i to se kosi sa Programskim osnovama, gde doslovce piše da će se sve raditi u najboljem interesu stanovnika Vreoca, a gde je tu poverenje, niko nije zid’o od besa.

Nastavlja da se sa svim kasni, ali ne zna kako će sve ići, ne zna ni kakav je odaziv građana za taj avans, nemaju uslove za život, a eksproprijacija kasni. Sumnjaju, nego šta nego sumnjaju, kako će da isplate 420 domaćinstava, i ostalima daju avans, kad je "Kolubara" do sada rešavala 50–60 slučajeva eksproprijacije godišnje. Zato tek kad se sklope ugovori sa svima, može da počne preseljenje groblja. Dotle jok, vele u "Kolubari" da oni ne dozvoljavaju, ne oni, Zakon ne dozvoljava, Zakon kaže da mora da prođe deset godina od poslednje sahrane, ili da postoji saglasnost obe strane. A saglasnost ne postoji, iz "Kolubare" navaljuju, ajde da krenemo sa preseljenjem groblja, a oni kažu, ostavite groblje, bacite akcenat na preseljenje i isplatu, kada završite sa tim nećete imati problem. Groblje staro 300 godina, nije to jednostavno, i emocije su u pitanju. Jednostavno, u Vreocima ne vide ozbiljne i sigurne garancije da će eksproprijacija biti izvršena na celoj teritoriji i zato brane šta imaju.

Iz istog broja

Industrijski otpad

Opasni otpaci na putu u budućnost

Zoran Kosanović

Profesionalizacija vojske

Zbogom, gušteri

Aleksandar Ćirić

Novo ljuljanje deviznog kursa

Januarska reka dinara

Dimitrije Boarov

Preregistracija stranaka

Šta je ostalo od DOS-a

Vera Didanović

Podsećanje (broj 996)

Srebrenica za početnike

Dejan Anastasijević

Skupštinska rezolucija o genocidu

Slučaj Srebrenica, zločinac bez kazne

Aleksandar Ćirić i Dokumentacioni centar "Vremena"

Vojničke priče

Nikad više ili nikad gore

Zoran Majdin

Potera za Darkom Šarićem

Presecanje balkanskog lanca

Slobodan Georgijev

Od nauke do inovacija – BASF, Ludvigshafen, Nemačka

Industrija i univerzitet

Zoja Jovanov

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu