Intervju – Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija

Očekujemo uvođenje 4G mreže u 2015. 2

foto: a. anđić

Očekujemo uvođenje 4G mreže u 2015.

"Sve zemlje u okruženju su od prelaska na digitalno emitovanje i digitalne dividende prihodovale po nekoliko desetina miliona evra, a oslobađanjem spektra otvoriće se mogućnost za uvođenje novih širokopojasnih mreža"

"Pre godinu i po dana, kada smo ušli u resor, došlo je do spajanja spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i stvoren je resor koji nije bio do kraja zaokružen. Smatramo da je SIEPA logično pripadala spoljnoj trgovini. Ali, imajući u vidu tadašnji odnos koalicionih snaga, to je ipak ostalo u drugom resoru", kaže za "Vreme" državni sekretar Tatjana Matić, sumirajući godinu i po dana rada Ministarstva trgovine i telekomunikacija. "Kada je reč o unutrašnjoj trgovini, krenuli smo u ozbiljne zakonodavne aktivnosti, pre svega u izmene Zakona o zaštiti potrošača, jer smo tu uočili najveće nedostatke. U komunikaciji sa udruženjima potrošača i kroz izveštaje tržišne inspekcije sa terena, shvatili smo da nismo bili spremni za onakav zakon o zaštiti potrošača kakav je donet pre nekoliko godina".

"VREME": Zašto?

TATJANA MATIĆ: Po tom zakonu je tržišna inspekcija izgubila neke nadležnosti koje su se prenele na organizacije potrošača – reklamacije, kontrolu i bezbednost nekih proizvoda, pri čemu u to ne ulazi bezbednost hrane. Zbog toga inspekcija više nije imala pravo nadzora ni izricanja kazni – ako ste hteli da zamenite neki proizvod, morali ste da se obratite prodavcu, a ako on odbije, vi biste se obraćali udruženju potrošača, da oni preduzmu određene mere za koje nisu bili spremni. Takav sistem nije funkcionisao. Zato smo išli na izmene – ne može se naslepo preuzeti evropski model, koliko god on bio dobar, u sredini koja nema sisteme da to podrži. Zato su novim zakonom neke ingerencije vraćene tržišnoj inspekciji, tj. resornom ministarstvu koje će uspostaviti nove mehanizme nadzora i kontrole.

Kada je reč o unutrašnjoj trgovini, svedoci smo da već godinama osetno opada promet, naročito u maloprodaji. Kako Ministarstvo rešava ovaj problem?

Dok se ekonomska situacija ne popravi, mi tu malo možemo da učinimo. U poslednjih godinu i po dana često smo se susretali sa stavom da država treba da interveniše. Imali smo nekoliko intervencija kada je reč o najnižoj ceni hleba. Ali, mi još imamo sećanje na vreme komunizma i na neverovatnu moć države u uređenju tržišta, a ipak smo ušli u sferu liberalne ekonomije i tržišta. Naravno, kupovna moć je drastično opala i opada iz sata u sat… Uprkos tome, cene očigledno da ne padaju.

Dolazimo na pitanje šta država može da uradi kada je o konkurenciji reč?

Tu dolazimo do vrlo osetljivog terena, država ne sme da interveniše na način na koji bi se to tretiralo kao uređenje tržišta. Ali država mora da omogući sve da postoji što veća konkurentnost, kroz dolazak što većeg broja investitora i otvaranje tržišta. Mi smo malo tržište i što pre moramo da shvatimo da našu šansu treba da vidimo u regionu, a mislim da to odgovara i našim susedima, koji imaju isti problem. Jedino kada imate ukrupnjenu tržišnu ponudu, onda dolaze i veći igrači, i stvara se konkurencija koja omogućava pad cena.

Kako ocenjujete konkurenciju u Srbiji kada je reč o maloprodaji?

Svakako da to može da bude mnogo bolje, ali, pomaci su prisutni i ne možemo da kažemo da ne postoje.

Na koje pomake mislite?

Sigurno da su od 2002–2003. do danas napravljeni ozbiljni pomaci kada je reč o konkurentnosti maloprodajnih lanaca. Ako me pitate kao potrošača, mislim da država svakako treba još da uradi za konkurentnost – pomak je napravljen, ali to nije dovoljno. Sa druge strane, treba da budemo realni, malo tržište samo po sebi neće privući dovoljno velikih igrača. Dolaze LIDL, IKEA, ali vidite koliko traje njihova priprema za ulazak na naše tržište. I nije reč tu samo o našoj birokratiji, reč je i o njihovim procenama. Na nama je da stvorimo uslove poslovanja koji su predvidivi za sve buduće i sadašnje, strane i domaće investitore.

Koji su to uslovi?

Pre svega, treba da stvorite jednu politički stabilnu zemlju, koja nema otvorena ključna politička pitanja, koja je non-stop, kroz svaki izborni ciklus destabilizuju. To je svakako bilo kosovsko pitanje – napravljeni su koraci ka normalizaciji, i to je sad samo jedno od niza pitanja kojim se bavimo, više nije omča oko vrata. To je preduslov da imate zemlju u koju partneri i investitori mogu da imaju poverenja, jer oni žele da dođu na predvidivo tržište, žele da su uslovi na tom tržištu njima poznati, odnosno da su to standardi, i to je priča o usklađivanju pravnih okvira koji će svima biti razumljivi. Njoj se približavamo kroz pregovaranje i sastanke koje imamo u Briselu. Mislim da je jako važno da smo krenuli tim putem. Ne možemo imati zakone iz komunizma i socijalizma, a biti deo EU i tražiti da dođu investitori. U skrininzima o Poglavlju 3, u kome je učestvovalo naše ministarstvo, bilo je mnogo praktičnih i konkretnih pitanja, i shvatili smo da će tehnički uslovi biti naš najveći izazov – da se pripremimo i potpuno uhvatimo korak sa savremenim svetom.

U vezi s tim, šta se dešava sa eupravom? Poreska uprava je počela da radi nešto u tom smeru, a sve ostalo kao da stoji.

To je odlično pitanje, i još jedna interesantna tema o kojoj smo u Briselu razgovarali i gde vidimo veliki prostor da unapredimo portal E-uprave. Uprava za digitalnu agendu, organ u sastavu našeg ministarstva, zadužena je za funkcionisanje portala e-uprave, koji nudi više od 300 usluga i ima na hiljade korisnika. Suština je kako unaprediti funkcionisanje portala, umrežiti što veći broj organizacija i institucija sistema i učiniti dostupnim što širi spektar usluga za naše građane putem portala e-uprave. U Briselu smo imali priliku da vidimo prezentaciju informacionog sistema pod imenom Contact of single point, koji omogućava građanima da na jednom mestu dobiju informacije o različitim vrstama posla u zemljama članicama EU – kako da se registruje firma i koje su dozvole potrebne, kako se prijavljuje porez, otvara račun u banci, i tako dalje. Naravno, to je jako složen sistem i zahteva međuresornu saradnju. Ovo je za resor telekomunikacija strateška misija u okviru koje ćemo umrežiti celu našu priču o e-biznisu i e-upravi. Potrebno će biti da napravimo zakonsko rešenje sa jasnim obavezama i nadležnostima kako bi sve institucije koje pružaju usluge morale jasno da znaju šta su njihove zakonske obaveze i šta je neophodno da urade kako bi servisi funkcionisali preko centralne tačke; zatim, treba da rešimo model finansiranja, a potom da ceo koncept nadovežemo na e-portal i da u skladu sa tim implementiramo projekte i formiramo institucionalni okvir na bazi već postojećih institucija. Ovo je veliki izazov i zaista pitanje od strateškog značaja za modernizaciju naše države, posebno imajući u vidu da se pojavljuje i kao naša obaveza u procesu pristupanja EU. Napominjem da EU prepoznaje Ministarstvo telekomunikacija kao nadležno za ovaj proces, pre svega zbog izuzetno visokih tehničkih zahteva koji će ga pratiti.

Dokle se stiglo sa digitalizacijom? Rok da se ona završi je jun 2015.

Krajnji rok za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa je 17. jun 2015. godine. U trenutku preuzimanja resora naišli smo na velike probleme u realizaciji projekta. Zahvaljujući angažmanu svih nadležnih za ovaj proces, danas su otklonjene glavne tehničke prepreke za uspešan završetak digitalizacije i rešena su ključna sporna pitanja. U ovom trenutku, pušten je u rad signal proširene inicijalne mreže na Avalskom tornju, aktivirano je 35 emisionih lokacija, što znači da je digitalni signal dostupan za oko 75 odsto stanovništva i otklonjene su sve prepreke za okončanje procesa digitalizacije u Srbiji – preostalo je da se obezbede finansijska sredstva za opremu preostalih lokacija za digitalizaciju, kao i da se usvoje dva zakona iz oblasti medija, zakon o elektronskim medijima i o javnim servisima, koji su pravni osnov za završetak digitalizacije. Sve zemlje u okruženju su od prelaska na digitalno emitovanje i digitalne dividende prihodovale po nekoliko desetina miliona evra, a oslobađanjem spektra otvoriće se mogućnost za uvođenje novih širokopojasnih mreža, kao sto je 4G mreža, za koju postoji veliko interesovanje u našoj javnosti.

Izbori su za manje od tri nedelje. Šta je poslato kao poruka vaše stranke, SDPSa, na Kongresu održanom u nedelju?

Ovo je bila prilika da se pošalje poruka da partija u svojoj petoj godini postojanja doživljava uspon i ima sve veće poverenje građana. Imamo oko 50.000 članova, imali smo na izborima na Voždovcu zapažen uspeh sa osvojenih šest odsto glasova i Kongres je bio odlična prilika da još jednom naglasimo osnovne ideje za koje se partija zalaže – socijalnu pravdu, solidarnost, tolerantnost. Takođe, Kongres je pokazao da je SDPS ključan činilac reformi društva u Srbiji i da se zalažemo za rešavanje ekonomskih pitanja koja su od primarnog značaja za Srbiju, ali na principima socijalne pravde. Srbija je po svojoj tradiciji socijaldemokratska zemlja, a Evropa i savremeni svet se kreću pravcem socijaldemokratije i visoke društvene odgovornosti. Suština je da iz svoje tradicije uzmemo ono što je najbolje i da se toga ne stidimo.

Kako komentarišete ostavku Nevena Cvetićanina i celog političkog saveta SDPSa, uz obrazloženje da se "partija kreće u smeru koji ne podrazumeva socijalnu pravdu i socijaldemokratske vrednosti"?

Razlozi su lične prirode a ne političke. Ne bih se dalje bavila tom temom, jer nema veze sa strankom.

Iz istog broja

Na licu mesta

Obrenovac za azilante

Mirko Rudić

Portret savremenika

Karl Marks, opet

Aleksandar Ćirić

Komunizam i Megatrend

Dačićev kec iz marksizma

Jovana Gligorijević

Lični stav

Vučićeva zlatna ribica

Đorđe Vukadinović

Intervju – Srećko Mihailović, sociolog

Fama o hapšenjima, kadrovima, reformama

Ivana Milanović Hrašovec

Izbori u Beogradu

Hod po vodi

Slobodan Georgijev

Istrage

Kad procure informacije

Miloš Vasić

Politička pozadina

Čeka li Srbiju afera »Sanader«

Filp Švarm

 

Pad Janukoviča i 5. oktobar

Christian Wehrschütz

Ukrajina 2014.

Raspeta ili urušena

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu