Zdravstvo

Obračun posle korone 2

REDOVAN SISTEM RADA: Iz vanrednog u katastrofalno stanje

foto: tanjug / dušan aničić

Obračun posle korone

"I posle svega, RFZO je doneo odluku da će, bez obzira na vanredno stanje, a zbog manjeg broja fakturisanih pregleda, plata izabranim doktorima opšte medicine biti manja. Izuzetak su načelnici i šefovi. Oni nisu radili u kovid ambulantama već su radili ‘redovne’ pacijente i prikazivali znatno veći broj pregleda od onih koji su radili u kovid ambulantama", kaže dr Milica Nikolić Urošević

Prvi jun 2020. godine bio je najavljeni datum vraćanja zdravstvenog sistema Srbije u redovan sistem rada. I to se dešava, sudeći po iskustvu izabranih doktora opšte medicine. "Redovan sistem rada pre vanrednog stanja: nedostatak termina za zakazivanje pregleda, nezadovoljstvo pacijenata koji ne mogu da obave pregled kod specijaliste u bolnicama, nedostupna visokosofisticirana medicinska oprema, medicinske sestre u funkciji telohranitelja specijalista koje ne dozvoljavaju da pacijent otvori vrata ordinacije specijaliste, iznova upućivanje na domove zdravlja da izabrani doktor pronađe nepostojeći termin za kontrolni pregled, za šta se unapred zna da je nemoguća misija, odbijanje profesora, docenata, načelnika i šefova odeljenja da daju termine za zakazivanje u IZIS-u,

Obračun posle korone 3
Dr Milica Nikolić Uroševićfoto: uns

zabrana izabranom doktoru specijalisti opšte medicine da pacijenta uputi na pregled kardiologu, endokrinologu, pulmologu, postavljanje ‘filter’ dijagnoza za upućivanje na pregled specijaliste… I zaista, sve ovo je preko noći u potpunosti ponovo počelo da se dešava", objašnjava za "Vreme" prim. dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije (UZPIDOMS).

Obračun posle korone 4
Dr Rade Panićfoto: uns

Prema njenim rečima, prvog juna su "pušteni" termini za zakazivanje pregleda specijaliste i došlo je do gužve u čekaonicama budući da su pacijenti požurili da dođu do svog izabranog lekara, bez zakazivanja, kako bi pokušali da obezbede uput za pregled specijaliste, a poučeni ranijim iskustvom da je zakazivanje pregleda moguće samo prvih nekoliko sati. Doktorka Nikolić Urošević kaže da se u čekaonicama domova zdravlja pacijenti ne drže uputstva o preporučenom rastojanju. "Izabrani doktori opšte medicine nekoliko godina unazad zagovaraju konsultaciju na daljinu, odnosno telekonsultaciju, kako bi se izbeglo beskonačno traženje termina za zakazivanje pregleda specijalista, pisanje besmislenih uputa ‘bez termina’, odlazak pacijenta u bolnice gde bivaju vraćeni jer ‘nisu zakazani’. A sve to sa ciljem da se spreči gubitak dragocenog vremena za postavljanje dijagnoze i početak lečenja. Jer, konsultacija znači pregled ‘sad i odmah’, a ne nekoliko nedelja kasnije."

Nemoguće je doći do podataka koji bi bili relevantni da bi se sagledala situacija u zdravstvenom sistemu posle epidemije, reči su Radeta Panića, predsednika Saveza lekara i farmaceuta Srbije (SLFS). "Na sva pitanja koja smo postavili Ministarstvu, a u smislu dostave podataka od javnog značaja, odgovor je bio da će nam dostaviti u zakonskom roku od 45 dana. Uopšteno govoreći, od ustanove do ustanove je različito. Svuda se počelo sa delom tzv. redovnog programa. U retkim ustanovama u punom obimu. Pacijenti se primaju u bolnice uz urađeni tzv. brzi test. Ne postoji protokol ili uredba kojom je regulisano kada i kako bi ustanove trebalo da počnu sa radom u punom obimu. Slična situacija je i sa domovim zdravlja i specijalističkim ambulantama. Negde se pacijenti ponovo upućuju svojim izabranim lekarima da ponovo zakazuju preglede. Evidentno je da kontrolisana epidemija i dalje traje, što unekoliko ometa mogućnost organizovanja rada u punom obimu."

Prema njegovim rečima, dezinfekcija kovid ustanova, a i svih ostalih u delu koji je zbrinjavao kovid pacijente, urađena je ili se još uvek sprovodi. "Tu je nastao problem, jer direktori pokušavaju da pošalju zaposlene na kolektivne godišnje odmore, a to nije u skladu sa zakonom, PKU čl. 100, tačka 6. O kvalitetu dezinfekcije se može diskutovati, ali konkretne informacije i dokaze nemamo. Opravdano sumnjamo da se ne radi u punom obimu i po svim pravilima."


KOVID OBEĆANJA

Lekari opšte medicine su od početka vanrednog stanja radili u specijalnim ambulantama za respiratorne infekcije (1. aprila nazvane "kovid ambulante"), gde su pregledali isključivo pacijente sa respiratornim smetnjama i povišenom temperaturom. U osam sati uveče su mogli da čuju aplauz i predsednika kako ih naziva "herojima", a ipak će im plata biti manja.

"Bez preciznih instrukcija, bez podrške epidemiologa i laboratorije, bez adekvatne opreme i zaštite, prepušteni na milost i nemilost v.d. direktora, sami su stvarali algoritme, razmenjivali bitne informacije i radili, radili, radili i po dvanaest sati u smeni", objašnjava predsednica udruženja izabranih lekara opšte medicine. "I posle svega RFZO je doneo odluku da će se bez obzira na vanredno stanje, plata izabranim doktorima opšte medicine obračunati na osnovu efikasnosti rada i broja pruženih preventivnih pregleda u prvom kvartalu koji obuhvata i mart mesec, kada je proglašeno vanredno stanje. Zbog manjeg broja fakturisanih pregleda, plata će biti manja. Izuzetak su načelnici i šefovi. Oni nisu radili u kovid ambulantama već su radili ‘redovne’ pacijente i prikazivali znatno veći broj pregleda od onih koji su radili u kovid ambulantama. U nekim manjim mestima, postoje primeri da su nagrađeni izabrani doktori opšte medicine koji su radili na prvoj liniji zauzdavanja epidemije korona virusom. Ali je to raritet."

Zaposleni koji su radili u kovid ustanovama više su kažnjeni nego što su nagrađeni, potvrđuje Rade Panić. "Većina nije dobila stimulaciju od 10 odsto, a mnogima su zarade umanjene i u delu prekovremenog rada. Postoji uputstvo i preporuka ministarstva da poslodavac u ustanovi obezbedi adekvatne nagrade za zaposlene koji su bili angažovani u kovid jedinicama. Retke su takve ustanove, navedimo primer KC Kragujevac kao pozitivan, zaposleni su dobili stimulaciju 30 odsto. Neki direktori pokušavaju da ospore i korišćenje starih godišnjih odmora do 31. decembra, kako je Vlada odlučila. Poseban problem je sa onima koji su bili angažovani, a da pre toga nisu bili u radnom odnosu. Koliko nam je poznato, samo su retki primeri gde su ti izvršioci dobili Ugovor o radu bar na određeno, iako je postojala Uredba Vlade da se izvrši popuna plana zaposlenih. Sve ovo je posledica neusaglašenih zakonskih akata, od kojih se neki i ne primenjuju iako su na snazi."

Ministarstvo zdravlja je tokom vanrednog stanja proglasilo zabranu dopunskog rada lekarima iz državnog zdravstva u privatnim klinikama, ali nije poznato da li je ta odluka suspendovana prestankom vanrednog stanja. Doktorka Nikolić Urošević kaže da je to bio "najveći udar" na privatno zdravstvo. Udruženje kojem predsedava uputilo je ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru posebnu molbu da zadrži tu zabranu i posle ukidanja vanrednog stanja, da ne bi došlo do zastoja u radu državnih klinika. "Molba je zasnovana na opravdanom strahu pacijenata da ukidanje vanrednog stanja nosi opasnost da će odmah po ukidanju vanrednog stanja specijalisti iz državnog zdravstva zanemariti svoje obaveze definisane ugovorom o radu za obavljanje pregleda i dijagnostike u državnim bolnicama, i da će se odmah uključiti u rad privatne prakse."

Ni SLFS nema informaciju da li je zabrana povučena. "Samim prestankom važenja vanrednog stanja trebalo bi da je prestala i radna obaveza, time i zabrana angažovanja u smislu dodatnog rada u privatnim ustanovama. Situacija na terenu ovim povodom je raznolika", objašnjava dr Panić.


DA LI NAS LEČE NAJGORI ĐACI

Negativna selekcija i partijsko zapošljavanje lekara tema je sa kojom ćemo se suočavati narednih godina, o čemu svedoči nedavno penzionisana doktorka i profesorka sa vrhunskim rezultatima u svojoj specijalizaciji, koja je molila da ostane anonimna zato što se boji. Kaže da je bila praćena. "Pre odlaska u penziju preporučila sam koleginicu da dođe na moje mesto, budući da sam pratila njen rad i znam da je među najboljima. Međutim, rešenje o njenom naimenovanju je pocepano mog poslednjeg radnog dana i primljena je koleginica sa prosekom ocena sedam", kaže profesorka. U tu kliniku je primljen i jedan mladi kolega kojeg je poslao "onaj političar iz Kruševca", a za koga profesorka kaže da ga je mrzelo da uzme kompletnu anamnezu jer "ne voli da razgovara sa ljudima", kako je objasnio.

Postavlja se pitanje da li nas leče najgori đaci. "Nažalost, zapošljavanje po partijskoj liniji je odavno prisutno u našem zdravstvenom sistemu, a sada je došlo do svog vrhunca", kaže Panić. "Moguće je dobiti posao samo ako ste u stranci i ako aktivno doprinosite skupljanjem sigurnih glasova, ili učestvovanjem u predizbornoj kampanji. O stručnosti kadra koji se zapošljava teško je govoriti uopšteno, ali svakako se vrši negativna selekcija, a kolege dovode u pasivno-zavisni odnos koji ostavlja traga i u njihovom stručnom radu. Zdravstveni sistem je organizovan i po vertikalnoj i po horizontalnoj osnovi. Od zaposlenja pa do završetka edukacije, usavršavanja i mogućnosti da se radi kako propisi nalažu, puno je mogućnosti da se na zaposlenog izvrše različiti pritisci ili da bude ucenjen, i zbog toga se često dešava da kolege podlegnu takvim pritiscima. U mnogim slučajevima se radi o situacijama koje se mogu podvesti pod mobing."

Prim. dr Milica Nikolić Urošević ukazuje na činjenicu da se novoprimljeni lekari zapošljavaju u bolnicama, a da niko ne želi da radi u opštoj medicini iako bi upravo za izabranog doktora opšte medicine trebalo da se biraju najbolji đaci. "Izabrani doktor opšte medicine je jedini u sistemu zdravstva koji posmatra celog čoveka, a ne samo jedan organ. Mladi lekari bi morali da nauče da povezuju simptome sa oboljenjima, da tumače rezultate, ne prema referentnim vrednostima laboratorije već prema individui sa svim njenim osobinama, godinama, strahovima, mentalnom stanju i drugim bolestima. Za savladavanje praktične primene teorijskog znanja, potrebno je vreme. Ono što se sa sigurnošću može reći je da u Srbiji uskoro neće imati ko da leči ovaj narod. Kada nas doajeni srpskog zdravstva zauvek napuste, neće imati ko da mlade lekare nauči praktičnom lekarstvu."


PROGANJANJE, OTKAZI, MANIPULACIJA

Predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora medicine kaže da su joj se obraćale kolege koji su u svojim primerima iznosili strah od proganjanja, otkaza, manipulacije, a pogotovo u malim sredinama gde se svi poznaju. S druge strane, u gradovima je izraženije nepoštovanje doktora opšte medicine. "U malom mestu gde nema mogućnosti da se bira između više lekara, građani ne vređaju doktore. U velikim gradovima, kako reče pacijentkinja izabranom doktoru, ‘menjaću vas kao upotrebljenu papirnu maramicu’, a sve iz razloga nezadovoljstva jer joj izabrani doktor nije ispunio želju da napiše neki uput ili lek na recept i tako prekršio postavljena pravila. Srpsko razmišljanje ‘ono što je za džabe verovatno i ne vredi ništa’, na primeru izabranog doktora opšte medicine dobija pun značaj. Privatnicima se mora iskeširati veća suma novca, pa su zato više poštovani jer ‘sigurno nešto vredi ako je skupo’, bolje su plaćeni, mogu da rade ultrazvuk i dopler iako su početnici, niko ih ne kažnjava što su preporučili najskuplji lek…", kaže doktorka Nikolić Urošević.

Dugogodišnje "ćuti, imaš posao", strah od otkaza i maltretiranja doveli su do potpune apatije među lekarima po pitanju borbe za bolje uslove rada i svoja prava. "Ko se usudi da proba da ostvari svoja prava, biva obeležen kao neprijatelj ustanove (čitaj direktora) i na njega se obruši cela bulumenta direktorovih poslušnika. Osim toga, zakonski normativi su veoma komplikovani, a iscrpljujući procesi traju više godina. U takvim uslovima ide se lakšim putem, tj. izbegavaju se situacije u kojima ste meta i ometani u svakom smislu. U privatnim ustanovama nema sindikata, tako da zaposleni najčešće i ne znaju svoja prava. Mali je broj stalno zaposlenih u privatnim ustanovama, već su to prvenstveno angažovane kolege koje su već zaposlene u državnim ustanovama", kaže Panić.

»Specijalistički« i specijalistički pregled

Da li smo znali da specijalistički pregled ponekad ne obavljaju specijalisti? "Izabrani doktori opšte medicine nekoliko godina unazad insistiraju da specijalistički izveštaj specijalista potpiše elektronskim kvalifikovanim potpisom, kako bi se izbegla sve prisutnija praksa da pacijenta u bolnici pregleda klinički lekar sa licencom opšte medicine LKS, a koji podleže kaznenim odredbama zakona o zdravstvenoj zaštiti ako samostalno pregleda pacijente, samostalno sačini izveštaj sa ‘specijalističkog’ pregleda i predloži lekove", kaže dr Milica Nikolić Urošević.


Osobe sa dijabetesom i korona

Obračun posle korone 5

(na slici: Bojana Marković)

Najviše su, ipak, oštećeni pacijenti koji nisu mogli da se leče tokom epidemije. Prema rečima Bojane Marković, predsednice Udruženja za borbu protiv dijabetesa Grada Beograda "Plavi krug", za vreme vanrednog stanja državne klinike nisu radile, a privatni sektor nije imao razumevanja za osobe sa dijabetesom. "Osim toga, mnogi poslodavci su primoravali osobe sa dijabetesom da rade, iako je rečeno da smo u rizičnoj grupi, o čemu smo obavestili nadležna ministarstva i premijerku." Ministarstvo za rad nije odgovorilo, Privredna komora Srbije je rekla da to nije njihova nadležnost, obratili su se predsedniku Srbije, premijerki i ministru zdravlja, da bi najzad stigao odgovor iz Ministarstva rada u vidu linka o pravima i obavezama poslodavaca tokom vanrednog stanja.

Od ove nedelja, klinike su počele da primaju pacijente koji su bili zakazani pre proglašenja vanrednog stanja; neke klinike traže novi uput, a neke primaju sa starim, zato treba proveriti. Osobe sa dijabetesom i dalje moraju da budu oprezne jer nije proglašen kraj epidemije, te se savetuje obavezno nošenje maski i rukavica u zatvorenom prostoru i prilikom pregleda kod endokrinologa, kao i redovna kontrola šećera.

foto: oliver bunić

Iz istog broja

Divčibare – Država u akciji »Letujmo domaće«

Prvi put sa ministrom na jarebici

Dragan Todorović

Predizborno istraživanje NSPM

Kako je bojkot postao neminovnost

Đorđe Vukadinović

Inicijativa

Šta ako druga strana oćuti

Sonja Ćirić

Intervju – Boban Stojanović, politikolog

Dijalog od lego kocaka

Ivana Milanović Hrašovec

Grupni portret – Ujedinjena demokratska Srbija

Koalicija sa kormilarom

Nedim Sejdinović

Izborna računica u novcu

Finansijski vodič kroz parlament

Radmilo Marković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu