Rekonstrukcija Ulice kneza Miloša

Obećanje, građanima radovanje 2

UOČITE RAZLIKU: Kneza Miloša 2021...

foto: marija janković

Obećanje, građanima radovanje

Da gradske vlasti ništa drugo za poslednjih 7-8 godina nisu takle, samo poigravanje živcima građana koji stanuju u Kneza Miloša bilo bi dovoljno za odlazak u opoziciju. Saga sa ovom ulicom na kraju je repa naprednjačkih grehova u vezi sa glavnim gradom

Bio je početak 2018, a građani Beograda koji žive i putuju Ulicom kneza Miloša u centru Beograda – jednom od najvažnijih saobraćajnica glavnog grada – bili su i više nego zadovoljni. Kao što su gradske vlasti i obećale, njihova ulica bila je na vreme puštena za saobraćaj i prosto je blistala: proširena i ulepšana, sa dvostrukim drvoredom, mnoštvom novootvorenih prodavnica koje su iskoristile novu privlačnost centra grada, kao i ogromnu podzemnu garažu, koja se, jedan nivo ispod saobraćajnice, prostirala gotovo celom dužinom ulice i imala 600 mesta za parking.

Ovi građani imaće još više razloga za zadovoljstvo u mesecima i godinama koje su usledile: upravo kada je bila završena rekonstrukcija Ulice kneza Miloša, počeli su radovi na prvoj liniji metroa, još odavno bile su završene četiri podzemne garaže koje su umnogome pomogle svim vozačima; te iste 2018. biće završena i nova Autobuska stanica, a sledeće, 2019. startovaće izgradnja tunela koji počinje kod Ekonomskog fakulteta i završava se u Bulevaru despota Stefana…

Naravno, ovi srećni Beograđani možda i postoje u nekom od paralelnih univerzuma: u ovoj verziji realnosti u kojoj živimo i u kojoj nema nikakve odgovornosti ni za izvesno počinjena krivična dela ako ste u vlasti, a kamoli odgovornosti i stajanja iza javno izgovorene reči i datih obećanja, gradski čelnici valjda po 150. put u poslednjih šest godina najavljuju rekonstrukciju pomenute saobraćajne arterije prestonice.

"Ulica kneza Miloša izgledaće kao pariski Šanzelize", glasio je naslov u "Blicu" od 28. septembra ove godine, a autor ove misli bio je gradski urbanista Marko Stojčić. Dve nedelje ranije, 15. septembra, zamenik gradonačelnika Goran Vesić izjavio je da nas čeka "ozbiljna rekonstrukcija ove ulice": "Prva ideja je bila da se gradi podzemna garaža, ali će se verovatno od toga odustati jer će se raditi verovatno na praznom placu pored Ministarstva spoljnih poslova. Posle rekonstrukcije konačno će ličiti na Topčiderski drum, imaće svoje duple drvorede, biciklističku stazu, neće više biti parkiranja. Fasade i zgrade doći će do izražaja jer će ovo biti prostor i za šetnju. Ulica će biti na ponos", rekao je Vesić.

I ništa ne bi bilo sporno u ovoj izjavi da taj isti Vesić još krajem 2015. nije saopštio da će se problem parkiranja u Ulici kneza Miloša rešiti podzemnom garažom:

"Španci i Katalonci u urbanim jezgrima imali su velikih saobraćajnih problema. Izgradnjom garaža ispod kolovoznih traka rešili su nedostatak mesta za automobile", rekao je Vesić tada za "Novosti" (u tom trenutku i dalje gradski menadžer), uz objašnjenje da je on lično došao na ideju o podzemnoj garaži dok je uz direktora "Parking servisa" Andriju Čupkovića obilazio Barselonu i Madrid.

Tada su Beograđani prvi put čuli da će renovirana ulica imati šest traka, ostrvo sa cvećem, pomenutu podzemnu garažu od Nemanjine do Višegradske ulice, kao i nekakve rokove za završetak cele ove Vesićeve ideje – građevinska dozvola u julu 2016, početak 2017, a kraj radova za godinu dana.

Obećanje, građanima radovanje 3
…i render "buduće" ulice iz 2017.foto: beoinfo


VEČITE NAJAVE

Ovo je bio tek početak. U narednih nekoliko godina, najave za renoviranje jedne od glavnih beogradskih ulica nizale su se kao na traci. U februaru 2016. Vesić obznanjuje da će buduća podzemna garaža imati 480 mesta, te da će to biti ulica "po svim svetskim standardima", a u maju 2016. da će se tokom 2017. raspisati tender za tu garažu koja će, za ovu priliku, imati i svih 600 parking mesta.

U januaru 2017. tadašnji gradonačelnik Siniša Mali objašnjava da će tokom (te) godine biti završen projekat buduće rekonstrukcije Ulice kneza Miloša, dok Vesić u martu iste godine saopštava da su oni "ponosni na projekat nove garaže" koja će, pak, za ovu priliku imati 475 parking mesta i "koja će biti urađena na način koji do sada u Beogradu nije viđen, a postoji u Barseloni i Madridu".

Juna 2017. tadašnji gradski urbanista Milutin Folić uverava da će se sledeće, 2018. godine, obavljati radovi na rekonstrukciji ulice, "nakon čega će i ona dobiti biciklističku stazu", dok par nedelja kasnije Siniša Mali kaže da će rekonstrukcija početi na proleće 2018, te da su sredstva za ovu i rekonstrukciju ulica Kraljice Marije, 27. marta i Cara Dušana "već obezbeđena sredstva iz ušteda, a ne iz novih kredita, kako je to ranije bio slučaj".

Vesić u avgustu iste godine ocrtava blistavu budućnost, dajući štimung gradskim izborima koji će biti održani na proleće 2018: kaže da je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda izdao građevinsku dozvolu za rekonstrukciju Ulice kneza Miloša sa izgradnjom podzemne garaže u jednom nivou ispod površine ulice:

"Ta garaža će vredeti oko sedam miliona evra i možemo da počnemo da je gradimo na proleće sledeće godine kada bude završena rekonstrukcija Trga Slavija, odnosno Bulevara oslobođenja i Ruzveltove ulice. Rekonstrukcija ovih ulica ometa funkcionisanje saobraćaja i zbog toga je važno da Ulica kneza Miloša bude prohodna", rekao je tada Vesić još jednom menjajući broj parking mesta (na 427).

Takođe, u celu priču uključuje i biciklističke staze, drvored, klupe i "nove trotoare, koji će biti popločani", a poručuje i kako je siguran da će ova ulica "ponovo postati ulica koja će imati radnje, u koju će ljudi dolaziti i koja neće biti samo prometna, odnosno ulica za saobraćaj".

Koliko u septembru 2017. Vesić kaže da će ulica biti "proširena za još dve trake" (broj parking mesta u podzemnoj garaži se za ovu priliku penje na 450), da bi, nakon izvesne pauze, u julu 2018. rekao da će rekonstrukcija Ulice kneza Miloša početi sledeće godine (2019), "jer se tender očekuje u oktobru i ne bi bilo smisla otpočeti radove u decembru".

No, već u novembru 2018. Vesić kaže da će rekonstrukcija početi "u drugoj polovini (2019) godine", te da će to biti "prva ulica koja će u jednom nivou imati podzemnu garažu sa više od 400 parking mesta", da bi predsednik Skupštine Grada Nikola Nikodijević krajem decembra 2018. izjavio da se "spremamo da krajem 2019. godine počnemo rekonstrukciju Ulice kneza Miloša", a ujedno i menja "uslov" za početak rekonstrukcije: to više nije završetak Slavije i Ruzveltove, nego će ona početi da se radi "kada završimo Bulevar Vudroa Vilsona i Savsku ulicu".

U avgustu 2019. Vesić izjavljuje da će "do februara (2020) biti gotov Savski trg i rekonstruisana Savska ulica", da će Bulevar Vudroa Vilsona raditi u punom kapacitetu, "što će stvoriti uslove da se započne sa rekonstrukcijom Ulice kneza Miloša". Uzgred budi rečeno, Savska ulica i dalje nije rekonstruisana i ne može se njome doći do Savskog trga drugačije nego pešice.

Obećanje, građanima radovanje 4
RENDER ZA USPOMENU: Detalj na kome se vidi kako bi izgledao ulaz u podzemne garažefoto: beoinfo


PREOKRET ILI VESIĆ IMA NOVU IDEJU

Međutim, u septembru 2019. isto onako kako je nastala, iznebuha, podzemna garaža odjednom i nestaje iz budućih planova za rekonstrukciju Ulice kneza Miloša.

"Ispod Ulice kneza Miloša neće biti podzemna garaža sa oko 420 mesta, kako je to već isprojektovano i za to dobijena građevinska dozvola", javila je "Politika", uz napomenu da je obnova ulice "odložena za proleće 2020. godine" i da bi kopanje garaže "izazvalo tektonske poremećaje u funkcionisanju saobraćaja u gradu", jer bi ulica bila zatvorena na najmanje godinu i po dana.

"Da bismo izbegli zatvaranje saobraćajnice na tako dugi period, odustali smo od podzemne garaže i umesto nje gradićemo javnu garažu u ulici na placu u vlasništvu grada. Tako ćemo rešiti problem sa parkiranjem u Kneza Miloša, koja nije zonirana i gde vozila ni sada nisu propisano parkirana. Takvo saobraćajno rešenje biće jeftinije", rekao je Marko Stojčić, gradski urbanista.

Dalji razvoj je poznat – na proleće je izbila epidemija, u međuvremenu, Savska ulica još čeka na rekonstrukciju, a "Politika" u junu 2021. godine piše da obnova Ulice kneza Miloša neće početi ni ove ni naredne, 2022. godine, te da se iz nekog razloga opet "vaga" hoćemo li podzemnu garažu ili nećemo, e da bismo se potom vratili na pomenutog Vesića iz septembra ove godine, kada spektakularno, nakon svega pobrojanog – najavljuje da nas čeka "ozbiljna rekonstrukcija ove ulice".

Obećanje, građanima radovanje 5
NEIMAR SA TUĐIM PARAMA: G. Vesić sa renderom u ruci, u predmetnoj ulicifoto: beoinfo


BESKONAČNA NEODGOVORNOST

Da gradske vlasti ništa drugo za poslednjih 7-8 godina nisu takle, samo poigravanje živcima građana koji stanuju u Kneza Miloša bilo bi dovoljno za odlazak u opoziciju. Nažalost, s obzirom na Beograd na vodi, praktično nepostojanje autobuske i železničke stanice, epsko kašnjenje u svakom projektu kojeg su se poduhvatili, neispunjena obećanja o kanalizaciji, pošumljavanju, krpljenju rupa (popuniti po želji) i ostale nepodopštine, saga sa Ulicom kneza Miloša tek je na repu naprednjačkih grehova u vezi sa glavnim gradom.

Međutim, i ona je dovoljna da se "skroziraju" sve mane gradske politike.

"Priča o rekonstrukciji Ulice kneza Miloša imaće dva poluvremena: projektno i izvođačko. O izvođačkom se Grad Beograd sa svojim menadžmentom već očajno pokazao mnogo puta, a po zadatku slično Ulici kneza Miloša najgore u rekonstrukciji nekadašnje Duge čaršije odnosno poteza Cara Dušana – Džordža Vašingtona – 27. marta – Kraljice Marije. Sa podzemnom garažom, ili garažama, pa i bez njih, Beograđani mogu samo da vide horor pred sobom u razvaljivanju Ulice kneza Miloša. Svaki kalfa zna za princip ‘nemoj ništa da rastavljaš ako nećeš umeti da sastaviš’", kaže za "Vreme" arhitekta Bojan Kovačević.

On navodi da je "prosto neverovatno" što Grad hoće da rekonstruiše ovu ulicu, a da već 22 godine ne možemo da razjasnimo kada će biti obnovljen kompleks zgrada Ministarstva odbrane i Generalštaba na raskrsnici sa Nemanjinom, "simbolički – državno najvažnijoj rakrsnici Beograda".

Kovačević kaže i da je predlog koji je u opticaju – besmislen.

"Pošto ulica već dugo ima pet kolovoznih traka (od Nemanjine ka Mostaru), sa izmenjivom signalizacijom za srednju traku u zavisnosti od doba dana i tada dominantnog, opterećenijeg smera, uvođenje predloženih šest traka, ali sa ostrvom po sredini, nikako ne bi moglo povećati protočnost saobraćaja, jer su i dalje tri trake maksimum", kaže Kovačević.

On gradskoj vlasti postavlja sledeća pitanja: ko formira i ko verifikuje programski, projektni zadatak, šta se hoće rekonstrukcijom, čemu se teži? Gde su stručni ljudi da se obrate javnosti ili da budu u dijalogu s njom? Dokle će gradski menadžer da objašnjava sve i svašta, a odbornički mahači s Pašićevog trga da "verifikuju" šta god im biva podneto?

"Programske želje i mogućnosti Ulice kneza Miloša obiluju protivurečnostima u meri koja zahteva veoma ozbiljan tim i to sa javnošću rada po fazama odlučivanja. Pogledajmo samo jednu analogiju: sada se uveliko radi novi Generalni urbanistički plan (GUP), a i struka i javnost kardinalno osporavaju trase metroa, pa po čemu proverenom urbanisti prave taj novi Generalni plan? Po Vesićevim (Vučićevim) naredbama?", pita Kovačević.

Još jedno pitanje u vezi sa rekonstrukcijom jeste – cena. Godinama se kroz gradske budžete "vukla" ova linija, koja je za 2020. godinu predviđala astronomskih 23,8 miliona evra za obnovu ulice duge 1,6 kilometra, odnosno, bezmalo 15 miliona evra po kilometru, kao da se gradi tunel kroz Grdeličku klisuru. Da stvar bude još skuplja, reč je samo o rekonstrukciji, bez pomenute garaže koja, kako smo čuli, vredi još sedam miliona evra.

Nekadašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić za "Vreme" kaže da proširenje Ulice kneza Miloša uz izgradnju garaže pored zgrade Ministarstva spoljnih poslova uslovno nije loše, ali upozorava da se prilikom proširenja ulice mora voditi računa da drvoredi ne budu ugroženi, kao i da će ukidanje parkiranja na celoj dužini ulice biti izuzetno loše za građane koji tamo stanuju.

Bobić primećuje još jedan problem koji se vidi (i) na primeru rekonstrukcije ove ulice – samovolju gradskih vlasti. Jer, i priča o garaži i priča o odustajanju od garaže nije bila plod neke javne rasprave, konsultacija, više različitih mišljenja i rešenja, već plod toga što se Vesić šetao Barselonom, a, kako Bobić kaže, ni tamo te podzemne garaže nisu u centru grada, već na obodu centra.

"Planove bi trebalo da rade ljudi iz struke. Ali, u Beogradu se već više godina cela priča odvija na potpuno suprotan način. To uglavnom radi vlast. Jedan deo struke, koji radi u institucijama, kao kakav servis vlasti obavlja sve te poslove, crta planove, potpisuje, donosi rešenja – šta im vlasti kažu, oni to urade. Tako je nacrtan plan Beograda na vodi, Makiša, jedno vreme je bila i ona skandalozna priča o gondoli… Imate i drugi deo struke, ljude sa Univerziteta, Akademije nauka ili slobodne stručnjake – oni su dosta kritični prema tome, ali ne zlonamerno. Sve te kritike su korisne i njih vlast treba da čuje, pa onda da se razvije neki razgovor, kao što je to u Beogradu pre desetak godina bilo normalno. Sada, javnost i struka koja nije u institucijama, tj. nije pod kontrolom vlasti, pokušavaju da opomenu, da kažu šta o tome misle, pozitivno ili negativno, ali taj glas vlast apsolutno ne želi da čuje, čak se poslednjih godina koriste i razni termini poput ‘vi ste protiv napretka’. To je veoma loše za Beograd i posledice su prava katastrofa", kaže Bobić.

On navodi primer budućeg naselja u Makišu: "Nekom je palo na pamet od investitora, koji je u udruzi sa vlastima, da tamo zida ogromno naselje od nekoliko desetina hiljada kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Urbanistički zavod prihvati to, uradi plan, potpiše taj plan, skupština ga usvoji, a onda se pojavi veliki broj ozbiljnih stručnjaka koji kažu – ali, to će ugroziti vodoizvorište koje snabdeva 60 odsto Beograđana vodom. Kao odgovor na to, Institut ‘Jaroslav Černi’, opet u službi vlasti, napravi studiju i kaže, da, to je sve u redu, neće izvorištu biti ništa. Onda, kad osete da je preterana ta agresija na grad, građane, prostor i ambijent u kome građani žive, onda se smisli – e, sad ćemo mi na Velikom ratnom ostrvu da pravimo vodoizvorište. A to je još veća katastrofa, pošto je Veliko ratno ostrvo zaštićeni prirodni rezervat, resurs od najviše moguće vrednosti za grad Beograd. Tako je to u zakonu opisano, u svim urbanističkim planovima, ali sada vlast ispituje mogućnost da tu napravi vodoizvorište, 10 ili 20 reni-bunara, koji će potpuno razoriti to ostrvo", zaključuje Bobić.

Iz istog broja

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom

Kapitalističko oružje za komunističku Jugoslaviju

Dragan Bisenić

Lični stav

Moji nesporazumi sa vlašću

Ljubomir Madžar

Političke posledice korone

Prvi antivakserski ustanak

Nedim Sejdinović

Energetska kriza dolazi u Srbiju

Čekajući strujni udar

Bogdan Petrović

Putevi droge

Plovni putevi balkanskog podzemlja

Filip Mirilović

Balkanski kartel – razbijanje mita

Braća po narkoticima

Saša Đorđević

Obračuni u SNS-u

Dnevnik uvreda jednog Nebojše iz Beograda

Slobodan Georgijev

Politika i policija

Dimna zavesa oko Jovanjice

Novinari i saradnici »Vremena«

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu