Lični stav

O herojima i zločincima 2

Novi Sad, panorama

foto: jaroslav pap / tanjug

O herojima i zločincima

Otvoreno pismo Milošu Vučeviću, gradonačelniku Novog Sada

Gradonačelniče Vučeviću,

Svesno preskačem ono "poštovani" jer poštovanje i poštenje ne bi smeli biti fraze – ali i zato što ću, zapravo, govoriti o preziru. Preziru koji mesecima unazad eskalira na provizorijumima javnih rasprava, pretvorenih u poligone za vređanje građana koji iznose hiljade primedbi na vaše planove i nedostatak bilo kakve urbanističke vizije grada, koji se "razvija" uprkos vlastitim stanovnicima. Novim Statutom grada obavezu javne rasprave ste ukinuli, što je čak i pošteno – pošto one niti su bile javne niti su bile rasprave. A kako će sve izgledati ubuduće pokazali ste nam i lično, obaveštavajući nas kako je "grad" doneo odluku da na prostoru nekadašnjeg brodogradilišta izgradi "luksuzno naselje", odnosno stambeno-poslovni kompleks (koji javnost već naziva Novim Sadom na vodi).

Ideja o izlasku grada na reku, naravno, nije nova – i nesumnjivo spada među velike, strateške ideje. No, planirati i(li) realizovati nešto toliko važno bez iskazane svesti o javnom interesu jeste, u najmanju ruku, zločin prema gradu: kako prema njegovoj prošlosti tako i prema budućnosti! Zar ne bi bilo očekivano i logično da u osmišljavanje i realizaciju ovog projekta pokušate da uključite svu pamet – kako urbanističku tako i ekonomsku – grada koji vodite!? Zaobilazeći institucije i struku, zaobišli ste i same građane koje vaši urbanisti dugo već ne doživljavaju kao partnere, već kao neprijatelje s kojima se treba obračunati (otuda nas sa javnih rasprava izbacuju, što sam doživeo lično – ili na njima vređaju i ponižavaju, čemu sam u više navrata prisustvovao).


PRODAJA BEZ LICITACIJE

Zabrinjava i činjenica da je pre vaše najave grad već izvršio prodaju Brodogradilišta koje, u svetlu najave, postaje najskuplja građevinska zona koju uopšte imamo!?! Zar ne bi bilo logično da ste sa svojom namerom najpre upoznali građane – a zatim, transparentno i ekonomski odgovorno, raspisali javnu licitaciju za prodaju ovako ekskluzivnog zemljišta, odnosno realizaciju ovako unosnog posla!? Naravno, pod pretpostavkom da – nakon sprovedene prave a ne fingirane javne rasprave – grad uopšte odluči da ovaj strateški projekat prepusti jednoj privatnoj firmi umesto da u taj posao uđe sam (uz pretpostavljenu podršku države, Pokrajine ili evropskih fondova)?! Ostaje nejasno i na koji način su vlasnici Galensa u posed informacija o kojima je reč došli pre ostalih potencijalnih investitora?! Da ne ispadne da vas (kao pravnika) podučavam, i sami dobro znate koliko je ova vrsta favorizovanja u najmanju ruku problematična.

Izlaženje na reku ideja je koja se tiče organske veze koju jedan grad treba da uspostavlja s prirodom koja ga okružuje, ali i vlastitim građanima. Voda, vazduh (svetlost), šume i jezera strateški su resursi, i njihova uzurpacija ne može biti maskirana nikakvim pričama o famoznom profitu. Jeste li, pored ekonomske isplativosti, možda napravili i studiju ekološke održivosti? A kad smo već kod profita: o čijem vi profitu zapravo govorite, gospodine Vučeviću!? O Galensovom!? Ko su famozni vlasnici te firme i čime su toliko zadužili grad pa im je – pored toga što dobijaju najekskluzivnije građevinske lokacije – dozvoljeno gotovo sve: počev od rušenja trščara i Komunalne banke, preko zidanja trinaestospratnog solitera koji je potpuno unakazio najuži centar grada do pomeranja grobnice porodice Čenazi?! Građanski red nalaže da te naše "dobrotvore" konačno predstavite!? Interesi privatnih investitora, znate to bolje od mene, retko su kompatibilni s javnim interesom – otuda je logična upitanost: zar profit od izlaska na vlastitu reku ne bi trebalo da ubire upravo grad Novi Sad!? I to dugoročan, strateški profit – umesto jednokratnog profita privatnih investitora!?


DEVASTIRANI GRAD

Koliko mi je poznato, Plan detaljne regulacije na ovom prostoru predviđa izgradnju objekata javne namene: koncertnu dvoranu, sportske terene, bici-staze, parkove, ugostiteljske objekte! Da li je on u međuvremenu promenjen? Proizvodnja grada ne sme biti stihijska – a ako generalni urbanistički plan navrat-nanos menjate na svakih 15 dana (pritom još i tajno), zašto uopšte koristite izraz planiranje, a ne, recimo, smandrljavanje? Zar povodom strateških pravaca razvoja mišljenje građana Novog Sada, njegovih arhitekata, ekonomista ili istinskih urbanista zaista smatrate potpuno nebitnim? Ako grad ne pripada njegovim građanima, čiji je on to u međuvremenu postao, Miloše Vučeviću? Kako je moguće da su za ovu temu potpuno nezainteresovani list "Dnevnik" ili pokrajinski javni servis? Naposletku, ukoliko ste gluvi i nezainteresovani za građane, čiji ste vi uopšte gradonačelnik!?!

Pošto sami to odbijate da vidite, obavestiću vas da ste gradonačelnik jednog urbanistički obesmišljenog i, što se humanog stanovanja tiče, potpuno devastiranog grada (budimo iskreni, početak te devastacije seže mnogo pre vašeg mandata). Grada koji se, decenijama već, "razvija" isključivo u gustinu a ne, recimo, u širinu (da dubinu ovaj put zanemarimo). Grad, gospodine Vučeviću, čine i simbolička, identitetska mesta – te biste svakako morali voditi računa hoćete li u istoriji Novog Sada biti upamćeni po destruktivnoj ideji o rušenju SPENS-a, ili kao neko ko je većini građana oduzeo pravo na obalu njihove reke kao javnu svojinu!?

Zeleni pojas oko priobalja Dunava morao bi postati pluća grada (što, čak i ovako zapušten, on to već jeste). To mora biti mesto na kome će Novi Sad – trajno unakažen jeftinom, tipskom arhitekturom – konačno prodisati. Tužna je činjenica da od vas kao gradonačelnika građani ne očekuju više ništa drugo osim da zaustavite rat koji ste objavili drveću. Otuda ne mogu da vas ne upitam: koju urbanističku filozofiju vi zastupate, Miloše Vučeviću? Šta to – osim automobilske zavisnosti, gužve i svekolikog zagađenja – razvijaju vaši urbanisti? Imate li podatak koliko je tokom vašeg mandata posečeno, a koliko zasađeno stabala? Koliko je novih trgova ili parkova? Koliko je kilometara novih biciklističkih staza? Koliko novokupljenih autobusa GSP-a? Naposletku, koja je razmera novoizgrađenih stanova i za njih predviđenih parking mesta? Ko je dozvolio "investitorima" da parking mesta pretvaraju u dodatni stambeni prostor? Čijim profitom ćete građanima Grbavice ili Nove Detelinare objasniti to što satima kruže tražeći slobodno parking mesto? Kako će izgledati i na šta će ličiti saobraćaj u centru grada kada proradi tzv. Pupinova palata? Kako planirate da zidate novo stambeno naselje kad ste nas do pre koji mesec ubeđivali kako je na Limanima, na koje se ono naslanja, nemoguće parkirati (pa ste i to "rešili" novom sečom drveća i montažnim garažama)?!

Pitanja za vas, gospodine Vučeviću, ima nebrojeno – kad biste vodili računa o javnom interesu, odgovor bi mogao biti samo jedan: po hitnom postupku morali biste smeniti direktora JP Urbanizam i članove gradske Komisije za planove, i na njihova mesta imenovali ljude koji istinski vole i znaju šta je grad i koji će – u najboljem interesu očuvanja njegovog urbaniteta, ali i svakog pretpostavljenog razvoja – u istinskom dijalogu s građanima i strukom, doneti novi generalni urbanistički plan, koji bi uključivao i najoptimalnije urbanističko rešenje tako važnog pitanja kao što je izlazak na reku. Istorija Novog Sada više ne sme biti istorija urbanističke destrukcije. Kad već završavam s istorijom, podsećam vas da istorije gradova, baš kao i naroda, pamte heroje, ali pamte i zločince – jeste li vi, Miloše Vučeviću, već odabrali vlastitu stranu?!

Autor je istoričar umetnosti i pisac iz Novog Sada

Iz istog broja

Država i struka

Ko štiti a ko ruši Beograd

dr Višnja Kisić i dr Irina Subotić, Evropa Nostra Srbija

Prvi put u istoriji – štrajk glađu vlasti zbog opozicije

Spasavanje redova Vulina

Davor Lukač

Protest 1 od 5 miliona

Izlazak na crtu

Jovana Gligorijević

Portret savremenika – Miroslav Lazanski

Naš čovek u Moskvi

Slobodan Georgijev

Novosadski mitinzi i kontramitinzi

Čiko, da li su svi ovi sendviči tvoji?

Nedim Sejdinović

Kina, Srbija i EU

Kineski put ka Evropi

Milica Čubrilo Filipović

Smrt Mirjane Marković (1942–2019)

Amanet raspada i propasti

Tamara Skrozza

Naprednjaci u akciji

Desant na Šabac

Nenad Kulačin

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu