Javni beležnici

Nota proizvoljnosti 2

ČUDNI KRITERIJUMI: Polaganje zakletve prvih javnih beležnika

foto: fonet

Nota proizvoljnosti

Od dvanaest imenovanih javnih beležnika za teritoriju Prvog osnovnog suda u Beogradu – opštine Stari grad, Savski venac, Palilula, Vračar i Zvezdara – deset su kandidati koji su ispit položili u poslednja tri ispitna roka

Redakcijama mnogih medija ovih je dana stiglo Otvoreno pismo neizabranih kandidata za notare, u kojem oni tvrde da je postupak imenovanja prva 94 notara (iako ih je trebalo biti sto) bio nezakonit i proizvoljan. Pisali smo već o sumnjama prije samog imenovanja, zbog činjenice da je izmijenjena ispitna komisija, kao i da su potencijalni notari ispite od 2012. godine polagali po jednom, a ovi od 2013. godine po drugom Pravilniku (videti "Vreme" br. 1229, tekst "Indexova notarska škola"). Neizabrani tvrde: više od 90 posto imenovanih kandidata za teritorij Beograda su kandidati koji su ispit položili 2014. godine, a prvenstveno oni koji su ispit položili u aprilu, maju i junu.

Valja napomenuti da su neizabrani kandidati istakli da cilj njihovog Otvorenog pisma "nije nipodaštavanje kolega koji su rešenjem Ministra pravde 1. avgusta imenovani kao javni beležnici, niti dovođenje u pitanje njihove stručnosti i znanja, već ukazivanje na višestruku povredu zakona od strane organa koji su učestvovali u celokupnom postupku polaganja ispita, konkurisanja, predlaganja i imenovanja kandidata, a koji su svojim postupanjem prekršili sve zakonske i moralne norme".

POHVALE I OPTUŽBE: Mediji se baš nisu istakli zanimanjem za problem: tek je RTS u emisiji "Oko" prošloga petka ugostio ministra pravde Nikolu Selakovića, koji je uz samohvalu da je Srbija dobila "neverovatne pohvale" od stranih javnobilježničkih komora za selekciju kandidata, izjavio: "Mogu odgovorno da tvrdim da značajan broj onih koji se bune oko izbora pokazuje da nije dostojan da to radi, jer zakon ne daje pravo na pritužbu."

Činjenica je da su najteži ispitni rokovi bili u samom početku održavanja notarskih ispita: em su rijetki uspjeli položiti (na prvom roku 2012. godine tek oko njih deset posto), em su dobijali relativno niske ocjene. Sve se promijenilo s novom komisijom i novim Pravilnikom. Tako neizabrani upozoravaju na to da je nova komisija odlučila, mimo zakona, da će kandidate bodovati po tri kriterija: prosječna ocjena na javnobilježničkom ispitu, godine radnog staža (koji zakonom nije propisan kao kriterij) i "svojevrstan izum konkursne komisije – opšti utisak o kandidatu". Subjektivni utisak o kandidatu, koji je komisija bodovala ocjenama od 0 do 15, a do kojega je dolazila nakon trominutnog razgovora sa kandidatima, nije, niti smije biti kriterij za izbor, navode oni i kažu da je iz provedene procedure "više nego jasno da je kriterijum utiska, koji je mogao biti namešten po volji komisije, bio presudan".

SUKOB INTERESA I PROIZVOLJNOST: Osim toga, članovi ispitne komisije, njih troje, istovremeno su imenovani i za članove konkursne komisije, koja je birala notare, čime je prekršeno ustavno načelo o zabrani sukoba interesa.

"Da li je moguće da od kandidata koji su ispit položili u najtežem ispitnom roku, a to je jun 2012. godine bude imenovano samo troje, da zatim od kandidata koji su ispite položili u narednim ispitnim rokovima, za sve to vreme pohađali razne seminare i radionice, pratili propise i pripremali se na sve moguće načine za obavljanje buduće profesije bude imenovan njihov neznatan broj, a da najbolji budu ljudi koji su ispit položili u poslednja tri roka? Primera radi, od 12 imenovanih javnih beležnika za teritoriju Prvog osnovnog suda u Beogradu, tj. opštine Stari grad, Savski venac, Palilula, Vračar i Zvezdara, 10 imenovanih su kandidati koji su ispit položili u poslednja tri ispitna roka itd. Imena tih ljudi, njihovo političko opredeljenje i poslovno-državničke funkcije je na internetu moguće vrlo lako pronaći. Ako je komisija već tada znala koje će kriterijume primenjivati prilikom predlaganja, zatim vršila ispitivanje ovih kandidata, davala im ocene, a nakon toga ocenjivala i utisak koji ostavljaju ovi kandidati, onda se mišljenje komisije i na osnovu toga doneto rešenje ministra pravde moraju smatrati u najmanju ruku sumnjivim, a u krajnjoj liniji, nezakonitim i nemoralnim", navode neizabrani.

Sve to, kažu, neodoljivo podsjeća na, ne tako davni reizbor sudija i tužilaca, s tim što su kreatori tadašnjeg postupka, vjerojatno "potkovani iskustvom, pokušali da zakonskim odredbama ‘pokriju’ nedostatke tog postupka, dok u ovom slučaju zakon nije ni pokušan da se primeni i cela procedura je provedena isključivo po principu sile i moći".

Ovoga puta, došlo je do metastaze, kažu neizabrani i najavljuju traženje pravde u sudskim postupcima u zemlji i pred međunarodnim instancama.

Vidjet ćemo da li će ministar Selaković i njegova komisija i tad pobrati "neverovatne pohvale"…

Iz istog broja

Reportaža – Otvaranje 51. MOSI u Novom Pazaru

Samo da je vreme bolje…

Radmilo Marković

Struja – Šta donosi jesen

Meko srce i tvrda zbilja

Zoran Majdin

Ugovor sa Etihadom II

I dalje samo najave

Slobodan Georgijev

Pravo i politika

Kome treba smrtna kazna

Tatjana Tagirov

Zločin i javnost

Linč kao zamena za saosećanje

Jovana Gligorijević

URS-ovi kadrovi

Izbrisani, ali ne i otpisani

Ivana Milanović Hrašovec

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu