Intervju – Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu

Nikome nije u interesu rušenje ugleda Univerziteta 2

fotografije: marija janković

Nikome nije u interesu rušenje ugleda Univerziteta

"Od trenutka uvođenja zabrane zapošljavanja 2013. godine, visokoškolske ustanove su se suočile sa teškoćama. Većina univerziteta i fakulteta je ušla u to sa već ionako krajnje racionalizovanim brojem zaposlenih. Sa svakim odlaskom zaposlenog iz ustanove, penzionisanjem ili smrtnim slučajem, visokoškolska ustanova gubi radno mesto bez mogućnosti da angažuje drugog službenika na tom mestu. Mora da se podnese zahtev Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Rektoratu Univerziteta u Beogradu je poslednji put odobreno, i to samo jedno, radno mesto decembra 2018. godine"

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović ponovo se našla pod okom javnosti, nakon što je u "Večernjim novostima" objavljena informacija da je Državna revizorska institucija (DRI) podnela krivičnu prijavu protiv nje. U prvim danima nakon objavljivanja ove vesti, zvanične potvrde nije bilo, a onda je portparolka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ivana Rakočević potvrdila informaciju – Tanjugu. Krivična prijava je podneta zbog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Mediji su preneli da je Državna revizorska institucija utvrdila da je tokom 2019. godine Ivanka Popović imala rashode u ukupnom iznosu od 2.918.053 dinara iz sredstava budžeta Srbije na osnovu ugovora o radu na određeno vreme bez pravnog osnova. Ugovori su zaključeni sa osobama koje je angažovala, a da prethodno nije pribavila saglasnost nadležnog organa za njihovo zapošljavanje kod korisnika javnih sredstava, čime je, kako sumnja DRI, nenamenski potrošila sredstva iz budžeta. O povećanoj potrebi za nastavnim i nenastavnim kadrom na Univerzitetu, rektorka Popović govorila je i u ranijim intervjuima za "Vreme". Kako u trenutku dok razgovaramo još uvek nije videla krivičnu prijavu koju je protiv nje podnela DRI, smatra neumesnim da je komentariše. Ipak, o svemu što se događalo, o Izveštaju DRI, autonomiji univerziteta, ali i uspesima koji uporno ostaju u drugom planu, Ivanka Popović spremno govori za "Vreme".

"VREME": DRI je podnela krivičnu prijavu protiv vasvi je niste videli. Ipak, navodi da ona postoji našli su se u tabloidima. Šta se ovim poručuje i vama lično i samom Univerzitetu u Beogradu?

IVANKA POPOVIĆ: Onespokojava činjenica da su nekim novinama dostavljene informacije pre no što je procedura uopšte započeta. Trebalo bi očekivati da Univerzitet u Beogradu i njegov rukovodilac budu tretirani na isti način kao i sve druge ustanove i pojedinci kojima se bavi Državna revizorska institucija.

DRI je po zakonu dužna da vam pošalje izveštaj na koji imate pravo da se žalite. Da li ste ga dobili? Ako niste, može li se smatrati da posle napisa u tabloidima DRI postaje bič koji neko moćan u aktualnoj vlasti koristi protiv autonomije Univerziteta iz političkih razloga?

Izveštaj je objavljen na sajtu DRI, takođe nam je dostavljen. U skladu sa propisima, Univerzitet će dostaviti svoj odazivni izveštaj na preporuke iznete u reviziji u zadatom roku. Načelno, ne bi trebalo da bude u bilo čijem interesu da se ruši ugled dve tako značajne institucije kao što su DRI i Univerzitet u Beogradu.

Da li je rečkako smatra veliki deo javnostio odmazdi prema vama zbog utvrđenog plagijata doktorata Siniše Malog, načina na koji ste izašli na kraj sa blokadom Rektorata i brojnim drugim izazovima?

Verujem da svako već ima svoje mišljenje o tome.

Takođe, koliko su ti napisi o krivičnoj prijavi povezani sa vašom najavom da ćete se kandidovati za drugi mandat, tim pre što se ne može ni nazreti ko bi vam mogao biti relevantan protivkandidat?

Savet UB je na sednici 22. januara 2021. godine doneo Odluku o raspisivanju izbora za rektora i četiri prorektora UB za sledeći mandatni period koji počinje 1. oktobra 2021. godine. Statutom UB i nedavnim Autentičnim tumačenjem odredbe člana 64 stav 1 Zakona o visokom obrazovanju jasno je propisano ko i kako može da se kandiduje za tu funkciju.

U tom kontekstu, može li se ova kampanja povezati i sa važećim Zakonom o visokom obrazovanju koji je, po mnogima, ograničio i narušio autonomiju Univerziteta i koliko se ona, uopšte, nalazi pod političkim pritiscima?

Nikome nije u interesu rušenje ugleda Univerziteta 3

foto: marija janković

Evropska univerzitetska asocijacija je najnoviji presek stanja autonomije univerziteta na kontinentu priredila 2016. godine kada je prvi put vrednovano i visoko obrazovanje u Srbiji. Autonomija univerziteta u Srbiji ocenjena je tada kao "srednje niska" (https://www.universityautonomy.eu/countries/serbia/). Uspešnost univerziteta je po principu u tesnoj vezi sa njegovom autonomijom, s pravom na donošenje sopstvenih odluka.

Postoji nekoliko aspekata autonomije univerziteta po tumačenju Evropske univerzitetske asocijacije. Organizaciona autonomija se odnosi na pravo univerziteta da samostalno odlučuje o svojoj unutrašnjoj organizaciji, izvršnom rukovodstvu, stručnim telima i organima i unutrašnjoj akademskoj strukturi. Finansijska autonomija se odnosi na mogućnost nezavisnog odlučivanja o unutrašnjim finansijskim pitanjima čime se obezbeđuje ostvarenje strateških ciljeva ustanove. Autonomija izbora kadrova se odnosi na sposobnost univerziteta da slobodno upravlja ljudskim resursima i da donosi odluke o angažovanju kadrova. Akademska autonomija se odnosi na pravo univerziteta da odlučuje o pitanjima kao što su upis studenata, nastavni planovi i programi i kontrola kvaliteta.

Kvalitet univerziteta uglavnom je bolji u zemljama gde je i autonomija veća. Tome u prilog govore primeri odlično ocenjenih sistema visokog obrazovanja u Velikoj Britaniji i Estoniji. Ovakve analize nam omogućavaju da preciznije sagledamo sopstveno stanje i mogu da nas podstaknu da se menjamo. To je moguće samo ako postoji konstruktivna saradnja između države i visokoškolskih ustanova.

U "Vremenu" 3. oktobra 2019. rekli ste i sledeće: "Mi uglavnom imamo rad u velikim grupama i nedovoljan broj nastavnika za potrebe sprovođenja bolonjskih principa. Trebalo bi zaposliti još ljudi, koji čak i ne moraju da budu sa punim radnim vremenom." Da li se zbog integrativne funkcije Univerziteta povećali obim i složenost poslova kao i potreba za osobama koje će ih raditi? I da li ste se u tom kontekstu obratili Ministarstvu za prosvetu sa zahtevom da vam odobre nova zapošljavanja? Kako vam je Ministarstvo odgovorilo?

Tokom leta 2020. godine napravili smo presek stanja i utvrdili da je za 31 fakultet i Rektorat Univerziteta u Beogradu potrebno preko 300 uglavnom visokoškolovanih kadrova za obezbeđivanje osnovnih radnih aktivnosti. Od trenutka uvođenja zabrane zapošljavanja 2013. godine, visokoškolske ustanove su se suočile sa teškoćama. Većina univerziteta i fakulteta je ušla u to razdoblje zabrane zapošljavanja sa već ionako krajnje racionalizovanim brojem zaposlenih zbog ograničenih sredstava za plate. Sa svakim odlaskom zaposlenog iz ustanove, penzionisanjem ili smrtnim slučajem, visokoškolska ustanova gubi radno mesto bez mogućnosti da angažuje drugog službenika na tom mestu. Za svako izgubljeno radno mesto i dalje mora da se podnese zahtev Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Visokoškolske ustanove svakog meseca redovno podnose zahteve za dobijanje radnih mesta. Rektoratu Univerziteta u Beogradu je poslednji put odobreno, i to samo jedno, radno mesto decembra 2018. godine.

Iako je bilo najavljeno da će zabrana zapošljavanja biti ukinuta 1. januara 2021. godine, zahtevi moraju i dalje da budu upućeni Komisiji, sa malom verovatnoćom da budu usvojeni.

Kada uzmete u obzir ove okolnosti, gotovo je nemoguće kvalitativno poboljšati rad fakulteta i unaprediti nastavu. Nedostaju zaposleni i u stručnim službama i kvalifikovano osoblje koje bi održavalo opremu koja se koristi u savremenoj nastavi i istraživanjima. Posebno su teško pogođene informatičke službe, jer ljudi te struke prelaze u privredu na mnogo bolje plaćena radna mesta. To nam je bitno otežalo rad u uslovima pandemije kada su i nastava i stručne službe, potpuno ili povremeno, prešle na rad preko interneta.

Dodatno, rad sa manjim grupama studenata tokom pandemije je još jasnije ukazao na potrebu angažovanja većeg broja saradnika. U diskusijama tokom pripreme nacrta Strategije obrazovanja u Srbiji do 2030. godine predložili smo da se predvidi postepeno povećanje broja nenastavnog osoblja koje bi omogućilo unapređenje kvaliteta nastavnog i naučnog procesa. To bi zaista bio pomak i nadam se da će se ova kadrovska politika naći u konačnoj verziji Strategije i u Akcionom planu realizacije Strategije.

Poslednji put kad smo razgovarali, bili ste ponosni na činjenicu da je Univerzitet u Beogradu u procesu stvaranja "megauniverziteta", zajedno sa Univerzitetom u Oslu, Arhus univerzitetom iz Danske, Katoličkim univerzitetom u Luvenu u Belgiji, Pariskim univerzitetom iz Francuske, Kings koledžom iz Londona i Humbolt univerzitetom iz Berlina. Koliko je taj proces odmakao, s obzirom na pandemiju?

Učešće Univerziteta u Beogradu u Evropskoj univerzitetskoj alijansi "Circle U." je od ogromnog, strateškog značaja za delovanje i položaj našeg Univerziteta u nacionalnim, regionalnim, evropskim, pa čak i globalnim razmerama. Kako sam naziv alijanse ukazuje, stvaramo krug znanja koji povezuje obrazovanje, istraživanje i inovacije, a sve u službi društvenog napretka. Ponosni smo što smo uvrstili Srbiju u grupu zemalja sa univerzitetima koji predvode visoko obrazovanje u Evropi. Uprkos otežanim uslovima pandemije, članovi naše alijanse se redovno virtuelno sastaju i dogovaraju o stvaranju odgovarajućih oblika saradnje, o povezivanju naših stručnih službi radi otvaranja obrazovnih sadržaja naših sedam univerziteta za preko 330.000 studenata i povezivanja preko 51.000 zaposlenih u alijansi. To je poduhvat velikih razmera, za koji ne postoje prethodna iskustva. I izazov i prilika, to je šansa koju ne smemo da propustimo.

Ovog leta, tokom pandemije, studenti su opet protestovali, pre svega zbog skraćenja ispitnih rokova. Vi ste se pojavili, uzeli megafon i pozdravljeni ste ovacijama okupljenih. I to nije prvi put. Da li nekome može da smeta rektorka koja gaji međusobno poštovanje i uvažavanje sa studentima i zašto?

Studenti i osoblje na Univerzitetu se zajedno suočavaju sa dnevnim izazovima akademskog procesa, ali i opštih okolnosti. To ne znači da ćemo se uvek složiti oko svih pitanja, ali moramo da budemo spremni za otvorenu i tolerantnu razmenu mišljenja. Problemi sa kojima se studenti susreću su raznovrsni i zavise od lokalnih okolnosti na fakultetima, ali kao što vidimo, i od opštih, kao što je sad slučaj sa pandemijom. Sa jedne strane, nikada nije bilo više vremena za učenje nego tokom perioda minimalnih direktnih susreta i ograničenog kretanja. Sa druge strane, zbog pandemije previše je briga, strahova i neusredsređenosti zbog porodičnih, materijalnih i zdravstvenih okolnosti. Moramo imati razumevanja i naći prihvatljiva rešenja, ali ne na uštrb kvaliteta obrazovanja. Teme ispitnih rokova i školarina će, čini mi se, uvek biti aktuelne.

Poređenje rezultata polaganja ispita na Univerzitetu u Beogradu u razdoblju od juna do oktobra 2019. i u isto vreme 2020. godine pokazuje da je prošle godine položeno osam odsto više ispita nego 2019. godine. Smatram to izvanrednim rezultatom u svetlu okolnosti u kojima smo svi radili. Optimistična sam i za rezultate polaganja u zimskom semestru 2020/2021. školske godine.

Važno je da redovno razgovaramo i diskutujemo sa kolegama studentima o svim aspektima rada fakulteta i Univerziteta, uz puno međusobno uvažavanje. To ne bi trebalo nikom da smeta.

Iz istog broja

Trideset godina od prve pobune

Iscurela energija

Veran Matić

Kultura sećanja – Trideset godina od 9. marta

Kada je strah prvi put slomljen

Momir Turudić

 

Ispravka

Redakcija

Politički obračun i organizovani kriminal

Sicilijanka

Slobodan Georgijev

Intervju – Vladeta Janković

»Ulica« je i te kako važna u borbi za demokratiju i pravdu

Zora Drčelić

Lični stav

Lav na papiru

Ivan Duzlevski

Lični stav

O Dari iz Jasenovca

Milovan Pisarri

Četrdeset godina od prvih masovnih demonstracija na Kosovu (I)

Oštro kosovsko kamenje

Radomir Diklić

Portret savremenika – Igor Žeželj

Multimilioner pre pedesete

Radmilo Marković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu