Odletanje Jata

Nikola Tesla na letećem ćilimu 2

foto: i. salinger

Nikola Tesla na letećem ćilimu

Jat ervejz je 86. rođendan proslavio u Narodnom pozorištu, gde je izvedena predstava "Tesla ili prilagođavanja anđela", posvećena slavnom naučniku koji je umro u – 86. godini

Piše: Igor Salinger

Kada je ovaj broj "Vremena" zaključivan, čini se da je posle više decenija mučenja završena agonija koja se krila iza pitanja "šta će država Srbija sa svojom avio-kompanijom". Do sada je nebrojeno puta za sutra bio najavljivan kraj problemima u Jat ervejzu, pronalažen je kupac romansiranog naziva strateški partner, nabavljani su novi avioni od "Erbasa", "Boinga", "Embraera"…

Ali to nikako da se desi. Ovoga puta, osnovna i trenutno jedina relevantna informacija za razliku od prethodnih nije došla sa srpske strane priče, već od Etihad ervejza (Etihad Airways) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji je saopštio da će prvog avgusta u Beogradu sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije potpisati sporazum o strateškom partnerstvu sa Jat ervejzom.

U oči odmah upada da se ne radi o sporazumu dve avio-kompanije, već avio-kompanije i države Srbije. Etihad je ozbiljna avio-kompanija sa još ozbiljnijim kapitalom i apetitom da ga na duge staze višestruko uveća, ako treba i u saradnji sa državom Srbijom, i nije bilo ni za očekivati da skoro išta od planova "strateškog partnerstva" bude saopšteno unapred. Sa srpske strane, takođe očekivano, u poslednjih nekoliko dana počele su da se pojavljuju detalji o strateškom partnerstvu: prvo iz dobro obaveštenih izvora bliskih Vladi Srbije, potom se oglasio i savetnik za ekonomska pitanja prvog potpredsednika Vlade Siniša Mali, imenovan kao jedan od ključnih osoba u celom poslu, a u ponedeljak i pomoćnik ministra infrastrukture za vazdušni saobraćaj Milutin Popović, koji je izjavio da će "Etihad kupiti 49 odsto Jata i da će država, sa preostalih 51 odsto, ostati većinski vlasnik nacionalnog avio-prevoznika, koji će promeniti ime u Er Srbija. Predviđeno je da Etihad uloži 100 miliona dolara u zajedničku kompaniju, a toliko će investirati i država Srbija." Ta promena imena – Air Serbia? – koju je i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić još ranije nagovestio a, istini za volju, priželjkivali su je mnogi uključujući i nekadašnjeg predsednika Borisa Tadića ("Vreme" 1109, 5. april 2012, "Ima li Miškovića u avionu"), posebna je priča i u nju je potencijalno upakovano mnogo više od brendiranja, vizuelnog identiteta ili marketinga.

BELO SVETLO, ZELENA ZASTAVA: Milutin Popović je u izjavi za Tanjug dodao detalj koji do sada nije pominjan, da "transakcija obuhvata Jat, Suport i Jat ketering", odnosno pored avio-kompanije i dve firme za pružanje usluga opsluživanja i pripremu avionske hrane nastale njenom ranijom dekompozicijom, koja je tada predstavljena kao restrukturiranje. Etihad je, inače, nedavno kupio kompaniju sa 4000 zaposlenih na aerodromu u Abu Dabiju, koja se bavi upravo opsluživanjem, keteringom ali i uslugama vezanim za teretni saobraćaj.

U utorak je održana sednica Odbora direktora i Skupštine Jat ervejza na kojoj je jednoglasno dato zeleno svetlo za strateško partnerstvo sa Etihadom, bezbolniji naziv za de facto prepuštanje upravljanja srpskom nacionalnom avio-kompanijom arapskom kapitalu. Prepuštanje, jer kako stvari stoje – iako nominalno sa 51 odsto vlasništva i jednim glasom više u Odboru kompanije (nijedna strateška odluka se neće moći doneti bez saglasnosti države kao većinskog vlasnika, uveravaju u Vladi Srbije) – država je izgleda priznala samoj sebi da joj biznis vazdušnog saobraćaja ne ide od ruke. Ilustracije radi: Jat ervejz kontinuirano pravi gubitke od oko 30 miliona evra godišnje, pa znači da je vlada u ovaj posao pozvala nekog sa višestruko boljim referencama da radi umesto nje. Pitanje je, kao i u svakom poslovnom odnosu, ko koliko daje i šta dobija zauzvrat. Prema informacijama plasiranim u javnost neposredno pred zaključenje ovog broja "Vremena", kompaniju bi trebalo da kroz socijalni program napusti 300 do 500 od oko 1250 radnika uz naknadu od oko 300 evra po godini staža, a biće zaposleno po oko 100 pilota i kabinskog osoblja; Etihad će koliko odmah da u flotu nove avio-kompanije uvede dva iznajmljena (tzv. ACMI, mokri lizing – sve sa posadama, osiguranjem i održavanjem) "erbasa" dok Jat ervejz ne iškoluje posade za novi tip, a do zimske sezone još osam "erbasa" A319, dok će zastareli "boinzi" 737 nabavljeni u drugoj polovini osamdesetih biti povučeni iz upotrebe.

V.d. direktora Jat ervejza ranije je potvrdio da "stara flota" neće biti otuđena niti bačena u staro gvožđe već uposlena na trećim tržištima, konkretno u Makedoniji, gde postoji Jatova firma Aeromak kao i "potencijal tržišta". Ostaje, hipotetički, da se vidi koji će biti odnos između srpsko-arapske avio-kompanije u Srbiji i srpske u Makedoniji ili nekoj drugoj državi i da li ako, opet hipotetički, obe budu uspešne to znači da država Srbija kao vlasnik ne ume da upravlja avio-kompanijom na svom tržištu, a ume na trećem? Izvori "Vremena" kao moguće negativne strane partnerstva sa Etihadom navode "preambiciozan plan" novog menadžmenta po pitanju broja prevezenih putnika (pominje se tri miliona godišnje, u odnosu na sadašnjih 1,3 miliona) i veličine flote čiju nabavku, odnosno zakup finansira zajednička firma a koja je opet bazirana na navedenom planiranom broju prevezenih putnika; navodi se i red letenja koji je napravljen "ne uzimajući u obzir specifičnost tržišta"; pominju se "enormne plate i beneficije" koje su predviđene za "njihove ljude" a plaća ih – Vlada Srbije. Objektivno, ovo poslednje je kap u moru troškova, ali ako je tačno, prilično dobro ilustruje odnose dve (avio)kompanije, Etihada i Srbije.

LJUBAV, SIR I PARE: Utisak je da je Etihad od samog početka jasno znao šta hoće i nastupio je više nego uveren u svoju superiornost u odnosu na oronulu srpsku avio-kompaniju opterećenu prevelikim brojem zaposlenih, dugovima svime i svakom a ponajviše velikim državnim preduzećima poput Aerodroma "Nikola Tesla", SMATS-a, Jat tehnike, DCV-a, NIS-a, Delta Đeneralija… I, u krajnjoj liniji, mnogo skupljim, nemanjem nikakve dugoročne vizije opstanka, zdravo i profitabilno poslovanje da ne pominjemo. Od prvog pojavljivanja u Srbiji, sa generalnim direktorom Džejmsom Hoganom na čelu, kada je potpisan "kod šer" ugovor sa Jatom, Etihad je po svemu stavio do znanja ko (će da) pije a ko (da) plaća i ko se pita za šta, od organizacije konferencije za medije, preko večernjeg koktela do famoznog due diligence procesa češljanja uzduž i popreko Jat ervejza.

U neformalnom razgovoru, od predstavnika Etihada se moglo čuti kako ih Jat fascinira zbog činjenice da je preživeo bez obzira na okolnosti i da, bez obzira na sve, leti i dalje i to bez većih bezbednosnih incidenata, kao i da je Jat tradicionalni prepoznatljiv brend na tržištima Australije i Amerike i da to treba iskoristiti.

Možda jeste tradicionalan i prepoznatljiv, ali je novi menadžment očito procenio da je isplativije praviti nov.

Aerodrom

Kao relativno slabo primećena prošla je informacija da Vlada Srbije "razmišlja o davanju u dugoročni zakup" Aerodroma "Nikola Tesla", i to upravo kompanijama iz Emirata, možda i samom Etihadu koji ima veoma razvijen teretni saobraćaj. Beogradski aerodrom je ulaskom Hrvatske u EU došao na samu granicu ogromnog tržišta što implicira potencijalni višestruki porast prolaska tereta. "Nezvanično se govori o davanju Aerodroma u zakup na 20 do 30 godina. Takođe, pominje se da bi vrednost zakupa bila oko 100 miliona evra. Nije ni realno da neko zakup plati više, s obzirom na to da je procenjena vrednost Aerodroma 220 miliona evra. Dakle, lako je zaključiti da će zakupac za tri decenije inkasirati najmanje 900 miliona evra", kaže Dejan Popović, predsednik Sindikata Aerodroma "Nikola Tesla". "Država je rešila dva problema – utrapiće Jat i inkasiraće novac dovoljno velik da makar privremeno zakrpi rupu u budžetu", prenose "Vesti".


Pravni aspekti

Magistar vazduhoplovnog prava Stanislav Novaković za "Vreme" kaže da privredno pravo i Zakon o privrednim društvima daju mogućnost da postojeće privredno društvo promeni svoje ime, ali se u slučaju Jat Airwaysa ne radi o promeni imena u svrhe rebrendinga Kompanije i novog vizuelnog identiteta, već na mala vrata u Srbiji nastaje sasvim novi pravni entitet pod nazivom "Air Serbia" sa svim pravnim posledicama koje to nosi sa sobom.

Ali, dodaje: "Ovo je bio jedini način da se prekine bilo kakav pravni kontinuitet sa bivšim Jatom, da se prekine agonija dužničko-poverilačkih odnosa kojima je Jat poslednjih decenija bio preopterećen, pa su u jednom momentu njegove obaveze, tj. njegova pasiva bili skoro isti ili veći sa vrednošću njegove imovine, da se stane na put raznim radno-pravnim obavezama i aktivnostima počev od donošenja najbenignijih pravilnika, odluka i ostalih opštih akata na nivou Društva, pa do poslovnih planova, planova letenja, planiranja i realizacije saobraćaja, planova i strukture obuka i preobuka letačkog i kabinskog osoblja."

"Nikakav stručni savet, potkomitet za bezbednost ili neko bivše kolektivno telo neće imati uticaja niti formalno pravne nadležnosti u kreiranju poslovne politike Er Srbije. Isto tako, Udruženje linijskih pilota Srbije, pa i Udruženje kabinsko letačkog osoblja Srbije, mogu samo da se bave svojim radom i promovisanjem svojih aktivnosti u skladu sa svojim statutarnim ovlašćenjima, a nikako da utiču na politiku kreiranja posada novog entiteta. Nema štrajkova, nema ucena i nema ničega što je bila karakteristika Jata poslednje decenije, najžešće 2004. i 2005. godine. Air Serbia nije pravni sledbenik Jat Airwaysa, ne odgovara za njegove obaveze i zbog toga je na Republici Srbiji da preuzme Jatove dugove i isplati otpremninu zaposlenima koji žele da napuste Jat zbog odlaska u penziju ili nekih drugih razloga."

Realno, "strateškog partnera" su jedino zanimala komercijalna prava Jata i slotovi koje Jat koristi više decenija, praktično od osnivanja 1947. Zastarela flota, veliki broj nepokretnosti i zaposleni Jata, kao i njegovi poslovni partneri i saradnici nisu predmet interesovanja Etihada. Air Serbia će ostati nacionalni prevoznik RS i to je jedino što će ostati od stare poslovne politike i starih navika.

Iz istog broja

Medijska scena i Evropska unija

U raljama tabloida i države

Tamara Skrozza

Rekonstrukcija na terenu – Dan kupine na Stavama

Hegel bez češalj

Dragan Todorović

Nasilje i noćni život

Pozovi obezbeđenje radi ubistva

Mirko Rudić

Kolektivni portret SNS-a

Stranka vlasti bez prošlosti

Zora Drčelić

Rekonstrukcija Vlade Srbije

Svilen gajtan za koalicionog partnera

Jovana Gligorijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu