Intervju – Mlađan Dinkić

24. 12. 2008. / 15.32

Nikad mi nije bilo teže zbog grozne političke atmosfere

Lično mi nikada nije bilo teže od 2000. godine. Ne zbog obima posla, daleko od toga, već zbog celokupne grozne atmosfere u političkom životu i društvu. Teško je to objasniti. Loše se osećate ukoliko vidite problem, znate i želite da ga rešite, ali nemate podršku partnera. Dobronamerno sugerišete rešenja, ali kao da pričate u prazno

Nikad mi nije bilo teže zbog grozne političke atmosfere 1

Tek što je uključen diktafon, a ministar ekonomije Mlađan Dinkić odgovorio na pitanje svih pitanja i rekao da nema nameru da ruši Vladu, intervju za "Vreme" prekida se zbog hitnog poziva iz sekretarijata Vlade. Posle minut ili dva, Dinkić se vraća i obaveštava nas da je na telefonskoj sednici upravo glasao protiv ugovora o prodaji NIS-a. Iako se u trenutku razgovora, u utorak 23. decembra, očekuje izjašnjavanje ministara, iznenađenje je što to nije obavljeno na "klasičnoj" sednici kakvu pitanje Naftne industrije Srbije svakako zaslužuje. Zbog toga, prvo sledeće pitanje tiče se nespornog ugovora, već (čini se, prilično olakog) načina na koji se o njemu odlučuje.

"Ugovor o NIS-u i neobavezujuće dokumente o gasovodu i gasnom skladištu koji imaju preko 100 strana poslali su nam u 10 sati ujutro, a u pola dvanaest zovu ministre iz Sekretarijata da se izjasne. Ne verujem da je to iko stigao da pročita. Nema šanse da to pročitate ni za čitav dan, a kamoli za sat vremena", kaže Dinkić. "Mene je pozvao premijer i predočio mi osnovne elemente ovog ugovora, što je vrlo korektno, ali ako je ovo jedan od najvećih strateških ugovora za našu zemlju, krajnje je neozbiljno da se o njemu glasa na telefonskoj sednici. Ne pamtim da je ijedan važan ugovor usvajan ovako, od ugovora za Fijat do privatizacije Mobtela. Svi vanserijski, veliki ugovori, vezani za proces privatizacije su usvajani na zvaničnim sednicama Vlade."

"VREME": Kad vas je pozvao premijer?

MLAĐAN DINKIĆ: Pozvao me je pre nekih sat vremena i nagovestio da bi moglo doći do telefonske sednice Vlade oko NIS-a. Mi smo koaliciona vlada i normalno je da imamo različita mišljenja. Lepota demokratije i jeste u različitostima, ali i u mogućnosti da svako ispolji svoj stav. Ovde se radi o kompaniji koja je, prema svim mogućim analizama, u prošloj godini bila najprofitabilnija kompanija u Srbiji. Prodati takvu kompaniju preko telefona je veoma neozbiljno. NIS pod ovakvim uslovima nije trebalo prodavati. Za Robne kuće smo dobili 360 miliona evra, a za NIS, koji je najprofitabilnija kompanija, samo 400 miliona, bez ugovornih garancija za gasovod. Samo prodajom imovine NIS-a, u normalnim uslovima, bez naftnog biznisa i prava na korišćenje izvora nafte, dobili bismo najmanje 800 miliona evra. U svakom slučaju, ministri iz G17 plus su glasali protiv prodaje NIS-a jer nema ugovora koji garantuje da će Srbija dobiti gasovod, a bili smo uzdržani u pogledu drugih dokumenata o gasovodu i skladištu koji nemaju obavezujući karakter.

Zašto ste glasali protiv?

Mislim da je Srbija napravila izuzetno loš aranžman. Vreme će pokazati ko je bio u pravu. Voleo bih da me vreme demantuje i da ja ne budem u pravu. Za dve godine ćemo videti da li će se graditi gasovod Južni tok, a videćemo i šta će biti urađeno na modernizaciji NIS-a. Srbija nema ugovornu garanciju da će dobiti gasovod. NIS se prodaje bez tendera, a nema ugovora o izgradnji gasovoda Južni tok kroz našu zemlju. Mi nemamo ni pravnu ni finansijsku garanciju da će taj gasovod biti izgrađen. Sam Ugovor o prodaji NIS-a ima niz neprihvatljivih elemenata koji su na štetu Srbije. Sredstva za investicije se obezbeđuju zaduživanjem NIS-a. Kredit uz pomoć kog će se modernizovati NIS će formalno uzeti Gasprom, ali će ga NIS vraćati sa nepovoljnom kamatom. Suštinski je to zaduživanje NIS-a. Takođe, ne postoji nikakva garancija za realizaciju Programa modernizacije NIS-a, država je na sebe preuzela da će garantovati sa 100 miliona evra u slučaju štete i dr.

Ko je kriv za sve to? Da li je u pitanju neka interesna grupa?

To će vreme pokazati. Moguće je da moje kolege, koje podržavaju prodaju NIS-a, veruju da će Srbija dobiti gasovod, ali je očito da se radi o verovanju na reč. Rečeno nam je – prodajte NIS, dobićete gasovod. Međutim, danas Rusi nisu spremni da se ugovorom obavežu da će izgraditi gasovod kroz Srbiju, a mi njima prodajemo NIS.

Ako se sve to ima u vidu, da li ljudi koji taj ugovor potpisuju ne vide ove argumente ili rade u nečiju korist? Da li je u pitanju neznanje ili nečiji interes?

Ne verujem da je neznanje, ali kakav je i čiji je interes u pitanju pokazaće vreme. Neznanje nije motiv. Ljudi u timu su svesni svih ovih činjenica. Ukoliko, za dve godine, Rusi budu ozbiljno krenuli da grade gasovod, s namerom da ga završe do 2015, biću spreman da kažem da nisam bio u pravu. Ali, očekujem i od mojih kolega, ukoliko se to ne desi, da objasne šta ih je motivisalo da prodaju NIS bez ugovornih garancija za gasovod i pored dobronamernih upozorenja.

Kakva je dalja sudbina vlade, imajući u vidu vašu poziciju?

U demokratiji svako ima pravo da javno iznese svoj stav. Ovo je koaliciona vlada i u njoj nema sukoba, ali ima različitih mišljenja, što je normalno i dobro. Ukoliko dođe do ozbiljnih programskih i strateških razmimoilaženja, spremni smo da izađemo iz Vlade i da je manjinski podržavamo. G17 plus nije ušao u ovu Vladu zbog NIS-a, već zbog ubrzavanja evropskih integracija i jačanja srpske ekonomije. Naš stav o NIS-u je bio isti i pre formiranja ove vlade. Ona će nastaviti da radi i trajaće onoliko koliko bude bila uspešna u rešavanju životnih problema građana. Urbana je legenda da sam ja srušio tri vlade, ali istina je da sam oborio samo jednu, vladu Zorana Živkovića, i to kada sam bio u opoziciji.

Kako objašnjavate odsustvo predstavnika Demokratske stranke na vašoj Izbornoj skupštini?

To je odraz njihovog vaspitanja.

Niste to doživeli kao nož u leđa?

Ne. To više govori o tome koga pamćenje kratko služi. Mi smo uredno pozvali sve naše partnere na Izbornu skupštinu. Ali, neki su očito zaboravili s kim su zajedno pobedili na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

U poslednje vreme govori se o rekonstrukciji Vlade, odnosno o Tomislavu Nikoliću kao "džokeru"?

To me uopšte ne uzbuđuje. Demokratska stranka je stožer ove vlade i ona će odlučiti koliko će vlada trajati i kako će izgledati. G17 plus će raditi samo u onoj vladi koja Srbiju ubrzano vodi ka EU, jača domaću ekonomiju i sprovodi neophodne društvene reforme.

Čini se, međutim, da je Vlada već malo skrenula s tog puta, posebno imajući u vidu izjave ministra spoljnih poslova.

Zahvaljujući nevladinom sektoru, G17 plus i jednom ozbiljnom delu Demokratske stranke, gospodin Jeremić je u poslednjim danima počeo ozbiljno da koriguje svoje izjave. Funkcija našeg partnerstva i jeste u tome da, ako neko počne da skreće s evropskog i reformskog puta, jedni na druge utičemo i vratimo se na pravi put.

Mislite, dakle, da Vlada kao celina ipak nije skrenula s pravog puta?

Za sada nije. Mislim da naši partneri u Vladi, čak i oni koji bi se eventualno kolebali oko tog evropskog puta, shvataju da je ne samo većinsko opredeljenje građana za evropske integracije, već je to i interes našeg društva. Ne slažemo se po pitanju naftnog aranžmana, ali će za oko dve godine neko morati da prizna da je pogrešio. Nemoguće je da budemo u pravu i jedni i drugi.

Ko su konkretno jedni i drugi? Jedni ste vi, a drugi?

Pre svega Demokratska stranka. Oni su naši partneri, s njima smo napravili koaliciju.

Mislite da je koren problema u nekom iz Demokratske stranke?

Za dve godine će neko morati da prizna grešku. Za Srbiju će biti najmanja šteta ako sam ja pogrešio, jer to onda znači da će Srbija imati gasovod i sve koristi koje on donosi.

A ukoliko se utvrdi da je određena osoba ili određena interesna grupa zapravo zaslužna za sklapanje ovakvog ugovora?

To bi bila totalna tragedija.

Rekli ste da ne možete da kažete ko stoji iza te priče, ali da ne verujete da je u pitanju neznanje. Možete li makar da naslutite o kome se radi?

Ne.

Prebacuje vam se da imate različite aršine za Fijat i za NIS. Za Fijat ste navodno samo rekli da imate "čvrste garancije", a od Rusa ste tražili nešto konkretnije.

Sve vreme bavljenja politikom imao sam iste aršine prema svima, ali sam se zato mnogima i zamerao. Kako možemo porediti propalu Zastavu, koja je u poslednjih deset godina dobila 500 miliona evra subvencija, sa NIS-om koji je najprofitabilnija kompanija u Srbiji? Drugo, mi s Italijanima nismo zaključili neobavezujući memorandum, nego ugovor. To je čvrsta ugovorna garancija. Drugo, mi Italijanima ništa ne poklanjamo niti dajemo dok oni ne krenu s investicijama. Italijanima čak nećemo dati ni suštinski oronulu fabriku bez ugovornih garancija. A NIS dajemo Rusima jeftino, bez obavezujućeg plana i odgovarajućih garancija za investicije i bez ikakvog ugovora za gasovod. Pristao bih, kao i sve druge zemlje iz okruženja, na neizvesnost Južnog toka da nas to ništa ne košta. Svoje naftne kompanije nisu dali ni Grci ni Bugari, i ako ne bude Južnog toka, nikom ništa. Mi smo odmah i pod katastrofalnim uslovima prodali NIS, a da ne znamo da li ćemo uopšte dobiti magistralni gasovod.

Kako će običan građanin da oseti korist od ugovora o prodaji NISa?

Sada će biti puno medijske pompe, puno hvale, potrudiće se da ovaj loš naftni aranžman oboje ružičasto. Istina dolazi tek kasnije. Kao što je istina u slučaju prodaje Robnih kuća dobro sagledana tek danas, jer smo dobili 360 miliona evra i renovirane robne kuće nakon što su tavorile i propadale više od jedne decenije. Kao što je istina u slučaju Mobtela sada svima vidljiva i predstavlja nesumnjiv uspeh, jer je Telenor najveći investitor u Srbiji koji se odgovorno ponaša i prema svojim korisnicima i prema društvu. Istina o NIS-u i celokupnom energetskom aranžmanu će stići za dve godine. Tada ćemo videti da li Srbija dobija gasovod ili ne. Voleo bih da grešim. To bi bilo najjeftinije za naše građane.

Kakvi su trenutno vaši odnosi sa DSom i sa gospodinom Tadićem?

Što se tiče Vlade, korektno sarađujemo s kolegama iz Demokratske stranke. Suviše je kratko vreme prošlo od našeg izlaska iz Radne grupe. Ja se nadam da će nas rad na rešavanju objektivnih problema s kojima se suočava srpsko društvo i ubuduće sjedinjavati.

Da li ste imali bilo kakav kontakt s Tadićem od kada ste izašli iz Radne grupe?

Ne.

Smatrate li da bi u ovom trenutku trebalo da imate nekakav kontakt s njim?

Redovna i direktna komunikacija između partnera je svakako jedan od preduslova za dobro funkcionisanje koalicije.

Pominjalo se tokom poslednjih nekoliko dana da problem u vezi s formiranjem skupštinskog kvoruma nisu manjinske stranke, već upravo G17 plus. Koliko ima istine u tome?

Puno je bilo spekulacija u vezi s G17 plus, ali videli ste u praksi da su naši poslanici redovni na sednicama Skupštine, da mi nismo uzrok bilo kakvog kašnjenja u radu. Puno je onih kojima je u interesu da dođe do sukoba između Demokratske stranke i G17 plus. To su svi oni koji su antievropski orijentisani i koji su protiv ekonomskih reformi. U našem političkom sistemu puno je tračeva, intriga, laži i zamena teza. Oba partnera moraju biti svesna svega toga, da bi bili u stanju da Srbiju vodimo ka pravim vrednostima. Srbija je u velikoj opasnosti da joj se zamuti sistem vrednosti, da ponovo uđemo u demagogiju neviđenih razmera, u uravnilovku, dvorske igre u kojima je intriga daleko veća od dela.

Rekli ste da toga moraju biti svesna oba partnera. Da li je, po vašem mišljenju, to slučaj s Demokratskom strankom?

Nijedna partija nije monolitna i ne sastoji se od jednog glasa i jednog načina razmišljanja. Ima puno članova DS-a, ali i u rukovodstvu te stranke, koji dele moje stavove, a ima i onih koji sa mnom nisu na istoj talasnoj dužini. To je već vidljivo i u javnosti.

Na Izbornoj skupštini G17 plus rekli ste da i u vašoj stranci ima onih kojima je "novac popio mozak". Koliko je konkretno takvih ljudi?

U svim strankama ima puno takvih ljudi. Ja odgovaram za stranku koju vodim i u svojoj stranci ću uvesti red. Naravno, to neće biti dovoljno, zato što u drugim strankama ima četiri puta više takvih ljudi s obzirom i na broj upravnih odbora i javnih preduzeća koja one kontrolišu. Mnogo je važnije šta će u tom pogledu uraditi naši koalicioni partneri. Ja garantujem da ću u G17 plus očistiti sve ono što je bilo loše.

U jeku smo finansijske krize i različite su teorije o tome kako ćemo to da preguramo. Koji je najbolji, a koji najgori scenario koji može da nas zadesi?

Retko ko je objasnio uzroke krize, a od shvatanja uzroka krize zavise instrumenti sa kojima joj se suprotstavljate. Kriza je nastala na Zapadu, zbog ljudske pohlepe, gde je bankarski sektor jurio za visokim zaradama i izdavao hartije od vrednosti na kojima se preko noći moglo mnogo zaraditi, a onda ušao u velike gubitke. Zbog toga je u jednom trenutku bankarski sektor prestao da kreditira stanovništvo i došlo je do krize tražnje u razvijenim zemljama. Kriza tražnje je pre svega pogodila automobilsku industriju, da bi se to zatim reflektovalo u drugim zemljama koje izvoze u zemlje pogođene krizom. Zapadne zemlje na krizu reaguju tako što nude mere za pospešivanje tražnje, smanjuju poreze i pomažu bankama da kreditiraju stanovništvo i tražnju. Te mere nisu adekvatne za one zemlje koje nisu uzročnici krize, nego se samo suočavaju s njenim posledicama. Bilo bi pogrešno da Srbija sada upumpa kredite u proizvodnju, jer ovde nije problem proizvesti. Problem je prodati. Sve dok se ne oporavi tražnja na Zapadu, Srbija mora samo pasivno da reaguje na ove mere. Šta znači pasivno? Tako što će pomoći izvoznicima, koji su izgubili svoja tržišta, da prežive krizu. Tako što ćemo smanjiti troškove i održati makroekonomsku stabilnost kroz stabilnost kursa i cena. Druga stvar su jeftini krediti za likvidnost u sektoru malih i srednjih preduzeća, kako bi ona u ovim uslovima preživela i zadržala postojeći broj zaposlenih. Treća grupa mera jeste smanjenje troškova države.

To je ona teza da u ovoj krizi možemo i da profitiramo?

Mi ne možemo da profitiramo. Možemo samo da se odbranimo, a onda da u jednom segmentu proizvodnje i usluga prihvatimo deo premeštene industrije sa Zapada. Nećemo profitirati, ali to bi moglo znatno da ublaži posledice krize. Ovde imam spisak tridesetak stranih kompanija koje se čak i u ovim uslovima interesuju da grade fabrike u Srbiji ili da koriste postojeće hale. Interesantno je da su to uglavnom kompanije iz automobilske industrije. Znajući da će zapadne zemlje uliti veliki novac u oporavak automobilske industrije, njihovi dobavljači žele da premeste proizvodnju u zemlje sa nižim troškovima, kakva je Srbija. Ali, naša odbrana, na prvom mestu, jeste odbrana stabilnosti kursa i cena, davanje kredita za likvidnost i pomoć izvoznicima. Pokušaj privlačenja stranih kompanija je tek poslednji korak.

S druge strane, postoje dve stvari koje možemo da uradimo nezavisno od svetske krize. Prva su vize, odnosno ulazak na belu šengensku listu. Kraj aprila je rok koji smo sebi dali da izvršimo sve pripreme za to i onda sigurno dolazimo na tu listu. Druga stvar je izgradnja autoputa. Pare smo dobili i sve zavisi isključivo od organizacije Vlade u procesu projektovanja, pripremanja, tenderske procedure itd. Na te stvari treba da se skoncentrišemo.

Smatrate li da su veće šanse da kraj iduće godine dočekamo "zdravi i čitavi" ili da budemo u većim ekonomskim problemima?

Problem je u tome što još niko ne vidi konačne razmere svetske krize. Prema svemu onome što do sada znamo, ovo će biti kriza veća od čuvene velike ekonomske depresije 1929. godine. Zbog toga moramo biti izuzetno oprezni i brzi. Nisam zadovoljan brzinom rada naše Vlade. Mislim da sa merama za ublažavanje posledica krize kasnimo dva do tri meseca. Da ne govorim o brzini kojom parlament usvaja zakonske predloge. Mislim da u ovom trenutku Ministarstvo finansija takođe nije u dovoljnoj meri shvatilo šta se događa i da, ukoliko hitno ne preduzme odgovarajuće mere, Srbiju može pogoditi i kriza likvidnosti budžeta.

Da li ste im to rekli? Ako jeste, zašto vas ne slušaju?

Ja im to uporno ponavljam već četiri meseca, a zašto ne žele da urade bilo šta, ja to ne znam. U najboljoj nameri pokušavam da sa kolegama podelim svoje trogodišnje iskustvo iz oblasti javnih finansija, ali se iz meni nepoznatih razloga te sugestije konstantno ignorišu.

U "Vremenu" je prethodne sedmice kolega Dimitrije Boarov konstatovao da ste prilično nervozni, odnosno da patite od "akutne nervoze". Da li je bio u pravu?

Iako se tome nisam nadao kada sam ulazio u Vladu, lično mi nikada nije bilo teže od 2000. godine. Ne zbog obima posla, daleko od toga, već zbog celokupne grozne atmosfere u političkom životu i društvu. Teško je to objasniti. Loše se osećate ukoliko vidite problem, znate i želite da ga rešite, ali nemate podršku partnera. Dobronamerno sugerišete rešenja, ali kao da pričate u prazno. S druge strane, javni život je postao zagađen intrigama i lažima, koje su u dobroj meri preuzele primat nad istinom i zdravim sistemom vrednosti. U takvoj atmosferi, niko normalan se ne oseća dobro – ni oni koji pokušavaju da budu odgovorni, bilo da su u vlasti ili opoziciji, ni ozbiljni privrednici, ni građani.

U tom slučaju, opet se postavlja pitanje vašeg ostanka u Vladi?

Ja sam borac, ali svako ima svoju granicu izdržljivosti. Radiću u Vladi sve dok to bude imalo elementarnog smisla i sve dok sam u stanju da činim nešto korisno za Srbiju.

Iz istog broja

Srbija u prvoj četvrtini XXI veka

Procena pretnji

Priredio M. M

Intervju – Zoran Drakulić, predsednik kompanije Ist point

Proizvođači su na kolenima

Momir Turudić

Realizacija Naftno-gasnog sporazuma Srbije i Ruske Federacije

Visoke političke garancije

Dimitrije Boarov

Metro u Beogradu

Sve je isto, samo njega nema

Zoran Majdin

Vreme uspeha

Biznis

Zoran Majdin

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu