Foto: AP Photo/Michael Sohn
U sve više zemalja, uključujući Srbiju, raspravlja se da li je profesionalna vojska dovoljna. Sada je pitanje otvoreno i u Nemačkoj, a pokrenuo ga je upravo ministar odbrane
Bundesver se suočava sa nedostatkom ne samo borbenih aviona, fregata ili helikoptera. Već godinama nedostaje i vojnika i vojnikinja. Zbog toga se uvek iznova otvara debata o tome da li Nemačka treba ponovo da uvede obaveznu vojnu službu, piše Dojče vele.
U jednom intervjuu, ministar odbrane Boris Pistorius (SPD) naveo je Švedsku kao primer. Tamo je, kao i u Nemačkoj, obavezno služenje vojnog roka bilo ukinuto, a zatim ponovo uvedeno. Da li je to model i za Nemačku?
Prema navodima Bundesvera, Nemačka je krajem oktobra 2023. godine na raspolaganju imala 181.383. vojnika. U vreme Hladnog rata 1970-ih i 1980-ih bilo je skoro pola miliona vojnika.
Vremena su se promenila, Hladni rat je prošlost. Ipak, ministar Pistorijus veoma je zabrinut. Bundesver je daleko od cilja da do 2025. godine u uniformama ima 203.000 muškaraca i žena – i to u vreme agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine koji je jasno pokazao koliko brzo mogu da nastanu sukobi u Evropi.
Od preuzimanja dužnosti, Pistorijus razmišlja o tome kako da Bundesver ponovo učini privlačnijim i da li bi ponovo trebalo uvesti vojnu obavezu. Nedavno je u intervjuu za list „Velt” izjavio da trenutno ispituje različite modele. „Razmatram sve opcije“, rekao je Pistorijus i dodao: „Postojali su razlozi zbog kojih je vojna obaveza obustavljena, ali gledajući unazad, to je bila greška.“
Foto: AP Photo/Michael SohnDecenijama je vojna obaveza bila temelj nemačkog društva. S ponovnim omogućavanjem da se Savezna Republika Nemačka sredinom 1950-ih naoruža, muškarci od 18 godina su regrutovani u vojnu službu. Ideja je bila da vojnici budu „građani u uniformi“.
Tokom pet i po decenija, gotovo svi mladići su služili vojni rok ili su u okviru civilnog služenja vojnog roka radili u staračkim domovima ili bolnicama. U leto 2011. godine obavezni vojni rok je ukinut. U to vreme, cilj je bio smanjiti Bundesver i sprovesti reformu oružanih snaga. Međutim, u slučaju napetosti ili potrebe za odbranom, obavezni vojni rok može ponovo da se aktivira. Danas je Bundesver dobrovoljačka vojska u kojoj služe i žene.
Ali, dobrovoljci više ne dolaze. Novinar i stručnjak za odbrambenu i bezbednosnu politiku Tomas Vigold u intervjuu za DW to objašnjava ovako: „Velika frustracija u Bundesveru je birokratija. Podnosioci zahteva često čekaju šest meseci na odgovor.“ Tržište rada je trenutno takvo da mladi ljudi mogu da biraju gde žele da rade. Bundesver nije privlačan poslodavac.
Vojna obaveza u Švedskoj – „san svih vojnika”
Ministar odbrane Boris Pistorijus je od svog ministarstva dobio 65 konkretnih predloga za reorganizaciju Bundesvera: regrutaciju i obuku trebalo bi reformisati, rekao je on za list „Velt“. Takođe se ponovo otvara rasprava o obaveznom služenju vojnog roka: „Zbog toga razmatram dodatne modele, poput švedskog. Tamo sve mlade žene i muškarci idu na regrutaciju, a samo odabrani deo njih završi osnovnu vojnu službu. Da li bi tako nešto bilo moguće i kod nas, deo je tih razmatranja.“
Stručnjak za bezbednost Vigold, švedski model opisuje kao „san svih vojnika“. „Oružanim snagama tamo nisu potrebni svi regrutovani. Umesto toga, biraju one koji imaju odgovarajuće veštine.“
Politička debata o vojnoj obavezi – s iznenađenjima
Ali, tek što je Pistorijus izneo svoja razmišljanja u javnost, usledila su velika negodovanja. Kritike su stizale čak i iz redova Pistorijusove Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). Šefica stranke Saskija Esken smatra da Bundesver sada da ne bi bio sposoban za sprovođenje obavezne regrutacije. „Jer, jedinice za obuku, koje su neophodne, više ne postoje.“
Kritike su izrazili i liberali (FDP), koji su deo vladajuće koalicije. Šef njihove poslaničke grupe Kristijan Dir u intervjuu za medijsku grupu Funke je izjavio: „Ponovno uvođenje obaveznog služenja bilo bi ozbiljno zadiranje u slobodu mladih ljudi koji žele da se profesionalno orijentišu.“
Foto: AP Photo/Michael ProbstPodrška je, međutim, stigla od konzervativne opozicije. U intervjuu za DW, šef poslaničke grupe demohrišćana (CDU/CSU) Johan Vadeful ovako to objašnjava: „Stav CDU je jasan: mi se zalažemo za opštu vojnu obavezu, odnosno službu u Bundesveru, ali i u drugim, takozvanim organizacijama plavog svetla“. To se odnosi na vatrogasne službe, službe za tehničku pomoć ili dobrotvorne organizacije. „Sada je vreme da se mladi ljudi zapitaju šta mogu da urade za našu državu – za naše društvo“, dodaje Vadeful.
Da li se vraća obavezni vojni rok?
„Teško je odgovoriti na to pitanje“, kaže stručnjak za bezbednost Tomas Vigold. Bezbednosna situacija se, posebno od početka rata Rusije protiv Ukrajine, radikalno promenila.
Vigold smatra da se obavezni vojni rok, kakav je Nemačka imala pre 2011. godine, verovatno više neće vratiti – već i samo zato što prema starom modelu nije bilo predviđeno da žene budu vojnici. On, međutim, ne želi u potpunosti da isključi druge oblike obaveznog služenja vojnog roka. U oblasti bezbednosne politike trenutno je mnogo toga moguće: „Ko bi pre dve godine pomislio da će Bundestag, s obzirom na ruski agresorski rat, odobriti poseban fond od sto milijardi evra za Bundesver?“
Ministar odbrane Boris Pistorijus zato zaključuje: „Razmatram sve opcije, ali za svaki model, bez obzira o kojem je reč, potrebna je politička većina.“
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Izvršna vlast najavljuje da će neugodno Tužilaštvo za organizovani kriminal pretvoriti u odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu – koje vodi lojalni Nenad Stefanović. O tome za novi broj „Vremena“ govori predsednik Visokog saveta tužilaštva Branko Stamenković
Potpuno mi je nejasno šta zaista znače floskule koje pojedinci koriste o otuđenju, odvajanju i ugrožavanju države od javnih tužilaca. Simptomatično mi je da su se one pojavile kada su nadležna javna tužilaštva, postupajući po zakonima, otpočela postupanje po službenoj dužnosti u vezi sa krivičnim postupcima u koje su uključeni i visoki predstavnici izvršne vlasti. Podsetiću da je vlada više puta proklamovala borbu protiv korupcije kao jedan od najbitnijih ciljeva svog rada
Šta se režim nada da će dobiti čekanjem? Jesu li te nade opravdane? Šta pobunjeno društvo – studenti, građani, opozicione partije – može da učini da natera Vučića da što pre raspiše vanredne parlamentarne izbore? Koje su lekcije iz Mionice, Negotina i Sečnja? Da li išta više znamo
Ko god je na rukovodećim pozicijama u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) do skoro bio ili se sprema da ih preuzme – dobro je za vlast, loše je za narod. Time su otklonjene sve dileme oko toga šta znači to što je umesto “druga Marka” šef operative u BIA postao “drug Nidža”
Krajem 2025. godine, zahvaljujući potpunoj nezainteresovanosti vlasti da rešava probleme, Srbija se našla u trostrukom energetskom problemu – nije poznato kako će se rešiti saga sa Naftnom industrijom Srbije, nije poznato odakle će Srbija ubuduće kupovati gas, a ni Elektroprivredi Srbije ne piše se dobro
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
