Seksualno i reproduktivno zdravlje

Nema mesta za stid 2

ŽENSKI TERET: Reproduktivno zdravlje

Nema mesta za stid

Kad je o reproduktivnom zdravlju reč, uglavnom se žene podvrgavaju ispitivanjima s obzirom na tradicionalan i patrijarhalan model vaspitanja – da li je kod nje sve u redu i da li može da rodi. Međutim, muški i ženski sterilitet jednako su zastupljeni

Strategija za podsticaj rađanja stupa na snagu 1. jula – jednokratna finansijska pomoć za prvo dete, pomoć za drugo, treće, četvrto, pomoć za parove iz VTO programa za tri nova pokušaja… Ministarka Slavica Đukić Dejanović je izjavila da to ne rešava problem na duže staze kad je u pitanju seksualno i reproduktivno zdravlje, čega smo svesni.

Seksualno i reproduktivno zdravlje je briga o reproduktivnim organima kroz kontinuiranu prevenciju od seksualno prenosivih bolesti, smanjen broj abortusa uz edukaciju stanovništva o kontracepciji. Reproduktivno zdravlje kod parova koji se suočavaju sa sterilitetom zasniva se na brizi da vaginalni i cervikalni brisevi budu sterilni, da partneri nemaju bakterije. No, kad je reproduktivnom zdravlju reč, uglavnom se žene podvrgavaju ispitivanjima s obzirom na tradicionalan i patrijarhalan model vaspitanja – da li je kod nje sve u redu i može li da rodi.

"Muškarci i dalje teško prihvataju mogućnost da problem možda potiče od njih. Ipak, naravno, pomaka ima, te je tako stanje mnogo bolje sada nego što je bilo pre 10-15 godina", smatra Sandra Jovanović, predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo". "Kod nas je izražen porast muškog steriliteta, pa tako sve češće imamo pojavu smanjenog broja spermatozoida. Na sreću, vantelesna oplodnja je jedan od načina koji može pomoći i muškarcima da dobiju željeno dete. Ipak, neophodno je da ne čekaju dugo, da ukoliko do trudnoće ne dođe ni nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa, potraže stručnu pomoć, urade analize i ustanove u čemu je problem, kako bi što pre započeli i proceduru vantelesne oplodnje. Dokazano je da su muški i ženski sterilitet jednako zastupljeni (40 odsto muški, 40 odsto ženski i 10 odsto zajednički problem, i 10 odsto sterilitet nepoznatog uzroka) tako da muškarci moraju da shvate da u Srbiji ima 400.000 parova sa problemom steriliteta, a to nije malo. Stidu nema mesta u ovoj teškoj borbi."

Već nekoliko godina govori se o uvođenju predmeta seksualno vaspitanje u školama, da bi mladi saznali više o seksualnom i reproduktivnom zdravlju od stručnjaka, a ne sa često sumnjivih sajtova. Sandra Jovanović se slaže da je seksualno obrazovanje dobra inicijativa jer bi se na taj način mladi upoznali sa svim problemima na koje mogu da naiđu tokom odrastanja. Takođe, procedura vantelesne oplodnje mogla bi da bude deo obrazovanja, te bi se na taj način ovaj proces približio mnogima, skinule bi se stege i tabui. "Udruženje ‘Šansa za roditeljstvo’ jedino je udruženje u Srbiji koje se zalaže za poboljšanje uslova vantelesne oplodnje, zastupamo parove i pojedince koji imaju problema sa začećem, pa im je neophodna neka od potpomognutih metoda – inseminacija ili vantelesna oplodnja."

Novi Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji izglasan je u maju 2017. godine. Novost je što je Zakonom dozvoljena donacija reproduktivnih ćelija i embriona, da žena bez partnera može da ide na proceduru vantelesne oplodnje (uz donaciju spermatozoida), predviđena je banka reproduktivnih ćelija i embriona, jedinstven informacioni sistem koji bi kontrolisao broj urađenih procedura u Srbiji i broj rođenih beba uz pomoć vantelesne oplodnje. "Mnogo novina donosi ovaj zakon, međutim, pravilnici koji prate zakon, kako bi on bio primenjiv i kod nas, još uvek nisu gotovi, tako da se zakon još uvek ne primenjuje. Nadamo se da će pravilnici biti završeni do novembra 2018. godine i da će se početi sa primenom ovog novog Zakona. Naravno, ustavno pravo svake žene je da bude majka. O ovom pravu svaka žena samostalno odlučuje, bez pritiska", kaže S. Jovanović.

Banka reproduktivnih ćelija je ustanova koja kontroliše uvoz i izvoz reproduktivnog materijala, ali i uzimanje ćelija od donora. Naime, ukoliko jedan par ima problema sa reproduktivnim materijalom (jajnim ćelijama ili spermatozoidima), vantelesna oplodnja se može uraditi uz donirani materijal. Sistem koji se poštuje u ovakvoj ustanovi podrazumeva čuvanje u specijalnim posudama, takozvanim kontejnerima, u smrznutom stanju reproduktivnih ćelija i embriona. "Parovi koji imaju zdravstveni problem, odnosno nedostatak reproduktivnih ćelija, mogu da se obrate ovakvim specijalizovanim ustanovama koje mogu da ustupe materijal za postupak vantelesne oplodnje i tako nadomeste nedostatak. U ovakvim ustanovama vodi se računa o genetskim ispitivanjima materijala tako što se poštuju protokoli koji podrazumevaju dokazivanje genetske podobnosti za ovakve postupke. Banke reproduktivnih ćelija su visoko specijalizovane stručne institucije koje veoma drže do kredibiliteta procedura, i obavezno je pridržavanje istih. Doniranje reproduktivnih ćelija novim zakonom definisano je kao altruistički čin, što znači da se donorima (onima koji doniraju reproduktivnu ćeliju ili embrion) ne može dati novac za ovaj čin", zaključuje Sandra Jovanović.

U nekoliko navrata prenosili smo istraživanje Centra za mame, organizacije za ženska prava sa fokusom na prava mama. "Centar za mame se bavi slučajevima diskriminacije mama, imamo besplatno pravno savetovalište i psihološko savetovalište gde nam se mame obraćaju sa pitanjem kako da ostvare neko svoje pravo. Jednom godišnje organizujemo neku nacionalnu kampanju, ove godine je to bio izveštaj o mamama čije je delove "Vreme" prenelo", kaže Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame. " Pre tri godine imali smo veliku kampanju o stanju u porodilištima, anketu je popunilo skoro tri hiljade žena. Bavili smo se iskustvom žena i kulturi porodilišta, kako su žene doživele lekare i osećanjima žena u porodilištu. Ono što je na mene ostavilo najjači utisak jeste da svaka deseta žena nikad više ne želi da ima dete samo zbog iskustva koje je imala u porodilištu. Ovde ne pričamo o lošem ekonomskom stanju, da je ona možda izgubila posao kad je ostala u drugom stanju, ovde je reč o porodilištima. Čini mi se da kada pričamo o natalitetu, uopšte se ne bavimo stanjem u porodilištima, jer to traje četiri dana. Ali, u porodilištima počinje majčinstvo, počinje ženski osećaj sebe u kontekstu majčinstva i prva iskustva sa bebom. Mi iskreno verujemo da kad bi uslovim u porodilištima bili bolji, žene bi možda želele da imaju više dece."

Prema rečima direktorke Centra za mame, one se najčešće javljaju povodom pravnih nedoumica jer mnoge od njih ne znaju svoja prava, uglavnom vezana sa trenutnu radnu situaciju pre nego što saopšte poslodavcu da su ostale u drugom stanju."Osim toga, mame dolaze u psihološko savetovalište jer osećaju pritisak da budu savršene mame i imaju utisak da okolina ima prevelika očekivanja od njih. Pogotovo su društvene mreže uticale ne to da postoji ‘savršena’ mama, sa ‘savršenom’ decom, koja se organski hrane i sviraju klavir. Nigde ne možete da čujete da je materinstvo teško, izazovno, iscrpljujuće i o tome se ne priča javno. Psihološki pritisak materinstva i društvena očekivanja od njih tišti mame, a od nas traže podršku i razumevanje", ističe Jovana Ružičić.

Naša sagovornica kaže da nema tačne podatke o otpuštanju trudnica i porodilja, i misli da to niko nema, ali naglašava da su imali iskustvo sa mamama koje su imale taj problem. "Rekla bih da se situacija u poslednjih šest godina malo promenila u smislu da je danas redak slučaj da žene potpisuju blanko otkaze i ostaju bez posla kad ostanu u drugom stanju. Čak je Nebojša Stefanović, dok je bio u skupštini, pogurao zakon o zabrani otpuštanja trudnica bez obzira na ugovorni angažman, tako da čak i ako su zaposlene samo na tri meseca, one će imati neka prava. Ono što se sada dešava su otkazi pri povratku sa porodiljskog ili, što je čest slučaj, da se žena vrati na poziciju na kojoj je bila pre trudnoće ili je vrate na niže radno mesto, pa eto, nisu je otpustili, ali ima mnogo, mnogo manju zaradu od one koju je imala pre trudnoće u toj firmi", smatra Ružičić.

Pored svega, reproduktivno zdravlje podrazumeva i reproduktivno pravo. Ponovićemo stav Dragane Stojanović, izvršne direktorke Asocijacije za seksualno i reproduktivno zdravlje Srbije, objavljeno u nedeljniku "Vreme": "Reproduktivna prava obuhvataju ljudska prava koja su već priznata nacionalnim zakonima i ratifikovanim međunarodnim dokumentima. Ona počivaju na priznavanju osnovnog prava svih parova i pojedinaca da slobodno i odgovorno odlučuju o broju, razmaku i vremenu rađanja svoje dece i da imaju informacije i sredstva za to, kao i prava da dostignu najviši standard seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Reproduktivna prava takođe uključuju pravo da odluke koje se tiču reprodukcije budu donete bez diskriminacije, prisile i nasilja, što nije slučaj u poslednjih nekoliko mračnih nedelja promocije gašenja ženskih ljudskih prava i unapređenja materice u kolektivno dobro stanovništva… Reproduktivna prava se ne tiču samo pitanja pobačaja i kontracepcije. Ovde se ne radi samo o pravu žena da nemaju decu, već i o pravu da ih imaju. Ove politike nisu ekskluzivno desne jer i na levici je po pitanju seksualnih i reproduktivnih politika postojala i postoji konzervativna pozicija."

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Nestaje li Srbija – populaciona i demografska politika" koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja
Republike Srbije preko konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja

Iz istog broja

Prvomajski dvobroj

Naredni broj – 10. maja

Na licu mesta – Hrtkovci

Teče život uprkos četničkom vojvodi

Slobodan Georgijev

Intervju – Irina Subotić, istoričarka umetnosti

Beograd nije zaslužio da ga pretvore u Las Vegas

Sonja Ćirić

Portret savremenika – Nikola Jokić

Nova zvezda na košarkaškom nebu

Aleksandar Aleksić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu