Nedelja

Niška domaćinska muka

Okršaj “državnih projekata” i njihovih “navijača”

Nišlije su pregrmele još jedan finalni turnir košarkaškog Kupa Srbije, koji bi trebalo da bude praznik sporta, ali je pre svega događaj visokog bezbednosnog rizika po građane i imovinu.

I proteklog vikenda grad je bio u poluopsadnom stanju sa velikim brojem policajaca i žandarma na ulicama, a sve zbog kontrole nekoliko stotina huligana i ozbiljnih prestupnika okupljenih u navijačkim grupama Crvene zvezde i Partizana.

Niš je po 12. put bio domaćin u poslednje dve decenije (u poslednjih osam godina čak sedam puta), a po prirodi stvari, dva najveća kluba sastajala su se u završnici (sedam finala i dva polufinala) i samim tim su “na crtu” izlazili i “navijači”. Poslednjig godina u prvenstvenim utakmicama Zvezde i Partizana u Beogradu dozvoljeno je prisustvo samo organizovanih navijača kluba koji je formalno domaćin, tako da je Hala “Čair” postala jedina u kojoj se “delije” i “grobari” direktno suočavaju, te jedni druge psuju, vređaju i, ako se ukaže prilika, tuku, a zajednički čine ambijent naelektrisanim i opasnim.

I pored mnoštva policajaca, i ove godine su grupe sa oba strane unele baklje u halu, a jedna upaljena na crno-beloj tribini pala je na svečanu ložu i izazvala požar koji je, na sreću, brzo ugašen.

Policija i tužilaštvo kažu da istražuju slučaj, a pre pet godina u “Čairu” je tokom finala bakljom u glavu pogođen funkcioner Košarkaškog saveza Srbije Miodrag Radović i teško mu je povređeno oko, ali do danas niko nije odgovarao. Pretprošle godine izbila je masovna tuča na tribinama, a jedan devetogodišnji dečak je pogođen staklenom flašicom u glavu dok je pratio utakmicu sa roditeljima.

Ovogodišnji finalni susret je obeležio i transparent “Željko Obradović – državni projekat” na Zvezdinoj strani tribina, upravo ono što godinama unazad partizanovci poručuju “večitom rivalu”, a na terenu su dominirali crveno-beli i ubedljivo (85:68) stigli do 11. pobede u nacionalnom kupu.

Niške “Južne vesti” podsećaju da je svako finale Kupa u “Čairu” potencijalno velika opasnost po građane i imovinu i postavlja se opravdano pitanje zašto bi Nišlije ubuduće živele u strahu i zebnji za svoju bezbednost zbog nekoliko stotina huligana koji u velikoj meri zasene sportski događaj.

Štrajk u “Fijat plastiku”

Nema odgovora vlasnika, a nema ni mašina

foto: printscreen n1

Navršila se godina otkako štrajkuje 90 radnika kragujevačkog “Fijat plastika”, ali dogovora sa vlasnicima nema ni na vidiku, nema ni obećane pomoći vlasti iako je država trećinski vlasnik kompanije “Fijat Srbija”. Takođe, u pogonima nema ni mašina za proizvodnju automobilskih branika jer ih je poslovodstvo u aprilu prošle godine, preko noći, premestilo u druge pogone.

Tada je kompanija pobunjene zaposlene poslala na plaćeni odmor, što Štrajkački odbor smatra protivzakonitim i podseća da su prekinuli rad u februaru prošle godine zahtevajući da im se regres vrati na nivo kakav je bio do kraja 2020. godine (u visini prosečne plate u Srbiji), te da im se neradni dani plaćaju 65 posto, kao što je slučaj u drugim firmama Kompanije Fijat u Srbiji.

“Vlada Srbije se ‘pravi mrtva’ i mi ih pozivamo da čitavu ovu situaciju, sada pred izbore, rešimo. A menadžment Fijata se ne oglašava ni po ovom ni po drugim pitanjima, kao što je odlazak radnika iz Kragujevca u Slovačku ili proizvodnja novog modela”, kaže za “Danas” Zoran Miljković, predsednik Štrajkačkog odbora i naglašava da država “Fijatu” sve vreme gleda kroz prste i, kako kaže, “javno pokazuje da je italijanska kompanija iznad naših zakona”, podsećajući da je izmeštanje mašina “neviđen i nezapamćen slučaj u Evropi”.

Najduži radnički štrajk u novijoj istoriji Srbije ušao je tako u drugu godinu.

Nova državna pomoć

Predizborne subvencije za majke

Spisak predizbornih abonenata se proširuje maltene svakodnevno, a nakon “helikopter para” za penzionere i mlade, na red su došle – majke. Ne sve, već one koje su rodile ili će roditi dete u ovoj godini, bez obzira koje im je dete po redu, ali uz uslov da sa partnerom prihoduju manje od 138 hiljada dinara mesečno.

Državna podrška od najviše 20.000 evra je bespovratna, a davaće se za ostvarivanje prava na izgradnju ili kupovinu kuće ili stana, navodi se u odluci Vlade Srbije. Na područjima 19 devastiranih lokalnih samouprava (Prijepolje, Babušnica, Surdulica, Tutin, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Žitorađa, Kuršumlija, Svrljig…) pomoć će iznositi 50 odsto vrednosti radova, a u ostalim gradovima i opštinama 20 odsto.

Ministar finansija Siniša Mali kaže kako je krajnji cilj da se podstakne natalitet u zemlji, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić hvali potez vlasti, jer je dobar i sa humanog i sa ekonomskog gledišta, dok s druge strane, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Dejan Šoškić upozorava da kod ovakvih subvencija uvek najbolje prođu prodavci stanova i dodaje kako deluje da je mera doneta adhok pred izbore i da ga ne bi čudilo da se posle 3. aprila uredba na neki način stavi van snage.

A kako je krenulo, do 3. aprila treba očekivati od vlasti još unisonih čašćavanja nekih društvenih grupa i podgrupa.

Zelena Srbija

Veliki rast izvoza organske hrane

foto: dušan aničić

A između vesti da je pri kraju izgradnja najveće fabrike guma u ovom delu Evrope, koja će čađu prekriti pola Banata i da Rio Tinto nastavlja sa kupovinom kuća i zemljišta za budući rudnik litijuma u Jadru, provukla se informacija da je Srbija u poslednjih deset godina povećala izvoz organskih proizvoda za više od 15 puta.

U prošloj godini izvezeno je organskih proizvoda u vrednosti od 57,4 miliona evra, najviše u Nemačku, ali i u Ameriku, Holandiju, Francusku, Austriju, Italiju… Organsko voće izvozi se u svežem, smrznutom i sušenom stanju, a izvoze se i voćni koncentrati i pirei. U kilaži to je prošle godine iznosilo 17.622 tone, a dominirala je, naravno – malina.

Kako piše “Politika”, malina je i u konvencionalnoj proizvodnji na drugom mestu po vrednosti izvoza sa 426 miliona dolara, iza kukuruza (557 miliona), a ispred pšenice (255 miliona).

Komunalni red

Novi zakon i novi aparati protiv buke

foto: marko drobnjaković

Počela je primena novog Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, a i novih uređaja za merenje buke kojima su u Beogradu opremljeni komunalni milicioneri, a kako pišu “Večernje novosti”, pale su i “prve žrtve” novih mera.

Napisano je osam kazni od po 200.000 dinara za ugostiteljske objekte u glavnom gradu jer je prekoračen dozvoljeni nivo buke u kafićima i restoranima – tokom dana 65 decibela, a posle 22 sata – 55 decibela. Osim kazne za pravno lice, pod udar zakona dolaze i zaposleni u objektu (50.000 dinara) i vlasnik (100.000).

Grad je podeljen na šest zona i navedeni dozvoljeni decibeli su najviši i odnose se na gradski centar, dok se dozvoljeni nivo smanjuje kako se ide prema periferiji i područjima za odmor i rekreaciju.

A novina je i što građani mogu buku u svom komšiluku da, osim telefon, prijave i imejlom.