Nedelja

Spor oko sankcija Rusiji

Ograđivanje od ministra Baste

Rade Basta, ministar privrede i funkcioner Jedinstvene Srbije, zatražio je da Srbija uvede sankcije Rusiji jer “naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija i to postaje neizdrživo”.

“Ja kao ministar privrede da gledam koliki se pritisak vrši na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da mi ćutimo, to ne mogu da prihvatim. Zato sam za uvođenje sankcija Rusiji, stojim uz predsednika Vučića u odbrani državnih i nacionalnih interesa i imam apsolutno poverenje u njega”, poručio je Basta i izazvao reakciju i ograđivanje mnogih iz vlasti, počev od njegovog lidera Dragana Markovića Palme.

“Jedinstvena Srbija je protiv uvođenja sankcija bilo kome i naš stav je da je rešenje tog problema da rat u Ukrajini prestane odmah i da se problemi reše za pregovaračkim stolom”, saopštio je Palma, a za njim se javio Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, i ponovio da Savet za nacionalnu bezbednost (SNB) osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali i da nije za uvođenje sankcija Rusiji. Najoštriji u osudi od koalicionih partnera bio je Pokret socijalista Aleksandra Vulina, koji je u saopštenju nazvao Bastu “domaćom kukavicom”, a njegovu izjavu “sramotnom” i zatražio da podnese ostavku u Vladi Srbije.

Iz ovog slučaja smo saznali i da ministar bez portfelja, socijalista Đorđe Milićević, ima stranačkog aktivistu koji mu vodi naloge na društvenim mrežama, pošto je na njega svalio krivicu zbog lajka koji se pojavio ispod Bastine objave na Instagramu. Milićević se pravdao da se ne razume u društvene mreže, a da je “stranački aktivista greškom, kada je video sliku kolege iz Vlade, lajkovao, a da nije pročitao šta piše ispod”.

Žurka na “Marakani”

Slavili 12. marta uz čestitke Mladiću

Organizovane navijačke grupe Crvene zvezde nisu 4. marta proslavile 78. rođendan kluba, niti dan ranije kada je na njihovom stadionu igran derbi sa Partizanom, već su “žurku” pomerile za osam dana, na 12. mart, dan kada se obeležavalo 20 godina od atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića.

Preko transparenata su povodom klupskog rođendana poručili: “Kada se zaljubiš u Zvezdu jednom, to je za ceo život”, što može da bude tačno za većinu navijača crveno-belih, ali i “78 godina vičem Zvezda, a mislim Srbija”, što je primer revizije istorijskih činjenica jer je klub osnovan kao jugoslovenski, najveće uspehe postigao je sa sastavom koji je skoro preslikavao nacionalnu strukturu bivše države i sa tribina se klicalo Jugoslaviji sve do početka devedesetih godina.

Ali, to nije ništa u odnosu na glavni transparent koji je razvijen na severnoj tribini te večeri, baš na utakmici protiv Novog Pazara: dok prema Đinđiću nisu pokazali pijetet, iskazali su pažnju prema Ratku Mladiću i na ogromnom transparentu čestitali mu 81. rođendan: “Svaki Srbin vama kapu diže, i po vašem uzoru decu podiže! Srećan rođendan generale! Hvala vam zauvek!”

Izveštaj Fridom hausa

Nazadovanje Srbije

U izveštaju nevladine organizacije Fridom haus iz Vašingtona o zemljama u tranziciji, Srbija treću godinu zaredom spada u kategoriju hibridnih režima, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpunih demokratskih promena, a povrh toga, najviše je nazadovala od balkanskih država u oblasti sprovođenja demokratskih reformi.

04-20

Prema istraživanju, šest od sedam zapadnobalkanskih zemalja – Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Kosovo i Severna Makedonija – i dalje se nalaze u kategoriji hibridnih režima ili vlada u tranziciji, a jedino je Hrvatska označena kao polukonsolidovana demokratija. Uz našu zemlju, najveće nazadovanje zabeleženo je u BiH, u oblastima demokratske vladavine na nacionalnom nivou i civilnog društva.

Izveštaj “Zemlje u tranziciji – od slabljenja demokratije do autoritarne agresije” Fridom haus objavljuje od 1995, i to je svojevrsni godišnji pregled o demokratskim reformama u 29 nekada komunističkih država iz Centralne i Istočne Evrope. Kako se zaključuje, svega šest država ostalo je u kategoriji konsolidovanih demokratija, u odnosu na osam koliko ih je bilo 2004. godine.

foto: tanjug / beoinfo

Integracija Roma po Šapiću

Sami sebi krivi

Ponovo je naprednjak Aleksandar Šapić prešao crvenu liniju i još više podupro tvrdnje da u onoj čuvenoj filmskoj epizodi u filmu Munje nije glumio Gangulu, već igrao samog sebe. Naime, gradonačelnik Beograda je prošle nedelje izjavio kako je “integracija Roma u normalan život nemoguća ukoliko oni to sami ne žele”.

“Bilo je ranijih godina pokušaja da se romskim porodicama obezbede stanovi, ali oni se ne zadržavaju dugo u njima. Počupaju stolariju i sanitarije, prodaju sve što može da se proda, prave probleme svojim komšijama i na kraju se ponovo vraćaju u svoja nehigijenska naselja”, sasuo je Šapić, kako reče, nepopularnu istinu i sve podebljao podatkom da u Beogradu postoji 165 nelegalnih i nehigijenskih romskih naselja sa blizu 30 hiljada žitelja.

Usledile su brojne reakcije i osude gradonačelnikovih lakonskih objašnjenja kompleksnih tema. Između ostalih, Mensur Haliti iz Fondacije za otvoreno društvo istakao je da “takve reči, iako možda dobronamerne, održavaju pogubni narativ okrivljavanja žrtava koji oslobađa državu i njene institucije od obaveze da pruže jednake mogućnosti svim građanima”; poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković mišljenja je da prvi čovek Beograda “pokazuje suštinsko nerazumevanje životnih problema sa kojima se suočavaju Romi” i poručuje mu da se izvini; pojedini opozicioni političari optužili su ga za rasizam, a Romska partija podnela je protiv Šapića krivičnu prijavu zbog diskriminacije, izlaganja poruzi Roma i raspirivanja nacionalne netrpeljivosti.

Istraživanje o mentalnom zdravlju

Mladi uznemireni, napeti i bezvoljni

Istraživanje o mentalnom zdravlju u Srbiji iz prošle godine pokazuje da skoro 16 odsto stanovništva ima prisutne simptome depresije, 7,2 odsto anksioznosti, 1,6 odsto stanovništva u visokom je riziku od suicida, a posebno ugroženom kategorijom smatraju se i mladi između 15 i 30 godina. Po istraživanju Centra “Srce” iz Novog Sada, na uzorku od 130 mladih osoba, najveći broj njih, 70 odsto, oseća uznemirenost i napetost, 66 odsto ispitanika ima slabu motivaciju, 62 odsto lošu koncentraciju i isto toliko ima osećaj bezvoljnosti. Za ovakve sumorne podatke ima više razloga, smatraju stručnjaci, najpre što mladima nije lako dostupna zdravstvena zaštita u oblasti mentalnog zdravlja, a tu su i druge barijere zbog kojih mladi ne traže psihološku podršku, pa pokušavaju da se sami izbore sa svojim problemima.

A nedavna studija Mreže psihosocijalne podrške i Crvenog krsta pokazala je da i mnoge stare osobe u Srbiji imaju ozbiljne simptome: skoro trećina je depresivna, a svaki četvrti penzioner se oseća beskorisno i nesrećno.

foto: fonet / akcija ares

Naoružana nacija

Nelegalnog oružja i dalje na pretek

U Srbiji je trenutno registrovano skoro 900 hiljada komada oružja u vlasništvu oko 500 hiljada građana. Poslednjih godina primetan je pad broja legalnog oružja zbog visokih poreza i skupe i komplikovane preregistracije, ali se i dalje u kućama i stanovima krije ogromna količina nelegalnog oružja. Zato Ministarstvo unutrašnjih poslova ima redovne akcije zaplene, a kako piše “Politika”, samo u poslednje dve nedelje u tri grada – Nišu, Irigu i Pančevu – pronađene su i oduzete brojne puške, karabini, pištolji, ručne bombe i na stotine metaka.

Po nezvaničnim procenama od pre nekoliko godina, ukupan broj oružanih sredstava kod civila je veći od 2,7 miliona komada, što znači da je više od 1,8 miliona neregistrovano. Rok za prijavu takvog oružja stalno se pomera i sada je 5. mart naredne godine.