foto: milovan milenković
Godišnjica ubistva Olivera Ivanovića
Pet godina nakon ubistva Olivera Ivanovića još uvek nisu otkriveni izvršioci i nalogodavci, optužnica je dva puta menjana i prilično je slaba, naročito nakon odustajanja nekoliko zaštićenih svedoka kojima su otkriveni identiteti, a sećanja na jednog od najuticajnijih lidera kosovskih Srba obeležava se 16. januara na nekoliko mesta, i pored porodice, prijatelja i saradnika, žale ga javno vlast i u Beogradu i u Prištini.
U Kosovskoj Mitrovici, na mestu ubistva, prvo su se okupili prijatelji i saradnici Olivera Ivanovića, među njima i narodni poslanici opozicionih partija u Skupštini Srbije, a nešto kasnije počast svom lideru odali su članovi Građanske inicijative Sloboda demokratija pravda (GI SDP). U znak sećanja na Ivanovića tog dana su se ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu okupili lideri i članovi nekoliko opozicionih stranaka.
Članovi najuže porodice, kumovi, rodbina i prijatelji okupili su se na godišnjicu u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, gde Ivanović počiva, a pomenu u Hramu Svetog Save prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, uz nevenčanu suprugu Milenu Pavlović i deo porodice.
“Već pet godina nema ni istine ni pravde u slučaju ovog gnusnog i neljudskog čina. Srbija nije zaboravila i neće odustati od zahteva da se pravi zločinci privedu pravdi. Počivaj u miru”, objavio je Vučić na svom Instagram nalogu. Istovremeno je u Prištini premijer Kosova Aljbin Kurti u video-poruci na srpskom jeziku poručio da je “Ivanović bio otvoren, iskren, uvek oštar po pitanjima od značaja, ali se isto tako ophodio sa poštovanjem prema onima sa kojima se nije slagao”, te da je pucanj u njega bio “i pucanj u politički pluralizam među Srbima”. I on je izrazio žaljenje što počinioci i naručioci još nisu privedeni pravdi.
Ali, i pored saglasja vlasti u Beogradu i Prištini da je neophodno rasvetliti slučaj i glavne krivce privesti pravdi, baš zbog tih istih vlasti nema naznaka da će se u skorije vreme našto spektakularno desiti, a kako vreme odmiče sve su manje šanse da će se ovaj atentat ikada sudski rešiti.
Bez odgovornih za nesreću u rudniku “Soko”
Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu je drugi put odlučilo da nikoga krivično ne goni zbog nesreće u rudniku “Soko” 1. aprila prošle godine, kada su poginula osmorica rudara. Advokat porodica nastradalih podneo je prigovor na najnoviju odluku tužilaštva i najavio inicijativu da se u Skupštini Srbije formira anketni odbor koji bi preispitao rad državnih organa u ovom slučaju.
Advokat Bratislav Stojanović podsetio je da je rudnik radio bez dozvole za rad i po zastareloj metodi jamskog iskopavanja i da su nesrećni rudari umrli za manje od minuta zbog nedostatka kiseonika.
“Zbog materijalnih sredstava, radilo se po zastereloj metodi, sa dotokom kiseonika kroz separativni ventilacioni sistem koji se isključuje kada krene varničenje zbog prisustva amonijaka. U ovom slučaju je dotok kiseonika iz tog razloga bio isključen, a da nije, krenulo bi varničenje i došlo bi do eksplozije, u kojoj bi stradali svi koji su bili u jami”, objasnio je Stojanović, a prenosi “Danas”.
Nesreća se dogodila u zoru, pre kraja treće smene, a od 67 rudara koji su bili u jami, osmorica su smrtno stradala od posledica gušenja usled proboja enormne koncentracije metana, dok su dvadesetorica teže i lakše povređena. Aleksinačko tužilaštvo je “nakon sprovedenih dokaznih radnji, a imajući u vidu i ranije obavljena veštačenja”, prvo krajem jula a potom i prošle nedelje odbacilo krivičnu prijavu Ministarstva rudarstva i energetike protiv 14 osoba, za koje se sumnjalo da su odgovorne za nesreću.
Razočarani članovi porodica nastradalih ističu da im nije cilj da rudnik ne radi, već da pređe na savremeniju i bezbedniju metodu iskopavanja rude.
Incidenti kao na traci
Tri pune nedelje nakon nesreće uklonjena je i poslednja cisterna sa amonijakom iz železničke kompozicije koja je 25. decembra delom iskliznula iz šina na pruzi kod Pirota. Nakon nesreće, do koje je došlo zbog dotrajale pruge, iz četiri prevrnute cisterne je curio amonijak što je prouzrokovalo smrt dve osobe koje su se našle u blizini, a još oko 50 je hospitalizovano. Vlasnik tereta je kasnije procenio da je iscurilo oko 20 tona amonijaka.
Obezbeđivanje mesta nesreće i saniranje štete išlo je traljavo, a Grad Pirot je tri nedelje bio u vanrednoj situaciji, da bi sa uklanjanjem poslednje cisterne lokalna samouprava konačno ukinula vanredne mere.
A u danu kada su u Pirotu odahnuli, panika zbog amonijaka u vazduhu zahvatila je Pančevo nakon što je na teretnoj pruzi došlo do izlivanja amonijaka iz auto-cisterne. Policija je evakuisala ljude iz desetak okolnih kuća, a direktor Opšte bolnice u tom gradu potvrdio je da je zbog izlivanja amonijaka bilo hospitalizovano 20 ljudi, ali da su imali blaže tegobe i svi su pušteni kući.
Ove nesreće su pokazale koliko smo nezaštićeni od opasnih materija koje se transportuju, jer mnogi ne mare za zakone i pravilnike, prevashodno vlast, a pokazalo se i u kakvom su očajnom stanju pruge, dok se Aleksandar Vučić hvali “Sokolom” koji “leti” šinama između Beograda i Novog Sada.
Odbačene prijave u Zrenjaninu
Prekršajni sud u Zrenjaninu oslobodio je akademskog slikara dr Rastka Stefanovića i sociologa Ivana Živkova policijske prijave da su tokom jedne od blokada puteva krajem 2021. godine prekršili Zakon o bezbednosti saobraćaja. U obrazloženjima obe presude konstatuje se da je policija nezakonito fotografisala i utvrđivala identitete učesnika protestnog okupljanja na magistralnom putu Zrenjanin–Beograd, saopštilo je Udruženje “Građanski preokret”, čiji su Stefanović i Živkov članovi.
Pre nekoliko meseci je njihov saborac iz “Građanskog preokreta”, zrenjaninski glumac Miljan Vuković, po istovetnoj prijavi, u istom Prekršajnom sudu kažnjen novčanom kaznom od 5000 dinara.
“Očekujemo da se i ostali postupci koji se vode protiv učesnika protestnih okupljanja pred sudovima širom Srbije završe na jedini pravedan način – oslobađajućim presudama”, zaključuje se u saopštenju “Građanskog preokreta”.
Karambol na Savi
Teretni brod “Leget 3”, koji je prevozio 600 tona peska, u subotu uveče udario je tri splav-kućice na levoj obali Save, kod Makiša, i na sreću sve je prošlo samo sa većom materijalnom štetom. Policija je nakon prijave brzo reagovala i Jedinica za bezbednost na rekama sustigla je i ukrcala se na brod u pokretu i bezbedno ga sprovela.
Potom je kontrolom utvrđeno da je 64-godišnji zapovednik broda imao 2,52 promila alkohola u krvi, a 70-godišnji mornar 1,93 promila. Pritom, mediji su prenosili i da jedan motor na brodu nije radio, kao i da je jedno sidro bilo neispravno. Dan kasnije oglasila se firma “Leget agregati” iz Sremske Mitrovice, vlasnik broda, i obavezala se da će vlasniku splava nadoknaditi štetu.
Oni objašnjavaju da je njihov brod samohotka bio potpuno sposoban za plovidbu i da je zakačio splav zbog izuzetno loše vidljivosti te večeri, ali priznaju i da im posada nije baš bila sposobna za plovidbu i protiv “nabarenog” kapetana i mornara pokrenuće postupak pred nadležnim organima.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
