Nagrada “Srđan Aleksić”
Novinarska nagrada “Srđan Aleksić” ustanovljena je 2010. godine za područje Bosne i Hercegovine, a od ove godine podignuta je na regionalni nivo i prvi dobitnici su Tamara Skrozza, Viktor Ivančić i istraživački portal KRIK.
Nagrade su uručene 10. decembra u Banja Luci, na manifestaciji “Dani Srđana Aleksića”, posvećenoj sećanju na mladića iz Trebinja, kojeg su 1993. godine ubili pripadnici Vojske Republike Srpske jer je spasavao život svome prijatelju, Bošnjaku Alenu Glavoviću.
Viktor Ivančić, jedan od osnivača kultnog “Feral Tribjuna” iz Splita, a sada kolumnista mnogih pisanih medija u regionu, nagrađen je za doprinos zajednici, beogradski KRIK je izdvojen kao medij koji se ističe odgovornom uređivačkom politikom u službi javnog interesa i zaštite ljudskih prava, a za novinarsku hrabrost i izuzetnost nagradu je zaslužila Tamara Skrozza, dugogodišnja novinarka našeg nedeljnika, a poslednjih godina urednica u agenciji “Fonet”.
“Srđanovo ime i njegovu ljudskost moramo da pronosimo regionom, jer on je stradao od istih onih protiv kojih se mi borimo. Ja se nadam da neće proći još dugo vremena dok ih ne pobedimo”, poručila je Skrozza.
Nagradu dodeljuju Helsinški parlament građana Banja Luka, Mreža za izgradnju mira iz Sarajeva, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Institut za medije iz Crne Gore i Udruženje “Lupiga” iz Hrvatske.
Bajrakli džamija
Obnova Bajrakli džamije u Beogradu počinje na proleće, saopštavaju u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, a prenosi “Politika”, a predviđeni su obimni radovi na krovu, fasadi, kupoli i unutrašnjosti objekta. Jedina beogradska džamija nalazi se u Gospodar Jevremovoj ulici, na Dorćolu, a zapaljena je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, u nasilnim demonstracijama koje su izbile kao odgovor na nasilja nad Srbima na Kosovu. Ubrzo nakon nemilih događaja sredstvima grada obnovljeni su prozori, vrata, kamena fasada i deo ograde, a sve ostalo što je obećavano – nije ispunjeno.
Bajrakli džamija sagrađena je u drugoj polovini 17. veka i zadužbina je sultana Sulejmana Drugog. Za vreme vladavine Austrijskog carstva početkom 18. veka pretvorena je u katoličku crkvu, da bi sa povratkom Osmanlija ponovo postala džamija. Nakon povlačenja Turaka iz Beograda, a po nalogu kneza Mihaila Obrenovića, rekonstruisana je 1868. godine i od tada služi kao jedina džamija muslimanskom stanovništvu u prestonici Srbije.
Prvi put je zaštićena 1935. Uredbom o zaštiti beogradskih starina, 1946. je stavljena pod zaštitu države kao spomenik kulture, a od 1979. godine je kulturno dobro od velikog značaja.
Imovina Funkcionera
Pojedini ministri nove vlade Srbije prijavili su promene u imovinskoj karti, kako nalaže Agencija za sprečavanje korupcije; po onome što poseduju, ako su istinito popunili obrasce, može se zaključiti da mnogi ne odskaču mnogo od nekakve više srednje klase stanovnika Srbije, a pojedini su bez igde ičega.
Tako doskorašnji zamenik gradonačelnika Beograda, a sada ministar građevinarstva Goran Vesić ima manje na svom imenu nego 2013. godine – tada je prijavio trosoban stan od 112 kvadratnih metara u Beogradu, koji je dobio u nasledstvo, i automobil “škodu superb”, a u međuvremenu je ostao bez auta, otkriva dnevni list “Danas”.
Novi ministar privrede Rada Basta, funkcioner Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme i u svojoj karijeri direktor više javnih i privatnih preduzeća, pokrajinski i gradski funkcioner, ima u svom vlasništvu samo 16 godina stari mercedes B klase, dok je nešto imućniji ministar za brigu o selu i lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Milan Krkobabić, koji ima troiposoban stan od 106 kvadrata i akcije u “Progresu” vredne 600 dinara!
A dvojica ministara bez portfelja – Đorđe Milićević (44 godine) iz Socijalističke partije Srbije i Edin Đerlek (35) iz sandžačke Stranke pravde i pomirenja – nemaju baš ništa od imovine na svoje ime.
Premijerka Ana Brnabić poseduje stan i potkrovlje od 327 kvadrata i garažu od 19, što je kupila, kao i kuće na hrvatskom ostrvu Krku, koje je dobila u nasledstvo, a ministar finansija Siniša Mali ima petosoban stan od 127 kvadrata, trosoban od 77 i apartman od 30, te garažu od 13 kvadrata.
Ako je suditi po prikazanoj imovini, najimućnija je ministarka kulture Maja Gojković (SNS), sa mnogo stanova i drugih nepokretnosti u Novom Sadu, uglavnom nasleđenih, a među bogatijima je socijalista Novica Tončev, ministar bez portfelja.
Košarkaški derbi
Košarkaši Partizana i Crvene zvezde odigrali su prošle nedelje prvu utakmicu u Evroligi, a pred prepunom beogradskom “Štark arenom” pobedila je u ovom slučaju gostujuća Zvezda 76:73, zahvaljujući trojci Nemanje Nedovića dve sekunde pre kraja.
Partizan je nastupao u elitnom evropskom takmičenju neprekidno od 2002. do 2014. godine, a od te godine do danas “crveno-beli” su stalni članovi Evrolige, da bi nakon letošnje odluke ULEB-a i povratka Partizana konačno beogradski derbi bio odigran i na evropskoj sceni.
Utakmica je bila raritetna i zbog prisustva navijača oba kluba nakon dugo godina na utakmici večitih rivala u Beogradu.
Doduše, među skoro 20 hiljada poklonika Partizana bilo je tek nekoliko stotina “zvezdaša”, ali pravila takmičenja obezbeđuju gostujućem timu jedan kontingent ulaznica, što u domaćem prvenstvu ne važi zbog bezbednosti i samo domaći navijači mogu da prisustvuju derbiju.
Uz velike policijske snage i mere, sve je prošlo bez većih incidenata.
Novom pobedom trener Duško Ivanović je nastavio sjajan niz otkako je preuzeo Crvenu zvezdu, dok je Željko Obradović nakon nekoliko bolnih poraza doživeo prve zvižduke sa tribina.
Rasplet u Kragujevcu
Zaposlenima u kragujevačkom pogonu turske tekstilne kompanije “Berteks”, zatvorene pre dva meseca, isplaćene su prošle nedelje dve i po zaostale plate, i pošto su ranije uplaćene otpremnine i zaostale nadoknade za prevoz, vlasnici im još duguju nadoknade za neiskorišćene godišnje odmore. Kako su dobili uveravanja iz Turske da će za koji dan svi dugovi biti izmireni, bivši radnici “Berteksa” odustali su od najavljene blokade kružnog toka na magistralnom putu u blizini fabrike
Turska kompanija je napustila Kragujevac nakon četiri i po godine rada, naprasno i bez ikakvog obrazloženja, i ostavila bez posla 95 radnica. Kada je otvoren pogon, vlasnici su obećali da će za nekoliko godina biti 600 zaposlenih, a dostigli najviše 270 pre četiri godine, i to zahvaljujući subvencijama Ministarstva privrede u ukupnom iznosu od 826.044 evra.
Većina tih radnika otpuštena je odmah po isteku ugovorenog roka, pre dve i po godine, a ostali su dočekali zatvaranje polovinom oktobra ove godine.
Nakon protesta prevarenih radnica reagovao je polovinom novembra i ambasador Turske u Beogradu Hami Aksoj, koji je preneo obećanje iz “Berteksa” da će ispuniti sve svoje obaveze, što se pokazalo kao tačno.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
